nemiran decak

[isidora]

samo prica, prica, prica... i licni primer. ne vicite, ne besnite, ne histrerisite...

ja kad sam besna, sklonim sa da me ne vide, i nikad nisam udarila dete kad sam jako besna, jer se bojim da bih mogla da ih povredim...

a znam kako moze da izvede iz tekta. mislim da niko ne moze da te iznervira toliko, jer valjda, nikog ni ne volis toliko kao dete...

[remi]

Jooooj,ja posizeh vise-iskreno.
Moje dete ima 2 godine(skoro).On se ne baca i ne lupa glavom o pod ali kada nesto zeli a ja mu ne dam on udara(poprilicno je jak),udara mene ili nekog drugog,sebe ne.Posto sam sa njim 24h ,sama, pokusavam da se iskontrolisem ali mi sve slabije ide.Ne jede,ne da da se presvuce(i dalje nosi pampers),sutira,grebe....bolesljiv je jako i trudim se da se zato ne razmazi(bas se ne dam)...ima astmu od 5 meseca i opstrukcije strasne(znaci na inhalacijama je precesto)..Ne voli da se mazi i po mom misljenju jako je agresivan(kazu i zbog terpaije).Ja sam i vikom pokusavala,batinama(onako pomalo kao da samo zaplasim) i nista....

Što mi je poznata priča...?!
Presvlačenje ... da čuješ sa ulice da pomisliš da je neko pošteno bije.
Nedobijanje onoga što želi ... nesnosna galama i plač bez suza. Ignorisanje ne pali, sedeće satima na hladan pod i plakaće (bez suza) sve dok neko ne odreaguje.
A tek što voli da bije i ujeda i što ima jak udarac i ugriz (zna i da raskrvari žrtvu)?!
Igračke se bacaju jako na pod ako nisu poslušne, a drugima ne da da joj pomažu.
Hrana ... uglavnom se svodi na mleku, jogurtu (običnom), supi, keksolinu (a i to zna da ignoriše). Ostalo kad se gospođici hoće. Raznovrsnije je jela sa 6 meseci, nego sada sa skoro dvadeset. Ne jede nešto puno slatkiša (npr. traži čokoladu a onda tom istom čokoladom hrani sve redom; isto važi i za ostalo).
Spavanje ... pre bih uspavala krokodila i prošla nepovređeno.

Gde li su ona mirna deca sa TV-ea (reklame, filmovi/serije): Okupaš ih, staviš u krevetac, poljubiš za laku noć, naviješ vrtešku i ona zaspe SAMA i spavaju celu noć? Danju se lepo igraju, gledaju crtaće ili što bih ja rekla idu nekim svojim "bebećim" poslom (ne da prave štetu).

Ali, opet kada prođe "oluja", kada je pogledam ... ma, nema boljeg deteta od nje (to verovatno svi roditelji misle za svoju decu).
A klinci nas ... pošteno...

[remi]

Jooooj,ja posizeh vise-iskreno.
Moje dete ima 2 godine(skoro).On se ne baca i ne lupa glavom o pod ali kada nesto zeli a ja mu ne dam on udara(poprilicno je jak),udara mene ili nekog drugog,sebe ne.Posto sam sa njim 24h ,sama, pokusavam da se iskontrolisem ali mi sve slabije ide.Ne jede,ne da da se presvuce(i dalje nosi pampers),sutira,grebe....bolesljiv je jako i trudim se da se zato ne razmazi(bas se ne dam)...ima astmu od 5 meseca i opstrukcije strasne(znaci na inhalacijama je precesto)..Ne voli da se mazi i po mom misljenju jako je agresivan(kazu i zbog terpaije).Ja sam i vikom pokusavala,batinama(onako pomalo kao da samo zaplasim) i nista....

Što mi je poznata priča...?!
Presvlačenje ... da čuješ sa ulice da pomisliš da je neko pošteno bije.
Nedobijanje onoga što želi ... nesnosna galama i plač bez suza. Ignorisanje ne pali, sedeće satima na hladan pod i plakaće (bez suza) sve dok neko ne odreaguje.
A tek što voli da bije i ujeda i što ima jak udarac i ugriz (zna i da raskrvari žrtvu)?!
Igračke se bacaju jako na pod ako nisu poslušne, a drugima ne da da joj pomažu.
Hrana ... uglavnom se svodi na mleku, jogurtu (običnom), supi, keksolinu (a i to zna da ignoriše). Ostalo kad se gospođici hoće. Raznovrsnije je jela sa 6 meseci, nego sada sa skoro dvadeset. Ne jede nešto puno slatkiša (npr. traži čokoladu a onda tom istom čokoladom hrani sve redom; isto važi i za ostalo).
Spavanje ... pre bih uspavala krokodila i prošla nepovređeno.

Gde li su ona mirna deca sa TV-ea (reklame, filmovi/serije): Okupaš ih, staviš u krevetac, poljubiš za laku noć, naviješ vrtešku i ona zaspe SAMA i spavaju celu noć? Danju se lepo igraju, gledaju crtaće ili što bih ja rekla idu nekim svojim "bebećim" poslom (ne da prave štetu).

Ali, opet kada prođe "oluja", kada je pogledam ... ma, nema boljeg deteta od nje (to verovatno svi roditelji misle za svoju decu).
A klinci nas ... pošteno...

[pljoska]

bila sam negdje postavila temu o alergiji djeteta ali vidim da je izbrisina zbog cega neznam?
citam vase textove i neznam sta da kazem jer sam i sama majka dvoje djece jenog sina od 5 godina i djevojcice koja ima 2 godine i 4 mjeseca.ona prolazi sad te sve faze tj vecinom je prosla ali je nekad uhvati bjes pa se samo dere...pokusavali smo i pricom i sve naravno nije urodilo plodom za jedan dan ali je shvatila nakon mjesec dana da nemoze nesto da dobije i da takvim ponasanjem nece nista da postigne.ovja mali je bio jos agresivniji i gori pa je sve proslo.ovo sto ona sada radi sve je samo u blazem obliku.zelim vam da istrajete i da ne gubite tako lako zivce...samo poalo i smireno pa nekad ih treba i ignorisati :)pozdrav svima

[sludjena mama]

Što mi je poznata priča...?!
Presvlačenje ... da čuješ sa ulice da pomisliš da je neko pošteno bije.
Nedobijanje onoga što želi ... nesnosna galama i plač bez suza. Ignorisanje ne pali, sedeće satima na hladan pod i plakaće (bez suza) sve dok neko ne odreaguje.
A tek što voli da bije i ujeda i što ima jak udarac i ugriz (zna i da raskrvari žrtvu)?!
Igračke se bacaju jako na pod ako nisu poslušne, a drugima ne da da joj pomažu.
Hrana ... uglavnom se svodi na mleku, jogurtu (običnom), supi, keksolinu (a i to zna da ignoriše). Ostalo kad se gospođici hoće. Raznovrsnije je jela sa 6 meseci, nego sada sa skoro dvadeset. Ne jede nešto puno slatkiša (npr. traži čokoladu a onda tom istom čokoladom hrani sve redom; isto važi i za ostalo).
Spavanje ... pre bih uspavala krokodila i prošla nepovređeno.

Gde li su ona mirna deca sa TV-ea (reklame, filmovi/serije): Okupaš ih, staviš u krevetac, poljubiš za laku noć, naviješ vrtešku i ona zaspe SAMA i spavaju celu noć? Danju se lepo igraju, gledaju crtaće ili što bih ja rekla idu nekim svojim "bebećim" poslom (ne da prave štetu).

Ali, opet kada prođe "oluja", kada je pogledam ... ma, nema boljeg deteta od nje (to verovatno svi roditelji misle za svoju decu).
A klinci nas ... pošteno...

Remi,jel ti to opisujes moju ceru ili svoju?

Ali,zaista,da se ne lazemo ali deca nekada i sada-veeeliikaa razlika!Ako nista drugo,ja sam bar ,kao dete,postovala autoritete(roditelje,ucitelje,nastavnike,direktora,trenera...)!Postavlja se pitanje-gde gresimo mi kao roditelji?

[dolce-vita]

Mene interesuje da li beba od deset mes. koliko ima moja moze da da kazem ukapira ukoliko mu dva, tri puta kazem, non no, ili ne to, i pokazujem prstom-znak negodovanja?Moj bebac npr. razume dosta toga, na nalog okrece glavu ka predmetu, ali da mu dokazem da prljave papuce ne smeju da se diraju Boze sacuvaj, stalno puzi ka njima, i kada ih dohvati, vece srece nema, a najmanje sto puta sam rekla ne to, no no, i tome sl.

[tamaraft]

tako malo dete ne razume no-no komande josh uvek!



ne trchite pred rudu. beba od 10 meseci je josh uvek odojche a pisali smo vec o socijalizaciji u tom periodu

[remi]

Što mi je poznata priča...?!
Presvlačenje ... da čuješ sa ulice da pomisliš da je neko pošteno bije.
Nedobijanje onoga što želi ... nesnosna galama i plač bez suza. Ignorisanje ne pali, sedeće satima na hladan pod i plakaće (bez suza) sve dok neko ne odreaguje.
A tek što voli da bije i ujeda i što ima jak udarac i ugriz (zna i da raskrvari žrtvu)?!
Igračke se bacaju jako na pod ako nisu poslušne, a drugima ne da da joj pomažu.
Hrana ... uglavnom se svodi na mleku, jogurtu (običnom), supi, keksolinu (a i to zna da ignoriše). Ostalo kad se gospođici hoće. Raznovrsnije je jela sa 6 meseci, nego sada sa skoro dvadeset. Ne jede nešto puno slatkiša (npr. traži čokoladu a onda tom istom čokoladom hrani sve redom; isto važi i za ostalo).
Spavanje ... pre bih uspavala krokodila i prošla nepovređeno.

Gde li su ona mirna deca sa TV-ea (reklame, filmovi/serije): Okupaš ih, staviš u krevetac, poljubiš za laku noć, naviješ vrtešku i ona zaspe SAMA i spavaju celu noć? Danju se lepo igraju, gledaju crtaće ili što bih ja rekla idu nekim svojim "bebećim" poslom (ne da prave štetu).

Ali, opet kada prođe "oluja", kada je pogledam ... ma, nema boljeg deteta od nje (to verovatno svi roditelji misle za svoju decu).
A klinci nas ... pošteno...

Remi,jel ti to opisujes moju ceru ili svoju?

Ali,zaista,da se ne lazemo ali deca nekada i sada-veeeliikaa razlika!Ako nista drugo,ja sam bar ,kao dete,postovala autoritete(roditelje,ucitelje,nastavnike,direktora,trenera...)!Postavlja se pitanje-gde gresimo mi kao roditelji?

Svoju.
U pravu si: Mi (do '77-78.god.) smo poštovali sve redom i svi redom su nas lešili kad god stignu i zbog najmanje sitnice (bar je takvo moje odrastanje bilo). Prođeš ulicom pored zaludnih baba na klupici, ne javiš im se (pa, makar to bio i deseti put da prođeš tog dana pored njih), a one trkom (sa sve štapom) kod učitelja/učiteljice i kod roditelja da te prijave kako si nevaspitano dete i batine ne ginu. Nekada su deca na podne spavala u trnjaru - Ma neka je neka spava, nema veze što je bocka i što je na suncu, samo ja da okopam ovo. Starija deca su čuvala mlađu, pa makar razlika bila i manja od dve godine, ali starije dete je bilo odgovorno za mlađe. Da ne pričam o tome koliko su mala deca radila zahtevne poslove (ima i sada toga, npr. dete od 2-3 godine zaduženo za skupljanje jaja i to još žive u gradu, na periferiji grada; možeš da zamisliš šta ga čeka ako neko jaje razbije - na takve situacije sada se zgražavamo, ali nekada je bilo sramota da dete ništa ne radi). Nastavno osoblje je imalo veće slobode: Ne samo da je smelo da istuče dete, već bi to dete dobilo batine za istu stvar kod kuće: A bili su nas i zbog neznanja koliko je 2+2, tablice množenja, skakanja sa klupe... i obavezno bi to saznali i roditelji (pa batine, jer su jadnici obrukani)
Zato, ja sada ne dam ni da se povisi glas na moju princezu a kamoli da je neko udari, (mada, moram da priznam često zasluži po koju ćušku, ali gde ću: Kolika sam ja a količka je ona?) i nije ni čudo što je razmažena. Ali, kada realno pogledam: Šta ja imam od toga što sam poštovala autoritete? Ništa. Izbezobrazila sam se i ja ali suviše kasno.

A da li dete od deset meseci razume šta znači NE? - Razumeju oni sve, samo što namerno rade ono što ne treba - probijaju granice.

Gde grešimo? Ne znam. Znam samo da se naši roditelji uopšte nisu pitali da li greše ili ne greše. Njihova reč je zakon i oni su svoju decu doživljavali i doživljavaju kao sopstveno vlasništvo a ne kao potpuno nezavisna bića koja imaju pravo da budu ono što jesu.

Vaspitanje dece ti je kao tamni vilajet: Ako ih sputavaš, ne valja. Ako ih pustiš da rade šta im je volja, opet ne valja. Gde je tu sredina?

[remi]

O Deci...

Vaša deca nisu vaša
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Ona nastaju preko vas, ali ne od vas,
I, premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.

Možete im darovati svoju ljubav ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duše,
Jer one borave u kući sutrašnjice do koje vi ne možete čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni, ali ne tražite da oni budu kao vi.
Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca poput živih strela bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti i On vas savija snagom svojom, kako bi strele Njegove letele brzo i daleko.
Neka vaše savijanje u Strelčevoj ruci bude radost;
Jer, mada voli strelu što leti, On voli i luk postojani.

( Halil Džubran "Prorok")


// Iz perioda kada sam mogla da čitam, dok nisam rodila dežurnog cepača knjiga, novina, svesaka... Mogu da joj dam potpuno iste novine ali ona mora da dođe da vidi šta ja to radim i, naravno, moj primerak je lepši uvek (tu je na tetku, koja me je po tom pitanju namučila - u mojoj ruci se uvek nalazio bolji slatkiš, pa makar se pre toga sto puta zamenile). //

[remi]

...
Jednom davno bili baba i deda.
Jednog dana baba poželela da ima dete.
Baba: Deda, ja bi' da imamo dete.
Deda: Šta će ti dete? Ne treba nam dete.
Baba: Ja hoću da imam dete.
Deda: Ne treba ti dete. Deca su nevaljala. Kada ti hoćeš napolje, ono bi unutra. Kada ti hoćeš unutra, ono bi napolje. Šta će nam dete?
Ali, baba hoće i hoće dete. I, dobiše dete...
Kada baba hoće napolje, dete hoće unutra. Kada baba hoće unutra, dete hoće napolje...

[Kathy]

Gde li su ona mirna deca sa TV-ea (reklame, filmovi/serije): Okupaš ih, staviš u krevetac, poljubiš za laku noć, naviješ vrtešku i ona zaspe SAMA i spavaju celu noć? Danju se lepo igraju, gledaju crtaće ili što bih ja rekla idu nekim svojim "bebećim" poslom (ne da prave štetu).

Ali, opet kada prođe "oluja", kada je pogledam ... ma, nema boljeg deteta od nje (to verovatno svi roditelji misle za svoju decu).
A klinci nas ... pošteno...

Remi,jel ti to opisujes moju ceru ili svoju?

Ali,zaista,da se ne lazemo ali deca nekada i sada-veeeliikaa razlika!Ako nista drugo,ja sam bar ,kao dete,postovala autoritete(roditelje,ucitelje,nastavnike,direktora,trenera...)!Postavlja se pitanje-gde gresimo mi kao roditelji?

Svoju.
U pravu si: Mi (do '77-78.god.) smo poštovali sve redom i svi redom su nas lešili kad god stignu i zbog najmanje sitnice (bar je takvo moje odrastanje bilo). Prođeš ulicom pored zaludnih baba na klupici, ne javiš im se (pa, makar to bio i deseti put da prođeš tog dana pored njih), a one trkom (sa sve štapom) kod učitelja/učiteljice i kod roditelja da te prijave kako si nevaspitano dete i batine ne ginu. Nekada su deca na podne spavala u trnjaru - Ma neka je neka spava, nema veze što je bocka i što je na suncu, samo ja da okopam ovo. Starija deca su čuvala mlađu, pa makar razlika bila i manja od dve godine, ali starije dete je bilo odgovorno za mlađe. Da ne pričam o tome koliko su mala deca radila zahtevne poslove (ima i sada toga, npr. dete od 2-3 godine zaduženo za skupljanje jaja i to još žive u gradu, na periferiji grada; možeš da zamisliš šta ga čeka ako neko jaje razbije - na takve situacije sada se zgražavamo, ali nekada je bilo sramota da dete ništa ne radi). Nastavno osoblje je imalo veće slobode: Ne samo da je smelo da istuče dete, već bi to dete dobilo batine za istu stvar kod kuće: A bili su nas i zbog neznanja koliko je 2+2, tablice množenja, skakanja sa klupe... i obavezno bi to saznali i roditelji (pa batine, jer su jadnici obrukani)
Zato, ja sada ne dam ni da se povisi glas na moju princezu a kamoli da je neko udari, (mada, moram da priznam često zasluži po koju ćušku, ali gde ću: Kolika sam ja a količka je ona?) i nije ni čudo što je razmažena. Ali, kada realno pogledam: Šta ja imam od toga što sam poštovala autoritete? Ništa. Izbezobrazila sam se i ja ali suviše kasno.

A da li dete od deset meseci razume šta znači NE? - Razumeju oni sve, samo što namerno rade ono što ne treba - probijaju granice.

Gde grešimo? Ne znam. Znam samo da se naši roditelji uopšte nisu pitali da li greše ili ne greše. Njihova reč je zakon i oni su svoju decu doživljavali i doživljavaju kao sopstveno vlasništvo a ne kao potpuno nezavisna bića koja imaju pravo da budu ono što jesu.

Vaspitanje dece ti je kao tamni vilajet: Ako ih sputavaš, ne valja. Ako ih pustiš da rade šta im je volja, opet ne valja. Gde je tu sredina?

O cemu vi pricate? Kakvo "lesenje", kakve babe, kakvi roditelji koji su decu dozivljavali kao vlasnistvo, kakav "trnjar"? To su krivicna dela, zlostavljanje dece je krivicno delo.
Kakvo razumevanje u deset meseci? Sta moze da zna beba u deset meseci?
Ko vaspitanje dece dozivljava kao tamni vilajet bolje da je kupio macku. Nju cak ne bi morao ni da izvodi napolje.
Strasno.

[luka_0407]

OOO Evo je gospodjica >>sve shvatam bukvalno<<.Spremite se,majke,sledi lekcija o tome kako da volite sopstveno dete!Sveske u ruke,pa da hvatamo beleske!

[sludjena mama]

O Deci...

Vaša deca nisu vaša
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Ona nastaju preko vas, ali ne od vas,
I, premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.

Možete im darovati svoju ljubav ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duše,
//

Ovo je nesto najlepse sto sam u poslednje vreme procitala!I takooo istinito!
Ove bukvaliste necu ni da komentarisem!

[luka_0407]

Remi,ovo nema veze sa decom ali nisam mogla da odolim...ulepsace nam dan,ako nista drugo...

Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediri. A kad vam progovori, verujte joj, premda vam glas njen može uništiti snove, k'o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati. Kao što se upinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božju svetkovinu. Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svog srca i u spoznaji toj postali deo srca života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, u svet koji ne poznaje godišnja doba, gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje. Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božjem." I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve. Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite, a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani spostveno poimanje ljubavi; i da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, a potom da usnite sa molitvom za voljeno u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama...

[nina-nana]

...hvala mameSta bih bez vas!!!
Joj,dete me nekad izludi,ali zaista,mislim nervni slom cu da dozivim koliko besa sabijem u sebe!Ja meeeesecima pokusavam sa ignosrisanjem ali kAKO IGNORISTATI UDARCE,dete bije,udara i to mamu svoju jer je ne dozivljava kao autoritativnu osobu,pogresih,kako ispraviti-hm,to je tesko pitanje?Kako?Ovo postaje sve gore.Kako da ne vicem,da se ne nerviram kada sve sto ga milion puta zamolim da ne uradi,on uradi namerno.Ja prvo cvrkucem dok mu se obracam,drugi put takodje,onda krene....znate vec sve...Igramo se,pevamo,posvecena sam mu maximalno,setamo,bla,bla...prepun je energije,kao da je nema gde na pravi nacin usmeriti.Planiram da ga upisem u vrtic ali je previse vezan z mene jer zivimo u inostranstvu i samnom provodi 24h,nemamo nikoga(bake,deke,strine,ujake).Problema imamo sve vise,iz dana u dan(rekoh presvlacenje,vezivanje u stolici u kolima....bije,lema,grebe)....ata mu je strah i trepet ali je poceo i na njega da reaguje isto.Mal sam konfuzna znam.