Najveći domaći Podforum o dijabetesu. U velikoj bazi podataka možete pronaći mnoštvo odgovora i saveta koliko imate šećernu bolest ili jednostavno želite da naučite više o njoj. Pitajte sve što Vas zanima i vrlo brzo ćete dobiti odgovor od naših stručnih saradnika.
Ova tema ima za cilj da ljudi postavljaju i traze informacije o trenutnim svetskim i domacim (Leskovackim ) naporima da se lek za dijabetes pronadje.
Evo vrlo aktuelnog izvestaja o jednom od najnovijih rezultata u traganju za lekom za dijabetes Tip 1.
Radi se o istrazivanju za koje se veruje da je najblize pronalazenju leka, koje je vec izlecilo dijabetes Tip 1 kod miseva. Ipak, istrazivanje je pomalo kontroverzno i problemi postoje pri prevodjenju tehnike na ljude. 2008. pocinje studija nad ljudima. Tehnika se oslanja na celije slezine i BCG.
Jel ti nije problem da prevedeš najosnovije, pa da postavimo na sajt da mogu da čitaju i ljudi koji ne znaju strane jezike?
Ja upravo skidam sa ova dva linka, hvala ti. Kad bacim pogled, javljam se.
Ipak mi je lakse bilo da prevedem kompletne tekstove koje smatram bitnim...
Izvinjavam se za eventualno los prevod ili za to sto me veoooma mrzi da pisem чћђжџ...
--------------------------------------------------------------------
Preuzeto iz: Scientific American casopisa, Novembar 2006.
Kriticari su upozoravali na rdjave eksperimente i ulivanje lazne nade. Pa ipak, cini se da je Dr Denise Faustman u pravu u pogledu strategije da se regenerisu celije – proizvodjaci insulina, unistene dijebetesom.
Pet godina unazead, Denis Faustman je zapanjila biomedicinsku javnost – i to ne na dobar nacin, cinilo se. Dr Faustman je objavila da je izlecila dijabetes kod misa regenerisuci njegove celije – proizvodjace insulina, sto bi, u slucaju uspesnod prevodjenja tehnike na ljude, postedelo milione Amerikanaca sa dijabetesom tip 1 dnevnog bockanja prstiju i ubrizgavanja insulina. Od objavljivanja rezultata, akademski establisment je Faustmanovoj dodelio malo novca, a mnogo pokude. Istrazivaci su se zalili da ne mogu ponoviti rezultate eksperimentata i da je doktorka, istrazivac Harvardske Medicinske Skole samo okrutno probudila nadu koje je osudjena na propast.
Odlucnost Dr Faustman joj je konacno, cini se, bila od koristi. U Martu 2006. tri istrazivacke grupe nezavisno su prijavile casopisu Science da su uspesno ponovili protokol Dr Faustman i reprodukovali njen najvazniji rezultat – zaustavili bolest kod otprilike polovine tretiranih miseva, uspevajuci da zivotinje obnove normalno funkcionisanje. „Rezultati su fantasticni, dolazeci od ovih grupa, kojima je placeno po milion dolara da provedu tri godine dokazujuci da nisam bila u pravu.“, napominje doktorka. „Mislim, oni su svi finansirani od JDRF (Fonda za istrazivanje juvenilnog dijabetesa, prim. prev.)”.
JDRF, vodeci neprofitni izvor sredstava za istrazivanje u oblasti, odbio je da podrzi njen rad. Fondacija je svoju odluku obrazozila time da ne moze da podrzi sve predloge za istrazivanje, ali Faustmanova tvrdi da su se oni prosto povinovali tiraniji unapred zacrtanih stavova. Do skora, kaze ona, uzimano je zdravo za gotovo da jednom kada su beta-celije izgubljene, one se nikad ne mogu povratiti. Stoga, doktorka je podrsku potrazila u fondaciji osnovanoj od Lija Lakoka, bivseg predsednika Krajsler Korporacije, cija je supruga preminula usled komplikacija dijabetesa. Ukupno, Dr Faustman je prikupila 11 miliona dolara i sprema se za preliminarno klinicko istrazivanje nad ljudima, radi adaptacije svoje terapije nad misevima.
Pedesetogodisnja Faustmanova kaze i da njen rad podkopava vrlo vazne stavove vezane za favorizovan pravac istrazivanja dijabetesa, koriscenje embrionskih maticnih (stem) celija. Postoji nada da se ove maticne celije navedu da se diferenciraju u beta celije i time obezbede adekvatnu zamenu nedostajuceg tkiva. JDRF i brojni aktivisti u borbi protiv dijabetesa podrzavaju istrazivanje na takvim maticnim celijama, ali je Busova administracija skratila njihova federalna finansiranja pod pritiskom izvesnih konzervarivnih i religijskih grupa.
Faustmanova je do svoje ideje dosla slucajno, vrseci transplantaciju isleta, telasaca pankreasa koja sadrze beta celije, sa zdravih miseva na one koji su izgubili svoje islete usled dijabetesa tip 1, ili juvenilnog dijabetesa. U ovom vrsti, imuni sistem greskom napada sopstvene islete, smatrajuci ih za strane napadace. Takav autoimunitet – ili nemogucnost sopstvenog ‘tolerisanja’ – onemogucuje funkciju isleta i na posletku unistava ih. Pacijent je stoga prinudjen da ubrizgava insulin vise puta dnevno i da kontrolise fluktuirajuci nivo glukoze u krvi.
Da bi se sprecio autoimunitet, Faustmanova je ubrizgala misevima koktel bakterijskih iritanata zvan Freundov kompletni adjuvant, koji je naveo njihova tela da proizvedu signalnu hemikaliju zvanu TNF-alfa. Ova supstanca je unistila aktivirane imune celije, narocito one koje napadaju islete, tako da kada je hirurg presadio islete na bubrege svakog misa, transplanti su bili u mogucnosti da se ‘ukorene’, prizvode insulin i povrate normalnu kontrolu secera u krvi.
Tada je Faustmanova otputovala u zemlju Slucajnosti. “Zelela sam podatke za grafikon koji pokazuje kako se secer u krvi ponovo povecava kada izvadite bubreg sa isletima na njemu”, seca se ona. Bubrezi dva misa su uklonjeni, i “dan posle operacije, misevi su bili na oko 110 mg/dl [ oko 6,1mmol/l, prim. prev.], i obe zivotinje su trckarale po kavezu”. U svom radu iz 2001 ona je zakljucila da su misevima izrasli novi isleti.
Nazalost, lek nije bio permanentan: losa imuna reakcija se vratila. Da bi eliminisala problem trajno, Faustmanova je pozajmila ideju specijalista za transplantacije koji su otkrili da celije jetre ili slezine mogu da “poduce” imuni sistem primaoca transplanta da transplantirano tkivo tretira kao svoje. U ovom slucaju, celije slezine nedijabetskog misa bi trebalo da poduce dijabeticarev imuni sistem kako da bude nedijabetski.
Trik je uspeo i Faustmanova je podnela svoj rezultat u casopisu Science u 2003. Njena tvrdjenja izazvala su kritiku kod broja prominentnih istrazivaca, ukljucujuci dvojicu njenih harvardskih kolega, Dijan Matis i Kristof Benoi. Oni su pisali New York Times-u kritikujuci pozitivan clanak koji je novina objavila o Faustmanovoj, a iako je novina odbila da objavi pismo, verzija je cirkulisala u dijabeticarskoj javnosti.
Pa ipak, Vilijam Ahern, portparol JDRF, tvrdi da je rarad iz 2003. pobudio interesovanje fondacije. JDRF je bila “posebno zainteresovana” za ono sto Dr Faustman opisuje kao sekundarno otkrice: ociglednu konverziju nekih celija slezine u beta celije. Celije slezine su dostupnije nego beta celije, i ako bi one bile u stanju da obave posao, JDRF ih je zelela. Stoga, fondacija je finansirala tri istrazivacke grupe da ponove rad Dr Fausman.
Uprkos pozitivnim rezultatima objavljenim u martu, tri tima, sa Univerziteta u Cikagu, Univerziteta u Sent Luisu i Dzoslin Diabetes Centra (u kome rade i Matis i Benoi) – su ipak prijavili sumnje. Sva tri tima su sastavila tri rezervisane beleske: da su uspeli da izlece samo oko polovine svih miseva; da nisu u stanju da potvrde da li su misevima izrasli novi isleti ili su se povratili uspavani; i da nisu nasli nikakve dokaze da su se celije slezine konvertovale u beta celije.
Ali, podaci objavljeni juna 2006. mogu da umanje te nesigurnosti. Na godisnjem sastanku Americkog Drustva za Dijabetes u Vasingtonu, istrazivaci iz medicinskih skola univerziteta u Keiu i Osaki izvestili su da su zamenili islete sa tumorom celijama slezine, poput Faustmanove. Posto su ti isleti sa sobom nosili vrstu peptida koji celije slezine koriste da poduce imuni sistem, oni su bili u stanju da kako kontrolisu secere u krvi, tako i okoncaju autoimunu reakciju. Dokaz za to je proizasao kada su isleti sa tumorom odumrli i misevi su ostali zdravi. Stoga, mora da su im izrasli novi isleti sami od sebe.
Druga grupa, predvodjena Nacionalnim Institutom za Zdravlje, izvestila je o izlecenju sedam od osam miseva ne samo od dijabetesa, vec i od Sjorgenovog sindroma, autoimune bolesti koja napada celije pljuvacke. Istrazivaci su demonstrirali robustan novi rast isleta kao i njihovih ekvivalenata – proizvodjaca pljuvacke, i time, pazljivom procedurom, dokazali poslednju tvrdnju Dr Faustman, da su se celije slezine konvertovale kako u islete, tako i u pljuvacno tkivo. Eva Mezej iz Nacionalnog Instituta za Zdravlje je to postigla oznacavajuci isti komad tkiva na dva nacina, jednom da uoci lucenje (ili insulina ili pljuvaceke), a drugi put da uoci muski, ili Y hromozom. Kako su svi donori celija slezine bili muski, a svi primaoci zenski, svaka celija sa Y hromozomom mora nastati iz celije slezine.
Uspeh kod glodara, medjutim, jos uvek nije preveden na ljude. Istrazivaci su pokusali primenu terapitj Dr Faustman na pacijente sa dijabetesom tip 1 u Izraelu, koristeci TNF stimulant zvan BCG (be-se-ze, prim. prev.), koji je daleko blazi nego Freundov kompletni adjuvant i ima dugu istoriju upotrebe nad ljudima. Pocetni obecavajuci rezultati nisu nasli potvrdu u kasnijim klinickim ispitivanjima u Kanadi i SAD, a taj neuspeh su kriticari Dr. Faustman brzo istakli.
“Medjutim, jednom kad smo shvatili mehanizam,”, Faustmanova odgovara, “pogledali smo podatke i shvatili da su BCG doze koriscene u Izraelu 50-ostruko vece” nego u kasnijim istrazivanjima. Ona kaze da su tacne doze presudne i planira da razvije biomarker koji bi pokazao da li BCG ima cak podterapeutski efekat na imune celije koje napadaju islete.
Faustmanova, koja licno planira da testira verziju svoje terapije na klinickom ispitivanju jeseni 2007., odbacuje kritike nagomilane oko njenog rada. “Puno grupa radi na ovome trenutno”, kaze ona. “Ako je imitacija najbolji oblik laskanja, ja sam polaskana.”
Sledeci koraci: Primena naseg istrazivanja na ljudska klinicka ipitivanja
Od publikovanja nesih istrazivanja, predano smo radili na primeni ovih otkrica na ljudske dijabeticare. Prikupljali smo sredstva za studija da bi kreirali testove i masineriju neophodnu za kontrolisanje ispitivanja koje cemo sprovoditi. Kao sto vecina vas zna, nasa ljudska klinicka ispitivanja ce poceti evaluacijom BCG leka, koji ima besprekoran bezbednosni profil za ljude i vec je u upotrebi za tretiranje drugih bolesti. Ovaj agent ce biti testiran u fazi 1 ispitivanja nad ljudima. BCG stimulise telo da proizvodi prirodnu substancu zvanu TNF koja pomaze u regulaciji imunog sistema i mi se nadamo da ce ovo dovesti do selektivne eliminacije jedne populacije celija-uzrocnika bolesti kod dijabeticara. Dr. Dejvid Nejtan, direktor MGH Dijabetes Centra i jedan od ovdasnjih vodecih eksperata za dijabetes ce voditi ispitivanja nad ljudima na MGH.
Iskljucivo obavljanjem klinickog ispitivanja mozemo znati da li ce BCG raditi. Mi se nadamo skorom pocetku ispitivanja nad ljudima i, kako stvari stoje, ona bi mogla poceti u 2008. Mnogi pacijenti i familije pitaju “Zasto ova ispitivanja ne pocnu ranije?” Odgovor je: da bi ova ispitivanja imala smisla a nas, potrebno je najpre izgraditi i automatizovati testove krvi i masineriju. Mi predano radimo na tome.
misur napisao:Ova tema ima za cilj da ljudi postavljaju i traze informacije o trenutnim svetskim i domacim (Leskovackim ) naporima da se lek za dijabetes pronadje.
Evo vrlo aktuelnog izvestaja o jednom od najnovijih rezultata u traganju za lekom za dijabetes Tip 1.
Radi se o istrazivanju za koje se veruje da je najblize pronalazenju leka, koje je vec izlecilo dijabetes Tip 1 kod miseva. Ipak, istrazivanje je pomalo kontroverzno i problemi postoje pri prevodjenju tehnike na ljude. 2008. pocinje studija nad ljudima. Tehnika se oslanja na celije slezine i BCG.
Procitajte sami.
Eh kad bi to uspelo?Zamisli da se pronadje lek protiv diabetesa ,sama pomisao da bi mogli normalno jesti spavati mislim bez opreza uvek nekoga i straha.Ono pojeo sam ili pojela sam parchence da li ce mi biti dobro i da li ce shecer skochiti hm?To bi bilo super kad bih uspeli.A i mogu ako se daju za to.Kad prave atomske bombe i novac daju na glooposti mogli bi i pronaci lek za diabetes ! Pozdrav
Eh da, svi bi mi voleli da smo bezbrizni i da jednom za svagda budemo izleceni. Iako sam na puno mesta procitao da je lek za Tip 1 'na horizontu', nekako nigde nisam nasao nista za Tip 2. Mozda gresim?
misur napisao:Eh da, svi bi mi voleli da smo bezbrizni i da jednom za svagda budemo izleceni. Iako sam na puno mesta procitao da je lek za Tip 1 'na horizontu', nekako nigde nisam nasao nista za Tip 2. Mozda gresim?
Svashta ?Lek za tip1 na horizontu?A za tip2 nishta
Pa nishta samo se mi sa tiipom 2 ne lechimo i eto nas u tip2 i onda ce i za nas biti lek na horizontu zar ne? E svashta!!!!
misur napisao:Eh da, svi bi mi voleli da smo bezbrizni i da jednom za svagda budemo izleceni. Iako sam na puno mesta procitao da je lek za Tip 1 'na horizontu', nekako nigde nisam nasao nista za Tip 2. Mozda gresim?
Svashta ?Lek za tip1 na horizontu?A za tip2 nishta
Pa nishta samo se mi sa tiipom 2 ne lechimo i eto nas u tip2* i onda ce i za nas biti lek na horizontu zar ne? E svashta!!!!
) naporima da se lek za dijabetes pronadje.
?Lek za tip1 na horizontu?A za tip2 nishta 
E svashta!!!!