Rak pankreasa

[Dusan.ko]

Poštovani, potrebna mi pomoć ukoliko neko ima informaciju da nam pomogne.

Moja sestra je operisana i uklonjen joj je rak pankreasa. Posto se tumor prosirio i na jetru dobila je terapiju koju treba da nastavi kod kuće... Izmedju ostalih jedan od lekova je somatuline autogel 120mg. Posto je drzavljanin Republike Srpske, samim tim i osiguranik fonda za zdravstvo Republike Srpske naisli smo na problem, jer po recima ljudi iz fonda pomenuti lek nije na listi oni ga ne mogu izdati pacijentu... Medjutim lekari u Beogradu nam tvrde da pacijenti iz Bosne primaju tu terapiju regularno... Da li neko mozda poznaje nekog ko koristi taj lek u Republici Srpskoj da nam prenese kako ga nabavlja? Radi se o izuzetno skupom leku koji treba da prima jednom mesecno do kraja zivota....
Hvala unapred!

[Dusan.ko]

Poštovani, potrebna mi pomoć ukoliko neko ima informaciju da nam pomogne.

Moja sestra je operisana i uklonjen joj je rak pankreasa. Posto se tumor prosirio i na jetru dobila je terapiju koju treba da nastavi kod kuće... Izmedju ostalih jedan od lekova je somatuline autogel 120mg. Posto je drzavljanin Republike Srpske, samim tim i osiguranik fonda za zdravstvo Republike Srpske naisli smo na problem, jer po recima ljudi iz fonda pomenuti lek nije na listi oni ga ne mogu izdati pacijentu... Medjutim lekari u Beogradu nam tvrde da pacijenti iz Bosne primaju tu terapiju regularno... Da li neko mozda poznaje nekog ko koristi taj lek u Republici Srpskoj da nam prenese kako ga nabavlja? Radi se o izuzetno skupom leku koji treba da prima jednom mesecno do kraja zivota....
Hvala unapred!

[Zivotjelep]

Vidim da nema neki skorasnji post, ali prosto imam potrebu da napisem nesto.
Moj otac je umro pre 8 dana od ove teske bolesti, kasno smo se javili....On apsolutno nije imao nikakve simptome sve do 20-og decembra dok nije pozuteo. Uradjen mu je takozvani stent zucnih kanala (valjda sam se dobro izrazila) i tacno 20 dana nakon operacije je preminuo uz otpusnu listu sekundarni tumor na jetri. Jedino dobro u svemu je sto se nije dugo mucio i sto nije imao jake bolove, dok su nam svi govorili da pankreas boli kao oko.
pozdrav svima i cuvajte se!

[aaaca]

Највероватније није ни имао тумор већ су оштетили јетру приликом операције.

[Zivotjelep]

Na skeneru se video 60mm, vise covek ne zna ni sta da misli. Fascinantno mi je da je coveku posle operacije bilo sve gore i gore. Ceka se nalaz obdukcije, pa cemo videti, mada nista nam novo nece reci...

[aaaca]

То је могла да буде и обична циста. А обдукцију зависи ко ради. Неће лекар против лекара....

[Jelenaminja]

Evo me, posle skoro godinu dana, sa odličnim vestima.
Pre nedelju dana, ocu je urađen kontrolni skener - jetra se u potpunosti očistila, a kancer glave pankreasa više ne postoji! Na tom mestu je ostala samo cista manjeg promera. Svi nalazi su odlični - krv, pritisak, pluća, drugi organi.

I tako, od prognoza da neće poživeti duže od 6 meseci ili 2 godine ako bi bilo neke terapije (a nije bilo nikakve terapije), pa do toga da više nema kancera. Sve što je moj otac uzimao od preparata, naveo sam u ranijim postovima. Da li je i šta od toga pomoglo, ne znam. Pozitivan stav i volja za životom svakako jesu.
Čuda su moguća, pa hvala dragom Bogu na jednom koje je priredio mom ocu.

Dragi ljudi, nemojte gubiti veru do poslednjeg dana!
Hvala svima koji su mi pružili podršku u teškim momentima kroz koje sam prošao i hvala svima onima koji su priložili svoja iskustva, jer su ona osvetlila mrak u kome smo se bili našli.

Dobar dan Bojane mozete li mi se javiti privatna poruka

[Jelenaminja]

Pozdrav svima.

Iskren da budem, nemam sasvim jasnu sliku o tome zbog čega sam odlučio da otvorim ovu temu i napišem koji redak. Valjda imam potrebu da ono što se nakupilo u duši izbacim iz sebe, a nekako imam utisak da će me oni koji ovo budu čitali mnogo bolje razumeti nego ljudi kojima s vremena na vreme pričam o aktuelnim dešavanjima.

Pre 2 meseca, mom ocu (62 g.) je dijagnostifikovan rak pankreasa. Posle višednevne jurnjave po Urgentnom centru odakle su nas u više navrata vraćali kući iako je otac bio žut kao crkvena sveća i pod jakim bolovima, konačno su nas uputili u Gradsku bolnicu na Zvezdari gde je primljen kao hitan slučaj. Odmah su urađeni ultrazvuk i skener, nalazi krvi i na osnovu svega toga je konstatovano da postoji tumor na glavi pankresa dosta uznapredovao, te da postoji problem sa jetrom i žučnom kesom ali da će više detalja o tome imati kada ga budu operisali.

Prošlo je nekoliko dana, otac je operisan i doktor je rekao da nisu mogli gotovo ništa da učine, jer je tumor uznapredovao više nego što su mislili i zahvatio je vitalne krvne sudove. Izvadili su mu žučnu kesu i uradili palijativni zahvat (ako nisam pogrešio izraz) te stavili T-dren koji će verovatno nositi do kraja preostalog vremena. Nakon 2 nedelje od operacije je otpušten iz bolnice sa dijagnozom C 25, bez ikakve terapije.

Čitao sam mnogo o ovoj vrsti kancera poslednjih nedelja i znam da su prognoze loše. I lekari su mi svojevremeno rekli da ne očekujem mnogo i da period preživljavanja može biti svega nekoliko meseci do godinu ili dve. Zahvalan sam vrlo što mom ocu nisu rekli o čemu se radi, tako da on i danas misli da ima upalu pankreasa koja se, eto, malo zakomplikovala. U jednom momentu sam bio u iskušenju da otvoreno sa njim popričam na tu temu, međutim, znajući koliko je labilan, zaključio sam da to ne bi bilo nimalo pametno jer bi odmah poklekao i predao se. Bolje neka živi u ubeđenju da ima samo jaku upalu.
2007. godine je ležao mesec dana u Urgentnom centru zbog akutnog pankreatitisa i naravno, od tada nije preduzeo ništa niti je reagovao na moje nagovore da ide da se prekontroliše. zapravo, iste te 2007. godine, moja majka i njegova supruga, preminula je od raka materice posle 4 godine duge borbe, pa verujem da ga je zapravo taj događaj odvratio od toga da se posveti svom zdravlju.

Htedoh da skratim, a zapravo ispisah čitav roman. Živim svaki dan u iščekivanju "onog" momenta, gledam ga kako lagano vene i shvatam svu istinitost one čuvene "neznanje je blagoslov". Teret ovog saznanja i ulaganje napora da sakrijem svoju zabrinutost, da se pred njim foliram i pravim da će sve biti u redu i da će ozdraviti, prosto su užasni. Ne sećam se da sam ijednu noć normalno spavao, sanjam svakojake gluposti, a ujutru se često probudim sa bolovima u mišićima jer sam se verovatno čitavu noć grčio i stezao.

Hteo sam da probam sa nekim alternativnim metodama, međutim, sve bi to iziskivalo da mu kažem istinu, a što bi ubrzalo njegov odlazak sa ovog sveta. Naravno, tu je i dobro poznati problem finansija jer ja ne radim od kada se on razboleo, pa tako sada živimo od njegove penzije, a nešto malo ušteđevine čuvam za ono najcrnje.

Potpuno su mi izbrkana osećanja. U prvom momentu sam bio veoma besan, posle sam danima plakao, čini mi se više zbog nemoći nego zbog nečeg drugog. A onda su usledila razočaranja kada ljudi za koje ste mislili da možete da na njih računate, jednostavno nisu hteli da učestvuju. A opet, svi imaju svojih briga i problema, bore se da se održe na površini, pa i ne mogu da ih krivim. Valjda ovakve stvari, kako god da okrenemo, uglavnom prolazimo sami. Ja samo imam tu nesreću da nemam ni brata ni sestru, pa ako ne računam par prijatelja koji me povremeno saslušaju i podsete da nisam sam u čitavoj priči, tu smo samo moj otac i ja.

Izvinite na opširnosti i ako sve ovo zvuči patetično.