Dosla majka kod zubara i povela klinca, mali nikad nije sedeo na stolici. I ja da probam malo da se zezam sa njim , vozikanje, pranje zubica i slicno, pitam "jel i on dosao kod zubara" ... odgovor "nece on kod zubara on je DOBAR". E od takvih mi se majke mi mile digne kosa na glavi. Posle kad ti dodje pohisterisalo dete svi se cude i krste. Pa naravno kad im je nabijen strah u kosti.
Ja ne priznajem teorije decije stomatologije o jogunastom detetu i tome slicnom, to su notorne gluposti, to sto moram da to naucim da bi izdeklamovao nekom tamo liku koji misli da je popio svu pamet ovoga sveta to je nesto drugo. Ali za mene licno te teorije su cista glupost.
Ne postoji ni jogunasto ni ovakvo ni onakvo dete postoji jedino pravi pristup i pogresan pristup.
"nece on kod zubara on je dobar"
-
studentbgd
- Aktivan član
- Postovi: 633
- Pridružio se: Čet Mar 15, 2007 9:13 pm
-
Blackfritz
- Novi član
- Postovi: 42
- Pridružio se: Pet Avg 24, 2007 2:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
E dragi moj, to je zato sto u nasem drustvu veoma bitno udati se , imati dete da bi se zadovoljila okolina i "svrha zivota" , a retko ko razmislja o tome kolika je obaveza i posao da se to dete formira kao licnost i postaviti neke vrednosti u njemu da sto bolje prodje kroz zivot koji ni malo nije lak. Sta roditelji govore svojoj deci nisu ni svesni. Evo primer, na plazi negde u inostranstvu sedim i slusam majku koja govori svom nemirnom detetu:" E sad cu da te tako prebijem da ces biti sva krvava, pa cu te takvu krvavu da odvedem u bolnicu!" 
Dosta vremena u toku radnog dana provedem radeci sa djecom.
To sto vidjam i dozivljam po pitanju odgoja i odnosa roditelj-dijete, je nesto sto nijedna knjiga djecije stom. ne moze da priblizi studentu.
Ona podjela na tipove djeteta, je teorijska, jedno diejte moze da u istom danu bude mix svih tih tipova...
Ono sto je josh specificnije jesu roditelji. Vrlo cesto su djeca sasvim OK, dok su roditelji ti koji imaju los pristup prema djetetu i ne trude se uospte da razbiju neke predrasude kod djeteta , vec naprotiv daju ovakve izjave : "auuu on /ona(za dijete) je mila majka kod zubara, kakav sam tek ja bio, nisam htjeo ni da zinem, doktor me morao samarati" i sve to recimo roditelj kaze pred djetetom , ja recimo to nedozvoljavam , vec kazem " kako to mozete da govorite pred svojim djetetom, iako je tako mozda bilo, takve stavri se ne pricaju, morate dijete ohrabrivati, pripremati- da moze malo d aboli ali da cemo uz dogovor sve postici". Tako da se moj rad sa djecom u velikom broju slucajeva svodi na eduaktivni cas sa psiholoskim prisupima 
Ono sto takodje mi jako smeta a to je pretjerani maziluk i nepripremljenost od strane roditelja ili recimo dijete koje place a nije ni selo na stolicu, dakle situacija gdje tesko ide uspostavljanje prvog kontakta, pricica, vozanje na stolici, ragledavanje istrumenata, igra sa ogledalom, pusterom i na sve te moje pristupe dijete place , mada ga ja polako pridobijam na saradnju a onda roditelj kaze tipa recimo: "ja njemu nista ne mogu" a pri tome dijete ima 4-5 godina. Pa pobogu, ne moci nista djetetu tog uzrasta , i takvo nesto izjavljivati, tacno mi iziaziva pojavu sijedih dlaka
tada je najbolje da roditelj napusti ordinaciju , jer djeca vrlo cesto budu puno bolja, autoritet je potpun i tada imamo puno bolje i ugodnije druzenje.... 
To sto vidjam i dozivljam po pitanju odgoja i odnosa roditelj-dijete, je nesto sto nijedna knjiga djecije stom. ne moze da priblizi studentu.
Ona podjela na tipove djeteta, je teorijska, jedno diejte moze da u istom danu bude mix svih tih tipova...
Ono sto je josh specificnije jesu roditelji. Vrlo cesto su djeca sasvim OK, dok su roditelji ti koji imaju los pristup prema djetetu i ne trude se uospte da razbiju neke predrasude kod djeteta , vec naprotiv daju ovakve izjave : "auuu on /ona(za dijete) je mila majka kod zubara, kakav sam tek ja bio, nisam htjeo ni da zinem, doktor me morao samarati"
i sve to recimo roditelj kaze pred djetetom , ja recimo to nedozvoljavam , vec kazem " kako to mozete da govorite pred svojim djetetom, iako je tako mozda bilo, takve stavri se ne pricaju, morate dijete ohrabrivati, pripremati- da moze malo d aboli ali da cemo uz dogovor sve postici". Tako da se moj rad sa djecom u velikom broju slucajeva svodi na eduaktivni cas sa psiholoskim prisupima Ono sto takodje mi jako smeta a to je pretjerani maziluk i nepripremljenost od strane roditelja ili recimo dijete koje place a nije ni selo na stolicu, dakle situacija gdje tesko ide uspostavljanje prvog kontakta, pricica, vozanje na stolici, ragledavanje istrumenata, igra sa ogledalom, pusterom i na sve te moje pristupe dijete place , mada ga ja polako pridobijam na saradnju a onda roditelj kaze tipa recimo: "ja njemu nista ne mogu" a pri tome dijete ima 4-5 godina. Pa pobogu, ne moci nista djetetu tog uzrasta , i takvo nesto izjavljivati, tacno mi iziaziva pojavu sijedih dlaka
tada je najbolje da roditelj napusti ordinaciju , jer djeca vrlo cesto budu puno bolja, autoritet je potpun i tada imamo puno bolje i ugodnije druzenje.... dr stom.
Ja sam imala priliku da vodim dete od 10 godina kod zubara. Malu je zaboleo zub, a kako je njena majka bila na poslu zamolila me je ( inace smo komsinice i devojcicu dobro znam).
Kao dete nisam imala ( veliki) strah od zubara, nije bas ni da sam hrlila, ali je sve to nekako prolazilo, tako da sam mislila da cu malu samo ispratiti i sacekati.
Medjutim jos na putu prema zubaru ona se priljubila uz mene, pocela da me pita hoce li da je boli, rekla da nece da joj zubar radi ako ce je boleti i sl.
Kad sam jo pomenula da postoji injekcija, koja boli samo nekoliko sekundi, a posle je bezbolno, tek tad se narogusila. Injekcija : NE !
Videla sam da ima i strah od igle, pa sam odustala od daljeg ubedjivanja.
Nekako odosmo do ordinacije ( decja stomatologija u Vojvode Milenka, Bgd.)
Mala inace nije njihov pacijent, ali su je primili zbog bolova.
U pocetku su bili ljubazni, sestra i doktor, medjutim kad joj je stavio instrumente u usta i izvadio busilicu, mala je pocela da mu gura ruke.
Ona je probao jos jednom ili 2 puta lepo, a onda postao grub i pitao da li hoce ili nece da joj popravi zub ?
Za to vreme dete je skocilo iz stolice i pobeglo u wc.
Ja sam izbezumljena potrcala za njom, da mi ne pobegne na ulicu i ne daj Boze da se ne desi neka nesreca.
Nasla sam je sklupcanu u wc-u kao place i govori da vise nikad nece kod zubara.
Nazvali smo njenu mamu i vratila sam je, jer ni zubar, posle svega nije hteo da je primi.
Kad sam pitala sta da uzme protiv bolova i u kojoj dozi rekao je : bilo sta, bio neljubazan, vredjao dete kako je kukavica, kako ima dece koja su dobra i cekaju na red, nije ona jedina i sl.
Odgovornost je i na roditeljima, ali i na zubarima. Ocito da mala ima strah od zubara, da li kao posledica neke traume ili neceg slicnog, ne znam, ali i zubar nije postupio sa dovoljno takta.
Da je dete bilo moje, rekla bih mu da on nije za decjeg zubara, te osobe trebaju imati poseban dar i ogromno strpljenje, ljubav prema poslu, sto ovaj ocito nema, a nasa deca se nazalost plase zubarom, "bocom", ako ne budu dobri i sl.
Ovako smo samo izasle, mala je posle uzela nesto protiv bolova, bol je prestao, ali uzrok nije otklonjen.
Zao mi je, pre svega deteta, jer ce ono u svemu najvise da pati, ako nastavi da odbija da ide kod zubara bice sve gore i gore, a jednog dana ce morati da ode.
Nadam se da nece biti prekasno, jer mala vec ima stalne zube.
Kao dete nisam imala ( veliki) strah od zubara, nije bas ni da sam hrlila, ali je sve to nekako prolazilo, tako da sam mislila da cu malu samo ispratiti i sacekati.
Medjutim jos na putu prema zubaru ona se priljubila uz mene, pocela da me pita hoce li da je boli, rekla da nece da joj zubar radi ako ce je boleti i sl.
Kad sam jo pomenula da postoji injekcija, koja boli samo nekoliko sekundi, a posle je bezbolno, tek tad se narogusila. Injekcija : NE !
Videla sam da ima i strah od igle, pa sam odustala od daljeg ubedjivanja.
Nekako odosmo do ordinacije ( decja stomatologija u Vojvode Milenka, Bgd.)
Mala inace nije njihov pacijent, ali su je primili zbog bolova.
U pocetku su bili ljubazni, sestra i doktor, medjutim kad joj je stavio instrumente u usta i izvadio busilicu, mala je pocela da mu gura ruke.
Ona je probao jos jednom ili 2 puta lepo, a onda postao grub i pitao da li hoce ili nece da joj popravi zub ?
Za to vreme dete je skocilo iz stolice i pobeglo u wc.
Ja sam izbezumljena potrcala za njom, da mi ne pobegne na ulicu i ne daj Boze da se ne desi neka nesreca.
Nasla sam je sklupcanu u wc-u kao place i govori da vise nikad nece kod zubara.
Nazvali smo njenu mamu i vratila sam je, jer ni zubar, posle svega nije hteo da je primi.
Kad sam pitala sta da uzme protiv bolova i u kojoj dozi rekao je : bilo sta, bio neljubazan, vredjao dete kako je kukavica, kako ima dece koja su dobra i cekaju na red, nije ona jedina i sl.
Odgovornost je i na roditeljima, ali i na zubarima. Ocito da mala ima strah od zubara, da li kao posledica neke traume ili neceg slicnog, ne znam, ali i zubar nije postupio sa dovoljno takta.
Da je dete bilo moje, rekla bih mu da on nije za decjeg zubara, te osobe trebaju imati poseban dar i ogromno strpljenje, ljubav prema poslu, sto ovaj ocito nema, a nasa deca se nazalost plase zubarom, "bocom", ako ne budu dobri i sl.
Ovako smo samo izasle, mala je posle uzela nesto protiv bolova, bol je prestao, ali uzrok nije otklonjen.
Zao mi je, pre svega deteta, jer ce ono u svemu najvise da pati, ako nastavi da odbija da ide kod zubara bice sve gore i gore, a jednog dana ce morati da ode.
Nadam se da nece biti prekasno, jer mala vec ima stalne zube.