Karcinom dojke
Karcinom dojke
Molim vas za bilo kakav savet. Ocajni smo. Majka mi je 2 meseca u bolnici meseca, primljena je zbog upale pluca i tek su joj pre 2 dana konstatovali karcinom dojke sa metastazama na plucima. Odlucili su da je ne operisu, niti zrace, jer bi to bilo suvise radikalno za nju. Primace iskljucivo nolvadex. Svi mi kazu da nema nade, da se pomirim, ali jednostavno ne mogu.... Sa cime da pokusamo, sa Brojsom,makrobiotikom, travarima?? Svaki savet je dobrodosao
-
Bonzita
- Stalni član
- Postovi: 89
- Pridružio se: Pon Jan 29, 2007 8:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Draga Anđela,
Moja mama ima karcinom dojki (obostrana mastektomija) sa metastazama na plućima i kostima glave. Guramo nekako, još uvek nema bolove. Znam da je teško, ali pokušajte da ostanete "zdrave pameti", tj. koliko možete u dobrom raspoloženju, zbog nje. Najmanje što joj sada treba je osećaj sažaljenja. Koliko sam je samo puta hrabrila, kada potone, smejala se sa njom, a posle, kada dođem kući, isplačem se samo tako. Ipak, zbog njih, moramo biti jake.
Čitala sam dosta o alternativnim pristupima, koje zvanična medicina ne prihvata, ali ne prihvata ni ovu vrstu pacijenata. Čini se, sve češće, da olako dižu ruke. Kada mi je tata bio bolestan (od karcinoma), rekli su mi bukvalno: vodite ga kući, da umre! Posle se bune, kada, prepušteni sebi, bolesnici probaju sa drugim pristupima.
Makrobiotika je mnogima pomogla, ali je neophodno obratiti se nekom dobrom makrobiotičkom savetniku, za specijalnu dijetu, koje mora da se striktno pridržava. (www.makrokutak.net). Teško je očekivati čudo, ali je poenta u takvim stanjima, popraviti kvalitet života, ako se već ne može uticati na njegovu dužinu.
Želim vam svako dobro, puno snage i, bez obzira na sve, pozitivan stav!
Nedavno sam radila upitnike sa ženama sa metastazama sa hormon-zavisnim tumorima dojke (za specijalistički). Oduševili su me njihova smirenost i optimizam, zahvalnost za svaki detalj, skromnost. Njihovo poimanje života ima sasvim drugu dimenziju. Posmatram posle, druge ljude, nezahvalne i besne na ceo svet...
Moja mama ima karcinom dojki (obostrana mastektomija) sa metastazama na plućima i kostima glave. Guramo nekako, još uvek nema bolove. Znam da je teško, ali pokušajte da ostanete "zdrave pameti", tj. koliko možete u dobrom raspoloženju, zbog nje. Najmanje što joj sada treba je osećaj sažaljenja. Koliko sam je samo puta hrabrila, kada potone, smejala se sa njom, a posle, kada dođem kući, isplačem se samo tako. Ipak, zbog njih, moramo biti jake.
Čitala sam dosta o alternativnim pristupima, koje zvanična medicina ne prihvata, ali ne prihvata ni ovu vrstu pacijenata. Čini se, sve češće, da olako dižu ruke. Kada mi je tata bio bolestan (od karcinoma), rekli su mi bukvalno: vodite ga kući, da umre! Posle se bune, kada, prepušteni sebi, bolesnici probaju sa drugim pristupima.
Makrobiotika je mnogima pomogla, ali je neophodno obratiti se nekom dobrom makrobiotičkom savetniku, za specijalnu dijetu, koje mora da se striktno pridržava. (www.makrokutak.net). Teško je očekivati čudo, ali je poenta u takvim stanjima, popraviti kvalitet života, ako se već ne može uticati na njegovu dužinu.
Želim vam svako dobro, puno snage i, bez obzira na sve, pozitivan stav!
Nedavno sam radila upitnike sa ženama sa metastazama sa hormon-zavisnim tumorima dojke (za specijalistički). Oduševili su me njihova smirenost i optimizam, zahvalnost za svaki detalj, skromnost. Njihovo poimanje života ima sasvim drugu dimenziju. Posmatram posle, druge ljude, nezahvalne i besne na ceo svet...
Ja bih da pevam još malo, jer je život samo jedan i do njega mi je stalo, meni je vredan...
@ tartufa
svaka cast, slazem se sa tobom,iz iskustva kazem, meni je nada umrla tek kada je moja majka umrla od raka dojke. Sve vreme imala sam nadu, tata je pomagao dosta, i imao je on nadu, ali ja sam bila previse sigurna u tu nadu. Samo pozitivan stav. Nikako nisam dozvoljavala da me mama vidi uplakanu, jer verujem da bi je psihicki slomilo, a trebala joj je podrska da bi mogla sve da izgura to... Bila sam max podrska i drago mi je sto sam i pokusala nesto za nju.
@ andjela.k
mogu samo da ti kazem da te razumem potpuno. Budi joj max podrska, ne dozvoli da te vidi uplakanu, neki ventil za izduvanje nadji napolju ali nikako pred njom. Zelim ti svu srecu i nadam se da ces nesto naci .
svaka cast, slazem se sa tobom,iz iskustva kazem, meni je nada umrla tek kada je moja majka umrla od raka dojke. Sve vreme imala sam nadu, tata je pomagao dosta, i imao je on nadu, ali ja sam bila previse sigurna u tu nadu. Samo pozitivan stav. Nikako nisam dozvoljavala da me mama vidi uplakanu, jer verujem da bi je psihicki slomilo, a trebala joj je podrska da bi mogla sve da izgura to... Bila sam max podrska i drago mi je sto sam i pokusala nesto za nju.
@ andjela.k
mogu samo da ti kazem da te razumem potpuno. Budi joj max podrska, ne dozvoli da te vidi uplakanu, neki ventil za izduvanje nadji napolju ali nikako pred njom. Zelim ti svu srecu i nadam se da ces nesto naci .
Snaga bez kontrole ne znaci nista