1. Da li boja kao i viskoznost sperme mogu odrediti njen kvalitet?
Tj. da li je gusca sperma "kvalitetnija" od tecne kao i da li je bela bolja od bezbojne?Dakle, sta nam ova dva podatka mogu reci?

2. Koliki je procenat u ukupnom broju muskaraca koji imaju nepopravljivo losu spermu( sterilni su) kao i koliko je zena sterilno?

3.Koliko je parova u nemogucnosti da imaju decu ( naravno, oni koji pokusavaju) ? Uopste da li postoji neka statistika bilo za Srbiju, bilo za svet?

1)Gustina (pravilnije viskoznost) sperme je individualna stvar. Međutim, sperma se u roku od 30 minuta normalno pretvori u vodenastu tečnost i to se zove livefakcija. Ako je likvefakcija produžena može da bude infekcija u pitanju (mada postoji i stanje koje se zove benigna hiperviskoznost gde nema likvefakcije i bez infekcije). Boja je retko izmenjena, ugl. je beličasta.
2 i 3)
Tekst o infertilitetu na www.emedicine.com
Problem kod žene u 35%
Kod muškarca 30%
I jedno i drugo 20%
Neobjašnjeni 15%

Ginekologija za studente medicine:
Evo pojedinačnih uzroka infertiliteta (neplodnosti) u ukupnoj populaciji infertilnih parova
Nenormalni spermogram 40%
Oštećenja jajovoda i priraslice u maloj karlici 25%
Hormonski poremećaji 20%
Urođene anomalije genitalnih organa 5%
Nepoznat uzrok neplodnosti 10%

U svetu ima oko 10% neplodnih parova, a u Srbiji se smatra da ih ima čak 15%.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 infertilnih parova, od toga 1/4 može dobiti potomstvo različitim metodama asistirane reprodukcije.
Nisam našao podatak koji procenat muškaraca ima nepopravljivo loš spermogram. Ako nađem, napisaću.

Hvala Filipe i

4. Ako moze neko u nekoliko recenica da objasni zbog cega zena ne moze da zatrudni ako u spermi nema preko 50% pokretnih spermatozoida?( ovako sam ja shvatio citajuci forum)

Koliko znam (iz srednje skole ) kada se spermatozoidi nadju u vagini, nesto u njoj(ne znam sta) ih pokrene i oni jelte krenu da plivaju ka jajnoj celiji. E sad, po mojoj logici oni nepokretni ostanu "ukopani" a oni pokretni stignu do cilja gde se oni bore za ulazak.... u cemu je fora?

Nije baš moglo da stane u nekoliko rečenica, izgleda da ne umem ništa da skratim .

Nije da žena ne može da zatrudni kada muškarac ima manje od 50% spermatozoida nego je verovatnoća za to toliko mala da se ne isplati čekati trudnoću prirodnim putem. Teoretski, ako je jedan spermatozoid zdrav i ako se postavi na pravo mesto, tj. u zadnji forniks vagine i odatle krene ka jajnoj ćeliji, on može da dovede do oplodnje, ali je verovatnoća za to beskonačno mala.
Otkud baš 50% i otkud sve one brojke navedene kao normalne u spermogramu? To je sve stvar statistike. Jednostavno rađeni su godinama spermogrami i od plodnih i od neplodnih muškaraca i vremenom su se formirale takve preporuke. Tih 50% pokretnih spermatozoida znači da je muškarac u stanju sa verovatnoćom od preko 90% u stanju da napravi dete. Ali, ne može ni svaki muškarac koji ima normalan spermogram da ima decu, to je ono što se naziva neobjašnjiv infertilitet (neplodnost) i koji se prema razlim studijama kreće od 10-15 posto neplodnih parova, ali tu treba uračunati i ženski faktor.
Oko nekih vrednosti i danas nije postignut univerzalni dogovor, a najupečatljiviji primer te vrste je i morfologija spermatozoida. Razni autori kao normalne navode vrednosti od 30-70%. Za ovakve razlike navodi se kao uzrok i različita metodologija rada u laboratorijama.
Medicinsko objašnjenje za ovakve procente nije potpuno jer proces putovanja spermatozoida od jajne ćelije je vrlo komplikovan, a za samu oplodnju nije dovoljno da spermatozid samo bude pokretan, već je potrebno da ima i dobar nasledni materijal i da je sposoban da se probije u jajnu ćeliju kad do nje stigne /tzv. akrozomska reakcija/. Takođe i uslovi unutar materice i jajovoda moraju da budu adekvatni. Takođe ni sluz grlića materice ne sme da je previše gusta jer usporava spermatozoide ili ih čak onemogućava da uđu u matericu. Postoje mnoge mogućnosti gde spermatozoid može da zakaže, ali to su samo teorije, malo toga ima kliničku primenu.

Koja je razlika izmedju spermograma i spermokulture?

Preporucujem da sobro procesljate ovaj forum, jer na vecinu sumnji i pitanja mozete naci odgovore.
Razlika izmedju spermograma i spermokulture je velika. Jedina zajednicka stvar "druzenje" sa desnicom (eventualno levicom) u kupatilu laboratorije u kojoj isto radite.
Salu na stranu, spermokulutira pokazuje samo jednu stvar: DA LI U SEMENOJ TECNOSTI POSTOJE NEKI PATOGENI ORGANIZMI - BAKTERIJE TIPA ESERIHIJE, ENTEROCOCCUS, BLA,BLA....s'obzirom da se smena tecnost vuce iz prostate i testisa, spermokultura, dakle, direktno pokazuje da li je prisutna infekcija prostate (prostatitis) ili testisa (orhitis) ili epidima (epididimitis). Toliko o spermokulturi...
Pretpostavljam da iz prethodne prepiske sa Filipom, znate i sami sta je spermogram i cemu sluzi (utvrdjivanju cinjenicnog stanja o pokretljivosti , kolicini i broju spermotozoida.
MOzda nije na odmetnapomenuti da jedan element iz spermograma vrlo jasno oslikava i stanja pomenuta gore zbog kojih se radi i spermokultura (mada ne obavezno). Naime, povecan broj leukocita u spermi jano ukazuje na moguce upale pomenute gore. Ukoliko je taj brpj povisen, redovno se radi i spermokutura kako bi se utvrdila bakterija koja je dovela do upale.
Nadam se da vam je bar malo jasnije.....
POzdrav....