Pre nekoliko godina sam dobio računar. Zabavno je bilo isprobavati razne igrice, pretraživati teme po internetu i gledati filmove. Ubrzo sam počeo provoditi do dva sata na računaru, što je bilo sasvim umereno. Tokom časova u školi sam mislio samo da dođem kući, opustim se uz igricu i uživam. Nakon toga bih pozvao društvo i otišao napolje do kasnih večernjih sati. Vreme provedeno na računaru se počelo povećavati, ali nije bilo razloga za brigu sve dok ono nije dostiglo pet sati dnevno. Tvrdio sam da nisam zavisnik, niti da ću to postati i da je sve pod kontrolom. Nisam hteo da prestanem sa boravkom na računaru jer sam tokom istog uživao. Toliko sam uživao da sam počeo biti za računarom deset sati dnevno. Izlaženje sa društvom se znatno smanjilo, kao interesovanje za ostale stvari. Tokom igranja igrica su mi počele dolaziti uznemirujuće misli, terale su me da ugasim igricu ali zbog neshvatljivih razloga. Neki su bili da je igrica dosadna, da gubim vreme igrajući je, da mi nije dobar nadimak koji sam postavio u igrici. Sve manje sam provodio vreme u igricama, prestajao igrati i brisati ih. Čim bih pomislio da instaliram neku igricu, odma bi nastale iste one misli koje su me naterale da ne igram više. Te iste misli mi se pojavljuju dok pretražujem internet i gledam filmove. Bilo šta da radim na računaru, misli su prisutne. Računar je bio mesto za zabavljanje, veliko uživanje i sreću ali je postao mesto oko kojeg se okupljaju nepotrebne misli. Na par dana smanjim vreme za računarom, iako je to protiv moje volje, ali osetim da se nepotrebne misli pojavljuju dok radim druge stvari. Na primer, tokom trčanja i preskakanja prepreka su mi u glavi misli da neću izgledati lepo, da ne trebam trenirati više i da gubim vreme. U tom trenutku već shvatam da ovo postaje ozbiljno, da su stalno prisutne nepotrebne misli koje me bukvalno iscrpljuju, oduzimaju snagu i volju. Postojali su i trenuci o suicidnim mislima. Došao sam do tačke gde sam počeo razmišljati o životu udaljenom od svih, jer mislim da jedino tako mogu malo smiriti misli i opustiti se. Uočio sam još dosta problema, koji bi mogli biti povezani. Jako lupanje srca, drhtanje, potreba za neprestanim pomeranjem nogu, ponekad i ruku, abnormalno znojenje u svim predelima tela, uznemirenost, bol u predelu stomaka. Ovi simptomi se ponekad javljaju, neki su češći. Kako i zašto je nastao ovakav problem, nepotrebne misli i ostali navedeni? Veoma bih bio zahvalan ako bi mi pomogli u pronalaženju uzroka, nazivu bolesti i njeno lečenje. Želim živeti kao pre!

Pisao sam u kasne sate, razlog je naravno zato što se nisam mogao odvojiti od računara iako se nisam zabavljao. Ali sam pritom zaboravio napomenuti dosta stvari koje bi možda dovele do lakšeg prepoznavanja bolesti. Naime, biti u blizini nekoliko ljudi za mene predstavlja veliki problem. Razmišljam o tome da me svi gledaju, da nemaju dobro mišljenje o meni, niti da će ga steći, da će mi nauditi. Srce počinje ubrzano da kuca, znojim se i želim se udaljiti od ljudi. Ovo se javlja u ponekim situacijama i sa društvom. Nikada nisam pojeo nešto pred nepoznatim osobama. Gladujem da bih došao kući i najeo se. Pre sam imao preveliku brigu oko izgleda, ali se smanjila. Nepotrebne misli, misli i misli!

Mlada osoba bez chvrstih i zrelih zivotnih ubedjenja je najlaksa meta za ovakav vid otudjivanja!

Zavisnost od interneta i kompjutera je izlechiva ali se morate javiti struchnom licu, moja preporuka je Dr Vladan Jugović koji se bavi lecenjem bolesti zavisnosti!

Depresivac,
како ти је било пре него што си добио рачунар?

Pre nego što sam dobio računar, najlepši život koji se može poželeti. Dane sam bukvalno provodio napolju igrajući se. Ali sam u tom periodu bio veoma mali, imao sam otprilike šest ili sedam godina. Ipak mislim da je to bilo doba koje je svakako moralo proći, zato što se bližila škola, takođe učenje i odgovornost. Moja želja je da ponovo uživam u stvarima u kojima sam nekada uživao, bez nepotrebnih misli, bezvoljnosti, uznemirenosti i sličnom. Želim se ponovo osećati srećnim dok igram igrice, vežbam ili bilo šta drugo, umesto što sam prestao raditi sve ovo, jer dok radim u glavi su neprestano misli koje me odbijaju od toga. Sada mi dani prolaze čekajući na nešto, ali ne znam ni sam na šta tačno. Nisam srećan više i mislim da nikada neću biti!

Чек, чек, колико ти то имаш година?!

Izgleda da sam zaboravio da napišem, imam 17 godina.

Е па много си млад да би био "депресивац".

Све си лепо написао и верујем да ти је узрок проблема јасан, али не смеш то себи да признаш. Сведи коришћење рачунара на максимум један сат дневно и користи га само у циљу одржавања минималне комуникације са другарима. Ако не мораш, немој ни то. За неки месец бићеш нови момак. Наравно, не смеш да вараш па да мобилни телефон користиш за интернет и играње. Шта мислиш о предлогу?

Nije mi jasno zašto sam pre, tokom korišćenja računara i tokom nekoliko časova dnevno bio srećan? To svakako jeste zavisnost, ali uživanje u nečemu. Ne sećam se kad sam zadnji put osećao da mi je drago zbog svega, da sam srećan i da želim živeti. Pre par godina? Baš pre tih par godina sam provodio dugo vremena za računarom. Sada provodim mnogo više ali nema istog osećaja. Osećam se tmurno, bezvoljno i svakog dana sve više pokušavam pobeći od svega.

Претерао си са рачунаром. Шта год се превише конзумира пре или касније изађе на нос. Узми па једи килограм чоколаде дневно, сваки дан. Да видим како ћеш се осећати после два месеца?

Твој мозак се буни. Све му постаје бесмислено јер превише времена проводиш радећи бесмислене ствари - за рачунаром.

Ako sam dobro razumeo, pre sam uživao ali se kroz nekoliko godina korišćenja računara mozak preopteretio i ne može više da podnese isto. Da li bi se smanjivanjem vremena za računarom navedeni problemi povukli, takođe me zanima kojim to aktivnostima bih trebalo da se bavim uz koje bi mogao proći dan?

Тако је. Превише времена си проводио за рачунаром. Десет сати дневно је катастрофално пуно. Највећи проблем је тај што то време није било креативно проведено. Да си на пример програмирао не би имао таквих менталних проблема. Само би добио болове у леђима, глави, висок притисак и тако даље.

Зашто питаш како да проведеш време? Ево оквирно:
9 сати спавања
5 сати у школи
1 сат путовања до школе и назад
1 сат купања и прања
1 сат за храну
3 сата учења
2 сата дружења (баскет, фудбал, биоскоп)
1 сат са породицом
1 сат на рачунару
Укупно = 24 сата.

Smanjio sam vreme na računaru, bukvalno na minimum. Na njemu sam eventualno da potražim neke filmove, pročitam pristigle poruke i slično. Otprilike sat vremena dnevno. Misli vezane za računar su se smanjile, ali su ostale prisutne misli o životu. Nastavile su da me iscrpljuju svaki dan. Nikada nemam energije, stalno mi se spava, ne živi mi se, osećam uznemirenost i bezvoljnost, samo bih hteo da pobegnem od svega.

Организам није машина па да ради на прекидач. Мало је подмажеш и готово.

Није довољно само то да не висиш за рачунаром. Треба да радиш нешто креативно. Идеш ли у школу? Шта још радиш?

Немаш куда да бежиш. Од себе не можеш побећи. Знаш ону изреку: "Лако је у добру бити добар - на муци се познају јунаци." Дакле полако. Треба да нађемо/нађеш решење.

sinak, ti si jos u pubertetu, na cemu ti zavidim . elem, ovo sto si opisao podseca na opsesivne misli ( grozno zvuci,ali nije tako strasno ) koje se stavljaju pod kontrolu. nego, nemoj po forumu da trazis savet, jer niko nije dovoljno strucan i podji kod psihoterapeuta. ako zivis u beogradu, to ti nije problem, posto ih ima dosta dobrih. jesu skupi, ali i te kako pomazu.
i smanji brate malo taj kompjuter