Prvi put sam se registrovala, citala sam forume i pozelela sam da podelim sa svima moje muke. Oprostite mi imam tremu i nemam iskustva. Uplasena sam i ocajna. Moj voljeni suprug je imao maligni tumor prosle godine u martu mesecu. Sve se brzo izdesavalo. Nikada nije isao kod lekara niti na bilo kakvu kontrolu. Odbijao je kategoricno. Desio se problem odjednom, imao je problem sa mokrenjem, pojavila se krv. Otisli smo na ultrazvuk na privatnu kliniku, posto nije hteo u bolnicu nikako.
Utvrdjeno je da mu je desni bubreg otkazao, da ima aneurizmu 8cm, kamenje u zucnoj kesi i neke magline u besici. Šokirani i u neverici, otišli smo odmah na Urgentni i tu su potvrdili sve i uradi CT. Da skratim, doktor urolog i vaskularni hirurg nisu mogli da se dogovore kako će ga operisati na KBC. Kažu, neće preživeti te dve operacije, a ne mogu zajedno nikako. Šanse su nikakve. Šok, strah, mozak prazan. Sedimo u kolima i blenemo u prazno. Ćutimo i sin je tu, a 2012. je operisan naš sin koji je tada imao 33 godine preživeo težak infarkt miokarda i ugradjen mu je odmah stent. Bojim se, ne mogu da plačem, hoću da vrištim na sav glas. Ali, ćutimo nemo gledajući negde. Šta sada, sledeći put odemo kod urologa, on ne sme bez vaskularnog hirurga, vaskularni hirurg ne sme bez urologa, kažu vrlo je riskantno, neće preživeti, treba prvo operisati aneurizmu, on i dalje mokri krv. Buše mu ledja i stavljaju kateter u bubreg, zove me sestra i kaže da mu dnevno 3 do 4 puta ubrizgavam fiziološki rastvor u bubreg. Ja je gledam i neverujem šta mi priča. Samo što nisam pala u nesvest. Sve se dešava kao na filmu, a ne nama. Mom voljenom suprugu. Gledam ga i mislim da je to ružan san. Drugi dan mu ugradjuju kateter u mokraćni kanal. Ima sada dva katetera. O Bože moj, šta da radim. A on uplašen, u bolovima kada je lekar hirurg rekao da oni to ne mogu da urade da će sigurno umreti. Otvoreno i bezobrazno u lice svima nama reče ... Izlazimo isto izgubljeno kao što smo i došli. Razmišljamo a nemislimo ništa. Gde naći spas. Nekako preko starijeg sina dodjemo do "veze" da nas primi dr. na VMA. Odemo tamo, naravno hvatajući se za slamku, on divan jedan doktor ali surovo iskren, reče da može da se izvedu dve operacije odjednom. Ali da je procenat da preživi oko 20%. Pa zašto moj dragi ne bi bio u tih 20%. Zakaza mu operaciju za 6.maj 2013.god. USPEŠNO .
Ostade živ moj mili, kažu odstranili su mu aneurizmu koja je bila komplikovana i velika, odstranili su mu bubreg, na ureteru je bio maligni tumor i njega su odstranili, i pola bešike. Dobro je, ostao mu je jedan bubreg i pola bešike. Rana uzdužna onolika. Ali, otkud maligni tumor, čekamo rezultat i mišljenje Konzilijuma. Naravno Hemoterapija, šta bi drugo. Opet neverica i očaj. Nekako ga nagovorimo da proba bar jedan ciklus uz mnogo muka i dilema da li je neophodno s obzirom da je tumor najgori, progresivan i opak. Ali pokušao je i povraćao celu noć u bolnici. Doktori urolozi neljubazni, sestre nemaju vremena, svi su drčni i nemaju vremena da razgovaraju sa pacijentom. Mnogo je teško podneo i rekao da neće više nikada doći u bolnicu. Neka živi koliko živi, kaže. Kupovala sam i naručivala sve što je zdravo i dobro za njega. Kao luda sam tražila i naručivala. Mislim da mu je to pomoglo i moja ljubav i briga. Počeo je da se oporavlja. Ali, opet dodje taj kobni mart mesec u kome nam se sve najgore dešava, opet problemi, bolovi i krvarenje. Opet u bolnicu, i opet zakazana operacija, ali kao laporaskopija, kroz mokraćni kanal. Utvrdjen je još neki tumor na levoj strani bešike. OK, kažem, srećni smo što je takva operacija. Ali posle 10 dana, opet problemi i čekanje rezultata PH, kaže dr. urolog, pa šta će vam, kad sve znate, a i da je išao na hemoterapiju isto bi bilo. Mi ga gledamo nemo i neverujemo šta priča, pa govorio je da bi ga možda spasila hemoterapija, a sada kaže svejedno bi se opet pojavio. Otklonili su ono što su mogli a ostalo nemože. Pošalje ga kući sa kateterom i antibioticima koje treba da pije 7 dana. I TO JE TO. Morali smo ponovo ići jer ima bolove i bolno mokrenje. Šta da radimo, koje lekove da koristi. Ja slučajno kupim u apoteci Nimulid, pomogao mu je jer po 8 sati nije imao probleme. Ali šta dalje, odemo opet na VMA u hitnu, da mu prepišu prema dijagnozi šta da uzima od terapije, kažu Dirogestik flaster od 25mg. Odemo do lekara opšte prakse da nam prepiše. Stavim mu ne ledja i nadam se da su problemi rešeni. Pri tome nam niko ne kaže da treba još nešto da pije, jer flaster počinje da deluje tek nakon 12 sati. Tu noć i pola dana smo poludeli, on od bolova i mokrenja svakih 10 min. i to bolno sa pečenjem, a ja gledajući njegove muke. Pa kako nepomaže flaster kada su rekli da traje 72 sata. Bol je probio, ludilo. Opet sutradan odemo, a oni kažu neka uzima diklofen. Kupim Diklofen, ništa. Nimulid popije i još na svakih 4 sata po jedan i konačno popuste bolovi ali, prošlo je 24 sata. Sada koristi Dirogestik flastere od 75mg. i Orimorf, ali mu izaziva mučninu, budi se noću da ide u WC vrlo često, pa onda pije nimulid, posle 4 sata Orimorf itd.
Danas i juče mu je bilo očajno loše, muka mu je, malaksao i nemože da jede. Sutra ću zvati doktorku da pitam, ima li nešto za mučninu. On neće više Orimorf, nema snage ni da govori. Muke se nastavljaju videću šta će biti sutra. Oprostite mi na opširnosti, morala sam da se izjadam, bojim se za sina koji živi sa nama, on je dosta emotivan i dalje pije lekove za srce, voli nas i pati zajedno sa nama. Šta ću i kako ću, pao je u depresiju. Neradi i ne može da prihvati da nesme da se izlaže fizičkom naporu i stresu. Živimo u stresu već 2 godine. Materijalno i zdravstveno smo iscrpljeni. Još i kuća pod hipotekom. Kredit u švajcarcima. Ovo još nikome nisam rekla sa čim se borim. Borim se sa sobom. Da li da živim dalje, ovo više ne mogu da podnesem. Kraja nema, ako ga ja nenapravim. Da li je ovo život, tamo, ovamo, nigde. Izlaza nema.
Read more: http://www.doktor.rs/forum/onkologija/p ... z32mZHrMCu