Zanima me hormon tireoidee(stitaste zlezde) FT4njegova funkcija -napisite mi nesto o njemu[/b]
hormon
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Štitasta ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.
Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.
* Tironin (T3) je aktivna forma hormona (oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda. Poluživot ovog hormona je kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u periferiji iz tiroksina, koji pod uticajm enzima dejodaza gubi 1 atom joda, tako da nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine: prealbumin, albumin i tiroksin-vezujući globulin u krvi, svega 0.4% ovog hormona je slobodno i samo taj oblik je aktivni hormon.
* Tiroksin (T4), takođe nastaje iz aminikiseline tirozin, ali poseduje 4 atoma joda. Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6 dana, i nalazi se u krvu još više vezan za proteine: prealbumin, albumin, tiroksin-vezujući globulin, nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin.
Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom iz spoljašnje sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevim je koncentracija joda u zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se kihunjska so jodira.
Jod se apsorbuje iz creva i dospeva u cirkulaciju. Ćelije folikula štitaste žlezde poseduju transportni mehanizam (natrijum-jod sintransport), kojim se jod uzima u kockaste (epitelne) ćelije ove žlezde i oksidira do elementarnog joda uz pomoć enzima peroksidaza.
U ćelijama folikula u endoplazmatičnom retikulumu i goldžijevom kompleksu se iz aminokiseline tirozin stvara tireoglobulin, čiji molekul sadrži oko 70 molekula tirozina.
Zatim se oksidirani jod uz pomoć enzima jodaze vezuje za tireoglobulin. Ovakav tiroglobulin se deponije u sredini folikula u vidu koloida. Iz tiroglobulina se kasnije u kockastim ćelijama otcepljuju manji segmenti koji se sekretuju u krv u vidu tiroksina i tironina, takođe i tireoglobulin se sekretuje u manjoj količini.
Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina leže pod kontrolom tireo stimulišućeg hormona (TSH) hipofize.
TSH stimuliše sintezu i oslobađanje ovih hormona, ali i on stoji pod kontrolom tireotropina (TRH), hormona hipotalamusa , koji stimuliše lučenje TSH.
Tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitaste žlezde.
Kada im koncentracija u krvu opadne, odblokira se lučenje TRH i TSH i tako omogućava proizvodnja tiroksina i tironina.
Takođe i TSH deluje mehanizmon negativne povratne sprege na hipotalamus (TRH).
Tiroksin i tironin se vezuju receptore u jedru ćelije što dovodi do intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:
* povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
* povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
* Povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu. To je direktno povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom enrgije, jer mitohondrije stvaraju ATP.
* Povećava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe.
* Podstiče se rast i razviak mozga u fetalnom priodu i tokom prvih nekoliko godina života. Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam).
* Povećava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
* razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi,
* U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava), povećava se frekvenca i snaga srca.
* Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja.
* Umerena koncentracija tiroidnih hormona povećava snagu mišićne kontrakcije se povećava, a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja mišića.
* Za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.
Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.
* Tironin (T3) je aktivna forma hormona (oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda. Poluživot ovog hormona je kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u periferiji iz tiroksina, koji pod uticajm enzima dejodaza gubi 1 atom joda, tako da nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine: prealbumin, albumin i tiroksin-vezujući globulin u krvi, svega 0.4% ovog hormona je slobodno i samo taj oblik je aktivni hormon.
* Tiroksin (T4), takođe nastaje iz aminikiseline tirozin, ali poseduje 4 atoma joda. Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6 dana, i nalazi se u krvu još više vezan za proteine: prealbumin, albumin, tiroksin-vezujući globulin, nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin.
Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom iz spoljašnje sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevim je koncentracija joda u zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se kihunjska so jodira.
Jod se apsorbuje iz creva i dospeva u cirkulaciju. Ćelije folikula štitaste žlezde poseduju transportni mehanizam (natrijum-jod sintransport), kojim se jod uzima u kockaste (epitelne) ćelije ove žlezde i oksidira do elementarnog joda uz pomoć enzima peroksidaza.
U ćelijama folikula u endoplazmatičnom retikulumu i goldžijevom kompleksu se iz aminokiseline tirozin stvara tireoglobulin, čiji molekul sadrži oko 70 molekula tirozina.
Zatim se oksidirani jod uz pomoć enzima jodaze vezuje za tireoglobulin. Ovakav tiroglobulin se deponije u sredini folikula u vidu koloida. Iz tiroglobulina se kasnije u kockastim ćelijama otcepljuju manji segmenti koji se sekretuju u krv u vidu tiroksina i tironina, takođe i tireoglobulin se sekretuje u manjoj količini.
Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina leže pod kontrolom tireo stimulišućeg hormona (TSH) hipofize.
TSH stimuliše sintezu i oslobađanje ovih hormona, ali i on stoji pod kontrolom tireotropina (TRH), hormona hipotalamusa , koji stimuliše lučenje TSH.
Tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitaste žlezde.
Kada im koncentracija u krvu opadne, odblokira se lučenje TRH i TSH i tako omogućava proizvodnja tiroksina i tironina.
Takođe i TSH deluje mehanizmon negativne povratne sprege na hipotalamus (TRH).
Tiroksin i tironin se vezuju receptore u jedru ćelije što dovodi do intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:
* povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
* povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
* Povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu. To je direktno povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom enrgije, jer mitohondrije stvaraju ATP.
* Povećava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe.
* Podstiče se rast i razviak mozga u fetalnom priodu i tokom prvih nekoliko godina života. Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam).
* Povećava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
* razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi,
* U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava), povećava se frekvenca i snaga srca.
* Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja.
* Umerena koncentracija tiroidnih hormona povećava snagu mišićne kontrakcije se povećava, a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja mišića.
* Za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.