sta izaziva napad zuci i u koliko dodje do napada sta preduzeti (i koji su simptomi)?

Napad zuci se obicno javlja kod osoba koje imaju kamenje ili mulj u zucnoj kesi. Nacesce napad izaziva pogresna ishrana: preobilna, ili masna ili hladna ili konzumiranje alkohola...
A moze napad izazvati i sekiracija.
Oni koji znaju da imaju kamenje u zucnoj kesi, najcesce paze na ishranu, ali ima puno ljudi koji imaju kamenje, a to pojma nemaju. Njima se cesce de.

Pri napadu se obicno uzima neki od lekova tipa baralgin (ako je napad jak, tada se ide u hitnu gde taj lek daju inekcijom).

a sta se podrazumeva pod jak napad?

Kazu da je to kada se "jede tepih" ili "urlice od bolova" - to su izrazi 2 lekara koji su meni objasnjavali sta me moze snaci ako ne operisem zucnu kesu u kojoj sam imala 2 poveca kamena.
Nisam imala napad nikada i pre 2,5 meseca sam operisala (laparoskopski) zucnu kesu tamo gde sam ja htela.
poz

Mazo, Boze me `prosti sto ovo gore napisah - ne zelim da te uplasim nikako, a sad mi tako deluje... ja, eto nisam imala nikada napad zuci, ali sam jako pazila sta jedem - hrana je tu najbitnije!
I sada moram da pazim, tako je to.

IZVINJAVAM SE STO SAM NAPISALA CITAV ROMAN, ALI MI JE POTREBNA POMOC.
Pitam zbog mame, ubi je sekuracija. Imala je jake migrene usled sekiracije. Za sekiraciju krivi mene uglavnom. Smatram da je sama kriva sto se toliko sekira i opterecuje sa glupostima "sta bi bilo kad bi bilo", nisu uvek gluposti ali u vecini slucajeva. Ne znam sta da radim sa njom, kako da joj dokazem da npr. ako nisam otisla na jedan kolokvijum nisam pala celu godinu na faxu. Ima i drugih sitnica od kojih pravi histeriju i razgovor se na kraju pretvara u katastrofu. Zaista bih volela da pronadjem nacin na koji da je smirim i da joj objasnim da nije potrebno da zna svaki detalj mog zivota i da imam pravo na privatnost. Isuvise vrsi pritisak na mene i stalno mi govori na koji nacin bi ja trebalo da ucim, kada bi trebalo da ucim, kada da idem na fax.... kako moja soba treba da izgleda, moram striktno da budem uredna, moram uvek da slazem stvari... Volim kada su mi stvari u sobi malo razbacane, odgovara mi tako. Pokusavam da joj objasnim da ja zivim u toj sobi, a ne ona i da meni odgovara da stvari budu takve kakve su. Nju to sve iritira i smeta joj zato sto ja nisam ono sto bi ona zelela da budem, nisam uredna, ne nerviram se kada napravim gresku, ne posecujem skolu redovno... ne zivim brzo, meni vreme sporo prolazi bez nerviranja i sekiracije (ima izuzetaka naravno) i to mi odgovara, a ona to ne moze da shvati i dolazi do sekiracije nerviranja itd. sto dalje izaziva psihicke probleme i uvopste zdravstvene. KAKO POMOCI NJOJ I UJEDNO??

mozda ti je mama u menopauzi (ili predmenopauzi), ali psst, da me ne cuje (neke zene prosto vredja ako im se to pomene).
U svakom slucaju, mozda je u tom delikatnom periodu sto svakako ne opravdava njeno uplitanje u tvoje stvari.
Uopste, odnos majka-cerka moze biti vrlo komplikovan.

Mozda bi bilo najbolje da se ti sa mamom dogovoris oko prostora: tvoja soba neka izgleda kako ti zelis (bez da se mama tu uplice), ti je sama sredju i cisti, ali u drugim prostorijama postuj volju mame.

O ucenju takodje ti sama treba da odlucijes - najbolje je da i o tome sa njom porazgovaras (kada ste oboje raspolozene - to je vrlo bitno).

Nekada je roditeljima tesko da puste svoju decu da odrastu. To je bolan proces (ja sam i kao cerka i kao mama to prosla, mada mislim da se nikada do kraja nisam oslobodila uticaja sopstvene majke i mislim da mi je to veoma skodilo u psihickom smislu)... mozda sam zato pustila da se moje dete sasvim osamostali (mozda i suvise rano, ne znam), ali moras znati da neke mame tesko prihvataju odrastanje svoje dece i saznanje da im vise nisu toliko potrebne.

U nekim trenucima ti budi zreliija i strpljivija od svoje mame i radije je pusti neka prica a da ne reagujes, pre nego da se svadjate
A za neke bitnije stvari se lepo dogovori, tj porazgovaraj sa mamom, ali (opet da kazem) kada ste obe raspolozene.
Mama uopste nije svesna da zalazi u tvoju privatnost, tj sve sto radi, radi iz dobre namere (sto tebi trenutno nije neka uteha, to znam). Ona jednostavno ne shvata da si ti odrasla mlada zena... daj joj vremena da sve to prihvati.
A prihvatice i shvatice po tvome ozboljnom ponasanju i po dobrim rezultatima na faxu.
puno te pozdravljam
PS: nisi pominjala tatu ili maminog zivotnog partnera. Veoma je vazno da ga ima. Ako on postoji, mozda sa njim prvo prazgovaras, proceni sama.

ima i tate, ali on je u Moskvi (radi tamo). Do neke mere me podrzava, ali on dolazi kuci na nedelju dana u 2 meseca. Pricala sam sa njom, malo sam sredila situaciju. Hvala ti puno na savetu, zaista je pomoglo.
p.s. nisam bas odrasla imam 17 god.