nemiran decak

[sludjena mama]

...hvala mameSta bih bez vas!!!
Joj,dete me nekad izludi,ali zaista,mislim nervni slom cu da dozivim koliko besa sabijem u sebe!Ja meeeesecima pokusavam sa ignosrisanjem ali kAKO IGNORISTATI UDARCE,dete bije,udara i to mamu svoju jer je ne dozivljava kao autoritativnu osobu,pogresih,kako ispraviti-hm,to je tesko pitanje?Kako?Ovo postaje sve gore.Kako da ne vicem,da se ne nerviram kada sve sto ga milion puta zamolim da ne uradi,on uradi namerno.Ja prvo cvrkucem dok mu se obracam,drugi put takodje,onda krene....znate vec sve...Igramo se,pevamo,posvecena sam mu maximalno,setamo,bla,bla...prepun je energije,kao da je nema gde na pravi nacin usmeriti.Planiram da ga upisem u vrtic ali je previse vezan z mene jer zivimo u inostranstvu i samnom provodi 24h,nemamo nikoga(bake,deke,strine,ujake).Problema imamo sve vise,iz dana u dan(rekoh presvlacenje,vezivanje u stolici u kolima....bije,lema,grebe)....ata mu je strah i trepet ali je poceo i na njega da reaguje isto.Mal sam konfuzna znam.

E,vidis,vrtic ili kakva igraonica moze biti vrlo dobro resenje!
Recicu ti kako je bilo sa mojim sinom:toliko je znao da me izludi da sam zaticala sebe kako sam na ivici suza!Pun energije,uvek u pokretu,nije imao neke extremne napade besa (tipa udaranje,grebanje i sl) ali ni jedna moja molba,ponavljanje sta treba a sta ne,zabrane,ucene...nisu urodile plodom!Manjak autoriteta sa moje strane ali sta cu-takva sam,meka prema deci i tu leka nema!
Vezan je i previse z amene!Moja maza i to je to!
Od pre par meseci smo ga upisali tj vodim ga u jednu igraonicu(htela sam ja i u vrtic da ga dam ali su liste cekanja preduge)!Nisam ga upisalla u igraonicu da bih se ja odmorila(da me ne optuze oni bukvalisti da sam losa majka-a bice takvih) vec da bi se on ,sa drugom decom a uceci od njih,uklopio u kolektiv,naucio sta je autoritet ,naucio jos nekim stvarima kojima ja nisam mogla ili zbog previse popustanja nisam umela da ga naucim a (sto je najvaznije) da se malo odvoji od mene i osamostali(vec mu je cetiri)!!
Promena je bila vidljiva vec posle nekoliko dana(bilo je u pocetku suza ,naravno)!Ostajao bi prvo po sat vremena pa smo produzavali na dva sata pa sad ostaje cetiri! Ujutru sve pevajuci odlazi u igraonicu,po povratku mi sav radostan prica sta su sve radili,pokazuje interesovanje za knjige,slikovnice i sl(ranije mu nisu drzale paznju dugo osim da ih raskupusa),hoce da uci pesmice,smirio se,bolje jede(ziva istina npr doruckuje kuci pa u igraonici opet,cim dodje ,trazi da jede sa drugom decom),lepo spava i sto je najbitnije,lakse se odvaja od mene,hoce sada i sam da ode kod deke i bake i sl.Nema napada besa,jurnjave bez cilja ili kao da mu je turbo motor u guzi
Sta da ti kazem,osim pokusaj!Nece mu skoditi a sigurna sam da ce mu se bar igraonica svideti9ostaje krace bez tebe a opet vreme tamo mu je lepo ispunjeno)!

[sludjena mama]

dupli post,sorry!

[majaz]

ja sam pokusavala i ignorisanje i malo po guzi...ali nista.nemam vise nikakvo resenje.sad mi je malo lakse jer je lepo vreme pa je vani mnogo bolji nego u kuci.mislim da ce to sa vremenom proci.ja sam od mama koje su neumorne,skacem sa njim po celi dan i udovoljavam mu.ali mu nekad naidje postane nemoguc,uporno paleci sporet...ALI NJEGOVA MAMA GA VOLI NAJ VISE NA CELOM SVETU.

[nina-nana]

Volim ia svoje dete naravno ali mi prqvimo od njih ljude(postene,odgovorne,samostalne...),zato ne bih da sve prepustim slucaju,samo mu pruzam ljubav a sa druge stane ga upropastim(naroito jer je musko dete koje vaspitava i podize majka).
Mislim da je moj nAJVECI PROBLEM TO STO NEMAM svojih 5 minuta dnevno,nemam ih ni-za-sta,zato pocinjem da gubim kontrolu i da se nerviram,da nemam strpljenja.Idealno resenje po meni,za mene je posao i dete u vrtic.Ovde nema tih igraonica gde bh mogla da upisem i ostavim dete,ima klasicnih,dodjes,platis i igras se sa detetom ukoliko ne moze samo.Smrc...Od plsa za sada nista jer jos fax nisam zavrsila.Vreme prolazi a dete sve vezanijeza mene!!!!!!

[nina-nana]

Volim ia svoje dete naravno ali mi prqvimo od njih ljude(postene,odgovorne,samostalne...),zato ne bih da sve prepustim slucaju,samo mu pruzam ljubav a sa druge stane ga upropastim(naroito jer je musko dete koje vaspitava i podize majka).
Mislim da je moj nAJVECI PROBLEM TO STO NEMAM svojih 5 minuta dnevno,nemam ih ni-za-sta,zato pocinjem da gubim kontrolu i da se nerviram,da nemam strpljenja.Idealno resenje po meni,za mene je posao i dete u vrtic.Ovde nema tih igraonica gde bh mogla da upisem i ostavim dete,ima klasicnih,dodjes,platis i igras se sa detetom ukoliko ne moze samo.Smrc...Od plsa za sada nista jer jos fax nisam zavrsila.Vreme prolazi a dete sve vezanijeza mene!!!!!!

[remi]

Remi,jel ti to opisujes moju ceru ili svoju?

Ali,zaista,da se ne lazemo ali deca nekada i sada-veeeliikaa razlika!Ako nista drugo,ja sam bar ,kao dete,postovala autoritete(roditelje,ucitelje,nastavnike,direktora,trenera...)!Postavlja se pitanje-gde gresimo mi kao roditelji?

Svoju.
U pravu si: Mi (do '77-78.god.) smo poštovali sve redom i svi redom su nas lešili kad god stignu i zbog najmanje sitnice (bar je takvo moje odrastanje bilo). Prođeš ulicom pored zaludnih baba na klupici, ne javiš im se (pa, makar to bio i deseti put da prođeš tog dana pored njih), a one trkom (sa sve štapom) kod učitelja/učiteljice i kod roditelja da te prijave kako si nevaspitano dete i batine ne ginu. Nekada su deca na podne spavala u trnjaru - Ma neka je neka spava, nema veze što je bocka i što je na suncu, samo ja da okopam ovo. Starija deca su čuvala mlađu, pa makar razlika bila i manja od dve godine, ali starije dete je bilo odgovorno za mlađe. Da ne pričam o tome koliko su mala deca radila zahtevne poslove (ima i sada toga, npr. dete od 2-3 godine zaduženo za skupljanje jaja i to još žive u gradu, na periferiji grada; možeš da zamisliš šta ga čeka ako neko jaje razbije - na takve situacije sada se zgražavamo, ali nekada je bilo sramota da dete ništa ne radi). Nastavno osoblje je imalo veće slobode: Ne samo da je smelo da istuče dete, već bi to dete dobilo batine za istu stvar kod kuće: A bili su nas i zbog neznanja koliko je 2+2, tablice množenja, skakanja sa klupe... i obavezno bi to saznali i roditelji (pa batine, jer su jadnici obrukani)
Zato, ja sada ne dam ni da se povisi glas na moju princezu a kamoli da je neko udari, (mada, moram da priznam često zasluži po koju ćušku, ali gde ću: Kolika sam ja a količka je ona?) i nije ni čudo što je razmažena. Ali, kada realno pogledam: Šta ja imam od toga što sam poštovala autoritete? Ništa. Izbezobrazila sam se i ja ali suviše kasno.

A da li dete od deset meseci razume šta znači NE? - Razumeju oni sve, samo što namerno rade ono što ne treba - probijaju granice.

Gde grešimo? Ne znam. Znam samo da se naši roditelji uopšte nisu pitali da li greše ili ne greše. Njihova reč je zakon i oni su svoju decu doživljavali i doživljavaju kao sopstveno vlasništvo a ne kao potpuno nezavisna bića koja imaju pravo da budu ono što jesu.

Vaspitanje dece ti je kao tamni vilajet: Ako ih sputavaš, ne valja. Ako ih pustiš da rade šta im je volja, opet ne valja. Gde je tu sredina?

O cemu vi pricate? Kakvo "lesenje", kakve babe, kakvi roditelji koji su decu dozivljavali kao vlasnistvo, kakav "trnjar"? To su krivicna dela, zlostavljanje dece je krivicno delo.
Kakvo razumevanje u deset meseci? Sta moze da zna beba u deset meseci?
Ko vaspitanje dece dozivljava kao tamni vilajet bolje da je kupio macku. Nju cak ne bi morao ni da izvodi napolje.
Strasno.

Kathy, savršena Kathy. Znam suviše dobro o čemu pričam (a ti bi mogla da pročitaš i ostatak i to polagano). Zlostavljanje dece jeste krivično delo, ali izvršioci zakona su uglavnom jako, jako daleko a i kada se pojave prilično neefikasni. A i zlostavljano dete, uglavnom nema hrabrosti da se suprostavi zlostavljačima, tk. svojim roditeljima: Ko će posle brinuti o njemu/njoj? A to mnogi roditelji itekako koriste.
Šta bi rekla na činjenicu da sedmogodišnja devojčica presvlači svoju dvogodišnju sestru jer je majka suviše zauzeta tračarenjem i ispijanjem kafa (majka ima manje od 30 god). A isto tako, ta ista majka zna pošteno da izbije mlađu ćerku, a ona iako gotovo šest meseci starija od moje je dosta sitnija od moje ćerke, da je ne drži posle jednog jedinog udarca bi odletela. (Malo horor priče iz srpske stvarnosti)
To što smatraš da mala deca ništa ne razumeju, za mene je alarmantno. Ja to tumačim da i ti decu doživljavaš kao niža bića, a možda kao i sopstveno vlasništvo. Istina je da ne znaju ni osnovu aritmetike, ni da pričaju. Ali, istina je i da se svojski trude da shvate svet oko sebe i da ga osvoje. ISTINA je da znaju kada su voljena a kada ne. ISTINA JE DA NISU PROGRAMIRANA DA RADE ONAKO KAKO MI MISLIMO DA TREBA.

TAMNI VILAJET JE SIMBOL, METAFORA TEŠKIH ŽIVOTNIH ODLUKA, KOMPROMISA, A NE NEČEG MRAČNOG, TAMNOG.
Usput, od mačke je bolji pas. Mačka je po svojoj prirodi nezavisna i ako je ne pustiš napolje sama će da pobegne kroz prozor. Psi su mnogo poslušniji, pa čak i ako ih "lešiš" oni će u tebi da vide gospodara.

[isidora]

...hvala mameSta bih bez vas!!!
Joj,dete me nekad izludi,ali zaista,mislim nervni slom cu da dozivim koliko besa sabijem u sebe!Ja meeeesecima pokusavam sa ignosrisanjem ali kAKO IGNORISTATI UDARCE,dete bije,udara i to mamu svoju jer je ne dozivljava kao autoritativnu osobu,pogresih,kako ispraviti-hm,to je tesko pitanje?Kako?Ovo postaje sve gore.Kako da ne vicem,da se ne nerviram kada sve sto ga milion puta zamolim da ne uradi,on uradi namerno.Ja prvo cvrkucem dok mu se obracam,drugi put takodje,onda krene....znate vec sve...Igramo se,pevamo,posvecena sam mu maximalno,setamo,bla,bla...prepun je energije,kao da je nema gde na pravi nacin usmeriti.Planiram da ga upisem u vrtic ali je previse vezan z mene jer zivimo u inostranstvu i samnom provodi 24h,nemamo nikoga(bake,deke,strine,ujake).Problema imamo sve vise,iz dana u dan(rekoh presvlacenje,vezivanje u stolici u kolima....bije,lema,grebe)....ata mu je strah i trepet ali je poceo i na njega da reaguje isto.Mal sam konfuzna znam.

Pa vi morate da znate da je mnogo teze kontrolisati dete koje ima 12,13,14,15... godina nego prakticno bebu. Nadjite nacin, porazgovarajte sa nekim, pod hitno morate da uspostavite kontrolu.

Mislim, ne zelite verovatno da dodjete u situaciju da za par godina pocne da Vas tuce...?!

[isidora]

To što smatraš da mala deca ništa ne razumeju, za mene je alarmantno. Ja to tumaèim da i ti decu doživljavaš kao niža biæa, a možda kao i sopstveno vlasništvo. Istina je da ne znaju ni osnovu aritmetike, ni da prièaju. Ali, istina je i da se svojski trude da shvate svet oko sebe i da ga osvoje. ISTINA je da znaju kada su voljena a kada ne. ISTINA JE DA NISU PROGRAMIRANA DA RADE ONAKO KAKO MI MISLIMO DA TREBA.

Slazem se. Mislim da deca mnogo vise razumeju nego sto izgleda, i da im se od samog pocetka treba obracati sa postovanjem, i kao ravnim sebi.

Ja sam imala i rasprave sa ljudima jer smatram da uvek, u svakoj situaciji treba cuvati integritet i dostojansvo deteta. Zato nikad ne grdim dete pred drugima (narocito ne pred drustvom), ne tucem dete nikad ako je prisutan neko treci, nikad nisam slikala decu potpuno golu, nikad ne koristim recenice "ti si glupa" "ti si bezobrazna" vec "to sto si uradila je mnogo glupo" ili "to sto si uradila je bezobrazno i nije fer"...

jbg, svi gresimo, ali sam sigurna da se svako trudi da uradi najbolje za svoje dete.

[dolce-vita]

To što smatraš da mala deca ništa ne razumeju, za mene je alarmantno. Ja to tumačim da i ti decu doživljavaš kao niža bića, a možda kao i sopstveno vlasništvo. Istina je da ne znaju ni osnovu aritmetike, ni da pričaju. Ali, istina je i da se svojski trude da shvate svet oko sebe i da ga osvoje. ISTINA je da znaju kada su voljena a kada ne. ISTINA JE DA NISU PROGRAMIRANA DA RADE ONAKO KAKO MI MISLIMO DA TREBA.

Slazem se. Mislim da deca mnogo vise razumeju nego sto izgleda, i da im se od samog pocetka treba obracati sa postovanjem, i kao ravnim sebi.

Ja sam imala i rasprave sa ljudima jer smatram da uvek, u svakoj situaciji treba cuvati integritet i dostojansvo deteta. Zato nikad ne grdim dete pred drugima (narocito ne pred drustvom), ne tucem dete nikad ako je prisutan neko treci, nikad nisam slikala decu potpuno golu, nikad ne koristim recenice "ti si glupa" "ti si bezobrazna" vec "to sto si uradila je mnogo glupo" ili "to sto si uradila je bezobrazno i nije fer"...

jbg, svi gresimo, ali sam sigurna da se svako trudi da uradi najbolje za svoje dete.

Apsolutno,ja ne potcenjujem intelekt svog deteta, zna dosta, i dosta sa nima treba raditi.Svaki dan ga ucimo gde se nalaze odredjeni predmeti, na nalog okrece glavu ka njima.Naravno da necu da ga opterecujem, sve u skladu sa njegovim uzrastom.

Jedino, sto je poceo da se ljuti kada mu oduzmem nesto sto ne sme da se dira, pocne da place, ali po mom misljenju ne treba ni popustati, ne sme da cepa knjige, da rastura.Ako ih sad ne naucimo, ne znam kada cemo, bolje on sad da place, nego sutra zajedno.Obicno mu podmetnem nesto drugo.Milsim da pravilno postupam.

[putnica]

Dete pre trece godine ne razume ne zato so je nize bice nego zato sto prosto nije za to sazrelo. Do trece godine detetom upravlja nesvesno i samo onda kada se roditeljski zahtev poklopi sa nesvesnim, dete ce uraditi sta mu se kaze, sto je prilicno retko. Nikakve kazne, nagrade ili razgovor tu ne pomaze, naprotiv, samo se dete frustrira. Tek od trece godine pocinje svestan razvoj kada se detetu moze pokazati, sa puno ljubaznosti kako se sta radi (kako se peru ruke, kako se oblaci, kako se prica itd) pa se onda sa puno strpljenja ceka da dete to uvezba (sto znaci jedan dan ce uraditi odlicno, sledeci nikako, treceg dana uopste nece uraditi itd), kao sto napisah na temi o nosi.
Sta raditi u medjuvremenu? Obezbediti detetu bezbednu sredinu (odavno je izmisljena zastita za stekere) prilagodjenu njegovim potrebama (znaci sve lomljivo ili vredno se sklanja) i obezbediti stabilnu sredinu (znaci, ponasanje odraslih je ujednaceno, svaka stvar ima svoje mesto jer to je uslov da se dete snalazi u svojoj sredini). Obezbediti mu mogucnost bavljenja interesantnim predmetima koji ce zadovoljiti prirodne potrebe za otvatanjem, zatvaranjem, vadjenjem, vracanjem, presipanjem, pomeranjem, redjanjem predmeta. Obezbediti mu slobodnu setnju prema njegovim interesovanjima, penjanje uz sepenice, igru sa loptom, ucesce u kucnim aktivnostima koje ga zanimaju. Treba znati da je malo dete mnogo sposobnije nego sto mislimo i dati mu sansu. Posmatranje sopstvenog deteta pomocice da otkrijemo kakvo je ono u stvari, sta ga zanima i sta voli. Nikada ga ne treba kritikovati niti kaznjavati - autoritet se stice ljubavlju i postovanjem a odnosi se grade do trece i do seste godine zauvek.

[Vanjina mama]

Dete pre trece godine ne razume ne zato so je nize bice nego zato sto prosto nije za to sazrelo. Do trece godine detetom upravlja nesvesno i samo onda kada se roditeljski zahtev poklopi sa nesvesnim, dete ce uraditi sta mu se kaze, sto je prilicno retko.

E nije tačno i baš nije tako!!!!

Treba znati da je malo dete mnogo sposobnije nego sto mislimo i dati mu sansu.

E ovo je poenta!!!!
Samo treba slušati i posmatrati svoje dete. Svašta oni znaju, samo mi ponekad nenano vremena to da vidimo, pa nam se čini da se mnoge stvari odvijaju preko noći.

[dolce-vita]

Moja beba ima 11 meseci, i place kada mu nesto zabranim, mene interesuje da li ija da ignorisem njegovo ponasanje, procitala sam da dete moze da frustira ako mu nesto zabranjujete u tom periodu, u smislu,nemoj da diras metlu, kantu za smece...Naravno, ne mislim na utikac i sl. Vise puta sam sam bila ndoumici, kako da mu ne zabranjujem da dira metlu, kad je prljava i kantu za djubre...Ako ga sad pustim, kako da mu objasnim sa dve godine?

[Vanjina mama]

Mislim da je bolje da mu zabranite, nego da lečite gliste i žuticu. Oko nekih stvari treba biti isključiv. Kanta i metla nisu baš opasne po život kao utikač, ali nikako se ne smeju dirati. Detetu je teško objasniti da ne sme da ih dira, ako ih mama i tata diraju. Zato jednostavna zabrana uklanja kantu i metlu i slične artikle iz dečijeg izbora igračaka.
Ja sam svom detetu to zabranila, tao da kantu nikako ne sme da dira, a metlu je dobila u vidu igračke, pa je sad uzima kad i ja pravu, ili usisivač.
Mislim da takve stvari, čije posledice nisu odmah vidljive (ne diraj šporet -pec!, ne diraj nož -boc!), već je njihovo loše dejstvo malo odloženo i ne toliko upečatljivo kao trenutna bol ili nešto slično, još uvek neshvatljivo za dete.
Zato sam ja svoje dete prvo naučila da ne sme.
Mislim da će uskoro to da zaboravi, pa ću morati opet da je učim, ali i da pokušam da joj objasnim zašto.
Sa nepunih godinu dana, još uvek su mali za objašjavanje misaonih stvari, kao što je bolest.

[Vanjina mama]

A što se tiče frustracije, mislim da se to odnosi na elementarne potrebe i aktivnosti: nemoj da sediš na podu, nemoj da puziš, ne prljaj ruke, ne diraj tu igračku....
Kućne potrepštine i rekviziti ne utiču baš ključno na dečiji razvoj, tako da ne verujem da će zabrana toga izazvati neku frustraciju kod Vašeg malog anđela.

[isidora]

Mislim da je bolje da mu zabranite, nego da leèite gliste i žuticu. Oko nekih stvari treba biti iskljuèiv. Kanta i metla nisu baš opasne po život kao utikaè, ali nikako se ne smeju dirati. Detetu je teško objasniti da ne sme da ih dira, ako ih mama i tata diraju. Zato jednostavna zabrana uklanja kantu i metlu i sliène artikle iz deèijeg izbora igraèaka.

Potpuno se slazem. Isto vazi za sva sradstva za pranje, bocice sa tecnostima neprijatnih mirisa, sredstava za ciscenje itd...

Moja sestra je morala da izvadi one osvezivace iz WC solje, jer je dete svaki put pokusavalo da ih uhvati...