oponasanje druge dece

[luka_0407]

Ja sam pokušavala da dojim sina mesec dana i mleka je bilo sva manje a krvi sve više.Rane su bile strašne,iako sam pravilno držala bebu i lepo je hvatao bradavicu.Sećam se da sam plakala od bolova,pokušavala sa veštačkom bradavicom,kasnije se izmuzavala pa njemu davala to mleko,ali opet ništa.Doktori kažu da sam verovatno izgubila mleko jer sam imala traumatični porođaj i carski rez sa spinalnom anestezijom pa nisam videla dete tri dana od porođaja.To su dani užasa

[Dea]

Potpuno vas razumem kada pisete o ovom mukama sa dojenjem. I ja sam se porodila sa spinalnom anestezijom, mleka bogme punih 10 dana nije bilo. Beba se za tih deset dana navikla na flasicu, pa sam se onda jos tri meseca muzla da bih joj pruzila majcino mleko. Sva sreca moradoh da prestanem zbog svoje terapije sa ovom mukom. I kako sam prestala da se muzem tako sam napokon izasla iz post porodjajne depresije. Rekla sam za drugo ako ne bude u prvih dve nedelje bilo sve kako treba sa sisanjem, odmah prelazim na formulu.
A citajuci Wiseslawinu definiciju zahtevnog deteta shvatih da moje i nije tako zahtevno. No, ko sto rece jedna moja poznanica kada sam joj napisala da je moja mala zahtevna: nema zahtevne dece vec samo roditelja koji hoce da im sve to ispune ili ne. Bice da sam i ja u ovoj grupi onih koji ne znaju da kazu NE svom detetu.

[wiseslawa]

Joj devojke meni je tako žao što niste uspele sa dojenjem. To je stvar u kojoj najviše uživam, i sa starijom sam uživala maksimalno. Veliki je problem što kod nas nema prave podrške dojenju, mame ne dobijaju prave savete ni od doktora ni od okoline i često sve to ode..... Stariju sam dojila skoro 2 godine, prestala je sama, a mlađa sad ima 14 meseci i nema nikakvih naznaka da bi prestala. Posle ovolikog dojilačkog staža i iskustva sa svim mogućim problemima i problemčićima (ragade, mastitisi, soor...) razmišljam da napišem mali priručnik koji bih poklonila domovima zdravlja da dele mamama.
A da se vratimo na temu: jeco jel ima nekih pomaka? Nadam se da si prestala da brineš.

[kaca 33]

Evo i ja da dodam nesto u vezi oponasanja druge dece: mislim da je to sasvim normalno i ne treba puno da razmisljas o tome. Mislim i da je normalno da oponasa i stariju i mladju decu a vremenom naci ce on svoj neki stav pa ce druga deca oponasati njega.Mozda je veci problem sto je tebi to neprijatno jer bi mozda volela da neko oponasa tvog sina a ne on druge? I to je normalno jer bi svako voleo da mu dete bude "vodja" ali mozda on mora prvo da prodje kroz fazu oponasanja da bi kasnije neko njega imitirao? Mislim da je mnogo opasnije pokazivati detetu da ti je zbog neceg sto on radi neprijatno a on ne razume o cemu se radi i ne shvata zbog cega je tebi neprijatno. Deca jesu mnogo pametna ali mislim da odrasli nekad preteruju. Traze od njih da se ponasaju zrelo a oni nekad to jednnostavno ne mogu. I svako dete u to sam ubedjena se razvija po svom tempu i ne vredi ih forsirati.
Eto bas kao sto viseslava rece ima dve cerke a potpuno su razlicite.
U svakom slucaju treba da ga pustate da se slobodno ponasa, neka sam nauci da se druzi sa drugom decom pa ako nekom detetu i baci pesak na glavu ili to uradi neko njemu nije strasno. Treba da se pazi da se ne povredi ili da njega neko ne povredi ali sitne carke,prepirke i sl. nisu katastrofalne jer deca na sve to gledaju mnogo drugacije nego mi odrasli. Ako mu stalno pricate sta da radi doci ce period ako vec nije dosao kada ce on namerno da "tera kontru".Ovako pustite ga neka se sam snalazi i u dobrim i u losim situacijama.Uostalom, ako deci bude smetalo sto ih on oponasa reci cemu vec to pa ce on da promeni ponasanje.Dok se lepo igraju to imitiranje stvarno nije strasno i ne treba da vas brine.
Ja imam dva bratanca i dva sestrica i svi su prosli kroz te faze neko primetnije neko manje ali oponasanje je normalno. I ono u sta sam tek sigurna je da decacima stvarno treba neka ekstra sloboda i nenametljivo pracenje i objasnjavanje sta moze a sta ne. Da me pogresno ne shvate majke devojcica jer i sama imam cerku ali kazem gledala sam kako rastu moji sestrici i bratanci i definitivno su komlikovaniji od moje cerke mada ni ona nije cvecance...

[luka_0407]

Potpuno vas razumem kada pisete o ovom mukama sa dojenjem. I ja sam se porodila sa spinalnom anestezijom, mleka bogme punih 10 dana nije bilo. Beba se za tih deset dana navikla na flasicu, pa sam se onda jos tri meseca muzla da bih joj pruzila majcino mleko. Sva sreca moradoh da prestanem zbog svoje terapije sa ovom mukom. I kako sam prestala da se muzem tako sam napokon izasla iz post porodjajne depresije. Rekla sam za drugo ako ne bude u prvih dve nedelje bilo sve kako treba sa sisanjem, odmah prelazim na formulu.
A citajuci Wiseslawinu definiciju zahtevnog deteta shvatih da moje i nije tako zahtevno. No, ko sto rece jedna moja poznanica kada sam joj napisala da je moja mala zahtevna: nema zahtevne dece vec samo roditelja koji hoce da im sve to ispune ili ne. Bice da sam i ja u ovoj grupi onih koji ne znaju da kazu NE svom detetu.

Ma,kome da udovoljavamo,ako ne njima!
Bilo mi je zao sto nisam mogla da dojim,citavu trudnocu sam sanjala taj trenutak,ali sta da se radi,nije sve onako kako mi zelimo.Neka su oni zivi i zdravi,sve to dodje i prodje,evo moj Luka u petak slavi drugi rodjendan a kao da se juce rodio!

[jeca21]

A da se vratimo na temu: jeco jel ima nekih pomaka? Nadam se da si prestala da brineš.

Postoje pomaci, kao sto sam vec pisala, i definitivno jeste problem u tome da se ja opusim i da ga pustim. To je njegov nacin da se igra sa drugom decom. Citajuci Vase komenare shvatila sam da sam prenaglasila problem i da nije sve to toliko strasno kao sto se meni cini . Zanimljivo je da su njegovi drugari poceli da reaguju na to kada ih imitira, pa je juce cak dobio i samar od drugog decaka (8 meseci starijeg o mog sina) Tako da se desilo upravo ono sto je i kaca 33 rekla da ce se desiti

U svakom slucaju treba da ga pustate da se slobodno ponasa, neka sam nauci da se druzi sa drugom decom pa ako nekom detetu i baci pesak na glavu ili to uradi neko njemu nije strasno. Treba da se pazi da se ne povredi ili da njega neko ne povredi ali sitne carke,prepirke i sl. nisu katastrofalne jer deca na sve to gledaju mnogo drugacije nego mi odrasli. Ako mu stalno pricate sta da radi doci ce period ako vec nije dosao kada ce on namerno da "tera kontru". Ovako pustite ga neka se sam snalazi i u dobrim i u losim situacijama.Uostalom, ako deci bude smetalo sto ih on oponasa reci cemu vec to pa ce on da promeni ponasanje.:

Slazem se da se treba opustiti i sada shvatam da je imitiranje sastavni deo odrastanja. Slazem se i sa time da ih treba pustiti da se snalaze u dobroj i losoj situcaiji, ali bih dodala da ipak mi kao roditelji treba da im ukazemo na to sta je dobro, a sta lose ponasanje. Nije kraj sveta ako nekome baci pesak na glavu i definitivno se slazem da sam treba da se izbori sa tom situaciju, posebno ako drugo dete odgovori. Medjutim, moje misljenje da ga treba upozoriti da ce to kod drugog deta izazvati negativno osecanje, isto onakvo kao kada bi njemu neko tako nesto uradio. Prosto ne mislim da treba pustiti da dete odrasta u grubijana koji sebe uvek stavlja na prvo mesto i koji ne razmislja o osecanjima drugih. Druga stvar je, naravno, na koji nacin cu mu to objasniti. To da ce terati kontru to je sigurno, medjutim sigurna sam da ce mu se to negde urezati i da ce, bez obzira sto je tako mali, razmisliti sledeci put o tome. Bilo je par takvih sitacija (npr. kada je pod uticajem svog drugara gurao devejcicu) koje potvrdjjuj to o cemu pricam. Slicno i za imitiranje, opustila sam se (moram opet da dodam, zahvaljujuci vasim komentarima) i pustila ga, ali nisam prestala da mu ukazujem da to nije dobro i da ce deca reagovati (poput decaga koji ga je zbog toga udario). U svakom slucaju, moje misljenje je da je mozda bolje neki put i "paniciti" zbog necega sto se jos nije desilo, nego plakati kada se to desi