a sto si depresivna? depresija je izmisljena u poslednje vreme, i ja je ne priznajem za bolest, ja to zovem razmazenost i bezobrazluk...najlakse je coveku da se skloni u stranu, padne u ocajanje, bude bezvoljan, ide uvek linijom manjeg otpora....100 puta do sad sam mogla da padnem u tu tkz depresiju, i sta bih imala od toga? da dane provodim kukajuci nad sobom, kako mi niko i nista ne valja, kako je ovaj zivot promasen za mene, kako je drzava s...nje...itd, itd, itd....i jos i da razumem neki pristojan period od par nedelja, ali godinama?!! prodje ti zivot i kad se osvestis vec ces da ides u penziju....izlazi, zabavljaj se, komuniciraj s narodom, smej se sto vise i ne razmisljaj puno...-izgubi majka sina jedinca pa nastavi iole normalno da zivi- ...i da...naravno da "niste vi krivi sto ste u depresiji"...a ko je kriv?Petar?
na ovom svetu postoji toliko lepih stvari i sitnica kojima covek treba da se raduje...a ti i dalje furas po starom-zalis svog momka...c c c ..kakvo crno zaljenje, nego aj ti lepo u krevetac s njim i opusti se...pa za pocetak makar i na silu pocni i onda relax pa ces da vidis kako je lepo...
pozdrav i off depresiji

Draga moja jelenaa,buduca akademska gradjanko sa interesnim sferama u medicini, da pokusam da ti objasnim neke stvari:
- prvo depresija nije izmisljena u poslednje vreme, nego su ljudi poceli otvorenije da pricaju o tome. I ja sam depresivna i imam problem sa libidom vise godina. Da li mislis da volim sto sam u ovakvom stanju, ne.
-drugo, ja za svoje stanje nikog nekrivim osim sebe. Ja nekukam nikome, cak vise neidem ni kod doktorke, cutim, trpim, i nosim svoj krst sama.
I za kraj da ti kazem od takvih ljudi kao sto si ti mi je jos gore. Od ljudi koji nevide da nije svima kao njima lepo. Depresivnim ljudima treba malo vise razumevanja.

Nikolicka potpuno si u pravu u vecini stvari.
Ali bas zato sto znas koji je tvoj problem zasto vise ne ides kod doktorke? Ako ti ta doktorka ne odgovara trazi drugu ili drugog ali neodgovorno je da nista ne preduzimas da se izlecis. Razumevanje ne mozes da dobijes ako sama dignes ruke od sebe.Bori se, idi na preglede, leci se.
Ocigledno umes da se branis, ton tvog odgovora je dosta ostar i to je dobro pa u najboljem smislu upotrebi ga na sebi i za svoju bolest.

Dokle god tako budes pricala neces se ni izleciti...hoces li mi objasniti kakav je to krst u pitanju? zbog cega taj krst? sta cutis i sta trpis?
Mozda bi recimo za promenu mogla da kazes svima i svemu to sto precutkujes i sto trpis, pa da skines taj teret sa duse i da nastavis normalno da funkcionises. I ko je rekao da je recimo meni lepo u zivotu? posto vidim da si gledala moj profil, onda pogledaj i moje postove na temama iz npr ortopedije...znas, i ja sam hiljadu puta do sada mogla reci-lako je svima vama aj odoh ja da spavam i da se zatvorim jer je meni recimo tada tako bilo najlakse (pobogu, imala sam 18 godina i dok su moji vrsnjaci isli na veliku maturu ja sam lezala u bolnici maltene nepokretna, piskila na lopatu kao da sam baka)...Ali ne...ja sam draga moja sa stakama isla da polazem prijemni ispit ne bih li upisala ono sto volim i da ne bih zbog tih istih staka kasnila za svojom generacijom jos neku godinu. Isto tako sam davala ispite da bih imala slobodno leto, ali ne za izlezavanja i padanja u depresije niti za neki provod vec da bih isla na jos jednu operaciju....prema tome moj ti je savet uzmi radi nesto u zivotu a ne da kukas nad svojom sudbinom jer takvim stavom kakav se vidi iz tvog posta nigde neces dogurati i zivot ce da ti prodje u kukanju. Mozda jesam previse ostra, ali trgni se malo.

Pogresno si me razumela. Doktorka mi super odgovara, samo sam shvatila da one nemoze da mi pomogne ako sama sebi nepomognem. Borim se, koliko to mogu u ovom stanju, od lekova nisam odustala, samo sam bila isprovocirana postom, pa sam tako odreagovala. Dosta mi je vise da mi lepe etikete "razmazena i besna". I hvala puno na recima podrske.

Dokle god tako budes pricala neces se ni izleciti...hoces li mi objasniti kakav je to krst u pitanju? zbog cega taj krst? sta cutis i sta trpis?
Mozda bi recimo za promenu mogla da kazes svima i svemu to sto precutkujes i sto trpis, pa da skines taj teret sa duse i da nastavis normalno da funkcionises. I ko je rekao da je recimo meni lepo u zivotu? posto vidim da si gledala moj profil, onda pogledaj i moje postove na temama iz npr ortopedije...znas, i ja sam hiljadu puta do sada mogla reci-lako je svima vama aj odoh ja da spavam i da se zatvorim jer je meni recimo tada tako bilo najlakse (pobogu, imala sam 18 godina i dok su moji vrsnjaci isli na veliku maturu ja sam lezala u bolnici maltene nepokretna, piskila na lopatu kao da sam baka)...Ali ne...ja sam draga moja sa stakama isla da polazem prijemni ispit ne bih li upisala ono sto volim i da ne bih zbog tih istih staka kasnila za svojom generacijom jos neku godinu. Isto tako sam davala ispite da bih imala slobodno leto, ali ne za izlezavanja i padanja u depresije niti za neki provod vec da bih isla na jos jednu operaciju....prema tome moj ti je savet uzmi radi nesto u zivotu a ne da kukas nad svojom sudbinom jer takvim stavom kakav se vidi iz tvog posta nigde neces dogurati i zivot ce da ti prodje u kukanju. Mozda jesam previse ostra, ali trgni se malo.[/quote]
Krst je teret moje bolesti. Samo da ti kazem nisi prva (a verovatno ni poslednja) koja to kaze. Znas onu staru narodnu:"sit gladnom neveruje", ja mislim da je kod tebe to u pitanju. A da ti kazem i ja sam pravo iz bolnice (sa ortopedske operacije) otisla u kancelariju na posao. Ako si pazljivo procitala moj post, trebalo bi da si shvatila da ja nekukam, samo sam isprovocirana tvojim nerazumevanjem tudjih problema.

Samo da ti kazem nisi prva (a verovatno ni poslednja) koja to kaze.-da li si pod ovim mislila na svoju okolinu? A da li ne kukas-pa ne kukas direktno, ali nacin izlaganja tvog problema ima tu notu..procitaj se ponovo...napisala sam ti i kljucne reci u prethodnom postu...gde ti je optimizam? volja i zelja za zivotom? gledanje na zivot malo lepsim ocima? prosto zvuci nemoguce da ti za tih par godina nisi imala lepu situaciju u svom zivotu za koju ne mozes da se uhvatis i da izadjes iz depresije....
idemo u offic jer ovde nije tema depresija vec nedostatak libida
dobra strana je ta sto sam ipak uspela da te izazovem, i sto nisi ostala ravnodusna-znaci ima leka sve najbolje ti zelim

Evo, da vam se svima vama lepo javim. Prvo, neizmerno hvala što ste se ovoliko pomučile da razjasnite gomilu problema i nejasnoća u našem današnjem životu (gledano uopšte). Svakim danom naučim nešto novo o tom stanju, ali sve manje shvatam depresiju.

Da li se agresivno uzvraćanje na bilo šta što iznervira depresivnu osobu smatra plodom depresije, ili se moja devojka konačno skida sa ovog problema? Naime, ja sam možda već umoran od svega toga, pa sam polako počeo da zaboravljam stvari. Ako sam nešto dobro učinio - onda dobro je i samo ćuti i ne pitaj dalje. Ako sam nešto, zeznuo, zaboravio, pogrešno uradio, nisam slušao šta govori, nisam adekvatno zaključio ili slično, neće mi pomoći ni 1000 puta "izvini". I dalje se vodim onom našom, hrišćanskom: "Svi grešni, od kojih sam prvi ja", pa sam svestan da je tu dobrim delom moja krivica. Ali, u situaciji kada nešto zeznem, kontam, bolje mi je da i ne živim, koliko se samom sebi zgadim prihvatajući svaku moguću i nemoguću kritiku upućenu ka meni. Drugim rečima, suočavam se sa tepihom bombi...

E, sad dosta te priče, nego da se vratim na temu. Ovde sam ja skoro pa digao ruke od svega, jer mesecima se niko nije javljao, a problemi su se samo pogoršavali. Otvorenog razgovora nije bilo, jer devojka odbija da vodi razgovore u kojima oseća da je nešto kriva, pa je naravno stoga ni ne mučim. Ja smatram da tu nema više depresije. Evo i zašto: devojka mi je sada trudna!!! Jupiiiii!!! Ali, problem je ostao nerešen. Nemojmo smetnuti sa uma da sam ja možda i seksualni zavisnik, jer meni je sve ispod dva puta na dan štednja za banku sperme. Ako meni nedostaje seks sa devojkom (a ponekad pauziramo i po 10 dana), ja to već uradim nekako (znate i kako, ako je volim i ako sam joj veran). Ali, zar biste vi mogli deset dana da mljackate praznim ustima ispred poslastičarnice, zamišljajući kako slatko jedete baklave? Stvar je dakle jasna. Kompenzaciju u svemu ovome tražim u osećaju da radim nešto lepo za moju devojku i za naše dete.
Svaki dan kada dođem kući (ona dođe kući ranije, mada i posao joj počinje ranije), ja joj uhvatim stopala i listove i masiram je, kako ne bi imala otečene noge i vene, jer to se može desiti u trudnoći. Masiram joj blagim dodirima stomak (kaže mi da ima nešto u mojim rukama, jer čim je pipnem, ona je na sedmom nebu) i lepo joj je, a i proradi joj varenje, pa nema muka sa crevima usled naraslog stomaka. Tepam joj, delim joj komplimente. Skidam sa neta filmove sa laganim temama i uopšte se trudim da joj pomognem u trudnoći. Mislim da ona to prepoznaje, pa mi je zahvalna, ali od libida tek nešto.

Par naznaka postoje, a to je na primer da smo oboje po prvi put vodili ljubav u mom jugu. Bila je to prava avantura, a oboje smo to hteli. Pitate se je li to moguće u jugu? Pa nismo mi mnogo veliki. Ja sam 180cm, a ona 160cm i u zbiru imamo 115kg (72ja+43ona). Dakle, pretpostavljam da je to deo uspeha u mojoj borbi za libido. Kada smo jednom odgledali neki lep film, ona mi je sama potom prišla kao žena i tada nam je bilo lepo. Još jednom je bilo isto tako, ali mislim da je to plod njenih uzavrelih hormona kao posledica trudnoće. To su tek par izolovanih slučajeva za ovih 5 meseci. Antidepresive je odmah prestala piti čim je saznala da je trudna, tako da je prvih mesec dana nakon te terapije bilo kriza, ali je sada, hvala Bogu ipak bolje i njeno zdravlje.

Eto, sada smo u nekoj trci i frci da sredimo venčanje, pa je tu ekstra nervoza, pa treba je i oko toga podržati i pustiti da se istrese na meni. Bolje i na meni, nego na nekom drugom, zar ne? Ipak sam joj ja neko ko joj znači. Samo me plaši to njeno praskanje od besa. Šta god da joj se nađe u ruci, to odmah leti po stanu. Mnogo viče i mnogo se ljuti. Ima i razloga. Ja sam stalno toliko psihički umoran preko dana da ne mogu ni neku prostu stvar zapamtiti (mada se u poslednje vreme ovo popravilo - kudikamo), a kada dođem kući, čim je vidim onako slatku malu, odmah se napalim. Pošto najčešće dobijem ispalu za seks, onda sa napetom seksualnom energijom provedem većinu večeri i kasno zaspem uz obavezno prethodno višestruko "pražnjenje". Sebe ne vredi ni da joj stavljam kao primer, jer moja tolerantnost prema svemu je stavljena "ad acta", pa ne vredi reći: "Pa što se ljutiš, kada ja ne bih nikada bio ljut na tebe zbog takvog nečeg?" Sve u svemu, priča je ovde o libidu, a ne o našim odnosima, ali vidi se da i moj odnos prema njoj ne pokazuje neki uspeh. Ja zaista i nisam nešto Bog zna šta pažljiv prema njoj, jer zbog moje zaboravnosti, ali često i jednostavno rečeno nerazmišljanja o nekim ozbiljnim stvarima, sasvim sigurno kvarim naš odnos. Da li sam i ja takav, plod neke represije? - Pa ne verujem baš, jer sam često tokom života trpeo svakoga i svašta, pa što ne bih iz ljubavi trpeo nekog ko je toga vredan? Sa tim u vezi, moraću jednostavno više pažnje da posvetim našim problemima koji nisu ljubav i seks.

Da kažem i ovo: mislim da ja ipak manje zaboravljam šta treba uraditi i da se više trudim oko toga šta učiniti i kako se potruditi da nešto doprinesem za razliku od nje koja seks smatra važnim i osloncem veze, ali se nije nadala da će je neko u njenom životu konačno smatrati najlepšom i najseksipilnijom na svetu. Mislim da zato i misli samo da ja imam problem sa mojim međunožjem i da to nema veze sa njom, pa tu nema neke međusobne pažnje. Ne kažem ja da ona mora ceo dan da pije špansku mušicu ukuvanu u čaj od nane, pomešanu sa kafom, sokom itd, itd. Dovoljno bi mi bilo da kaže neki kompliment, da kaže kako me voli i želi, ali da sada ne može nikako u one stvari i to mi je dovoljno. Je li vama više odgovara da napravite saobraćajni prekršaj i ako ste čovek (naravno i žena, ali kažem uopšteno), da vas tako tretiraju? A ne odmah da vas tretiraju kao kriminalca! Eto, to meni više znači. Da ne legnem u krevet sa njom i da joj masiram celo telo, a ona samo ponekad da pusti uzdah zadovoljstva, ili da "pojedem to govno koje sam pokenjao", pa da se posle pomirimo i idemo dalje. Nego, da se desi da i ona mene zagrli, poljubi i kaže mi nešto lepo. "Slatko" pomirenje ja ne znam šta znači. Mislim da to postoji samo u nekim ženskim magazinima i u nekim pričama. Moja devojka jednostavno kada vidi da sam kriv i kada se posle svađe (ali 90% se ne svađamo nego se odmah počnem izvinjavati) NARAVNO, prvi ja počnem izvinjavati, tu nema ni praštanja, nego se eventualno nastavi "istresanje". Ponekad čujem i ja od nje izvini, ali tek kada ona ode na posao, pa se preko SMS-a izvini. Ja sam naravno zaboravan, pa prvo moram skontati šta je sad problem, ali i kada se setim, ja svakako skontam da sam sve već odavno oprostio. Stvarno sve sem klevetanja i lažnih optužbi odmah praštam.

Koja bi dalja terapija bila preporučljiva? Da li da zauzmem drugačiji stav? Operacija "Oslobađanje Tvrđave Libido" se mora nastaviti. Meni ona treba, ali ne samo da mi kuva i da me pere i da je kuća čista. Jeste da sam štrokav, ali ne tražim ženu za to, ili samo da mi rađa decu. Da ne pričam kako ćemo u budućnosti imati sve manje i manje prilike za sebe sudeći po tome da nam se bliži proširenje porodice. Ne bih želeo da dočekam da mi dete postavi pitanje "Tata a šta je to seks?", a da se ja prvo naježim i osetim neku nelagodu pre nego što ospem paljbu po detetu vičući na njega da to ne sme više nikad u životu reći.

muke zive...sada je trudna pa to dodatno utice na nju...mozda nije vise depresivna, a sto se sexa tice-ima zena kojima se u trudnoci uopste ne sexa-to moras da razumes, uprkos "malisi"

Ok, hvala ti na pojašnjenju za želju i trudnoću! I to potpuno razumem. Svakako joj sada ništa ne govorim o seksu. Što se tiče toga, sada ako i vodimo ljubav, to mora biti dodatno nežno i pažljivo. Ponekad se i ona sama u seksu napali pa očekuje da sam silovitiji, ali je meni žao nje i bebe, pa se baziram na neke druge oblike i načine zadovoljavanja, jer u seksu mi je pre svega najvažnije njeno zadovoljstvo, a to uz njenu trudnoću podrazumeva i mnogo nežniji i pažljiviji seks. Bilo kako bilo, sada kada joj prorade hormoni, to stvarno deluje impozantno. Jedino, što je kao i loto - izvlačenje jednom nedeljno. U svakom slučaju, priznala mi je da se konačno oseća kao žena, jer je mislila da je neplodna.

Da ne kažem koliko je samo ogromna moja uloga u svemu tome, što sam joj jednom i slikovito objasnio: "Sunce moje, ja sam puškomitraljezac. Koristim istu municiju kao i snajperista, ali da bih pogodio, moram više metaka ispaliti. To nema veze sa tobom. Što se mene tiče, samo je pitanje vremena kada će zakmečati i u našem toplom domu". Ona je stvarno mislila da neće moći rađati i da bi me zbog toga izgubila. A zar bi neko ko ovoliko tvrdoglavo voli i želi nju hteo zbog bilo čega da je ostavi? Eto, tako sam hteo i to da objasnim.

Ona je sada u trudnoći često umorna, iscrpena, ima mučnine (evo peti mesec, ne prestaju - izgleda da joj je takva trudnoća), tako da o libidu je malo teško govoriti. Mada, sloboda o seksu, otvorenost, opuštenost, uzajamnost, to i dalje manjka, ali gajim nadu da će na to doći red.

Prešao sam na humor, po pitanju ovog problema, ali u što lakšoj formi i to da ne bockam tamo gde ne treba. Ona čim se makar i malo nasmeje, sledi moja kiša komplimenata. Za svaki odevni predmet, koji ona odabere, ali se boji da li je to to, ja je ohrabrim. Kupio sam joj na dva službena puta dve lagane letnje haljine i mislim da je to bio pun pogodak. Ona voli da ih nosi i voli kada ima na sebi nešto lepo što druge devojke nemaju.

pa jel bi tebi bilo do sexa da imas stalno mucnine i da povracas? ajde da budes zadovoljan sto je sad i jednom nedeljno, jer za neki mesec nece ga biti ni mesecno :)
ne znam da li sam te dobro razumela-ako joj ti pruzas paznju, mazis je itd, sta ona uradi? ili ti prizeljkujes da ona bude inicijator mazenja?

Decko, ostavi je i ozeni se sa mnom!


Jeste da imam muza i troje dece, ali necemo sitnicariti.

Meni muz nikad u zivotu nije masirao stopala, i nije mi skidao nezne filmove da se ne potresam u trudnoci.

Ozbiljno razmisljam da postanem depresivna i da pijem lekove.

Hajdemo redom:
Mene nemoj dovoditi u sličnost sa bilo čijim apetitima, jer, ruku na srce, ja sam bio napaljen (i samozadovoljavao se) i kada sam imao napade astme, koji su se protezali kroz noć do ranih jutarnjih sati, tako da glavobolje, mučnine i sve što normalnoj ženskoj osobi u normalnoj trudnoći i priliči, ja tek nekim krajnjim naporima nekako mogu razumeti. Nije problem čekati i godinu, kada znaš koga treba čekati i kada je taj neko vredan toga.

Vezano za maženje-paženje. Vidim da sam bio nejasan. Dakle, to se odnosi samo na to, a ne na početak seksualne igre. A ja znam da opet samo ja (ovkav kakav sam) mogu prići nekom (njoj) da ga zagrlim i mazim i pazim i nakon što me razbesni, tako da se stvarno retko kad desi da i mene ona zagrli i uzvrati mi za tu pažnju i nežnost. Drugim rečima, ili sam ja stvarno Izmet Fekali od čoveka, ili je ona poprilično zatvorena i lako pošizi na mene i hraneći sebe tim besom ona prolongira taj osećaj dokle god ne utone u san. Ali i kada je "sve u redu" (dakle koliko toliko nisam loš) i tada se desi da je ona introvertna. Tu ja vidim smetnje njenom libidu. Trebalo je odavno da je "otključam", ali ja sam u tome nesposoban.

Da se razumemo i ovo. Seksualni čin obavljam tako da njoj to prija i fokusiram se na njeno zadovoljstvo, radeći samo ono što joj prija i što je u njenim mogućnostima. Po njenom tumačenju, ja to jako dobro radim (optimirano za nju). Mislim da sa tim u vezi nije to uticalo na libido, koji ona doduše nije ni pre mene imala. Seks nije samo čin, nego i sve oko toga pa i čitava veza. E, tu sam ja poražen i posramljen. Tu ja nisam izborio njenu slobodu i njenu otvorenost.




Draga Isidora. Imajući u vidu sadržaj tvoje poruke, jasno mi je da hoćeš da kažeš da sam žešći paćenik i seronja. Sasvim prihvatam tvoju kritiku. Hvala lepo na skretanju pažnje. Gledaću da manje opterećujem ljude ovim mojim kenjanjem.

Inače, nisam lagao u ovim postovima, ako na to aludiraš pričajući o pažnji koju joj poklanjam.

Mislim da i ti i tvoja devojka treba da se obratite psihoterapeutu.

Ona zato što se psihičke traume zbog teškog života ne leče antidepresivima (oni su tu samo kao 'štaka') već psihoterapijom koja pokušava da čoveka osposobi da prevaziđe traumu i vodi što kvalitetniji život.

Ti zato što si se zakačio za osobu koja nema apetite niti sklop ličnosti kakav bi tebi odgovarao. Ne znam kako je bilo ranije ali ne stiže osoba do antidepresiva tek tako, znači da je ona i ranije imala problema - a situacija koju ti sada opisuješ mi deluje svakako samo ne harmonično. I tvrdoglavo istrajavaš u nametanju nečega što verovatno nije njena priroda čak i da nije depresivna.

Možda malo grubo zvuči, ali tražio si mišljenje. Srećno.

Ok, hvala lepo na mišljenju, cenim tvoje poštenje i konkretnost. To mi i znači najviše.

Antidepresivi su bili zaista delo nenalaženja izlaza iz njene situacije koja je nekada bila, a sada je prošlost. Eh da sam bar bio sa njom tada, da vidi kako se trudim da je spasim od svega, koliko je volim i koliko joj želim sve naj naj na ovome svetu... Zaista i ja smatram da i bez svega toga ona ne bi bila sa većim libidom, ali se zato i obraćam ovde sa namerom da otkrijem načine, ako i uopšte postoje. Onako - nadam se, pa ću pokušavati kako god budem znao. Bio bih zadovoljan i sa 1 put nedeljno, ali da sve pršti! Neka me drugi ne zezaju za količine seksa, ja zaista imam nevolje sa tim.

Ono što mene vuče ka njoj je ona, a ne telesni atributi, lažna nada da će libido porasti, nego ličnost i susret sa svim onim što je oduvek bilo duboko sakriveno u meni.

Možda treba okrenuti malo karte i reći da sam ja možda i seksualni zavisnik. Umem ja da prepoznam to kod sebe i takođe da priznam da je kako njoj, tako i nekoj drugoj teško da parira tom apetitu. Naime, ja sam i posle dve godine veze i dalje jednako napaljen i iščekujem svaku priliku za seksom kao da je prvi put i svaki put je uzbuđenje novo i novo. Teši me jedino to da nju mogu zadovoljiti kada god to poželi, gde god to poželi i kako god to poželi. Uvek spreman, pa šta bude, biće.