Postovane kolege i lekari, interesuje me da li postoji negde u elektronskom formatu objasnjeno kako tacno treba opisivati radiografiju srca, pluca i GIT-a , takodje koja stanja kako treba prepoznati na radiografskom snimku. Student sam trece godine, problem je sto ne postoji idealan praktikum iz koga bi mi studenti to lepo mogli da naucimo... Svaka pomoc je dobrodosla.

Opisivanje RTG snimaka... Ja sam ludeo zbog toga spremajuci radiologiju
Nikako mi nije polazilo za rukom da provalim sta reci kada mi okace snimak, da provalim neku semu sta prvo gledati, kako i odakle poceti, sta prvo reci, sta je normalno, kako provaliti patolosko...
Vidi, prvo opusti se
Detaljno opisivanje RTG snimaka je posao radiologa i to niko normalan, osim ako budes specijalizirao radiologiju, nece traziti od tebe, niti ocekivati da znas (ili nedaj boze radis), od ispita na faxu do kraja tvoje karijere. Osim ako ne budes radiolog, jel
E sad kako spremiti ispit, na sta se fokusirati...
I) Na milion mesta pise, ali se obicno niko ne seti da vam objasni zasto je to i koliko u stvari bitno - snimci su dopunska dijagnosticka metoda - to u principu znaci da bez anamnestickih podataka (sta ga boli, gusi, tisti, gde, kada je i kako pocelo...), klinickog pregleda (stvarno ga tu boli, jako, slabo, na dodir ili pritisak, pipa se tu nesto ili ne, toplo je to mesto ili nije...), laboratorijskih nalaza (standardnih ili ciljanih) samo na osnovu snimka, bilo kakvog, ti ces tesko provaliti sta je sa tvojim pacijentom. To prakticno znaci da ako, makar otprilike, imas neku ideju sta da trazis onda ces to mozda i naci ili sa razumnom verovatnocom iskljuciti... Inace... Mrka kapa. Logicno da neces u dezurstvu vratiti kuci coveka ciji simptomi ili klinicki nalaz govore da se nesto desava sto moze lose zavrsiti bez obzira sto na snimku ne vidis sigurnih znakova za to ili ko god da je potpisao opis da je sve ok i logicno da neces "otvoriti" coveka zato sto je na CT-u vidjeno nesto...
II) Svako ima svoj posao - ima tacno sta treba sta da vidi i posumnja lekar u opstoj praxi, sta lekar u hitnoj pomoci lokalnog doma zdravlja, sta opsti specijalista doma zdravlja, sta radiolog, sta hirurg, sta pneumoftiziolog, internista opste bolnice, sta pulmolog klinike ili radiolog visoko specijalizovan u tercijarnoj ustanovi. Ima tacno sta se kojom masinom gleda i zasto. Drugim recima - i najbolji cesto vide ono cega nema ili previde nesto cega ima. Komplikovani opisi koji ukljucuju zadebljanja perikarda, fantomska zasencenja po retroperitoneumu, strukture cisti pluca, tip srcanih hipertrofija su stvar iskusnih radiologa, vrhunskih ustanova i (ako cemo iskreno) od istorijskog znacaja. Nije tvoje da znas sve, vec da sa razumnom verovatnocom posumnjas, ako mozes ponudis neki dokazi i uradis pravilnu trijazu ka specijalisti ili ustanovi.
III) Rentgen aparat ima svaki dom zdravlja, snimanje radi tehnicar, snima se lako i brzo, snimak je gotov za par minuta i daje dovoljno informacija za orijentaciju, relativno je lako obuciti ljude da snimke tumace (u odnosu na sve ostale imageing metode) - zato je RTG "mama" za akutna stanja u grudnom kosu i abdomenu, te za ortopediju - prelomi kostiju, prelomi rebara sa ili bez posledicnog pneumo ili hemato toraksa, pneumonije najrazlicitijih etiologija, bronhoopstrukcije (orijentaciono), srcane insuficijencije ili dekompenzacije, akutni abdomen - ileus ili perforacija u abdomenu, lokalizovane dilatacije creva (tzv. strazarske vijuge), vidljiva strana tela, prelomi kostiju kod politrauma (karlica kod biciklista i pesaka), kicma i lobanja kod velikih politrauma (orijentaciono)... To je ono za sta nativni snimci rentgenom sluze. Sve ostalo je posao radiologa. Kontrastni snimci, posebne projekcije, posebne vrste snimanja, funkcionalna ispitivanja - izmislili ljudi specijalizacije, subspecijalizacije, klinike, UZ, CT, MR, scintigrafiju, PET, torakalnu drenazu, abdominalnu lavazu... Sve ima svoje indikacije, svoje vreme i mesto.
IV) Znaci kada ti okace snimak - kazes sta je to na snimku - koji deo tela (lobanja, kicma, pluca, grudni kos, abdomen, stopalo...), da li je snimak nativni ili sa kontrastom, iz kog je pravca (anfas, profil, kosa projekcija) i onda pogledas - polako - ako je grudni kos - prvo rebra, sternum i kicmu (snimak toraksa i pluca se tehnicki razlikuju - ako su istaknutiji kostani elementi, a ostalo vise manje crno to je grudni kos, vise belina to je snimak pluca) - na kicmi gledas sirinu i oblik medjuprsljenskih prostora - moraju biti vise manje istog oblika i sirine, te medjusobni odnos tela (prolaps), rebra - prelomi su obicno na samoj ivici ili u spoljnoj trecini snimka (patogeneza - kompresija na grudni kos lomi rebra i ona pucaju na mestima najveceg konveksiteta), brojis rebro koje je prelomljeno, pratis to celo rebro potom da prelom nije dvojni (postojanje "kapka" je indikacija za slanje grudnom hirurgu jer kompromituje ventilaciju ako je vise rebara ukljuceno), pneumotoraks - dislokacija fragmenata busi pleuru i dovodi do skupljanja plucnog krila - vazduh ide gore i pneumotoraks se gleda na bocnoj ivici snimka - vidi se kao crnina ("rasvetljenje") duz bocne ivice plucnog krila (pogledas i drugu stranu i uporedis), hematotoraks - rebro busi parenhim pluca i pravi krvarenje - tecnost ide dole i vidis unilateralni ili asimetricni bilateralni jasno ocrtan izliv (belina iznad dijafragme, kao nivo), a ako je mali onda se dole bocno gubi jasno ocrtan kostofrenicni ili kardiogrenicni ugao... Levo parakrdijalno velika kolicina vazduha u necemu - ruptura dijafragme i upad zeluca u grudnu duplju, desno veliko zasencenje, potencijalno jetra. Onda gledas organe - srce imas u knjigama opis do izivljavanja, ali tebe u principu intresuje prvenstveno velicina - jako veliko kardiomiopatija ili popustanje te sara plucnih krvnih sudova - prisutna u vise od 2/3 sirine krila, insuficijencija, difuzno zasencenje pluca ili izliv - akutno popustanje ili edem. Pluca - podelis svako plucno krilo vertikalno na III zone i gledas svaku - trazis zasencenja ili rasvetljenja, gledas im oblik i jasnocu ocrtavanja, a ako vidis nesto, uporedis sa drugom stranom i tako cik-cak. I to je to. Ovim redom ispricas sta vidis i das diferencijalnu dijagnozu - sve sto ti pada napamet. Za sve ostalo nije rentgen, makar ne standardno. Abdomen - isto, prvo opste o snimku, onda kosti, pa onda velike jasne senke, eventualni kalcijumski kamenovi, strana tela, pa pneumoperitoneum pa organi ako se vide. Ono sto se vidi najjasnije (recimo vidis dobro bubreg, bub. karlicu i ureter, a nema jasne senke koja govori da je tu kontrast) onda je to nativni snimak toga (za primer koji sam naveo - nativni snimak urotrakta kojim se trazi kamenje, hidronefroza, staza...). Rasvetljenja, odnosno crnina ispod dijagragme (prvo gledas desnu na mestu najveceg konkaviteta - vazduh ide gore, a ispod je jetra, levo mozes pogresiti jer u zelucu inace ima vazduha, a gornja ivica moze superponirati sa dijafragmom) govori u prilog perforacije supljeg organa. Inace je to klizav teren - jer i desno mozes imati priraslice a levu str. proglasis vazduhom u fundusu zeluca pa si ga ugasio. Ileus - hidroaericni nivoi - koliko i gde - mnogo sitnih sa postupnom progresijom simptoma - tanko crevo, malo, velikih sa burnijom simptomatologijom debelo... Strazarske vijuge su lokalna dilatacija creva zbog pareze izazvane lokalizovanim zapaljenjem - jasna, dilatirana vijuga - gore desni ili duodenum - pankreatit, ileocekalno, apendicit... I na kraju diff. dg. Uvek pogledaj i baze pluca.
Pa ako je i od mene dosta je