Htela bih da se raspitam o Bejtsovim ( William H. Bates) vezbama za bolji vid. Imam dioptriju + 8,5 i zelela bih da nesto ucinim za svoj vid.
Oftamolozi koje sam posecivala, a u pitanju su privatne kao i "drzavne" ordinacije, su mi rekli da nisu nikad culi za Bejtsa i da ne misle da ce mi bilo sta od toga pomoci. Mene ipak interesuje da li neko od struke zna nesto o tome i kakvo je njegovo misljene o delotvornosti tih vezbi.
Unapred hvala
Milena
Bejtsove vezbe za bolji vid
Uglavnom su to vezbe po metodi doktora W.H.Batesa (iz knjige "Better eyesight without glasses"), samo sto ovaj ocni lekar savetuje jos i poseban rezim ishrane, da bi se popravio vid.
..."Da bi funkcionisale na najbolji mogući način, našim očima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod kiseonika. Medjutim, mi ovaj normalan protok obično remetimo napetim facijalnim mišićima koje grčimo, a da nismo ni svesni toga. Pritiskom na odredjene tačke na licu možemo poboljšati cirkulaciju i učiniti da napetost facijalnih mišića popusti. To su jednostavni pokreti čija se delotvornost najbolje pokazala na primeru kineske dece. Naime, u okviru njihovog školskog sistema, predvidjene su obavezne svakodnevne vežbe tzv. očnog treninga – po 20 minuta pre i posle podne. Iako je ogroman deo, oko 90%, kineske omladine pogodjen nekom anomalijom vida (najčešće dalekovidost ili kratkovidost), manje od 1% je primorano da nosi naočare. Ove jednostavne vežbe treba praktikovati još od ranog detinjstva, ali njihova uloga u poboljšanju vida nije zanemarljiva ni ukoliko se svakodnevnim treninzima počne u zrelijem dobu.
Da bi ste radili vežbe za opuštanje facijalnih mišića, potrebno je da sednete u stolicu sa uspravnim naslonom, tako da vam bude udobno. Stopala treba da stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim opušteno i oslonjeno na naslon.
Postavite jagodice palčeva na tačke koje se nalaze na kraju lučne kosti (malo ispod obrva), otprilike tamo gde se obrve završavaju. Pritisnte samo toliko da osetite kost pod prstima. Sada pravite male kružne pokrete prstima, tako da se koža pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oči; brojte, u sebi, polako do 8. Ovo područje, zbog napetosti, može biti vrlo osetljivo, ali rezultat će svakako biti prijatan. Zapazićete da se osetljivost polako smanjuje kako rotirate prstima.
Posle ovoga, postavite jagodice kažiprsta na tačku koja se nalaz niže na istom luku koji se spušta od obrva prema nosu; neposredno uz unutrašnje granice oka. Zatim pravite nežne kružne pokrete, dok u sebi ne izbrojite, lagano, do 8.
Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra, niz nosnu kost, preko koštanog grebena, ka unutrašnjoj strani očne duplje, prema tačkama gde su suzni kanali. Ova oblast se naziva kantus. Rotirajte prstima i ovde ili pokušajte da pritisnete blago prstima nadole, ka kosti, pa oslabite pritisak. Naizmenično pritiskajte i opuštajte pritisak 8 puta. Najbolje bi bilo kombinovati, naizmenično, kruženje prstima i pritisak (po 8 puta).
Zatim, nadjite rupice – udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetićete ih pod pritiskom kažiprsta. Pritisnite jagodicu prsta na centar ove jamice. Pritiskajte, pa opuštajte, naizmenično, 8 puta, a zatim pravite kružne pokrete isto toliko puta. Ukoliko su vam ove tačke vrlo osetljive (to je mesto gde se nalaze sinusne šupljine), možda će vam prijati da posle završene vežbe predjete na laganu masažu tih tačaka.
Za kraj, treba se vratiti na koštani greben (ivica očne duplje) iznad očiju. Započnite od krajnje granice-grebena, koja se nazire prema ušima i pravite nežne kružne pokrete prstima, krećući se duž celih obrva, dok ne dodjete do granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta, da biste opustili tenziju koja postoji u ovom području.
Ovim tehnikama treba posvetiti 2 puta po 20 minuta u toku dana, da bi se izvukao maksimum njihovog korisnog dejstva. Osim osećaja opuštenosti, koji pomaže pravilnom ishranjivanju očiju, može se uočiti i poboljšanje kod osoba koje pate od jakih glavobolja ili sinuzita.
Oči ne mogu dugo da budu u jednom istom, nepromenjenom položaju, usredsredjene na isto rastojanje ili nepromenljivu količinu svetlosti, a da se ne javi njihov zamor. S toga nije čudno što se u današnje vreme sve češće pominje kompjuterski zamor očiju. Kada radite za kompjuterom, treba da vodite računa i o očima. Potrebno je da što češće menjate fokus. Napravite kratku pauzu, pa zamišljajte da gledate u daljinu. Gledajte (ili zamislite da gledate) u oblake na nebu, vrhove planina, brda.
Zatvarajte oči često. Tada zamišljajte da su vam oči potpuno meke. Zamišljajte da gledate u drveće, opažajući kako izgledaju vrhovi tog drveća, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih.
Gledajte u najudaljeniji zid prostorije u kojoj se nalazite, pa na njemu zamišljajte šare i talase. Sunčajte oči, prekrijte ih dlanovima, opuštajte se i vežbajte «ležeće osmice».
Slično kompjuterskom, može se javiti i televizijski zamor. Da bi ste ga otklonili, nemojte da gasite svetlost u sobi, ali zatvorite oči i pustite ih da se odmore, zatim ih otvorite, ali zadržite osećanje usporenosti dok prelazite pogledom sa jedne na drugu stranu TV ekrana, lagano pomerajući glavu. Ponovo otvorite oči i nastavite da slušate i pokrećete oči prema zamišljenom ekranu – 6 puta zatvorenih, pa 6 puta otvorenih očiju. Ceo postupak ponovite 6 puta
Mnogi ljudi su imali u svom vidnom polju bar jedanput sitne čestice – tačke koje se pokreću. Termin koji se za ovaj poremećaj koristi je muscae volitantes («leteće mušice»). Obično se javlja kod starijih ljudi, ali se dešava da ga imaju i mladi, pogotovo studenti. Te tačke su sićušne čestice koje plutaju u tečnosti koja se nalazi unutar oka. Ako se pojave, ne obraćajte pažnju na njih; koncentrišite se na veće i važnije stvari. Nemojte da zurite ili budete napeti. Radite vežbu sunčanja, prekrivajte oči dlanovima, vežbajte njihanje i «položene osmice». Tokom radnog dana, zaustavite se na trenutak, sklopite oči i dopustite im da se opuste i odmore. Često menjajte fokus i gledajte u svim pravcima, gore i dole, pa s jedne strane na drugu.
Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraćeno nekim zapaljenskim procesima, kao što su iritis (zapaljenje irisa ili dužice), retinitis (zapaljenje mrežnjače) ili različiti oblici pigmentoze, koroiditisa (zapaljenje sudovnjače), čak i malim čirevima kornee (rožnjače), kada se ti zapaljenski postupci zaustave, primenom odredjenih vežbi za oči, može se zaustaviti dalje slabljenje vida i, postepeno, povratiti dobar vid.
Cirkulacija tečnosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, često je pogoršana. Kad se protok ovih tečnosti ne odvija kako treba, u oku se zadržavaju i otpadne materije, toksini, a u nekim delovima oka i neke vrste proteina. Cirkulacija se može poboljšati primenom tehnika kao što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima i tehnike sa polaganim pokretima. Česta promena fokusa i sve vežbe sa zamišljanjem odredjenih postupaka, takodje, mogu značajno poboljšati cirkulaciju.
Popuštanje vida sa godinama uopšte ne mora da se dogodi. Kad su raznolike strukture oka, kao što su dužica ili zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana neometana) i kada se, pritom, efikasno koriste, proces starenja može biti usporen ili čak zaustavljen."...
Dobro nam je poznato da stres izaziva velika fizička i emocionalna oštećenja, a naši životi su obično puni stresova. Takodje, poznata je uloga stresa u nastajanju oboljenja kao što su čir na dvanaestopalačnom crevu, visok krvni pritisak, razne vrste alergija, mentalni poremećaji, itd. Isto tako, postoji tesna veza izmedju emocionalnog stanja i vida.
Tako se, na primer, jedan od najrasprostranjenijih poremećaja vida, miopija (kratkovidost) javlja, najčešće, izmedju 6. i 10. godine ili, nešto kasnije, u pubertetu. Poznato je da kod ovog poremećaja dolazi do pojave izduženosti očnih jabučica, fizički gledano. Osim kada se dete rodi kratkovido (izuzetno redak slučaj), uzrok kratkovidosti treba tražiti u neprekidnom stanju opšte napetosti – ili je dete prinudjeno da počne da čita kada za to još nije spremno, ili mu je dosadno u školi i ima otpor prema tabli i učitelju, pa ne želi da ih vidi.
Hiperopija (dalekovidost) pogadja izvestan broj dece, a često se zadržava i do sasvim zrelog doba. Osoba koja pati od ovog poremećaja ne može da fokusira oba oka na objekat koji se nalazi sasvim blizu; pa čitanje postaje otežano, ponekad čak praćeno mučninom i glavoboljom. Hiperopija može da bude jedan od načina ispoljavanja anksioznosti, na primer zbog slabog uspeha u školi i pritiska roditelja, koji ga prati. Decu treba navoditi da izraze svoje neslaganje i želje, pre nego ih puštati da u sebi potiskuju nagomilani bes, frustracije i ozlojedjenost. Roditelji, jedini, mogu da «otvore oči» svoje dece, kao i sva njihova čula prema spoljnom svetu. Odnosno, roditeljska uloga je da nauče decu da cene svoja čula i da ih svesno koriste.
Kada razmotrimo koliko kompleksan zadatak naše oči svakodnevno izvršavaju, postaje očigledna njihova izvanredna sposobnost da se uvek iznova adaptiraju na nove zahteve koje pred njih postavljamo. Vid će, prirodno, biti slabiji na kraju zamornog dana, a bolji ujutro, kad smo sveži i odmorni.
Ako izbegavamo prenapregnutost i oslobadjamo se stresa i vid će nam se poboljšati – ponekad postepeno, a nekad zapanjujućom brzinom. Napetost se može izbeći ukoliko promenimo neke svakodnevne navike ( neuravnotežene ishrana, unošenje prevelikih količina šećera i alkohola, prekomerno gledanje televizije, neonsko osvetljenje, višečasovni rad na kompjuteru, često i dugotrajno izlaganje promaji itd.).
Opuštenost je od esencijalnog značaja za dobar vid – što se više naprežemo, slabije vidimo. Ako ne možemo jasno da vidimo ono u šta gledamo, trebalo bi da zatvorimo oči na nekoliko sekundi, opustimo se i duboko dišemo (očima je kiseonik neophodan; kad ga nemaju dovoljno, nisu u stanju da funkcionišu kako treba). Kad ponovo otvorite oči, videćete oštrije. Dozvolite sebi treptanje, ali ne tako što ćete naglo grčiti očne kapke, nego tako što ćete ih puštati da se zatvore blago i prirodno. Kad god trepnemo, oči se kupaju u umirujućoj, ali jakoj, antiseptičkoj tečnosti. Oči bolje uspevaju da vide kako treba kada im dopustite da se češće odmore.
Iako je starenje neizbežno, staračka dalekovidost (prezbiopija) koju većina ljudi razvije već posle četrdesete godine, ipak nije neizbežna. Sa starenjem se smanjuje fleksibilnost mišića oka, pa je zato umanjena i usporena sposobnost očiju da se prilagodjavaju.
Miopija i hiperopija (kratkovidost i dalekovidost) nisu stalne i nepopravljive nesposobnosti oka, odredjene fiksnim oblikom očnih jabučica (kako tvrdi većina pobornika stavova zvanične medicine). Njihov oblik se, naprotiv, može stalno menjati u zavisnosti od različitih faktora. Ako očna jabučica ne menja svoj oblik, to može da bude zbog napetih ili zgrčenih mišića (koji je onda stalno drže zategnutom); ili mišići mogu biti mlitavi zbog preterane ili nepravilne upotrebe, tako da više nisu u stanju da se napregnu, i pri daljem naprezanju nema rezultata.
Na isti način na koji nas neke relaksacione tehnike ili vežbe održavaju u dobroj kondiciji, izvesni treninzi nam mogu omogućiti da naučimo da svoje oči koristimo na najbolji i najefikasniji način, a samim tim će doći i do poboljšanja vida.
Današnji lekari su uglavnom zaokupljeni postavljanjem odgovarajuće dijagnoze i odredjivanjem terapije za ustanovljeno očno oboljenje. Daleko manje pažnje poklanjaju jednako važnoj oblasti – preventivnoj medicini.
Ljudi koji nose naočare ili sočiva uglavnom očekuju da će ih nositi do kraja života i da će im se dioptrije, iz godine u godinu, povećavati, kako im oči budu postajale sve slabije i slabije. Kada čovek nosi npr. protezu na nozi ili ruci, posle izvesnog vremena dolazi do atrofije mišića tog dela tela i oni se moraju ojačati izvesnim vežbama, da bi ponovo normalno funkcionisali. Naočari i sočiva su svojevrsne proteze, koje dovode, vremenom, do atrofije mišića koji daju oblik očnoj jabučici, a ne utiču na uzrok koji se nalazi u osnovi poremećaja vida. Njihova namena je, kako lekari tvrde, da isprave grešku u prelamanju svetlosti na njenom putu do mrežnjače (retine), ali pokazuje se da samo doprinose njenom ponavljanju. Uostalom, prirodno je da oko greši, naročito kad posmatramo oblike koji su nam nepoznati. Mozak, takodje, te greške brzo ispravlja (gubimo iz vida da se poruka nekoliko puta preneta do mozga vraća, pa vizija neke slike, što je duže posmatramo, biva jasnija).
Ukoliko je nošenje sočiva ili naočara neizostavno, u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti, treba ih, ipak, povremeno skidati. To činite svaki put kad se osećate prijatno i bez njih, kad god osetite da ste sposobni za to (npr. u trenucima odmora kod kuće) i budite bez pomagala samo onoliko dugo koliko to vaše oči dopuštaju.
U početku, ti periodi bez naočara ili sočiva mogu biti veoma kratki; kasnije, sve duži. Svako ko očekuje da odmah na početku vidi savršeno, samo stvara sebi nepotrebnu napetost. Potrebno je pustiti sebe da vidite ono što možete da vidite, bez napora da umanjite ili uvećate svoja zamućenja. Rezultati, koliko god da deluju beznačajno, neće izostati i ukazaće bar na mali pomak u odnosu na početno stanje. Ne bi bilo loše, kao dodatak ovom samolečenju, nositi s vremena na vreme slabije naočari ili sočiva. Veza dobrih rezultata, postignutih ovom metodom, i uticaja placebo efekta svakako postoji, ali treba imati u vidu da su primeri samoizlečenja poznati u slučajevima mnogih oboljenja
Trebalo bi izbegavati čak i nošenje tamnih naočara (za sunce), bez obzira kako sunčan bio dan, osim ukoliko njihovo nošenje nije preporučeno u okviru terapije nekog očnog oboljenja. Tamne naočari prouzrokuju preteranu osetljivost na svetlost, pa čak je čine i nepodnošljivom.Produžena, nametnuta tama za oči (na primer dugotrajan boravak u prostorijama bez svetlosti, npr. zatvorska ćelija) je onoliko loša, koliko je svetlost za njih blagotvorna. Osobe čije su oči bile dugo lišene svetlosti bi, ipak, trebalo da se vrlo postepeno izlažu svetlosti i polako povećavaju dužinu perioda izlaganja svetlu, da se ne bi javila prekomerna oseljivost oka na svetlo ili, čak, privremeno slepilo.
Moć vida je devet desetina mentalna, a samo jedna desetina otpada na fizičku, čije je središte u mozgu. Kako naše oči rade za mozak i zajedno sa njim, tako i mozak može da odbija da vidi, a može biti i naveden da ponovo počni da čini.
Opažanje (percepcija) jeste osnova za dobar vid; tamo gde postoji volja da se vidi bolje, postoji i način da se percepcija poboljša – poboljšavanjem memorije i vizualizacije, koja podrazumeva stvaranje mentalnih slika. Mi najbolje vidimo stvari koje poznajemo, jer su njihove slike oku bliske i poznate. Signali koje one proizvode poznati su mozgu, pa mu, s toga nije potrebno mnogo napora da ih prepozna i interpretira. Čak i kada želimo da vidimo, novo i čudno prouzrokuje neprilike. Oči zure i naprežu se da bi prihvatile nepoznatu sliku, a mozak se napreže da bi je interpretirao. Ako nepoznato postane poznato, mozak će, čak i kad oči slabo funkcionišu to razumeti i interpretirati.
Dobre navike u korišćenju vida prvi su korak ka ostvarivanju boljeg vida. Korišćenje raznovrsnih tehnika koje relaksiraju um i telo doprinosi boljoj cirkulaciji krvi u očima i mozgu, one opuštaju napete mišiće, uključujući i one koji pomažu da oči funkcionišu kako treba, tj. uključujući i napregnute i mlitave mišiće.
Ove tehnike nisu vežbe u uobičajenom smislu reči (neka vrsta gimnastike, znači nešto što se radi mehanički i što izaziva fizički efekat). One su osmišljene da, u kombinaciji sa standardnom oftamološkom negom, odagnaju ili ublaže kratkovidost, dalekovidost, prezbiopiju (staračku dalekovidost) i ostale uobičajene poremećaje vida.
Jedna od osnovnih tehnika (možda najlakše primenjiva, a nepobitno korisna) jeste tehnika koja se zove sunčanje, a sastoji se iz jednostavnog izlaganja očiju svetlosti, bilo da je ona prirodna ili veštačka. Ova tehnika se bazira na dvema činjenicama koje su u medjusobnoj vezi, a to su: 1) oči prosto «cvetaju» na svetlu i 2) oči vide razlikujući svetlost od tame – što su oči više izložene svetlosti i što su više naviknute da velike količine svetlosti prihvate, one su u stanju da efikasnije funkcionišu, bilo da je svetlo dobro ili loše.
Sunčanje relaksira i telo i um, tako da ono prija svakome, bez obzira na očni poremećaj. Naravno, treba napomenuti da je, zbog štetnog dejstva sunčevog zračenja, poželjno izbegavati izlaganje suncu u periodu 11 – 16h, da ne bi došlo do pojave suprotnih efekata.
Ljudima pogodjenim kratkovidošću, dalekovidošću ili prezbiopijom, sunčanje opušta napete mišiće, koji su (delimično) odgovorni za ove poremećaje. Kada je reč o razrokosti, sunčanje «ispravlja» oči makar privremeno, ponekad u velikom stepenu.
Sunčanje stimuliše mrežnjaču (retinu), koja postaje slaba i neosetljiva ako je dugo lišavamo svetla. Ukoliko je dugo lišena svetlosti, mrežnjača propada, a to je jedan od glavnih razloga zbog čega bi trebalo svesti na minimum nošenje naočara za sunce. Sunčanje otklanja fotofobiju (preosetljivost na svetlost) koja ljude koji od nje pate navodi da nose naočari za sunce, što ih čini još više fotofobičnima.
Za oči je sunčanje prijatno i umirujuće, onako kao što je topla kupka za telo. Sunčanje na prirodnoj svetlosti je svakako korisnije, ali izlaganje veštačkoj svetlosti je takodje neophodno, jer oči moraju da se postepeno naviknu na veće i veće količine svetlosti.
Da biste vežbali sunčanje, potrebna vam je udobna stolica sa uspravnim naslonom, obična stona lampa na koju se stavi sijalica sa užarenim vlaknom (nikada se za sunčanje ne sme koristiti infracrvena ili fluorescentna lampa).
Treba početi sa sijalicom one snage koja odgovara vašim očima (obično je to 25 ili 40W); lampa sa sijalicom treba da bude udaljena 90 do 180cm od vas. Smestite se udobno u stolici, ali tako da vam ledja budu uspravna; stopala treba da budu na podu, nos uperen pravo napred. Ukoliko nosite naočari, skinite ih i lagano sklopite oči (ne treba stiskati očne kapke, već ih pustite da sami padnu). Zatim, okrećite glavu sasvim lagano i ritmično s jedne strane na drugu; krajnja tačka trebalo bi da bude do ivice ramena, nikako preko toga – previše naprezanja učiniće napetim vaše vratne mišiće, a osnovna svrha sunčanja je da opusti mišiće. Pustite da se vaše oči kroz zatvorene kapke napajaju svetlošću.
Postanite svesni mnogih tankih, sićušnih mišića koji povezuju vaš potiljak sa vratom; pomozite im da se opuste tako što ćete zamisliti da «dišete» u njih . Usmerite pažnju i na mišiće koji polaze s prednje strane ušiju i koji kontrolišu vilicu. Opustite ih tako što ćete zevnuti.
Ograničite svoja prva sunčanja na po 5 minuta. Posle perioda od mesec dana, taj period slobodno produžite i na 20 minuta, ako možete.
Postepeno, iz nedelje u nedelju, treba menjati sijalice; već druge nedelje se može preći na sijalicu od 40W, pa zatim 60, pa 100 i, konačno, završiti sa sijalicom od 150W. Kada završite vežbanje sa sijalicom od 150W, može se preći na, recimo, reflektor sa zaklonom, koji fokusira snop svetlosti da biste imali veću koncentraciju svetlosti.
Važno je upamtiti da na sijalicu veće snage možete preći tek kada su se vaše oči potpuno privikle na prethodnu količinu svetlosti
Kada se naviknite na reflektor ili najjaču sijalicu, spremni ste za «kupanje» u sunčevoj svetlosti – napolju ili pored prozora ili čak i kroz prozorsko okno.
Ograničite prirodno sunčanje na 4 minuta na početku. Nemojte podizati oči prema suncu, treptati na suncu ili pokušavati da otvorenih očiju gledate u njega. Bez stručnog nadzora, ovakvi postupci vode u zurenje i produženo fokusiranje, što je nesumnjivo štetno za oči.
Ponekad se kod početnika dešava da sunčanje isprovocira osećaj mučnine ili neprijatnosti; ako vam se to dogodi, nemojte odmah odustajati; osećaj nelagodnosti brzo prolazi. Ukoliko, ipak, i posle početnog perioda nastavite da se osećate neprijatno, možda sunčanje nije rešenje za vas; tada bi bilo poželjno konsultovati i psihoterapeuta.
Čak i kada nemate vremena za celu proceduru sunčanja, koristite blagotvoran uticaj svetlosti. Hodajte sunčanom stranom ulice; ako je svetlo toliko jako da mrštite čelo i stiskate kapke, idite polusklopljenih očiju.
Posle sunčanja, pokrijte oči dlanovima. Čak i ako niste probali sunčanje, probajte opuštanje očiju pomoću dlanova.
Ova tehnika nije vežba u smislu napregnute aktivnosti. Naprotiv, ona u sebi sadrži prizivanje neaktivnosti; njena svrha je da temeljno opusti i um i telo, da opusti i revitalizuje oči. «Prekrivanje» je posebno važno posle sunčanja, jer poboljšava cirkulaciju u svim očnim krvnim sudovima i okolnim tkivima, a pravilna cirkulacija jeste osnova za dobar vid. Dobra cirkulacija je posebno važna kada predjemo neke srednje godine i udjemo u treće doba.
«Prekrivanje» možete vežbati gotovo svuda – kod kuće u stolici, ili u krevetu, u kancelariji za radnim stolom, u automobilu, u vozu, u autobusu. Ali, da bi bilo uspešno, da bi koristilo, mora se izvoditi na tačno odredjen način.
Počnite tako što ćete zagrejati šake (protrljajte ili protresite ih). Hladne šake mogu usporiti priliv krvi u predeo očiju, tople će ga ubrzati. Sedite uspravno u udobnu stolicu pravog naslona. Namestite jastuk ili predmet koji vam služi umesto njega (npr. neka torba) na krilo, pa oslonite laktove na njega. Ako ležite na krevetu ili kauču, položite glavu na jedan jastuk, a na drugi oslonite ruke. «Prekrivanje očiju dlanovima» sastoji se od pokrivanja očiju šakama koje su blago savijene tako da formiraju kupe i to tako da dlanovi dodiruju s jedne strane ivicu nosa, s druge strane palčevi treba da su položeni na slepoočnice, a ostali prsti stoje na čelu. Pazite da dlanovima ne pritiskate očne jabučice; kroz tako postavljene dlanove svetlo ne treba da dopire do očiju.
Dok sedite prekrivenih očiju, pustite um da luta; prizovite neko od prijatnih osećanja, npr. prizor sa nezaboravnog putovanja ili bilo koju drugu sliku koja vas može opustiti.
Nemojte se naprezati da vidite detalje, slike – pustite da oni sami dodju. Ova vežba se može shvatiti kao neka vrsta konstruktivne meditacije, a svaki napor – čak i napor da se nečega prisetite – poništiće relaksaciju koja je, u ovom slučaju, glavni cilj.
Ako osetite napetost u toku vežbe, ustanite i blago se razmrdajte, rastresite udove. Nelagodnost bi trebalo da nestane. U slučaju da vam se ruke zamore, olabavite ih, malo ih protresite ili ih pomerajte ritmično levo-desno. Onda ponovo uradite vežbu.
Prekrivajte oči koliko god često možete i koliko god vam prija, nema nikakvog ograničenja u trajanju. Bilo da vreme za vežbanje nadjete u toku radnog dana ili ne, obavezno odvojite 20 minuta za vežbanje uveče, na kraju dana. Uradite vežbu i ukoliko imate glavobolju – bol će se ublažiti. Ukoliko imate ozbiljniji poremećaj vida, trebalo bi da prekrivanju očiju posvetite i više od 20 minuta dnevno.
Pokreti njihanja oživljavaju i uspostavljaju fizičke i mentalne ritmove, produbljuju harmoničan odnos sa prirodom – i zato nas mogu osposobiti da bolje vidimo.
Medju najbolje njišuće kretnje spada i dugo stojeće njihanje. To je relaksant: kada se izvodi pred spavanje, predstavlja uvod u noć punog odmora i ima moć da odagna nesanicu. Takodje poboljšava cirkulaciju. Ako ga izvodite ujutru, neposredno po ustajanju, dan će vam biti manje opterećujuć.
Ukoliko u svoj pretrpani dan možete da uvrstite i njihanje – a idealno je da se vežba posle sunčanja i prekrivanja očiju dlanovima – popodne ćete se osećati sveže, umesto, kao što je obično slučaj, umorno.
Osim toničnog dejstva, njihanje deluje blagotvorno na rad očiju, posebno kada su u pitanju kratkovidost, staračka dalekovidost i razrokost, diplopija (pojava duple slike) i poliopija (višestruka slika).
Tokom prve nedelje, potrebno je vežbati njihanje uz neku prijatnu muziku, koja će vas uvesti u ritam, koji je neophodan za ovu tehniku. Kad prodje prva nedelja, možete se osloniti na sopstveni unutrašnji ritam; važno je da njihanje bude lagano i ravnomerno.
Ukoliko nosite naočare, skinite ih i stanite na sredinu sobe tako da gledate kroz prozor. Stanite blago raširenih nogu, tako da vam stopala budu paralelna. Pustite da vam ruke padaju slobodno, nos držite pravo. Sada zanjišite telo: prvo glavu, zatim trup, pa prenesite pokret na čitavo telo. Prebacujte težinu sa jedne noge na drugu. Počnite prvo sa kretanjem udesno, pa se vratite u početni položaj i zatim zanjišite nalevo. Kad je težina tela sasvim na jednom stopalu, možete lagano da odignete onu drugu petu od poda.
Dok se njišete, zamišljajte da se gornji deo vaše kičme isteže na gore, a donji deo kičme kao da se isteže na dole, kao da vas nešto vuče u tom pravcu i pojačava vaše istezanje.
Nemojte ići preko onog položaja kad su vam ramena paralelna sa zidom ka kome se okrećete. Dok vam je glava u centralnom položaju, pustite oči da prate linije koje obeležavaju granicu izmedju zidova i tavanice. Sa svakim dovršenim zamahom, promenite visinu linije koju pratite očima za tridesetak centimetara gore ili dole, kako želite. Ove promena je veoma važna, jer promena fokusa deluje opuštajuće na očne mišiće.
Tokom njihanja, doživećete nešto što je iluzija. Izgledaće vam da se ram prozora kreće u suprotnom pravcu od pravca vašeg kretanja, a isti slučaj će biti i sa drugim predmetima. Ako vam se to ne dogodi, znači da se ne njišete na pravilan način, verovatno se držite previše kruto.
Isti zaključak se može izvesti i ukoliko se dogodi da osećate vrtoglavicu ili uznemirenost – ili ste kruti pri kretanju ili ste dopustili da vam oči zure. Ako se osećate nelagodno ili vam se vrti u glavi, prekinite za trenutak, zatim ponovite vežbu pokrećući se skladno i sasvim smireno, a to će dovesti do neophodne relaksacije.
Jedna od važnih posledica koju donosi njihanje jeste da razbija svaku naviku zurenja, a druga je što se na ovaj način opuštate, ako ste previše stegnuti ili napeti.
Njihanje bi idealno bilo izvoditi tri puta dnevno: ujutro, negde u toku popodneva i uveče pred spavanje. Počnite sa 30 kompletnih njihanja. Tokom vremena taj broj se može povećati, tako da dostigne 100 ponavljanja dnevno. Mnogima se ovo može učiniti mnogo, ali treba imati na umu da se normalnom brzinom može izvesti 30 zamaha u toku 1 minuta, što znači da je za dnevnih 100 potrebno 3 minuta. Rezultat se ogleda u boljem snu i vidu, kao i osećaju svežine tokom celog dana.
Stariji ljudi kojima je teško da stoje mogu, takodje, da iskoriste većinu pozitivnih efekata ove vežbe, tako što će izvoditi kratke zamahe – neku vrstu sedeće varijante njihanja.
Ovaj postupak zahteva da se udobno namestite u stolici sa uspravnim naslonom, da skinete naočari i pustite da ruke slobodno padaju niz telo. Otvorenih očiju i ravno upravljenog nosa pokrećite gornji deo tela s jedne strane na drugu. Ruke bi trebalo da vam se kreću u skladu sa torzom, lagano i ritmički. Glava, naravno, mora da se kreće zajedno sa telom. Posle prvih nekoliko pokreta, počnite da zamišljate iste one linije koje su opisane kada je bilo reči o vežbi njihanja.
Vežba koja se naziva «ležeće osmice» ima bezbroj varijacija i sastoji se u tome da vrhom nosa opisujete položen broj osam (ili znak za beskonačnost). Njena svrha je da opusti mišiće vrata i ledja i umiri ceo nervni sistem, ukoliko postoji osećaj napetosti.
Male «ležeće osmice» opuštaju sitne male mišiće. Velike, s druge strane, opuštaju krupnije mišiće i čine da krv poteče kroz glavu, vrat i oči ka mozgu.
Vežba se može izvoditi bilo gde; dovoljno je zatvoriti oči i «crtati ležeće osmice» vrhom nosa. Osmice se mogu transformisati u iskošene, uspravne, itd – jedino je važno glavu pomerati lagano i ravnomerno Ponekad je dovoljno samo lagano pokrenuti glavu, tako da osetite da su se sva tkiva aktivirala: treba osetiti kako se pomera svaki delić ramena i vrata.
Da bi funkcionisale na najbolji mogući način, našim očima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod kiseonika. Medjutim, mi ovaj normalan protok obično remetimo napetim facijalnim mišićima koje grčimo, a da nismo ni svesni toga. Pritiskom na odredjene tačke na licu možemo poboljšati cirkulaciju i učiniti da napetost facijalnih mišića popusti. To su jednostavni pokreti čija se delotvornost najbolje pokazala na primeru kineske dece. Naime, u okviru njihovog školskog sistema, predvidjene su obavezne svakodnevne vežbe tzv. očnog treninga – po 20 minuta pre i posle podne. Iako je ogroman deo, oko 90%, kineske omladine pogodjen nekom anomalijom vida (najčešće dalekovidost ili kratkovidost), manje od 1% je primorano da nosi naočare. Ove jednostavne vežbe treba praktikovati još od ranog detinjstva, ali njihova uloga u poboljšanju vida nije zanemarljiva ni ukoliko se svakodnevnim treninzima počne u zrelijem dobu.
Da bi ste radili vežbe za opuštanje facijalnih mišića, potrebno je da sednete u stolicu sa uspravnim naslonom, tako da vam bude udobno. Stopala treba da stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim opušteno i oslonjeno na naslon.
Postavite jagodice palčeva na tačke koje se nalaze na kraju lučne kosti (malo ispod obrva), otprilike tamo gde se obrve završavaju. Pritisnte samo toliko da osetite kost pod prstima. Sada pravite male kružne pokrete prstima, tako da se koža pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oči; brojte, u sebi, polako do 8. Ovo područje, zbog napetosti, može biti vrlo osetljivo, ali rezultat će svakako biti prijatan. Zapazićete da se osetljivost polako smanjuje kako rotirate prstima.
Posle ovoga, postavite jagodice kažiprsta na tačku koja se nalaz niže na istom luku koji se spušta od obrva prema nosu; neposredno uz unutrašnje granice oka. Zatim pravite nežne kružne pokrete, dok u sebi ne izbrojite, lagano, do 8.
Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra, niz nosnu kost, preko koštanog grebena, ka unutrašnjoj strani očne duplje, prema tačkama gde su suzni kanali. Ova oblast se naziva kantus. Rotirajte prstima i ovde ili pokušajte da pritisnete blago prstima nadole, ka kosti, pa oslabite pritisak. Naizmenično pritiskajte i opuštajte pritisak 8 puta. Najbolje bi bilo kombinovati, naizmenično, kruženje prstima i pritisak (po 8 puta).
Zatim, nadjite rupice – udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetićete ih pod pritiskom kažiprsta. Pritisnite jagodicu prsta na centar ove jamice. Pritiskajte, pa opuštajte, naizmenično, 8 puta, a zatim pravite kružne pokrete isto toliko puta. Ukoliko su vam ove tačke vrlo osetljive (to je mesto gde se nalaze sinusne šupljine), možda će vam prijati da posle završene vežbe predjete na laganu masažu tih tačaka.
Za kraj, treba se vratiti na koštani greben (ivica očne duplje) iznad očiju. Započnite od krajnje granice-grebena, koja se nazire prema ušima i pravite nežne kružne pokrete prstima, krećući se duž celih obrva, dok ne dodjete do granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta, da biste opustili tenziju koja postoji u ovom području.
Ovim tehnikama treba posvetiti 2 puta po 20 minuta u toku dana, da bi se izvukao maksimum njihovog korisnog dejstva. Osim osećaja opuštenosti, koji pomaže pravilnom ishranjivanju očiju, može se uočiti i poboljšanje kod osoba koje pate od jakih glavobolja ili sinuzita.
Oči ne mogu dugo da budu u jednom istom, nepromenjenom položaju, usredsredjene na isto rastojanje ili nepromenljivu količinu svetlosti, a da se ne javi njihov zamor. S toga nije čudno što se u današnje vreme sve češće pominje kompjuterski zamor očiju. Kada radite za kompjuterom, treba da vodite računa i o očima. Potrebno je da što češće menjate fokus. Napravite kratku pauzu, pa zamišljajte da gledate u daljinu. Gledajte (ili zamislite da gledate) u oblake na nebu, vrhove planina, brda.
Zatvarajte oči često. Tada zamišljajte da su vam oči potpuno meke. Zamišljajte da gledate u drveće, opažajući kako izgledaju vrhovi tog drveća, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih.
Gledajte u najudaljeniji zid prostorije u kojoj se nalazite, pa na njemu zamišljajte šare i talase. Sunčajte oči, prekrijte ih dlanovima, opuštajte se i vežbajte «ležeće osmice».
Slično kompjuterskom, može se javiti i televizijski zamor. Da bi ste ga otklonili, nemojte da gasite svetlost u sobi, ali zatvorite oči i pustite ih da se odmore, zatim ih otvorite, ali zadržite osećanje usporenosti dok prelazite pogledom sa jedne na drugu stranu TV ekrana, lagano pomerajući glavu. Ponovo otvorite oči i nastavite da slušate i pokrećete oči prema zamišljenom ekranu – 6 puta zatvorenih, pa 6 puta otvorenih očiju. Ceo postupak ponovite 6 puta
Mnogi ljudi su imali u svom vidnom polju bar jedanput sitne čestice – tačke koje se pokreću. Termin koji se za ovaj poremećaj koristi je muscae volitantes («leteće mušice»). Obično se javlja kod starijih ljudi, ali se dešava da ga imaju i mladi, pogotovo studenti. Te tačke su sićušne čestice koje plutaju u tečnosti koja se nalazi unutar oka. Ako se pojave, ne obraćajte pažnju na njih; koncentrišite se na veće i važnije stvari. Nemojte da zurite ili budete napeti. Radite vežbu sunčanja, prekrivajte oči dlanovima, vežbajte njihanje i «položene osmice». Tokom radnog dana, zaustavite se na trenutak, sklopite oči i dopustite im da se opuste i odmore. Često menjajte fokus i gledajte u svim pravcima, gore i dole, pa s jedne strane na drugu.
Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraćeno nekim zapaljenskim procesima, kao što su iritis (zapaljenje irisa ili dužice), retinitis (zapaljenje mrežnjače) ili različiti oblici pigmentoze, koroiditisa (zapaljenje sudovnjače), čak i malim čirevima kornee (rožnjače), kada se ti zapaljenski postupci zaustave, primenom odredjenih vežbi za oči, može se zaustaviti dalje slabljenje vida i, postepeno, povratiti dobar vid.
Cirkulacija tečnosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, često je pogoršana. Kad se protok ovih tečnosti ne odvija kako treba, u oku se zadržavaju i otpadne materije, toksini, a u nekim delovima oka i neke vrste proteina. Cirkulacija se može poboljšati primenom tehnika kao što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima i tehnike sa polaganim pokretima. Česta promena fokusa i sve vežbe sa zamišljanjem odredjenih postupaka, takodje, mogu značajno poboljšati cirkulaciju.
Popuštanje vida sa godinama uopšte ne mora da se dogodi. Kad su raznolike strukture oka, kao što su dužica ili zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana neometana) i kada se, pritom, efikasno koriste, proces starenja može biti usporen ili čak zaustavljen.
Odredjena degenerativna i tzv. patološka stanja, kao što su glaukom i katarakta, takodje mogu biti zaustavljena i potpuno eliminisana. U nekim ozbiljnijim slučajevima, gde je oboljenje zaista uznapredovalo. proces se može značajno usporiti, može se postići makar malo poboljšanje, ali i povratak na prvobitno stanje.
Kada očno sočivo počne da gubi prozirnost, vid postaje mutan i izobličen (usled akumulirane zamućenosti očnog sočiva). Ovo rezultira oboljenjem poznatim pod nazivom katarakta .
Kod većine ljudi, primena relaksacionih tehnika i poštovanje, već, pomenutih uputstava za korišćenje očiju doprinosi da se zamućenost vida smanji. Vežbe koje ovde predlažemo treba često menjati i postepeno produžavati vreme vežbanja svake od njih.
Na neku tablu zalepite raznobojne etikete – nalepnice u što intenzivnijim bojama (žute ili crvene); tablu držite pred očima, tako da na etikete pada svetlo. Dozvolite odbijenom svetlu da dopre do vaše svesti. Otvorite oči i ogledajte, zatvorite oči i vratite vidjeno. Uradite ovo 6 puta, ali tako da nijedan pokušaj ne traje duže od 15 sekundi.
Oboljenje nazvano glaukom nastaje usled poremećaja protoka tečnosti u oku. To za posledicu ima opasno povećanje očnog pritiska. S toga bi trebalo vežbati sve tehnike relaksacije, tehnike sa laganim pokretima (njihanje i «ležeće osmice»). Kada boluju od glaukoma, ljudi obično imaju ekstremno suženo vidno polje, tzv. tunelski vid. Vidno polje tj. periferni vid zahteva stalnu stimulaciju, što se može postići izvodjenjem sledeće vežbe: kada imate nekoliko minuta na raspolaganju, ispružite ruku celom dužinom i uprite kažiprst napred. Koncentrišite svoj pogled na nokat uperenog kažiprsta, a drugom, slobodnom rukom, pravite veće i manje lukove iznad i ispod kažiprsta. Neophodno je zamisliti da vidimo ruku koja pravi i najšire lukove, kada je, inače, ne možemo videti.
Makula je deo mrežnjače koji predstavlja produžetak optičkog nerva; to je deo oka koji šalje informacije moždanim regijama zaduženim za vid. Razni nivoi atrofije očnog živca pojavljuju sa kao makularna degeneracija . Iako se ranije smatralo da ukoliko dodje do povrede ili pogoršanja funkcije očnog nerva, nema nade za bilo kakvo poboljšanje vida, svuda gde još postoje trgovi vida, makar i sposobnost da se razlikuje svetlo od tame, postoji i nada za poboljšanje do nivoa na kome pacijent može da razlikuje predmete. A tamo gde postoji sposobnost da se vide objekti, postoji i mogućnost da se razvije veće jasnoća vida i bolja percepcija. Poželjno je, kod degeneracija makule, primenjivati tehnike sunčanja, prekrivanja očiju dlanovima, «ležeće osmice» i njihanje. Zanimljivo je i da obično otvaranje pasijansa može da pomogne održavanju stalne pokretljivosti očiju, koja je neophodna za dobar vid.
Spora degenerativna bolest mrežnjače, koja najčešće prati Kirns-Sajrov sindrom (mitohondrijalna bolest) jeste retinitis pigmentosa. Ovaj poremećaj se posebno ističe ukoliko se javi zajedno sa veoma jakom kratkovidošću. Noćno slepilo je uobičajeni prvi simptom retinitis pigmentoze, a u poodmaklom stadijumu samo mali deo retine funkcioniše dobro i bolesnik ima zakrivljenost prostora, kao da je u tunelu, pa se često upotrebljava izraz «tunelski vid». Očuvan je samo veoma uzak deo vidnog polja, znači pacijent vidi samo ono što je direktno ispred njega.
Jedna od vežbi za proširivanje perifernog vidnog polja se sastoji u tome da se usprave oba kažiprsta na rastojanju od oko 12cm jedan od drugog i 15cm od lica; treba gledati u jedan prst, a biti i svestan slike onog drugog. To znači da se koristi sposobnost centralnog vida kod jednog i perifernog kod posmatranja drugog prsta. Zatim, treba premeštati pogled sa jednog na drugi prst, ali tako da se nikada ne izgubi iz vida bilo koji od njih. Poželjno je da se, istovremeno, posmatra cela soba i svi oblici u njoj. Rastojanje izmedju dva kažiprsta treba, svaki put kada se izvodi vežba, malo povećati (recimo, za oko 2cm).
Kada imate nekoliko minuta na raspolaganju, ispružite ruku celom dužinom i uprite kažiprst napred. Koncentrišite svoj pogled na nokat uperenog kažiprsta, a drugom, slobodnom rukom, pravite veće i manje lukove iznad i ispod kažiprsta. Neophodno je zamisliti da vidimo ruku koja pravi i najšire lukove, kada je, inače, ne možemo videti. Druga varijanta ove vežbe se sastoji u gledanju u neku zamišljenu tačku koja se nalazi ispred nas, a istovremeno je neophodno pokretati jednu, pa drugu ruku (kao da dajete neke znake). Naravno, sve vreme treba da budemo svesni slike njihovog kretanja.
Ove vežbe su izuzetno malo zahtevne i mogu ih praktikovati i deca, uz prethodna uputstva i pomoć roditelja.
Ishrana i dodatni preparati koji pomažu očuvanju i poboljšanju vida
Da biste sačuvali ili povratili dobar vid neophodno je adekvatnom, izbalansiranom ishranom pomoći celom organizmu da ojača. Što se tiče neke konkretne redukcione dijete u cilju poboljšanja vida, ne može se reći da ijedna vrsta hrane posebno škodi očima. Treba jedino raditi na redovnom unošenju svojevrsnih vitaminskih bombi, koje su nešto najbolje što možete napraviti u «kuhinjskoj apoteci». Pijte sveže sokove od voća i povrća, posebno od šargarepe, spanaća, paradajza, kupusa, cvekle, pomorandže. Treba unositi i sirova jaja, džigericu (ne svinjsku), beli luk, pavlaku, jabuke, svežu ribu i koštunjavo voće. Mogu se spremati raznovrsne kombinacije sokova (recimo, jabuka + cvekla + limun + pomorandža), ali najvažnije je uzimati što više belog luka, šargarepe i kupusa. Dobro bi bilo pripremiti i Todoksinov recept sa belim lukom i limunom, koji se priprema na sledeći način:
Očistiti 30 češnjeva belog luka (ili 3 veće glavice) i sitno iseckati. Tri cela limuna (sa žutom korom) dobro oprati mlakom vodom, obrisati kuhinjskom krpom, iseckati na sitne komade i pomešati sa belim lukom. Sve staviti u manji lonac i preliti 1 litrom, prethodno prokuvane i ohladjene, vode. Sadržaj zagrevati do 70, 80 stepeni (dok voda ne počne da struji). Važno je da voda ne proključa, inače će biti izgubljen sadržaj aktivnih supstanci. Lonac skloniti sa šporeta, poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Sadržaj zatim procediti i u staklenoj flaši čuvati u frižideru. Najmanje 40 dana uzimati po 1dl ove tečnosti svakog jutra na prazan želudac. Za puno dejstvo, potrebno je 4 puta pripremati ovaj medikament, s obzirom da će 1 flaša trajati 10 dana.
Ovaj preparat čisti krvne sudove i samim tim poboljšava ishranjenost oka krvlju. Za osposobljavanje organizma da nesmetano funkcioniše u svim svojim segmentima, kao i za njegovu revitalizaciju (samim tim i očuvanje i oporavak vida), dobro bi bilo uzimati Todoksin broj 1 (kašasti, tečni ili kapsule).
Za pripremu čajeva najbolje je koristiti sledeće: idjirot, kupina, kopriva, jagorčevina i mirodjija; što se kupina i mirodjije tiče, najpre ih treba jesti u svežem stanju.
Od različka se može pripremati čaj za ispiranje. On se koristi kao lek protiv oboljenja zapaljenske prirode kod osoba plavih očiju. Upotrebljava se mlak čaj, kojim se nakvasi loptica gaze i njom se ispiraju očni kapci iznutra.
Za obloge i ispiranje, u slučaju zapaljenja i gnojenja očnih kapaka kod ljudi crnih očiju, može se koristiti čaj koji se sprema prema sledećem receptu:
U 150g ključale vode doda se 10g lista žilovlaka i po 5g cveta ždralike i cveta različka. Ostaviti da odstoji 15 minuta i potom propustiti kroz gazu.
Ako su vam oči često «zamorene», možete koristiti obloge od jačeg ruskog čaja, kamilice, žalfije ili različka. Kamilicu i žalfiju je, ukoliko postoji i neki upalni proces, najbolje kombinovati sa švedskom grančicom. Umesto vate, bolje je uzeti komadiće nove, čiste lanene tkanine ili gaze.
Vidac (Euphrasia officinalis) se još od davnina koristi za lečenje očiju. Po narodnom verovanju, lekovita je voda onih izvora oko kojih raste vidac, pa se lekoviitost prenosi preko korena, stabla i lišća. Veruje se da kada ljudi ispiraju oči vodom u kojoj je bio vidac, osećaju poboljšanje vida (slično kao što bosiljak čuva vodu da se ne ukvari). Vidac sadrži uglavnom tanine, gorke materije, glikozid aukupin, eterično ulje i modru boju. Neophodno je napomenuti da se ova biljka mora oprezno upotrebljavati, jer bilo pogrešno i neodgovorno njime lečiti očne bolesti koje mogu biti akutne, kao što je glaukom. Oblogama za oči vidac može biti od pomoći u lečenju hroničnih upala kapka koje za vid nisu posebno opasne, ali znaju da budu veoma dosadne. Baš u vezi sa tim očnim tegobama, često nastaju hronična stanja koja se, zbog spoljnih nadražaja, povremeno pogoršavaju i obolelima mogu doneti velike tegobe. Zapaženo je blagotvorno dejstvo biljke vidac na jačanje očiju umornih od napornog rada, na otklanjanje kratkovidosti, kao i protiv atrofije mišića očne jabučice i degeneracije očnog nerva (koja se može javiti kod dugogodišnjeg nošenja naočara ili sočiva).
Vidac se spolja koristi u obliku obloga za oči. Mokra obloga se stavi samo ovlaš na oko, a bolesnik pritom leži. Čistu platnenu krpu, maramicu ili kompresu treba umočiti u čaj od 1 kafene kašičice suve biljke na šolju vruće vode i ostaviti da odstoji 10 – 15 minuta, a potom ohladiti i koristiti.
Pogrešno je čvrsto zaviti vlažne obloge i kompresu na oči. Time bi u oku mogao nastati zastoj krvi i doći do pogoršanja postojećeg stanja. Željeno osvežavajuće i isparavajuće delovanje može se postići samo oblogom na opisani način. Oblogu treba često menjati, a svakako kada se kompresa osuši. Kompresu ponovo ovlažiti već nakon 5, a najkasnije 10 minuta i to ponoviti bar 2 ili 3 puta. Svaki put potpuna obloga traje oko jednog sata. Postupak se može ponavljati dva ili tri puta u toku dana.
Uz obloge, dobro bi bilo i piti čaj od biljke vidac, koji se priprema od 1 kafene kašičice suve biljke na šolju vruće vode i ostaviti da odstoji 10 – 15 minuta, a potom ohladiti i piti.
Vidac, kao i još neke lekovite biljke se mogu koristiti kao homeopatske kapi, ali veoma oprezno i pažljivo, na parčetu sredine hleba. Kod dece stare 5 – 10 godina, doza je 10 kapi; od 10 – 15 godina starosti – 15 kapi, i preko 20 godina – 20 kapi i uzima se samo ujutru ili, još bolje samo uveče. Uzimanje ovih kapi pred spavanje je bolje zato što se njihovo dejstvo produžava na celu noć, a oči se tada uopšte ne naprežu. Medjutim, ukoliko bolesnik ima naviku da jede najobilniji obrok pred spavanje, bolje je da kapi uzima ujutru, na prazan stomak i da ne doručkuje neposredno posle toga.
U tretiranju konjuktivitisa i sličnih infekcija oka, mogao bi da bude od velike pomoći i čaj od pregrada orahovog jezgra, koji ima jaka baktericidna svojstva. On se priprema tako što se usitnjene pregrade orahovog jezgra preliju ključalom vodom i ostave da odstoje 20 minuta. Procedjena tečnost se čuva u frižideru i koristi za ispiranje očiju.
Kao dodatak čajevima i sokovima od voća i povrća, koji mogu pomoći oporavku vida, za osobe koje boluju od katarakte je izuzetno korisno i da uveče malom kriškom limuna predju preko sluznice, prethodno spuštenog, donjeg kapka (samo da kriška «lizne» kapak), a potom zatvore oko i spavaju. Blagotvorno dejstvo bi moglo imati i uzimanje, gore navedenog, recepta sa limunom i belim lukom, jer on čisti krvne sudove od masnoće, a samim tim čisti i oko. Ovaj recept ne bi smeo da se unosi u vidu kapi direktno u oko, pošto bi izazvao snažan osećaj pečenja i mogao bi da donese, čak, neke neželjene efekte. Moglo bi se pokušati sa pravljenjem obloga, koje bi se samo blago prislanjale na oko sa spoljne strane. Kao obloga spolja može da se stavlja i švedska grančica, recimo sa čajem od kamilice ili žalfije (1 supena kašika čaja na 1 – 2 dl ključale vode, ostavi se da odstoji 15 – 20 minuta). Oni sastojci iz obloge koji prodju kroz kapak do očne jabučice su sasvim dovoljni za postizanje zadovoljavajućeg učinka. Može se, kao obloga, koristiti i filter kesica iz popijenog čaja (kamilica, žalfija...), tako što se ona blago pritisne i drži na spoljnoj strani kapka.
Svaka tehnika bilo za ublažavanje konkretnog poremećaja vida ili za relaksaciju mišića oka ukoliko se primenjuje na adekvatan način, zajedno sa dobrim navikama u vezi sa postizanjem uravnoteženog stanja čitavog organizma, može da spreči razvijanje ozbiljnijih očnih poremećaja. Naravno, neophodno je konsultovati se i sa oftamologom, radi eventualnog dijagnostikovanja poremećaja i propisivanja odgovarajućeg tretmana.
--------
Ovo gore je preuzeto sa nekih sajtova, izmedju ostalog Todoxin.
..."Da bi funkcionisale na najbolji mogući način, našim očima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod kiseonika. Medjutim, mi ovaj normalan protok obično remetimo napetim facijalnim mišićima koje grčimo, a da nismo ni svesni toga. Pritiskom na odredjene tačke na licu možemo poboljšati cirkulaciju i učiniti da napetost facijalnih mišića popusti. To su jednostavni pokreti čija se delotvornost najbolje pokazala na primeru kineske dece. Naime, u okviru njihovog školskog sistema, predvidjene su obavezne svakodnevne vežbe tzv. očnog treninga – po 20 minuta pre i posle podne. Iako je ogroman deo, oko 90%, kineske omladine pogodjen nekom anomalijom vida (najčešće dalekovidost ili kratkovidost), manje od 1% je primorano da nosi naočare. Ove jednostavne vežbe treba praktikovati još od ranog detinjstva, ali njihova uloga u poboljšanju vida nije zanemarljiva ni ukoliko se svakodnevnim treninzima počne u zrelijem dobu.
Da bi ste radili vežbe za opuštanje facijalnih mišića, potrebno je da sednete u stolicu sa uspravnim naslonom, tako da vam bude udobno. Stopala treba da stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim opušteno i oslonjeno na naslon.
Postavite jagodice palčeva na tačke koje se nalaze na kraju lučne kosti (malo ispod obrva), otprilike tamo gde se obrve završavaju. Pritisnte samo toliko da osetite kost pod prstima. Sada pravite male kružne pokrete prstima, tako da se koža pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oči; brojte, u sebi, polako do 8. Ovo područje, zbog napetosti, može biti vrlo osetljivo, ali rezultat će svakako biti prijatan. Zapazićete da se osetljivost polako smanjuje kako rotirate prstima.
Posle ovoga, postavite jagodice kažiprsta na tačku koja se nalaz niže na istom luku koji se spušta od obrva prema nosu; neposredno uz unutrašnje granice oka. Zatim pravite nežne kružne pokrete, dok u sebi ne izbrojite, lagano, do 8.
Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra, niz nosnu kost, preko koštanog grebena, ka unutrašnjoj strani očne duplje, prema tačkama gde su suzni kanali. Ova oblast se naziva kantus. Rotirajte prstima i ovde ili pokušajte da pritisnete blago prstima nadole, ka kosti, pa oslabite pritisak. Naizmenično pritiskajte i opuštajte pritisak 8 puta. Najbolje bi bilo kombinovati, naizmenično, kruženje prstima i pritisak (po 8 puta).
Zatim, nadjite rupice – udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetićete ih pod pritiskom kažiprsta. Pritisnite jagodicu prsta na centar ove jamice. Pritiskajte, pa opuštajte, naizmenično, 8 puta, a zatim pravite kružne pokrete isto toliko puta. Ukoliko su vam ove tačke vrlo osetljive (to je mesto gde se nalaze sinusne šupljine), možda će vam prijati da posle završene vežbe predjete na laganu masažu tih tačaka.
Za kraj, treba se vratiti na koštani greben (ivica očne duplje) iznad očiju. Započnite od krajnje granice-grebena, koja se nazire prema ušima i pravite nežne kružne pokrete prstima, krećući se duž celih obrva, dok ne dodjete do granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta, da biste opustili tenziju koja postoji u ovom području.
Ovim tehnikama treba posvetiti 2 puta po 20 minuta u toku dana, da bi se izvukao maksimum njihovog korisnog dejstva. Osim osećaja opuštenosti, koji pomaže pravilnom ishranjivanju očiju, može se uočiti i poboljšanje kod osoba koje pate od jakih glavobolja ili sinuzita.
Oči ne mogu dugo da budu u jednom istom, nepromenjenom položaju, usredsredjene na isto rastojanje ili nepromenljivu količinu svetlosti, a da se ne javi njihov zamor. S toga nije čudno što se u današnje vreme sve češće pominje kompjuterski zamor očiju. Kada radite za kompjuterom, treba da vodite računa i o očima. Potrebno je da što češće menjate fokus. Napravite kratku pauzu, pa zamišljajte da gledate u daljinu. Gledajte (ili zamislite da gledate) u oblake na nebu, vrhove planina, brda.
Zatvarajte oči često. Tada zamišljajte da su vam oči potpuno meke. Zamišljajte da gledate u drveće, opažajući kako izgledaju vrhovi tog drveća, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih.
Gledajte u najudaljeniji zid prostorije u kojoj se nalazite, pa na njemu zamišljajte šare i talase. Sunčajte oči, prekrijte ih dlanovima, opuštajte se i vežbajte «ležeće osmice».
Slično kompjuterskom, može se javiti i televizijski zamor. Da bi ste ga otklonili, nemojte da gasite svetlost u sobi, ali zatvorite oči i pustite ih da se odmore, zatim ih otvorite, ali zadržite osećanje usporenosti dok prelazite pogledom sa jedne na drugu stranu TV ekrana, lagano pomerajući glavu. Ponovo otvorite oči i nastavite da slušate i pokrećete oči prema zamišljenom ekranu – 6 puta zatvorenih, pa 6 puta otvorenih očiju. Ceo postupak ponovite 6 puta
Mnogi ljudi su imali u svom vidnom polju bar jedanput sitne čestice – tačke koje se pokreću. Termin koji se za ovaj poremećaj koristi je muscae volitantes («leteće mušice»). Obično se javlja kod starijih ljudi, ali se dešava da ga imaju i mladi, pogotovo studenti. Te tačke su sićušne čestice koje plutaju u tečnosti koja se nalazi unutar oka. Ako se pojave, ne obraćajte pažnju na njih; koncentrišite se na veće i važnije stvari. Nemojte da zurite ili budete napeti. Radite vežbu sunčanja, prekrivajte oči dlanovima, vežbajte njihanje i «položene osmice». Tokom radnog dana, zaustavite se na trenutak, sklopite oči i dopustite im da se opuste i odmore. Često menjajte fokus i gledajte u svim pravcima, gore i dole, pa s jedne strane na drugu.
Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraćeno nekim zapaljenskim procesima, kao što su iritis (zapaljenje irisa ili dužice), retinitis (zapaljenje mrežnjače) ili različiti oblici pigmentoze, koroiditisa (zapaljenje sudovnjače), čak i malim čirevima kornee (rožnjače), kada se ti zapaljenski postupci zaustave, primenom odredjenih vežbi za oči, može se zaustaviti dalje slabljenje vida i, postepeno, povratiti dobar vid.
Cirkulacija tečnosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, često je pogoršana. Kad se protok ovih tečnosti ne odvija kako treba, u oku se zadržavaju i otpadne materije, toksini, a u nekim delovima oka i neke vrste proteina. Cirkulacija se može poboljšati primenom tehnika kao što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima i tehnike sa polaganim pokretima. Česta promena fokusa i sve vežbe sa zamišljanjem odredjenih postupaka, takodje, mogu značajno poboljšati cirkulaciju.
Popuštanje vida sa godinama uopšte ne mora da se dogodi. Kad su raznolike strukture oka, kao što su dužica ili zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana neometana) i kada se, pritom, efikasno koriste, proces starenja može biti usporen ili čak zaustavljen."...
Dobro nam je poznato da stres izaziva velika fizička i emocionalna oštećenja, a naši životi su obično puni stresova. Takodje, poznata je uloga stresa u nastajanju oboljenja kao što su čir na dvanaestopalačnom crevu, visok krvni pritisak, razne vrste alergija, mentalni poremećaji, itd. Isto tako, postoji tesna veza izmedju emocionalnog stanja i vida.
Tako se, na primer, jedan od najrasprostranjenijih poremećaja vida, miopija (kratkovidost) javlja, najčešće, izmedju 6. i 10. godine ili, nešto kasnije, u pubertetu. Poznato je da kod ovog poremećaja dolazi do pojave izduženosti očnih jabučica, fizički gledano. Osim kada se dete rodi kratkovido (izuzetno redak slučaj), uzrok kratkovidosti treba tražiti u neprekidnom stanju opšte napetosti – ili je dete prinudjeno da počne da čita kada za to još nije spremno, ili mu je dosadno u školi i ima otpor prema tabli i učitelju, pa ne želi da ih vidi.
Hiperopija (dalekovidost) pogadja izvestan broj dece, a često se zadržava i do sasvim zrelog doba. Osoba koja pati od ovog poremećaja ne može da fokusira oba oka na objekat koji se nalazi sasvim blizu; pa čitanje postaje otežano, ponekad čak praćeno mučninom i glavoboljom. Hiperopija može da bude jedan od načina ispoljavanja anksioznosti, na primer zbog slabog uspeha u školi i pritiska roditelja, koji ga prati. Decu treba navoditi da izraze svoje neslaganje i želje, pre nego ih puštati da u sebi potiskuju nagomilani bes, frustracije i ozlojedjenost. Roditelji, jedini, mogu da «otvore oči» svoje dece, kao i sva njihova čula prema spoljnom svetu. Odnosno, roditeljska uloga je da nauče decu da cene svoja čula i da ih svesno koriste.
Kada razmotrimo koliko kompleksan zadatak naše oči svakodnevno izvršavaju, postaje očigledna njihova izvanredna sposobnost da se uvek iznova adaptiraju na nove zahteve koje pred njih postavljamo. Vid će, prirodno, biti slabiji na kraju zamornog dana, a bolji ujutro, kad smo sveži i odmorni.
Ako izbegavamo prenapregnutost i oslobadjamo se stresa i vid će nam se poboljšati – ponekad postepeno, a nekad zapanjujućom brzinom. Napetost se može izbeći ukoliko promenimo neke svakodnevne navike ( neuravnotežene ishrana, unošenje prevelikih količina šećera i alkohola, prekomerno gledanje televizije, neonsko osvetljenje, višečasovni rad na kompjuteru, često i dugotrajno izlaganje promaji itd.).
Opuštenost je od esencijalnog značaja za dobar vid – što se više naprežemo, slabije vidimo. Ako ne možemo jasno da vidimo ono u šta gledamo, trebalo bi da zatvorimo oči na nekoliko sekundi, opustimo se i duboko dišemo (očima je kiseonik neophodan; kad ga nemaju dovoljno, nisu u stanju da funkcionišu kako treba). Kad ponovo otvorite oči, videćete oštrije. Dozvolite sebi treptanje, ali ne tako što ćete naglo grčiti očne kapke, nego tako što ćete ih puštati da se zatvore blago i prirodno. Kad god trepnemo, oči se kupaju u umirujućoj, ali jakoj, antiseptičkoj tečnosti. Oči bolje uspevaju da vide kako treba kada im dopustite da se češće odmore.
Iako je starenje neizbežno, staračka dalekovidost (prezbiopija) koju većina ljudi razvije već posle četrdesete godine, ipak nije neizbežna. Sa starenjem se smanjuje fleksibilnost mišića oka, pa je zato umanjena i usporena sposobnost očiju da se prilagodjavaju.
Miopija i hiperopija (kratkovidost i dalekovidost) nisu stalne i nepopravljive nesposobnosti oka, odredjene fiksnim oblikom očnih jabučica (kako tvrdi većina pobornika stavova zvanične medicine). Njihov oblik se, naprotiv, može stalno menjati u zavisnosti od različitih faktora. Ako očna jabučica ne menja svoj oblik, to može da bude zbog napetih ili zgrčenih mišića (koji je onda stalno drže zategnutom); ili mišići mogu biti mlitavi zbog preterane ili nepravilne upotrebe, tako da više nisu u stanju da se napregnu, i pri daljem naprezanju nema rezultata.
Na isti način na koji nas neke relaksacione tehnike ili vežbe održavaju u dobroj kondiciji, izvesni treninzi nam mogu omogućiti da naučimo da svoje oči koristimo na najbolji i najefikasniji način, a samim tim će doći i do poboljšanja vida.
Današnji lekari su uglavnom zaokupljeni postavljanjem odgovarajuće dijagnoze i odredjivanjem terapije za ustanovljeno očno oboljenje. Daleko manje pažnje poklanjaju jednako važnoj oblasti – preventivnoj medicini.
Ljudi koji nose naočare ili sočiva uglavnom očekuju da će ih nositi do kraja života i da će im se dioptrije, iz godine u godinu, povećavati, kako im oči budu postajale sve slabije i slabije. Kada čovek nosi npr. protezu na nozi ili ruci, posle izvesnog vremena dolazi do atrofije mišića tog dela tela i oni se moraju ojačati izvesnim vežbama, da bi ponovo normalno funkcionisali. Naočari i sočiva su svojevrsne proteze, koje dovode, vremenom, do atrofije mišića koji daju oblik očnoj jabučici, a ne utiču na uzrok koji se nalazi u osnovi poremećaja vida. Njihova namena je, kako lekari tvrde, da isprave grešku u prelamanju svetlosti na njenom putu do mrežnjače (retine), ali pokazuje se da samo doprinose njenom ponavljanju. Uostalom, prirodno je da oko greši, naročito kad posmatramo oblike koji su nam nepoznati. Mozak, takodje, te greške brzo ispravlja (gubimo iz vida da se poruka nekoliko puta preneta do mozga vraća, pa vizija neke slike, što je duže posmatramo, biva jasnija).
Ukoliko je nošenje sočiva ili naočara neizostavno, u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti, treba ih, ipak, povremeno skidati. To činite svaki put kad se osećate prijatno i bez njih, kad god osetite da ste sposobni za to (npr. u trenucima odmora kod kuće) i budite bez pomagala samo onoliko dugo koliko to vaše oči dopuštaju.
U početku, ti periodi bez naočara ili sočiva mogu biti veoma kratki; kasnije, sve duži. Svako ko očekuje da odmah na početku vidi savršeno, samo stvara sebi nepotrebnu napetost. Potrebno je pustiti sebe da vidite ono što možete da vidite, bez napora da umanjite ili uvećate svoja zamućenja. Rezultati, koliko god da deluju beznačajno, neće izostati i ukazaće bar na mali pomak u odnosu na početno stanje. Ne bi bilo loše, kao dodatak ovom samolečenju, nositi s vremena na vreme slabije naočari ili sočiva. Veza dobrih rezultata, postignutih ovom metodom, i uticaja placebo efekta svakako postoji, ali treba imati u vidu da su primeri samoizlečenja poznati u slučajevima mnogih oboljenja
Trebalo bi izbegavati čak i nošenje tamnih naočara (za sunce), bez obzira kako sunčan bio dan, osim ukoliko njihovo nošenje nije preporučeno u okviru terapije nekog očnog oboljenja. Tamne naočari prouzrokuju preteranu osetljivost na svetlost, pa čak je čine i nepodnošljivom.Produžena, nametnuta tama za oči (na primer dugotrajan boravak u prostorijama bez svetlosti, npr. zatvorska ćelija) je onoliko loša, koliko je svetlost za njih blagotvorna. Osobe čije su oči bile dugo lišene svetlosti bi, ipak, trebalo da se vrlo postepeno izlažu svetlosti i polako povećavaju dužinu perioda izlaganja svetlu, da se ne bi javila prekomerna oseljivost oka na svetlo ili, čak, privremeno slepilo.
Moć vida je devet desetina mentalna, a samo jedna desetina otpada na fizičku, čije je središte u mozgu. Kako naše oči rade za mozak i zajedno sa njim, tako i mozak može da odbija da vidi, a može biti i naveden da ponovo počni da čini.
Opažanje (percepcija) jeste osnova za dobar vid; tamo gde postoji volja da se vidi bolje, postoji i način da se percepcija poboljša – poboljšavanjem memorije i vizualizacije, koja podrazumeva stvaranje mentalnih slika. Mi najbolje vidimo stvari koje poznajemo, jer su njihove slike oku bliske i poznate. Signali koje one proizvode poznati su mozgu, pa mu, s toga nije potrebno mnogo napora da ih prepozna i interpretira. Čak i kada želimo da vidimo, novo i čudno prouzrokuje neprilike. Oči zure i naprežu se da bi prihvatile nepoznatu sliku, a mozak se napreže da bi je interpretirao. Ako nepoznato postane poznato, mozak će, čak i kad oči slabo funkcionišu to razumeti i interpretirati.
Dobre navike u korišćenju vida prvi su korak ka ostvarivanju boljeg vida. Korišćenje raznovrsnih tehnika koje relaksiraju um i telo doprinosi boljoj cirkulaciji krvi u očima i mozgu, one opuštaju napete mišiće, uključujući i one koji pomažu da oči funkcionišu kako treba, tj. uključujući i napregnute i mlitave mišiće.
Ove tehnike nisu vežbe u uobičajenom smislu reči (neka vrsta gimnastike, znači nešto što se radi mehanički i što izaziva fizički efekat). One su osmišljene da, u kombinaciji sa standardnom oftamološkom negom, odagnaju ili ublaže kratkovidost, dalekovidost, prezbiopiju (staračku dalekovidost) i ostale uobičajene poremećaje vida.
Jedna od osnovnih tehnika (možda najlakše primenjiva, a nepobitno korisna) jeste tehnika koja se zove sunčanje, a sastoji se iz jednostavnog izlaganja očiju svetlosti, bilo da je ona prirodna ili veštačka. Ova tehnika se bazira na dvema činjenicama koje su u medjusobnoj vezi, a to su: 1) oči prosto «cvetaju» na svetlu i 2) oči vide razlikujući svetlost od tame – što su oči više izložene svetlosti i što su više naviknute da velike količine svetlosti prihvate, one su u stanju da efikasnije funkcionišu, bilo da je svetlo dobro ili loše.
Sunčanje relaksira i telo i um, tako da ono prija svakome, bez obzira na očni poremećaj. Naravno, treba napomenuti da je, zbog štetnog dejstva sunčevog zračenja, poželjno izbegavati izlaganje suncu u periodu 11 – 16h, da ne bi došlo do pojave suprotnih efekata.
Ljudima pogodjenim kratkovidošću, dalekovidošću ili prezbiopijom, sunčanje opušta napete mišiće, koji su (delimično) odgovorni za ove poremećaje. Kada je reč o razrokosti, sunčanje «ispravlja» oči makar privremeno, ponekad u velikom stepenu.
Sunčanje stimuliše mrežnjaču (retinu), koja postaje slaba i neosetljiva ako je dugo lišavamo svetla. Ukoliko je dugo lišena svetlosti, mrežnjača propada, a to je jedan od glavnih razloga zbog čega bi trebalo svesti na minimum nošenje naočara za sunce. Sunčanje otklanja fotofobiju (preosetljivost na svetlost) koja ljude koji od nje pate navodi da nose naočari za sunce, što ih čini još više fotofobičnima.
Za oči je sunčanje prijatno i umirujuće, onako kao što je topla kupka za telo. Sunčanje na prirodnoj svetlosti je svakako korisnije, ali izlaganje veštačkoj svetlosti je takodje neophodno, jer oči moraju da se postepeno naviknu na veće i veće količine svetlosti.
Da biste vežbali sunčanje, potrebna vam je udobna stolica sa uspravnim naslonom, obična stona lampa na koju se stavi sijalica sa užarenim vlaknom (nikada se za sunčanje ne sme koristiti infracrvena ili fluorescentna lampa).
Treba početi sa sijalicom one snage koja odgovara vašim očima (obično je to 25 ili 40W); lampa sa sijalicom treba da bude udaljena 90 do 180cm od vas. Smestite se udobno u stolici, ali tako da vam ledja budu uspravna; stopala treba da budu na podu, nos uperen pravo napred. Ukoliko nosite naočari, skinite ih i lagano sklopite oči (ne treba stiskati očne kapke, već ih pustite da sami padnu). Zatim, okrećite glavu sasvim lagano i ritmično s jedne strane na drugu; krajnja tačka trebalo bi da bude do ivice ramena, nikako preko toga – previše naprezanja učiniće napetim vaše vratne mišiće, a osnovna svrha sunčanja je da opusti mišiće. Pustite da se vaše oči kroz zatvorene kapke napajaju svetlošću.
Postanite svesni mnogih tankih, sićušnih mišića koji povezuju vaš potiljak sa vratom; pomozite im da se opuste tako što ćete zamisliti da «dišete» u njih . Usmerite pažnju i na mišiće koji polaze s prednje strane ušiju i koji kontrolišu vilicu. Opustite ih tako što ćete zevnuti.
Ograničite svoja prva sunčanja na po 5 minuta. Posle perioda od mesec dana, taj period slobodno produžite i na 20 minuta, ako možete.
Postepeno, iz nedelje u nedelju, treba menjati sijalice; već druge nedelje se može preći na sijalicu od 40W, pa zatim 60, pa 100 i, konačno, završiti sa sijalicom od 150W. Kada završite vežbanje sa sijalicom od 150W, može se preći na, recimo, reflektor sa zaklonom, koji fokusira snop svetlosti da biste imali veću koncentraciju svetlosti.
Važno je upamtiti da na sijalicu veće snage možete preći tek kada su se vaše oči potpuno privikle na prethodnu količinu svetlosti
Kada se naviknite na reflektor ili najjaču sijalicu, spremni ste za «kupanje» u sunčevoj svetlosti – napolju ili pored prozora ili čak i kroz prozorsko okno.
Ograničite prirodno sunčanje na 4 minuta na početku. Nemojte podizati oči prema suncu, treptati na suncu ili pokušavati da otvorenih očiju gledate u njega. Bez stručnog nadzora, ovakvi postupci vode u zurenje i produženo fokusiranje, što je nesumnjivo štetno za oči.
Ponekad se kod početnika dešava da sunčanje isprovocira osećaj mučnine ili neprijatnosti; ako vam se to dogodi, nemojte odmah odustajati; osećaj nelagodnosti brzo prolazi. Ukoliko, ipak, i posle početnog perioda nastavite da se osećate neprijatno, možda sunčanje nije rešenje za vas; tada bi bilo poželjno konsultovati i psihoterapeuta.
Čak i kada nemate vremena za celu proceduru sunčanja, koristite blagotvoran uticaj svetlosti. Hodajte sunčanom stranom ulice; ako je svetlo toliko jako da mrštite čelo i stiskate kapke, idite polusklopljenih očiju.
Posle sunčanja, pokrijte oči dlanovima. Čak i ako niste probali sunčanje, probajte opuštanje očiju pomoću dlanova.
Ova tehnika nije vežba u smislu napregnute aktivnosti. Naprotiv, ona u sebi sadrži prizivanje neaktivnosti; njena svrha je da temeljno opusti i um i telo, da opusti i revitalizuje oči. «Prekrivanje» je posebno važno posle sunčanja, jer poboljšava cirkulaciju u svim očnim krvnim sudovima i okolnim tkivima, a pravilna cirkulacija jeste osnova za dobar vid. Dobra cirkulacija je posebno važna kada predjemo neke srednje godine i udjemo u treće doba.
«Prekrivanje» možete vežbati gotovo svuda – kod kuće u stolici, ili u krevetu, u kancelariji za radnim stolom, u automobilu, u vozu, u autobusu. Ali, da bi bilo uspešno, da bi koristilo, mora se izvoditi na tačno odredjen način.
Počnite tako što ćete zagrejati šake (protrljajte ili protresite ih). Hladne šake mogu usporiti priliv krvi u predeo očiju, tople će ga ubrzati. Sedite uspravno u udobnu stolicu pravog naslona. Namestite jastuk ili predmet koji vam služi umesto njega (npr. neka torba) na krilo, pa oslonite laktove na njega. Ako ležite na krevetu ili kauču, položite glavu na jedan jastuk, a na drugi oslonite ruke. «Prekrivanje očiju dlanovima» sastoji se od pokrivanja očiju šakama koje su blago savijene tako da formiraju kupe i to tako da dlanovi dodiruju s jedne strane ivicu nosa, s druge strane palčevi treba da su položeni na slepoočnice, a ostali prsti stoje na čelu. Pazite da dlanovima ne pritiskate očne jabučice; kroz tako postavljene dlanove svetlo ne treba da dopire do očiju.
Dok sedite prekrivenih očiju, pustite um da luta; prizovite neko od prijatnih osećanja, npr. prizor sa nezaboravnog putovanja ili bilo koju drugu sliku koja vas može opustiti.
Nemojte se naprezati da vidite detalje, slike – pustite da oni sami dodju. Ova vežba se može shvatiti kao neka vrsta konstruktivne meditacije, a svaki napor – čak i napor da se nečega prisetite – poništiće relaksaciju koja je, u ovom slučaju, glavni cilj.
Ako osetite napetost u toku vežbe, ustanite i blago se razmrdajte, rastresite udove. Nelagodnost bi trebalo da nestane. U slučaju da vam se ruke zamore, olabavite ih, malo ih protresite ili ih pomerajte ritmično levo-desno. Onda ponovo uradite vežbu.
Prekrivajte oči koliko god često možete i koliko god vam prija, nema nikakvog ograničenja u trajanju. Bilo da vreme za vežbanje nadjete u toku radnog dana ili ne, obavezno odvojite 20 minuta za vežbanje uveče, na kraju dana. Uradite vežbu i ukoliko imate glavobolju – bol će se ublažiti. Ukoliko imate ozbiljniji poremećaj vida, trebalo bi da prekrivanju očiju posvetite i više od 20 minuta dnevno.
Pokreti njihanja oživljavaju i uspostavljaju fizičke i mentalne ritmove, produbljuju harmoničan odnos sa prirodom – i zato nas mogu osposobiti da bolje vidimo.
Medju najbolje njišuće kretnje spada i dugo stojeće njihanje. To je relaksant: kada se izvodi pred spavanje, predstavlja uvod u noć punog odmora i ima moć da odagna nesanicu. Takodje poboljšava cirkulaciju. Ako ga izvodite ujutru, neposredno po ustajanju, dan će vam biti manje opterećujuć.
Ukoliko u svoj pretrpani dan možete da uvrstite i njihanje – a idealno je da se vežba posle sunčanja i prekrivanja očiju dlanovima – popodne ćete se osećati sveže, umesto, kao što je obično slučaj, umorno.
Osim toničnog dejstva, njihanje deluje blagotvorno na rad očiju, posebno kada su u pitanju kratkovidost, staračka dalekovidost i razrokost, diplopija (pojava duple slike) i poliopija (višestruka slika).
Tokom prve nedelje, potrebno je vežbati njihanje uz neku prijatnu muziku, koja će vas uvesti u ritam, koji je neophodan za ovu tehniku. Kad prodje prva nedelja, možete se osloniti na sopstveni unutrašnji ritam; važno je da njihanje bude lagano i ravnomerno.
Ukoliko nosite naočare, skinite ih i stanite na sredinu sobe tako da gledate kroz prozor. Stanite blago raširenih nogu, tako da vam stopala budu paralelna. Pustite da vam ruke padaju slobodno, nos držite pravo. Sada zanjišite telo: prvo glavu, zatim trup, pa prenesite pokret na čitavo telo. Prebacujte težinu sa jedne noge na drugu. Počnite prvo sa kretanjem udesno, pa se vratite u početni položaj i zatim zanjišite nalevo. Kad je težina tela sasvim na jednom stopalu, možete lagano da odignete onu drugu petu od poda.
Dok se njišete, zamišljajte da se gornji deo vaše kičme isteže na gore, a donji deo kičme kao da se isteže na dole, kao da vas nešto vuče u tom pravcu i pojačava vaše istezanje.
Nemojte ići preko onog položaja kad su vam ramena paralelna sa zidom ka kome se okrećete. Dok vam je glava u centralnom položaju, pustite oči da prate linije koje obeležavaju granicu izmedju zidova i tavanice. Sa svakim dovršenim zamahom, promenite visinu linije koju pratite očima za tridesetak centimetara gore ili dole, kako želite. Ove promena je veoma važna, jer promena fokusa deluje opuštajuće na očne mišiće.
Tokom njihanja, doživećete nešto što je iluzija. Izgledaće vam da se ram prozora kreće u suprotnom pravcu od pravca vašeg kretanja, a isti slučaj će biti i sa drugim predmetima. Ako vam se to ne dogodi, znači da se ne njišete na pravilan način, verovatno se držite previše kruto.
Isti zaključak se može izvesti i ukoliko se dogodi da osećate vrtoglavicu ili uznemirenost – ili ste kruti pri kretanju ili ste dopustili da vam oči zure. Ako se osećate nelagodno ili vam se vrti u glavi, prekinite za trenutak, zatim ponovite vežbu pokrećući se skladno i sasvim smireno, a to će dovesti do neophodne relaksacije.
Jedna od važnih posledica koju donosi njihanje jeste da razbija svaku naviku zurenja, a druga je što se na ovaj način opuštate, ako ste previše stegnuti ili napeti.
Njihanje bi idealno bilo izvoditi tri puta dnevno: ujutro, negde u toku popodneva i uveče pred spavanje. Počnite sa 30 kompletnih njihanja. Tokom vremena taj broj se može povećati, tako da dostigne 100 ponavljanja dnevno. Mnogima se ovo može učiniti mnogo, ali treba imati na umu da se normalnom brzinom može izvesti 30 zamaha u toku 1 minuta, što znači da je za dnevnih 100 potrebno 3 minuta. Rezultat se ogleda u boljem snu i vidu, kao i osećaju svežine tokom celog dana.
Stariji ljudi kojima je teško da stoje mogu, takodje, da iskoriste većinu pozitivnih efekata ove vežbe, tako što će izvoditi kratke zamahe – neku vrstu sedeće varijante njihanja.
Ovaj postupak zahteva da se udobno namestite u stolici sa uspravnim naslonom, da skinete naočari i pustite da ruke slobodno padaju niz telo. Otvorenih očiju i ravno upravljenog nosa pokrećite gornji deo tela s jedne strane na drugu. Ruke bi trebalo da vam se kreću u skladu sa torzom, lagano i ritmički. Glava, naravno, mora da se kreće zajedno sa telom. Posle prvih nekoliko pokreta, počnite da zamišljate iste one linije koje su opisane kada je bilo reči o vežbi njihanja.
Vežba koja se naziva «ležeće osmice» ima bezbroj varijacija i sastoji se u tome da vrhom nosa opisujete položen broj osam (ili znak za beskonačnost). Njena svrha je da opusti mišiće vrata i ledja i umiri ceo nervni sistem, ukoliko postoji osećaj napetosti.
Male «ležeće osmice» opuštaju sitne male mišiće. Velike, s druge strane, opuštaju krupnije mišiće i čine da krv poteče kroz glavu, vrat i oči ka mozgu.
Vežba se može izvoditi bilo gde; dovoljno je zatvoriti oči i «crtati ležeće osmice» vrhom nosa. Osmice se mogu transformisati u iskošene, uspravne, itd – jedino je važno glavu pomerati lagano i ravnomerno Ponekad je dovoljno samo lagano pokrenuti glavu, tako da osetite da su se sva tkiva aktivirala: treba osetiti kako se pomera svaki delić ramena i vrata.
Da bi funkcionisale na najbolji mogući način, našim očima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod kiseonika. Medjutim, mi ovaj normalan protok obično remetimo napetim facijalnim mišićima koje grčimo, a da nismo ni svesni toga. Pritiskom na odredjene tačke na licu možemo poboljšati cirkulaciju i učiniti da napetost facijalnih mišića popusti. To su jednostavni pokreti čija se delotvornost najbolje pokazala na primeru kineske dece. Naime, u okviru njihovog školskog sistema, predvidjene su obavezne svakodnevne vežbe tzv. očnog treninga – po 20 minuta pre i posle podne. Iako je ogroman deo, oko 90%, kineske omladine pogodjen nekom anomalijom vida (najčešće dalekovidost ili kratkovidost), manje od 1% je primorano da nosi naočare. Ove jednostavne vežbe treba praktikovati još od ranog detinjstva, ali njihova uloga u poboljšanju vida nije zanemarljiva ni ukoliko se svakodnevnim treninzima počne u zrelijem dobu.
Da bi ste radili vežbe za opuštanje facijalnih mišića, potrebno je da sednete u stolicu sa uspravnim naslonom, tako da vam bude udobno. Stopala treba da stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim opušteno i oslonjeno na naslon.
Postavite jagodice palčeva na tačke koje se nalaze na kraju lučne kosti (malo ispod obrva), otprilike tamo gde se obrve završavaju. Pritisnte samo toliko da osetite kost pod prstima. Sada pravite male kružne pokrete prstima, tako da se koža pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oči; brojte, u sebi, polako do 8. Ovo područje, zbog napetosti, može biti vrlo osetljivo, ali rezultat će svakako biti prijatan. Zapazićete da se osetljivost polako smanjuje kako rotirate prstima.
Posle ovoga, postavite jagodice kažiprsta na tačku koja se nalaz niže na istom luku koji se spušta od obrva prema nosu; neposredno uz unutrašnje granice oka. Zatim pravite nežne kružne pokrete, dok u sebi ne izbrojite, lagano, do 8.
Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra, niz nosnu kost, preko koštanog grebena, ka unutrašnjoj strani očne duplje, prema tačkama gde su suzni kanali. Ova oblast se naziva kantus. Rotirajte prstima i ovde ili pokušajte da pritisnete blago prstima nadole, ka kosti, pa oslabite pritisak. Naizmenično pritiskajte i opuštajte pritisak 8 puta. Najbolje bi bilo kombinovati, naizmenično, kruženje prstima i pritisak (po 8 puta).
Zatim, nadjite rupice – udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetićete ih pod pritiskom kažiprsta. Pritisnite jagodicu prsta na centar ove jamice. Pritiskajte, pa opuštajte, naizmenično, 8 puta, a zatim pravite kružne pokrete isto toliko puta. Ukoliko su vam ove tačke vrlo osetljive (to je mesto gde se nalaze sinusne šupljine), možda će vam prijati da posle završene vežbe predjete na laganu masažu tih tačaka.
Za kraj, treba se vratiti na koštani greben (ivica očne duplje) iznad očiju. Započnite od krajnje granice-grebena, koja se nazire prema ušima i pravite nežne kružne pokrete prstima, krećući se duž celih obrva, dok ne dodjete do granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta, da biste opustili tenziju koja postoji u ovom području.
Ovim tehnikama treba posvetiti 2 puta po 20 minuta u toku dana, da bi se izvukao maksimum njihovog korisnog dejstva. Osim osećaja opuštenosti, koji pomaže pravilnom ishranjivanju očiju, može se uočiti i poboljšanje kod osoba koje pate od jakih glavobolja ili sinuzita.
Oči ne mogu dugo da budu u jednom istom, nepromenjenom položaju, usredsredjene na isto rastojanje ili nepromenljivu količinu svetlosti, a da se ne javi njihov zamor. S toga nije čudno što se u današnje vreme sve češće pominje kompjuterski zamor očiju. Kada radite za kompjuterom, treba da vodite računa i o očima. Potrebno je da što češće menjate fokus. Napravite kratku pauzu, pa zamišljajte da gledate u daljinu. Gledajte (ili zamislite da gledate) u oblake na nebu, vrhove planina, brda.
Zatvarajte oči često. Tada zamišljajte da su vam oči potpuno meke. Zamišljajte da gledate u drveće, opažajući kako izgledaju vrhovi tog drveća, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih.
Gledajte u najudaljeniji zid prostorije u kojoj se nalazite, pa na njemu zamišljajte šare i talase. Sunčajte oči, prekrijte ih dlanovima, opuštajte se i vežbajte «ležeće osmice».
Slično kompjuterskom, može se javiti i televizijski zamor. Da bi ste ga otklonili, nemojte da gasite svetlost u sobi, ali zatvorite oči i pustite ih da se odmore, zatim ih otvorite, ali zadržite osećanje usporenosti dok prelazite pogledom sa jedne na drugu stranu TV ekrana, lagano pomerajući glavu. Ponovo otvorite oči i nastavite da slušate i pokrećete oči prema zamišljenom ekranu – 6 puta zatvorenih, pa 6 puta otvorenih očiju. Ceo postupak ponovite 6 puta
Mnogi ljudi su imali u svom vidnom polju bar jedanput sitne čestice – tačke koje se pokreću. Termin koji se za ovaj poremećaj koristi je muscae volitantes («leteće mušice»). Obično se javlja kod starijih ljudi, ali se dešava da ga imaju i mladi, pogotovo studenti. Te tačke su sićušne čestice koje plutaju u tečnosti koja se nalazi unutar oka. Ako se pojave, ne obraćajte pažnju na njih; koncentrišite se na veće i važnije stvari. Nemojte da zurite ili budete napeti. Radite vežbu sunčanja, prekrivajte oči dlanovima, vežbajte njihanje i «položene osmice». Tokom radnog dana, zaustavite se na trenutak, sklopite oči i dopustite im da se opuste i odmore. Često menjajte fokus i gledajte u svim pravcima, gore i dole, pa s jedne strane na drugu.
Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraćeno nekim zapaljenskim procesima, kao što su iritis (zapaljenje irisa ili dužice), retinitis (zapaljenje mrežnjače) ili različiti oblici pigmentoze, koroiditisa (zapaljenje sudovnjače), čak i malim čirevima kornee (rožnjače), kada se ti zapaljenski postupci zaustave, primenom odredjenih vežbi za oči, može se zaustaviti dalje slabljenje vida i, postepeno, povratiti dobar vid.
Cirkulacija tečnosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, često je pogoršana. Kad se protok ovih tečnosti ne odvija kako treba, u oku se zadržavaju i otpadne materije, toksini, a u nekim delovima oka i neke vrste proteina. Cirkulacija se može poboljšati primenom tehnika kao što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima i tehnike sa polaganim pokretima. Česta promena fokusa i sve vežbe sa zamišljanjem odredjenih postupaka, takodje, mogu značajno poboljšati cirkulaciju.
Popuštanje vida sa godinama uopšte ne mora da se dogodi. Kad su raznolike strukture oka, kao što su dužica ili zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana neometana) i kada se, pritom, efikasno koriste, proces starenja može biti usporen ili čak zaustavljen.
Odredjena degenerativna i tzv. patološka stanja, kao što su glaukom i katarakta, takodje mogu biti zaustavljena i potpuno eliminisana. U nekim ozbiljnijim slučajevima, gde je oboljenje zaista uznapredovalo. proces se može značajno usporiti, može se postići makar malo poboljšanje, ali i povratak na prvobitno stanje.
Kada očno sočivo počne da gubi prozirnost, vid postaje mutan i izobličen (usled akumulirane zamućenosti očnog sočiva). Ovo rezultira oboljenjem poznatim pod nazivom katarakta .
Kod većine ljudi, primena relaksacionih tehnika i poštovanje, već, pomenutih uputstava za korišćenje očiju doprinosi da se zamućenost vida smanji. Vežbe koje ovde predlažemo treba često menjati i postepeno produžavati vreme vežbanja svake od njih.
Na neku tablu zalepite raznobojne etikete – nalepnice u što intenzivnijim bojama (žute ili crvene); tablu držite pred očima, tako da na etikete pada svetlo. Dozvolite odbijenom svetlu da dopre do vaše svesti. Otvorite oči i ogledajte, zatvorite oči i vratite vidjeno. Uradite ovo 6 puta, ali tako da nijedan pokušaj ne traje duže od 15 sekundi.
Oboljenje nazvano glaukom nastaje usled poremećaja protoka tečnosti u oku. To za posledicu ima opasno povećanje očnog pritiska. S toga bi trebalo vežbati sve tehnike relaksacije, tehnike sa laganim pokretima (njihanje i «ležeće osmice»). Kada boluju od glaukoma, ljudi obično imaju ekstremno suženo vidno polje, tzv. tunelski vid. Vidno polje tj. periferni vid zahteva stalnu stimulaciju, što se može postići izvodjenjem sledeće vežbe: kada imate nekoliko minuta na raspolaganju, ispružite ruku celom dužinom i uprite kažiprst napred. Koncentrišite svoj pogled na nokat uperenog kažiprsta, a drugom, slobodnom rukom, pravite veće i manje lukove iznad i ispod kažiprsta. Neophodno je zamisliti da vidimo ruku koja pravi i najšire lukove, kada je, inače, ne možemo videti.
Makula je deo mrežnjače koji predstavlja produžetak optičkog nerva; to je deo oka koji šalje informacije moždanim regijama zaduženim za vid. Razni nivoi atrofije očnog živca pojavljuju sa kao makularna degeneracija . Iako se ranije smatralo da ukoliko dodje do povrede ili pogoršanja funkcije očnog nerva, nema nade za bilo kakvo poboljšanje vida, svuda gde još postoje trgovi vida, makar i sposobnost da se razlikuje svetlo od tame, postoji i nada za poboljšanje do nivoa na kome pacijent može da razlikuje predmete. A tamo gde postoji sposobnost da se vide objekti, postoji i mogućnost da se razvije veće jasnoća vida i bolja percepcija. Poželjno je, kod degeneracija makule, primenjivati tehnike sunčanja, prekrivanja očiju dlanovima, «ležeće osmice» i njihanje. Zanimljivo je i da obično otvaranje pasijansa može da pomogne održavanju stalne pokretljivosti očiju, koja je neophodna za dobar vid.
Spora degenerativna bolest mrežnjače, koja najčešće prati Kirns-Sajrov sindrom (mitohondrijalna bolest) jeste retinitis pigmentosa. Ovaj poremećaj se posebno ističe ukoliko se javi zajedno sa veoma jakom kratkovidošću. Noćno slepilo je uobičajeni prvi simptom retinitis pigmentoze, a u poodmaklom stadijumu samo mali deo retine funkcioniše dobro i bolesnik ima zakrivljenost prostora, kao da je u tunelu, pa se često upotrebljava izraz «tunelski vid». Očuvan je samo veoma uzak deo vidnog polja, znači pacijent vidi samo ono što je direktno ispred njega.
Jedna od vežbi za proširivanje perifernog vidnog polja se sastoji u tome da se usprave oba kažiprsta na rastojanju od oko 12cm jedan od drugog i 15cm od lica; treba gledati u jedan prst, a biti i svestan slike onog drugog. To znači da se koristi sposobnost centralnog vida kod jednog i perifernog kod posmatranja drugog prsta. Zatim, treba premeštati pogled sa jednog na drugi prst, ali tako da se nikada ne izgubi iz vida bilo koji od njih. Poželjno je da se, istovremeno, posmatra cela soba i svi oblici u njoj. Rastojanje izmedju dva kažiprsta treba, svaki put kada se izvodi vežba, malo povećati (recimo, za oko 2cm).
Kada imate nekoliko minuta na raspolaganju, ispružite ruku celom dužinom i uprite kažiprst napred. Koncentrišite svoj pogled na nokat uperenog kažiprsta, a drugom, slobodnom rukom, pravite veće i manje lukove iznad i ispod kažiprsta. Neophodno je zamisliti da vidimo ruku koja pravi i najšire lukove, kada je, inače, ne možemo videti. Druga varijanta ove vežbe se sastoji u gledanju u neku zamišljenu tačku koja se nalazi ispred nas, a istovremeno je neophodno pokretati jednu, pa drugu ruku (kao da dajete neke znake). Naravno, sve vreme treba da budemo svesni slike njihovog kretanja.
Ove vežbe su izuzetno malo zahtevne i mogu ih praktikovati i deca, uz prethodna uputstva i pomoć roditelja.
Ishrana i dodatni preparati koji pomažu očuvanju i poboljšanju vida
Da biste sačuvali ili povratili dobar vid neophodno je adekvatnom, izbalansiranom ishranom pomoći celom organizmu da ojača. Što se tiče neke konkretne redukcione dijete u cilju poboljšanja vida, ne može se reći da ijedna vrsta hrane posebno škodi očima. Treba jedino raditi na redovnom unošenju svojevrsnih vitaminskih bombi, koje su nešto najbolje što možete napraviti u «kuhinjskoj apoteci». Pijte sveže sokove od voća i povrća, posebno od šargarepe, spanaća, paradajza, kupusa, cvekle, pomorandže. Treba unositi i sirova jaja, džigericu (ne svinjsku), beli luk, pavlaku, jabuke, svežu ribu i koštunjavo voće. Mogu se spremati raznovrsne kombinacije sokova (recimo, jabuka + cvekla + limun + pomorandža), ali najvažnije je uzimati što više belog luka, šargarepe i kupusa. Dobro bi bilo pripremiti i Todoksinov recept sa belim lukom i limunom, koji se priprema na sledeći način:
Očistiti 30 češnjeva belog luka (ili 3 veće glavice) i sitno iseckati. Tri cela limuna (sa žutom korom) dobro oprati mlakom vodom, obrisati kuhinjskom krpom, iseckati na sitne komade i pomešati sa belim lukom. Sve staviti u manji lonac i preliti 1 litrom, prethodno prokuvane i ohladjene, vode. Sadržaj zagrevati do 70, 80 stepeni (dok voda ne počne da struji). Važno je da voda ne proključa, inače će biti izgubljen sadržaj aktivnih supstanci. Lonac skloniti sa šporeta, poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Sadržaj zatim procediti i u staklenoj flaši čuvati u frižideru. Najmanje 40 dana uzimati po 1dl ove tečnosti svakog jutra na prazan želudac. Za puno dejstvo, potrebno je 4 puta pripremati ovaj medikament, s obzirom da će 1 flaša trajati 10 dana.
Ovaj preparat čisti krvne sudove i samim tim poboljšava ishranjenost oka krvlju. Za osposobljavanje organizma da nesmetano funkcioniše u svim svojim segmentima, kao i za njegovu revitalizaciju (samim tim i očuvanje i oporavak vida), dobro bi bilo uzimati Todoksin broj 1 (kašasti, tečni ili kapsule).
Za pripremu čajeva najbolje je koristiti sledeće: idjirot, kupina, kopriva, jagorčevina i mirodjija; što se kupina i mirodjije tiče, najpre ih treba jesti u svežem stanju.
Od različka se može pripremati čaj za ispiranje. On se koristi kao lek protiv oboljenja zapaljenske prirode kod osoba plavih očiju. Upotrebljava se mlak čaj, kojim se nakvasi loptica gaze i njom se ispiraju očni kapci iznutra.
Za obloge i ispiranje, u slučaju zapaljenja i gnojenja očnih kapaka kod ljudi crnih očiju, može se koristiti čaj koji se sprema prema sledećem receptu:
U 150g ključale vode doda se 10g lista žilovlaka i po 5g cveta ždralike i cveta različka. Ostaviti da odstoji 15 minuta i potom propustiti kroz gazu.
Ako su vam oči često «zamorene», možete koristiti obloge od jačeg ruskog čaja, kamilice, žalfije ili različka. Kamilicu i žalfiju je, ukoliko postoji i neki upalni proces, najbolje kombinovati sa švedskom grančicom. Umesto vate, bolje je uzeti komadiće nove, čiste lanene tkanine ili gaze.
Vidac (Euphrasia officinalis) se još od davnina koristi za lečenje očiju. Po narodnom verovanju, lekovita je voda onih izvora oko kojih raste vidac, pa se lekoviitost prenosi preko korena, stabla i lišća. Veruje se da kada ljudi ispiraju oči vodom u kojoj je bio vidac, osećaju poboljšanje vida (slično kao što bosiljak čuva vodu da se ne ukvari). Vidac sadrži uglavnom tanine, gorke materije, glikozid aukupin, eterično ulje i modru boju. Neophodno je napomenuti da se ova biljka mora oprezno upotrebljavati, jer bilo pogrešno i neodgovorno njime lečiti očne bolesti koje mogu biti akutne, kao što je glaukom. Oblogama za oči vidac može biti od pomoći u lečenju hroničnih upala kapka koje za vid nisu posebno opasne, ali znaju da budu veoma dosadne. Baš u vezi sa tim očnim tegobama, često nastaju hronična stanja koja se, zbog spoljnih nadražaja, povremeno pogoršavaju i obolelima mogu doneti velike tegobe. Zapaženo je blagotvorno dejstvo biljke vidac na jačanje očiju umornih od napornog rada, na otklanjanje kratkovidosti, kao i protiv atrofije mišića očne jabučice i degeneracije očnog nerva (koja se može javiti kod dugogodišnjeg nošenja naočara ili sočiva).
Vidac se spolja koristi u obliku obloga za oči. Mokra obloga se stavi samo ovlaš na oko, a bolesnik pritom leži. Čistu platnenu krpu, maramicu ili kompresu treba umočiti u čaj od 1 kafene kašičice suve biljke na šolju vruće vode i ostaviti da odstoji 10 – 15 minuta, a potom ohladiti i koristiti.
Pogrešno je čvrsto zaviti vlažne obloge i kompresu na oči. Time bi u oku mogao nastati zastoj krvi i doći do pogoršanja postojećeg stanja. Željeno osvežavajuće i isparavajuće delovanje može se postići samo oblogom na opisani način. Oblogu treba često menjati, a svakako kada se kompresa osuši. Kompresu ponovo ovlažiti već nakon 5, a najkasnije 10 minuta i to ponoviti bar 2 ili 3 puta. Svaki put potpuna obloga traje oko jednog sata. Postupak se može ponavljati dva ili tri puta u toku dana.
Uz obloge, dobro bi bilo i piti čaj od biljke vidac, koji se priprema od 1 kafene kašičice suve biljke na šolju vruće vode i ostaviti da odstoji 10 – 15 minuta, a potom ohladiti i piti.
Vidac, kao i još neke lekovite biljke se mogu koristiti kao homeopatske kapi, ali veoma oprezno i pažljivo, na parčetu sredine hleba. Kod dece stare 5 – 10 godina, doza je 10 kapi; od 10 – 15 godina starosti – 15 kapi, i preko 20 godina – 20 kapi i uzima se samo ujutru ili, još bolje samo uveče. Uzimanje ovih kapi pred spavanje je bolje zato što se njihovo dejstvo produžava na celu noć, a oči se tada uopšte ne naprežu. Medjutim, ukoliko bolesnik ima naviku da jede najobilniji obrok pred spavanje, bolje je da kapi uzima ujutru, na prazan stomak i da ne doručkuje neposredno posle toga.
U tretiranju konjuktivitisa i sličnih infekcija oka, mogao bi da bude od velike pomoći i čaj od pregrada orahovog jezgra, koji ima jaka baktericidna svojstva. On se priprema tako što se usitnjene pregrade orahovog jezgra preliju ključalom vodom i ostave da odstoje 20 minuta. Procedjena tečnost se čuva u frižideru i koristi za ispiranje očiju.
Kao dodatak čajevima i sokovima od voća i povrća, koji mogu pomoći oporavku vida, za osobe koje boluju od katarakte je izuzetno korisno i da uveče malom kriškom limuna predju preko sluznice, prethodno spuštenog, donjeg kapka (samo da kriška «lizne» kapak), a potom zatvore oko i spavaju. Blagotvorno dejstvo bi moglo imati i uzimanje, gore navedenog, recepta sa limunom i belim lukom, jer on čisti krvne sudove od masnoće, a samim tim čisti i oko. Ovaj recept ne bi smeo da se unosi u vidu kapi direktno u oko, pošto bi izazvao snažan osećaj pečenja i mogao bi da donese, čak, neke neželjene efekte. Moglo bi se pokušati sa pravljenjem obloga, koje bi se samo blago prislanjale na oko sa spoljne strane. Kao obloga spolja može da se stavlja i švedska grančica, recimo sa čajem od kamilice ili žalfije (1 supena kašika čaja na 1 – 2 dl ključale vode, ostavi se da odstoji 15 – 20 minuta). Oni sastojci iz obloge koji prodju kroz kapak do očne jabučice su sasvim dovoljni za postizanje zadovoljavajućeg učinka. Može se, kao obloga, koristiti i filter kesica iz popijenog čaja (kamilica, žalfija...), tako što se ona blago pritisne i drži na spoljnoj strani kapka.
Svaka tehnika bilo za ublažavanje konkretnog poremećaja vida ili za relaksaciju mišića oka ukoliko se primenjuje na adekvatan način, zajedno sa dobrim navikama u vezi sa postizanjem uravnoteženog stanja čitavog organizma, može da spreči razvijanje ozbiljnijih očnih poremećaja. Naravno, neophodno je konsultovati se i sa oftamologom, radi eventualnog dijagnostikovanja poremećaja i propisivanja odgovarajućeg tretmana.
--------
Ovo gore je preuzeto sa nekih sajtova, izmedju ostalog Todoxin.
-
Mrs_Parker
- Aktivan član
- Postovi: 511
- Pridružio se: Pon Sep 02, 2002 2:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Kontakt:
