kako se javlja dijabetes???

[gost007]

stres, nasledje, slatkisi.. brojne su spekulacije, medjutim mene zanima da li se zaista sta prouzrokuje secer, i da li se moze dobiti preteranim konzumiranjem dextroze?
potrebni su mi odgovori, ne nagadjanja, posle slobodno mozete da zatvorite temu.
hvala!

[tamaraft]

Da li ste Vi ikad prochitali pravi text o dijabetesu melitusu a ne nagadjanja i spekulacije?

Ochigledno niste pa postavljate ovakvo pitanje.

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus grč. διαβήτης) je hronični sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema.

Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja.


Endokrina uloga pankreasa u metabolizmu, kao i stvarno otkriće insulina, nisu rasvetljeni sve do 1921. kada su Ser Frederik Grant Banting i Čarls Herbert Best dokazali da se kod pasa bez pankreasa dijabetes može sprečiti davanjem ekstrakta iz Langerhansovih ostrvaca zdravih pasa. Banting, Best i saradnici (posebno hemičar Kolip) su uspeli da izoluju insulin iz pankreasa govečeta na Univerzitetu u Torontu, što je 1922. godine omogućilo njegovu primenu u terapiji šećerne bolesti. Godinu dana kasnije, Banting i direktor laboratorije MekLaud za ovo otkriće dobijaju Nobelovu nagradu. Oni su otkriće zaštitili patentom ali su omogućili njegovu upotrebu bez ikakve nadoknade, što je doprinelo brzom širenju primene insulina u terapiji ove bolesti širom sveta.

Razliku između dijabetesa tip 1 i tip 2 prvi je otkrio i objavio Ser Herold Persival Himsvort, u januaru 1936. godine.

Mehanizam oslobađanja insulina u normalnim beta-ćelijama. Stvaranje insulina je manje-više konstantno i ne zavisi od nivoa šećera u krvi. On se deponuje u vezikule i po potrebi se procesom egzocitoze oslobađa u krvotok, a okidač za ovu reakciju je porast glikemije.

S obzirom da je insulin osnovni hormon koji reguliše ulazak glukoze iz krvi u većinu ćelija (osim u centralnom nervnom sistemu), njegov nedostatak ili smanjeni senzibilitet receptora za insulin igraju glavnu ulogu u nastanku raznih oblika šećerne bolesti.

Većina ugljenih hidrata iz hrane se u procesu varenja pretvara u monosaharid (prosti šećer) glukozu i u tom obliku dospeva u krv. Krvnom strujom ona se prenosi do svih ćelija organizma i koristi se kao izvor energije, deponuje kao glikogen ili skladišti kao masno tkivo. Kada količina glukoze dostigne određeni nivo (npr. posle obroka), beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa luče hormon insulin. On omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu , a osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni signal za konverziju glukoze u glikogen (polisaharid koji se skladišti u jetri i mišićnim ćelijama, i po potrebi se ponovo pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije). Normalne vrednosti šećera u krvi iznose 3,3-5,5 mmol.

Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije, što uslovljava porast njene koncentracije u krvi, tj. dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija. Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7,0 mmol (126 mg/dL) .

Hiperglikemija smanjuje mnoge anaboličke procese u organizmu: rast i deobu ćelija, sintezu proteina, taloženje masti i dr. Osim toga, izaziva poremećaje metabolizma i brojne druge komplikacije i bolesti.






Uzročnici i faktori rizika

Genetika

Nasledni faktori često igraju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa kod određene individue. Oni to čine povećanjem osetljivosti beta-ćelija na viruse, razvojem autoimunih antitela protiv sopstvenih ćelija pankreasa, degenerativnim promenama na ćelijama koje rezultuju promenom strukture i nedelotvornošću insulina i sl. Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u toku života (što je razlog zašto se šećerna bolest ne pojavljuje obavezno kod svih potomaka obolelih).

Gojaznost

Gojaznost je jedan od vodećih dijabetogenih faktora, čemu svedoči činjenica da je oko 60% odraslih dijabetičara gojazno. Kod gojaznih osoba se vremenom smanjuje osetljivost beta-ćelija na povećanje koncentracije glukoze u krvi, a osim toga smanjuje se i broj insulinskih receptora u ciljnim tkivima (na sopstveni i egzogeni insulin). Ovo rezultuje smanjenom isporukom šećera ćelijama i posledičnim povećanjem njegovog nivoa u krvi (hiperglikemija).

Bolesti

Za razliku od naslednog (primarnog) dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih se šećerna bolest javlja kao komplikacija. Takva šećerna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog oboljenja ili delovanja štetnih činilaca na organizam.

Takav je slučaj kod hroničnog alkoholizma, upale ili karcinoma pankreasa, različitih endokrinih poremećaja (akromegalija, hipertireoza, Kušingov sindrom), hemohromatoze, virusnih oboljenja i dr. Sekundarni dijabetes nastaje zbog poremećaja u iskorišćavanju šećera u krvi pod uticajem istih onih razloga koji su doveli do razvoja osnovnog oboljenja.

Trudnoća

Period trudnoće predstavlja svojevrstan stres za organizam, koji lako pretvara latentni dijabetes u izraženi poremećaj koji može postati trajan. Ovo stanje poznato je pod imenom gestacioni dijabetes. U trudnoći se javlja smanjena osetljivost prema insulinu (zbog povećanja količine masnih kiselina i glikokortikoida u krvi) i povećana razgradnja ovog hormona pod dejstvom enzima placente. Zdrave trudnice na ovo reaguju povećanim lučenjem insulina, a one sa predijabetesom ili latentnim dijebetesom dobijaju ispoljeni oblik ovog oboljenja.

Lekovi i hemijski agensi

U prvu grupu lekova koji mogu da utiču na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih oboljenja i različitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povišeni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takođe, i oralna kontraceptivna sredstva imaju uticaj na ponašanje šećera u krvi (jatrogeni dijabetes).

Postoje i drugi lekovi, hormoni i hemijski agensi koji mogu uticati na pojavu šećerne bolesti, ali postupak kontrole u njihovoj primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremećaja u ponašanju šećera u krvi.

Ostali faktori

Pored već pomenutih faktora, postoje i drugi koji pospešuju nastanak ove bolesti: sklonost ka unošenju većih količina slatkiša, smanjena fizička aktivnost, prelazni period kod muškaraca i žena (klimakterijum), sklonost ka infekcijama, nazebima i zapaljenjima, rađanje krupnog deteta (preko 4 kg), stres, povrede, hirurške intervencije itd.

[gost007]

hvala lepo..
a dextroza? moze li da se dobije prevelikim konzumiranjem dextroze? sve sto si napisao je korektno, ali i preterano.. istorijat, tip1,2 itd.. ta prica se vec vrti dugo.. ali imam drugara koji je dobio secer sa 20. nisu znali uzrok, pa su predpostavili stres. pio je dextrozu u velikim kolicinama..

[iva5ra]

Imaš na forumu "nutricionizam" temu Dekstroza pa vidi tamo a što se tiče drugara ne bi trbao da preteruje u uzimanju bilo čega a posebno "dekstroze".Ne želim da popujem ali postoje i mnogo kvalitetniji načini sticanja telesne mase i razvijanja tela uz pomoć sporta a ne bodibildinga i tome sličnom!Kvalitetna snaga i masa je ona dozirana prema mogućnošću organizma...Nadam se da ne smaram a ti reci drugaru da je sad tu gde je i da dođe na forum jer nigde ne može dobiti bolje savete i naći bolje odgovore za sve što ga zanima a vezano je za Dijabet Pozz!

[mladja55]

Hvala i od nas ostalih za ovakav isccrpan odgovor , ako imaš neki url tj
sajt gde je iscrpno objašnjeno funkcionisanje zdravog pankreasa molim te
da ga napišeš najviše me interesuje navedeno da je proizvodnja insulina nezavisna od nivoa glikemije jer pored levemira i novorapida ja još uvek
uzmem neredovno repaglinid ili diaprel i vidim da ima efekta navodno je
bolje stimulisati pankreas sa kratkotrajnim repaglinidom nego sa dugotrajnim diaprelom koji deluje 24h tj da li to iscrpljuje sekreciju te se ona značajno smanji posle dva - tri dana ako znaš više o ovome pusti neku info pozdrav

[Diabeta]

mlađa55, da li si ti tip 1 ili 2? Ako si tip1, da li su ti radili C-peptid test? Zanima me koliko imaš rezerve svog insulina, pošto vidim da ga i tabletama cediš....

[mladja55]

ma ja sam ti tip DM ( dijabolis metiljavis ) kako kod krenem ono ispadne
sve kontra a i šta god skapiram ono opet nije tako i sve u krug ,
sad sam u fazi dal da ustanem ili odustanem, ja ga cedim njega ali on više mene al sad sam se opet nešto setio pa ćemo vidimo , pozdrav

[Diabeta]

Ajde kaži šta te konkretno muči, ovde smo imali rešenja za mnoge probleme...

[kojekude]

Da li ste Vi ikad prochitali pravi text o dijabetesu melitusu a ne nagadjanja i spekulacije?

Ochigledno niste pa postavljate ovakvo pitanje.

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus grč. διαβήτης) je hronični sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema...

Ovaj post (da ne citiram ceo) ne objašnjava uzroke dijabetesa.
Prvo, predstavlja opis stanja dijabetesa tipa 1, a ne i uzrok.
Uzrok je ono što uzrokuje manjak insulina.
Porast dijabetesa u svetu je vezan za višak i insulina i glukoze, tj za dijabetes tipa 2.
Objašnjenje za to je isto nemušto - organizam je imun na insulin.
Tada ćelija ne preuzima glukozu iz krvi. Ključno pitanje je zašto ne preuzima?
Smanjenje broja receptora insulina je samo jedna pretpostavka, nikako aksiom, pošto procedura "predaje" nije jednokoračna.

Što se tiče genetike kao faktora rizika, to je prilično neubedljivo - dijabetes tipa 2 pre jednog veka nije praktično ni postojao, a danas nezanemarljiv % populacije ima simptome definisane dijabeteseom tipa 2. Zato valjda u objašnjenju stoji i deo "može bit' bidne, a možda i jok" što je dodatni nonsens.
Pre bi se stiglo do uzroka dijabetesa kad bi se proučili uzroci gojaznosti, jer su isti. Gojaznost nije sama po sebi podesna, jer ne dovodi do pravog uzroka. Takođe, ako neko smrša na korektnu težinu, zašto bolest ne nestane?

[Zabrinuti sin]

[quote="tamaraft"]Da li ste Vi ikad prochitali pravi text o dijabetesu melitusu a ne nagadjanja i spekulacije?

Ochigledno niste pa postavljate ovakvo pitanje.

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus grč. διαβήτης) je hronični sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema.

Eto!Cesto se pitam,koje je to vrjeme.
Meni je ljekar skrenuo paznju na povisen secer u krvi,prije nekih 4-5 godina.Nije mi propisao nikakvu terapiju,pa smo to zaboravili godinu dana.Sada mi je rekao da moram da skinem nekih 15 kilograma,ali opet nikakva terapija.
Jutros sam mjerio bio je oko 7,6.Mada aktivnostima ga drzim i manjim.

E sad.zanima me,koliko je stetno za organizam da secer koji varira od 5-8,zavisno od aktivnosti,ucini nesto gore po organizam i koliko je vremena potrebno.

Drugo,da li da pocnem da insistiram na terapiji ili da vjerujem ljekaru i da se i dalje drzim njegovih savjeta i da to pokusavam da kontrolisem ishranom i aktivnostima?!
Naravno imam zelju da se sto kasnije ukljucim u terapiju ljekovima,odnosno inzulinom.Imam druga,koji je na inzulinu i to na mene ostavlja,vrlo jake utiske i osjecanja.

Hvala na odgovoru i izvinjavam se postavljacu teme,na upadu.

[kojekude]

Kao i na temi o simptomima AIDS-a, ni ovde nema dalje diskusije.
Postoje knjige, lekovi i terapije, a koga zanimaju stvarni uzroci nastanka nekih bolesti i ne zadovoljava se pročitanim - ignorisanje.
Mislio sam da članovi ovog foruma imaju malo šire vidike i istraživačkog duha...
Trudiću se da budem koliko-toliko uporan:
1. Kako se može pričati o naslednom faktoru kao riziku kad danas ima bar 100x više obolelih od dijabetesa tipa 2 nego pre dve ili tri generacije?
2. Kako dolazi do toga da se insulin i glukoza ne poklapaju ?
Koji su fiziološki procesi pokarabašeni i zbog čega?
I jedno moralno pitanje: Je li moguće da neko tretira dijabetičare godinama, a da nikad nije pomislio, istraživao, probao i da ih leči? Ne znam, nemam nameru da zvuči uvredljivo, ali prepisivanje lekova radi ublažavanja tegoba i održavanja nivoa glukoze u krvi jeste samo tretiranje, zar ne?