Najveći domaći Podforum o dijabetesu. U velikoj bazi podataka možete pronaći mnoštvo odgovora i saveta koliko imate šećernu bolest ili jednostavno želite da naučite više o njoj. Pitajte sve što Vas zanima i vrlo brzo ćete dobiti odgovor od naših stručnih saradnika.
Možda neko ima iskustvo a radi se o sledećem;
Moj otac 1941 god. nije imao do 2000 god. Diabetes Od tada je sasvim drugi čovek. Šćer nekako uspeva da drži maksimum 8.0 i ja sam vise puta kontrolisao nikad mu nije bio vise od 6.8.
Najgore u celoj ovoj priči što je emotivno skroz propao. Može da se zaplače za sitnicu kao malo dete. Sve mu smeta, samo bi se svađao i raspravljao se sa nekim. Zadnji put kad sam bio kod njega ( živi mo 80 km jedno od drugoga ) pred sam polazak negde nestao.
Tako da sam otiša bez pozdrava.
Treba mi savet za dobrog Doktora ili ispitanog leka ili neko rešenje.
Hteo bih da imam oca kao pre.
Kako da mu pomognem ?
Znam da nece preterano pomoci,ali pre par dana sam u nekim dnevnim novinama procitao da su skoro 1/3 svetske populacije dijabeticari.Zato mislim da ne stoji bas da je i 1/3 toliko razdrazljiva.
P.S.
Mozda bi bilo pametno da vise vremena provodite zajedno.
Druže,
Mene ako pitaš, mislim da je on još malo u šoku. Nije to ništa strašno, pogotovu što je čovek u godinama. Koliko sam ja primetio, ne uzima insulin, već šećer stabilizuje tabletama, što ukazuje na II tip. Stavi na to još njegove godine, i ako je čovek malo gojazniji, to ti je to. Nemoj da se brinete, nije smak sveta. Ima i gore, veruj mi! Ja bi se menjao sa njim! Pa ti vidi!
Ma njemu je pomagao neki lek koji nema veze sa Diabetesom da sredi secer
Napisacu vam ime nekom drugom prilikom posto se vidim sa Ocem Mada i vodi dosta racuna o oshrani Najgora situacija je kod njega ta nervoza koja ga izbacuje iz normalnog zivota. Sada moram da probam sa razlicitim biljnim preparatima kod njega Ako bude kakve promene pisacu vam.
Mislim da Vaš otac treba da ode na pregled kod lekara.
Koliko mi je poznato, loše regulisan nivo šećera može da prouzrokuje promenu raspoloženja, nervozu i dr.
I neka češće meri šećer, da bi se dobila preciznija slika. Jedno merenje je nedovoljno.
I da, obrartite pažnju da li se kod njega javljaju i neki drugi simptomi karakteristični za dijabetes.
I uzmite u obzir da će Vam možda nešto i prećutati, stariji ljudi ne žele da čuju išta vezano za bolest i lekare. I nisu jedini.
Pitanje je tesko a odgovor jos tezii prakticno siguran ne postoji. Prvo se treba upitati, da li je otac postao takav bas kad je dobio diabetis.Jer njegov diabetes u tim godinama i tim vrednostima secera nije previse zabrinjavajuci. U civilizovanim zemljama on bi otisao kod psihijatra, potrosio mnog novaca i uspeh bi bi upitan, ali bi sigurno dobio sagovornika, koji starijim ljudima obicno nedostaje. Godine Vaseg oca su takve da tada postaje jedna opsta,obicno, telesna i dusevna slabost, koja se odrazava na sve vidove zivota i ponasanja. Covek postaje fizicki slabiji, mnoge aktivnosti vise nije u stanju da upraznjava,manje ili vise se izrazavaju sve staracke bolesti,demencija, gluvoca, slabija pokretljivost,prostata, bolovi u krstima i drugim delovima, narocito zglobovima sto sve dovodi do velike nervoze, a posebno jos ako nema dovoljno novaca za lecenje/podrazumeva koriscenje privatnih lekara/ jer je nase zdravstvo sada katastrofalno.Imam iskustva. Tako da sa ocem treba svakako ozbiljno i temeljno porazgovarati i otkloniti bar neke uzroke. Dakle problem je mnogostran i treba ga zajednicki resavati. Za ovakve probleme postoje lekovi, ali su oni uglavnom sedativne prirode, ako se ne mogu otkloniti bar neki od osnovnih uzroka, a budite sigurni da to nije diabetes.
Nisam mnogo pomogao, ali sam bar ukazao na mnogostranost i ozbiljnost mogucih uzroka.Nesmem da tvrdim, zavisno od uslova i nacina zivota, ljudi u tim godinma cesto pomisle cemu dalje?
Pozdrav i srecno u pokusajima pomoci ocu.
