Evo, odmah da vam priznam, znam da sam pogrešio. Do prošlog maja, kada sam ponovo počeo da redovno idem kod zubara, tamo nisam odlazio desetak godina. Zube sam prao rutinski, jednom dnevno i bez naročite brige, pogotovu u jednoj autodestruktivnoj životnoj fazi kroz koju sam prošao. Gornji kutnjaci su uništeni (sravnjeni sa vilicom) gotovo svi (kažem "gotovo", zato što na levoj strani imam dva slomljena koji još uvek štrče, ali ih nije moguće popraviti), a donji su, nedavnim intervencijama, plombirani. Umnjaci su, manje-više, zdravi, a sekutići i ostali zubi su neobično približeni jedni drugima, što temeljno pranje čini još težim. Noću škrgućem zubima (zapravo, sada samo pokušavam, te stiskam preostale), vilica mi sve glasnije (i zbog sve manjeg otvaranja usta) krcka i imam osećaj da se pomera unazad, što ponekad čak izaziva i napade panike jer mi se čini da bi to ubuduće moglo da zasmeta mojoj adamovoj jabučici... A imam 24 godine i student sam.
Elem, ako vam to ne predstavlja problem, želeo bih da vas zamolim da mi pomognete, jer bi mi to zaista, ZAISTA značilo. Dakle, ono što me zanima je - šta biste mi vi preporučili, koliko bi to trajalo i koštalo, i, ako je ono što mi savetujete malčice preskupo, šta bi bilo neko privremeno rešenje?
