oponasanje druge dece

[jeca21]

Ocajna sam ne znam sta da radim. Moj sin ima 3 godine i 4 meseca i sa drugom decom se igra tako sto oponasa njihovo ponasanje. Ne ide u vrtica, ali svakodnevno provede par sati sati sa drugom decom i to uglavnom sa dva drugara koja su starija od njega 2 i 8 meseci i sa devojcicom koja je mladja od njega par meseci, mada uvek ima i druge dece. Moj sin izgovara reci veoma cisto (cak i ono komplikovane), ali kada je u drustvu dece on ponavlja sve ono sto druga deca izgovore. Sem toga on bukvalno imitira i pokrete druge dece. Ne znam na koji nacin da regujem. Pokusavam da pricam sa njim i ispitujem ga zbog cega to radi, naravno on je jos uvek mali da bi mi dao neki razlog. Pokusavala sam i da ga kritikujem, ali sam primetila da to izaziva kod njega suprotnu reakciju i da uvek odgovra 'e bas hocu da radim isto sto i Igor'. Ne znam kako treba da protumacim to njegovo ponasanje. Razgovarala sam pedijatrom, ali jedino sto sam od nje dobila kao odgovor jeste da u ovom uzrastu detetu treba samo puno ljubavi i da kad kod primetim tako nesto treba da ga zagrlim i pokazem koliko ga volim. Ne verujem da je mom detetu nedostaje ljubav i paznja jer je bukvalno 24h u centru paznje mojih roditelja i mene. Obraticu se decijem psihologu za pomoc, ali u ovom trenutku mi treba savet nekoga ko je imao, ili ima slicne probleme. Pozdrav

[wiseslawa]

I moja starija je prošla kroz tu fazu. Stvarno nisam pomišljala da je to neki veliki problem. Oni uče jedni od drugih, traže pažnju druge dece i prihvatanje. Žele da se dopadnu u društvu i to je normalno. I proći će.
I mislim da je to što ti je pedijatar rekao je potpuno OK. To ne znači da njemu nedostaje ljubavi i pažnje, ali da ta pažnja bude pozitivna. Ja sam se trudila da moje dete ima što manje zabrana i ograničenja, da bude što manje sputana mojom stalnom brigom (a brinemo stalno) naročito u nekim osetljvijim fazama. Ona isto nikad nije išla u vrtić, čuvali smo je suprug i ja kad god smo mogli da uskladimo poslove, a baka je uletala povremeno.
Da li su vam se dogodile neke promene u životu? Počela si da radiš? Počeo je da ostaje npr. kod bake i dede na spavanju?
Kad je počela ta "majmun" faza mi smo joj stalno govorili da je volimo takvu kakva jeste i da nema potrebe da se menja i pravi da je drugačija. Ali onda smo shvatili da njoj treba da je i deca prihvate i pustili je. Bilo je tu i čudnih reči i psovki, i nekog ponašanja kojeg pre nije bilo. Reagovala sam samo kada je to bilo za nas stvarno neprihvatljivo ponašanje. Tada bih joj rekla da mi to tako ne radimo (pljuvanje, guranje, udaranje), da se to u našoj kući ne radi, i da takvo ponašanje ne dozvoljavam.
I prošlo je. Sad očekujem fazu kada će početi da oponaša devojčice iz škole obučene kao kafanske pevaljke. A valjda je sve to za ljude i roditelje

[jeca21]

Hvala wiseslawa na komentaru,

nista se nije posebno promenilo (pocela sam da radim kada je on imao 11 meseci) da bi to uticalo na takvo njegovo ponasanje sa decom. Moj suprug je misljenja, bas kao sto si i ti rekla, da je to prosto njegov nacin da se uklopi sa decom i da se sa njima iga. On ne znam na koji drugi nacin da se igra nego na taj. Medjutim, ja mislim da je uzrok mnogo dubilji. Tvoja prica o sputavanju (tacnije ne sputavanju) me je podstakla na razmisljanje i moguce je da je upravo uzrok u tome. Nije razlog samo preterana briga da se ne udari i da ne padne, vec i to sto moja mama i ja regujem (mozda nekada i vrlo burno) svaki put kada u igri sa drugom decom uradi nesto sto bi moglo, mozda ne bas da povredi drugo dete, ali svako da izazove nelagodnost (recimo pesak bacen na glavu). Osim toga, zaista se gnusam nevaspitane dece koja kidaju, lome, unistavjau igralista, pa onda regujem svaki put kada bi on tako nesto uradi. Moguce je da su moje reakcije u tim trenucima neodgovarajuce (i da vise razmisljala o tome kako ce reagovati drugi ljudi, nego kako ce moja reakcija imati uticaj na dete). To sve je, verovatno, kod njega stvorilo nesigurnost, a obzirom da je jos uvek mali da proceni sta je dobro a sta ne onda je poceo da oponasa drugu decu jer je tako jedino siguran da je to sto radi dobro.
Iskreno se nadam da je ovo samo faza, koji i on i ja moramo da prebrodimo.

[luka_0407]

Rzmišljala sam o tvom problemu,i stvorila ovakvu sliku:
On se igra sa decom,a ti čavrljaš sa prijateljicama(odn. sa mamama koje su dovele tu decu).To su jedini trenuci kada on nije pod tvojim pogledom.
Počne da oponaša drugu decu,i BINGO! opet ima tvoju pažnju!
Da li postoji mogućnost da je tako nešto u pitanju?
Ako jeste,jednostavno ne okreći glavu ka njemu i ne reaguj kada to čini.
Pozdrav

[wiseslawa]

Moguce je da su moje reakcije u tim trenucima neodgovarajuce (i da vise razmisljala o tome kako ce reagovati drugi ljudi, nego kako ce moja reakcija imati uticaj na dete).

O kako mi je ovo poznato. Ja sad čak i sa mlađim detetom (14 meseci)uhvatim sebe da se okrećem i gledam reakcije drugih kad počne da plače jer nešto hoće/neće. A onda ponavljam sebi da je važna samo ona i da jedino mojom stopostotnom pažnjom situaciju rešavamo najbrže i najbezbolnije.
Jedna stvar koju sam negde pročitala i primenjujem: Trenuci kada se dete ponaša dobro su pravi za prevenciju lošeg ponašanja. Znači kad ste opušteni, samo, možda pred spavanje ili dok ga kupaš probaj da sa njim popričaš o tome, da mu kažeš iskreno kako se ti osećaš u vezi njegovog ponašanja. I kad god se uhvatiš da očekuješ nešto od njega pomisli koliko su realna ta očekivanja i seti se koliko je on u stvari mali još uvek. Znam da je teško, ali...

jednostavno ne okreći glavu ka njemu i ne reaguj kada to čini.

Ja ovo ne bih radila. Mislim da ako dete na neki način privlači našu pažnju, da mu ta pažnja stvarno i treba i da mu je treba pružiti. Mama sam jedne izuzetno zahtevne devojčice, i druge koja bi mogla satima da se igra sama.
15 minuta nepodeljene pažnje detetu u većini slučajeva nam donosi pola sata mira posle toga.

[jeca21]

Rzmišljala sam o tvom problemu,i stvorila ovakvu sliku:
On se igra sa decom,a ti čavrljaš sa prijateljicama(odn. sa mamama koje su dovele tu decu).To su jedini trenuci kada on nije pod tvojim pogledom.

Izgleda da nisam bas umela slikovito da objasnim situaciju . Mislim da nije u u tome problem (ja progovorim koju rec, ali je daleko od toga da stojimim i cavrljam sa drugim majkama), sta vise imam utisak da ja za njega gotovo ne postojim, kada su tu druga deca.

Jedna stvar koju sam negde pročitala i primenjujem: Trenuci kada se dete ponaša dobro su pravi za prevenciju lošeg ponašanja. Znači kad ste opušteni, samo, možda pred spavanje ili dok ga kupaš probaj da sa njim popričaš o tome, da mu kažeš iskreno kako se ti osećaš u vezi njegovog ponašanja. I kad god se uhvatiš da očekuješ nešto od njega pomisli koliko su realna ta očekivanja i seti se koliko je on u stvari mali još uvek. Znam da je teško, ali...
.

Da o to sam i ja citala (npr. Mala knjiga za velike roditelje) i pokusavam da primenjujem. Kada primetim ponasanje koje je po mom misljenju dobro (pre svega kada se desi da neoponasa drugu decu) ja ga pohvalim ... ali ide tesko, zaista.....

U poslednje vreme sam pronasla taktiku kako da prekinem oponasanje, a da to ne bude tako ocigledno. Kada primetim da je oponasanje pocelo, ukljucujem se i izmisljam igru koja bi to prekinula. To je najcesce poziv da se jurimo, da igramo zmurke, da pricamo nesto, da kopamo u pesku, da beremo cvece ... naravno ne samo sa mojim sinom vec sa svom decom koja su u tu u tom trenutku. Deci se to dopada, a paznja mog sina je usmerena na nesto durgo. Dobro desava se i tada da on ponovi ili uradi nesto sto rade druga deca, ali smo napravili napredak.

Osim toga, insistiram da se i suprug vise ukljuci u celu stvar. On zaista puno radi, ali moje misljenje je da bar sat vremena u toku dana mora i moze da posveti detetu, pa makar po cenu toga da manje spava.

U svakom slucaju sada uglavnom oponasa odredjenu decu (verovatno onu koja su na neki nacini "lideri" i to uglavnom decake) dok se sa drugom decom manje-vise igra. Videcemo kako ce biti ... Nadam se da cemo prebroditi i ovo

[luka_0407]

Ne,dobro si prikazala problem,ove je bio samo jedan pristup problemu.
Svako dete je drugačije a majka je ta koja najbolje oseća šta je tom detetu potrebno.OK je ponekad ponešto pročitati na temu vaspitavanja deteta ali priznaćete svi da kada to pročitate nekako imate osećaj kao da ste to već znale,zar ne?Materinski instinkt je čudo!
Opustite se,ne mozgajte previše i radite onako kako osećate da je potrebno.Puno ljubavi,tolerancije,razumevanja i priče,priče,priče...To je pravi recept za dobro vaspitavanje dece.
I da,umalo da zaboravim,Wiseslawa,šta znači termin "zahtevno dete"?Postoje neka koja to nisu?

[wiseslawa]

Wiseslawa,šta znači termin "zahtevno dete"?Postoje neka koja to nisu?

Zahtevno dete: moja mlađa ćerka. Dete koje je dojilo 24h dnevno prva četiri meseca svog života, dete koje 14 meseci nosimo konstantno na rukama (na svako spuštanje reaguje plačem), dete koje ne ume ni minutu da se zaigra samo, koje za sve traži jednog ili oba roditelja, dete koje je prvih 4-5 meseci života spavala isključivo na nekom od nas (na meni ili mužu), dete koje plače kad ja pođem u wc, kad tata pođe u kuhinju, kad sestra ide u vrtić.....
Da nemam i stariju devojčicu mislila bih da su sva deca takva - ali starija nikada nije toliko zavisila od nas. I da, ni jedna nikada nije ostavljana da plače, ne vičemo na njih, batine ne dolaze u obzir, uvek zadovoljavamo sve njihove potrebe, sa obema razgovaramo, družimo se i provodimo svaki slobodan minut vremena (naravno ljudi smo, ponekad umorni, nervozni, ali trudimo se da uvek budemo tu za njih).

[luka_0407]

Temperament jednog deteta ne mozemo graditi niti menjati,to je nesto sa cime se dete rodi ali mozemo graditi njegov karakter a to ne podrazumeva bas ispunjavanje svakog pa i najmanjeg njegovog zahteva.Ni jednog trenutka nisam zelela da kazem da niste dobar roditelj i da ne posvecujete paznju svome detetu,nema potrebe da to toliko naglasavate.
Imam iskustva u vaspitnom radu sa decom do tri godine,tj. sa decom jaslenog uzrasta i cini mi se da konstantno udovoljavanje nije bas najbolji nacin ya vaspitavanje deteta a takodje imam i ja sina,i on je lepo vaspitano dete,udovoljim mu kad treba ali ne bas uvek.I naravno da batine nisu opcija,ne znam zasto si to uopste pomenula.

[luka_0407]

A da,
>dete koje je dojilo 24h dnevno prva cetiri meseca<
>dete koje nosite konstantno na rukama 14 meseci<
Sve i da je ovo istina,zar stvarno mislite da niste malo preterali,i da nije moglo biti maaaalo drugacije?

[wiseslawa]

Temperament jednog deteta ne mozemo graditi niti menjati,to je nesto sa cime se dete rodi ali mozemo graditi njegov karakter a to ne podrazumeva bas ispunjavanje svakog pa i najmanjeg njegovog zahteva.

Moje je mišljenje da detetu moramo ispuniti sve potrebe ali ne i sve želje. E sad kod tog ispunjavanja želja treba naći dobar balans.

Ni jednog trenutka nisam zelela da kazem da niste dobar roditelj i da ne posvecujete paznju svome detetu,nema potrebe da to toliko naglasavate.

Samo sam htela da naglasim moj način roditeljstva, tj. da pojasnim svoj odnos.

Lepo vaspitano dete - ono što je za mene lepo vaspitano dete možda nije za vas. Neko bi moje ćerke okarakterisao kao bubice, dobrice i mirne, a neko kao divljakuše (desilo mi se par puta i jedno i drugo).

Sve i da je ovo istina,zar stvarno mislite da niste malo preterali,i da nije moglo biti maaaalo drugacije?

Nisam sigurna zašto raspravljamo ako mi ne verujete. A ako mislite da sam mogla da postupim drugačije: da mogla sam, mogla sam da prestanem da dojim i dete bi mi spavalo celu noć, mogla sam da je pustim da plače i ne bi spavala sa sisom u ustima svako popodnevno spavanje, mogla sam da je stavim u ogradicu i pustim da odplače, da je isto tako pustim da plače u kolicima pa je ne bismo nosili non stop. Ali ja nisam takva osoba i to nije moj način. I da me ne shvatite pogrešno, ja se uopšte ne žalim, samo sam dala odgovor na to šta je to zahtevno dete.

[luka_0407]

>mogla sam da prestanem da dojim i dete bi mi spavalo celu noć< Sta to znaci?I deca koja doje spavaju,ne razumem poentu...
>Nisam sigurna zašto raspravljamo ako mi ne verujete<
Osecam potrebu da napomenem da se uopste ne raspravljam sa tobom,samo imamo malo drugacija misljenja,ok?

Izvini,ali i dalje ne mogu da poverujem da je dete sisalo 4 meseca 24h dnevno.Znate,zanima me da li si tu cinjenicu obelodanili kada ste vodili dete na redovne kontrole?I ako jeste sta su vam rekli?
I takodje,da li ste zaposleni?

[wiseslawa]

>mogla sam da prestanem da dojim i dete bi mi spavalo celu noć< Sta to znaci?I deca koja doje spavaju,ne razumem poentu...
>Nisam sigurna zašto raspravljamo ako mi ne verujete<
Osecam potrebu da napomenem da se uopste ne raspravljam sa tobom,samo imamo malo drugacija misljenja,ok?

Izvini,ali i dalje ne mogu da poverujem da je dete sisalo 4 meseca 24h dnevno.Znate,zanima me da li si tu cinjenicu obelodanili kada ste vodili dete na redovne kontrole?I ako jeste sta su vam rekli?
I takodje,da li ste zaposleni?

Da prestanem da dojim - znači da bebi dam formulu koja se mnogo teže vari (4-5h) za razliku od majčinog mleka koje se vari za 1.5-2h pa se samim tim dete češće budi (govorim o baš maloj bebi).
Da, obelodanila sam tu činjenicu na mesečnim kontrolama. Doktorka mi je rekla da nastavim da je dojim kad god traži, da neka deca jednostavno traže stalni kontakt sa majkom, da ona nije gladna već bi se mazila, slušala moje otkucaje srca, da super napreduje i da je zdrava ali da nekoj deci jednostavno treba više pažnje.
Da, zaposlena sam, mada ne vidim kakve to veze ima.

Meni je potpuno OK da imamo drugačija mišljenja i ja to poštujem. Samo me je ona prozivka koja počinje sa: Sve i da je ovo istina... pogodila, ništa više. Potpuno mi je jasno da svako odgaja dete prema sebi, svojim potrebama, navikama, stavovima. Ja sam samo iznela svoje stavove.

[luka_0407]

Prvo,ne mora da znači da se deca koja su na formuli bude na 4-5h,moj sin je od rođenja bio na formuli i budio se na 2-2,5h.Pitam da li si zaposlena jer me zanima kako si se onda snašla oko deteta,ko ga čuva i tako to,s obzirom da kažeš da je stalno na rukama.
I moj sin je puno proveo na rukama,i sada se uspavljuje tako što legne na mene,i ima snažnu potrebu za dodirom.Interesantno da kada ga ja uspavljujem traži da mu pevam,da legne na mene,da ga ljuljam,a kada sam ja na poslu jednostavno legne pored bake i uspava se,bez ljuljanja,pevanja ili bilo čega drugog!.Samo mi je izgledalo strašno i neverovatno kada si rekla kako je dete sisalo 24h dnevno.Odmah mi se u glavi stvorila slika razjedene bradavice Ali,sada razumem da si htela da kažeš da je dete ležalo na tvojim grudima većinu dana,a to je već nekako razumljivo.

[wiseslawa]

.Samo mi je izgledalo strašno i neverovatno kada si rekla kako je dete sisalo 24h dnevno.Odmah mi se u glavi stvorila slika razjedene bradavice Ali,sada razumem da si htela da kažeš da je dete ležalo na tvojim grudima većinu dana,a to je već nekako razumljivo.

Razjedene bradavice su mi bile samo prvi mesec, dok mi jedna dobra žena nije pokazala pravilan položaj bebe na dojci. Posle mi više nisu stradale grudi, ali često jesu živci. Sećam se da sam mužu objašnjavala: zamisli da tebe neko vuče za nos/uvo/prst po ceo dan, poludeo bi sigurno, a ne za bradavicu. Dešavalo mi se da budem overtouched i kad muž ili starije dete me zagrle ili dodirnu sva se naježim.
Sad je puno bolje, vide se pomaci. Mala kao da sad počinje da vraća sve što smo joj "dali" u prvoj godini.
A radim od kuće, i mislila sam da je to dobro, ali se ispostavilo da radim uglavnom noću, pa mislim da mi je bolje da se vratim na posao. Srećom pa imam dobrog poslodavca i mogu da biram.
A inače postoji nešto što se zove sling-marama i mislim da sam sve ručkove do sad skuvala sa malom na meni
Iskreno da mi je ona prvo dete mislila bih da smo negde debelo zabrazdili u odnosu, ali pošto imam i stariju dobricu i mirnicu koja je takva od rođenja, tešim se da je to do temperamenta deteta.