Urgentna stanja

[Aerdna]

Postovanje,

interesuje me:koje od stanja nije urgentno:tenzijski pneumotoraks,tamponada srca,lom rebra...sta bi trebalo laik da uradi kod tamponade srca?Zahvaljujem

[Dejanbg]

Prvo ne znam sta je, a lom rebara ne mora biti urgentan. Ako je tamponoda srca stanje kada se srcana kesa napuni krvlju, koliko sam vidjao po tv to se resava tako sto se iglom izvce tecnost, a tu laik ne moze nista da uradi..

[tamaraft]

Upravo tako, prelom rebara nije urgentan osim ako nije direkto uzrok pneumo ili hemotoraksa, ako prelomljeni deo rebra ne povredi meke strukture u toraxu, pluca, srce...

Ako je samo u pitanju prelom bez komplikacija onda se takva osoba imobilishe i transportuje u urgentni centar.

A tenzijski pneumotoraks je stanje kod kojeg vazduh pri inspirijumu/udisaju stalno ulazi u pleuralnu šupljinu, ali ne može izaci. To se dogada kad rana na plucima ili na dusniku toraksa deluju kao jednosmerna valvula, koja propušta vazduh samo unutar grudi a ne napolje. Kako se intrapleuralni pritisak povecava, plucno krilo potpuno kolabira, dok se medijastinum pomice na suprotnu stranu. Klinicka slika: probadajuci bolovi u prsima, kašalj, dispneja, perkusijom se dobiva timpanican zvuk.

Hemotoraks bi bilo prisutstvo krvi u pleuri pluca. Dovodi do josh vecih komplikacija.

Pomoc se an licu mesta moze pruziti samo ako ej u pitanju otvoreni pneumo i hemotoraks, ako je mesto gde vazduh i krv ulazi u pleuru vidljiv i tako mozemo svojim prstom, shakom, ili zavojem zatvoriti tu rupu. Ako je to pak zatvorena povreda laik nishta ne moze uchiniti osim pozvati hitnu pomoc ili prevesti povredjenog shto pre u urgentni centar.

Tamponada srca nastaje kao posledica nagomilovanja tečnosti ili vazduha u perikardnom prostoru, pri čemu dolazi do povećanja intraperikardnog pritiska koji ograničava dijastolno punjenje sa redukcijom udarnih volumena i padom minutnog volumena. Tamponada je urgentno patološko stanje koje iziskuje promptnu dijagnostiku i terapiju.

Dva su postupka najvažnija u tamponadi perikarda: prvo, otklanjanje perikardne tečnosti, i drugo, hemodinamska potpora.

Prvo se postiže perkutanom perikardiocentezom pomoću specijalne igle, što se radi u bolnici, a drugo intravenskim davanjem tečnosti (fiziološkoih rastvora) da bi se održao pritisak punjenja uz aplikaciju inotropnih amina (dopamin, norepinefrin) koji mogu da poprave udarni volumen. Kada bolesnik prebrodi krizu traga se za uzročnicima tamponade.