hey svima,zovem se stefy,imam 21 godinu,pokusat cu da u sto krace svedem svoj problem,ne znam sta da radim,strucna pomoc mi je nedostupna,zivim kod decka,i umirem od dosade,to me dovodi u depresiju,jer tu nemam drustvo,niti radim,nemam ni doktora,a jos od djetinjstva starci su me martletirali i nemogu i da hocu da se vratim k njima,izgubila sam samopouzdanje,imala sam ozljédu na radu,i to me skroz unistilo,od tada sam ziva tjelom,ali duha nema,ne zanima me nista za nista nemam volje,koristila sam jedno vrijeme normabel,ali ni njega vise nemam,imam lose misljenje o sebi,i misli me dovode do samoubijstva,pokusala sam na sve nacine da si pomognem ali ne vidim nacin,jednostavno dusa me boli
hvala

Stefi,pod broj jedan NADE UVEK IMA!Nije mi jasno iz kog razloga ti je strucna pomoc nedostupna.Oprosti ako je pitanje suvise licno...nisi valjda zatocena ili,ne daj Boze,nepokretna pa te to sprecava da potrazis strucnu pomoc?Pojasni nam malo....zaista nas je puno koji zelimo pomoci ako mozemo...Pozdarav!

ovako,morat cu da objasnim sve,zivjela sam sa stracima,koji su me ponizavali,ja radila dan i noc samo da me nitko ne tuce i ne vice na mene,nisu mi ni davali poveliki dzeparac,cesto sam slusala njihove svade itd,i to me jako mucilo,sve do ljeta 2005,imala sam neki napadaj,nije mi bilo dobro,lezala sam na krevetu i imala potrebu da se primim za nesto ali nije bilo glasa,nisam se mogla pomaknut,trajalo je oko min,otisla doktoru i prepisao mi normabel,tu sam se preporodila,isla u crkvu,imala volje za zivot,nista mi nije bilo tesko i nitko mi nije bio ravan,i cak sam dobila posao i prestala piti tablete,28.11, imala ozljedu na radu,nije bilo zastite na radu,i tu sam izgubila samopouzdanje,nakon nekog vremena ustanovili su mi napuknuce misica,isla na vjezbe,i tako,kad dosla malo sebi pocela radit,i nakon dva mjeseca mi nisu produzili ugovor,to me jako naljutilo,jer bolovi su ostali i dan danas,i tako opet ja patila se uz starce,postalo je nepodnosljivo,ali nisam se predala,jedan dan zavrsim na hitnoj,bolila me kicma i tako 14dana primala inekcije dok mi fizijatrica nije ustanovila iskrivljenje kicme,opet terapija,vjezbe,i pomogla stacima koliko sam mogla,nadajuci se uz nekakav posao,i sta bi,u selo na godisnji dode decko(kod kojeg sad zivim),nisam imala namjeru se zaljubljivat ni ulaziti u vezu,no jako mi se svidio bio je dobar prema meni,ali problem je sto on zivi u njemackoj,i on odluci doci po mene,i tako bi,kad sam priopcila starcima plakali su ko kisna godina(jer im nema tko radit),uvijek sam bila crna ovca za njih,mislila sam da ce mi u novom svijetu biti bolje,i ja sam sad kod njega,starcima se mogu vratit samo mrtva,tako da cekam papire za vjencanje,da bi se mogla prijavit i ici kod doktora,a nemamo bas para,ni nemam drustvo,osjecam se omalovazena a i veoma sam ljubomorna i kak ´da ja sad decku kazem cuj ja sam luda treba mi psihijatar a jedva zivimo od njegove place,a u hrvatsku tek idem u ljeto,i od previse dosade svasta mi pada na pamet,da malo vrijedim,da sam ruzna,i sve tako odkad sam imala tu ozljedu na radu,ziva sam tijelom,ali duha nema,i ne znam koga da vise pitam za pomoc,i sta da radim,u 4 zida sam i iskljucena od svijeta,no bolje to nego da slusam mamu kako mi vice svasta pod dejstvom alkohola,uglavnom vjerujem u boga i molim se za sve vas koji ste mi voljni pomoci,sorry na zivotopisu,ali to je moralo negdja van,puno hvala

Od boga vajde nemaš, ali ajde...
Čovek često bežeći od jednog zla, nakon "medenog meseca" koji u takvim okolnostima traje kratko, brzo se otrezni i shvati da je beg bio greška i da je situacija možda i gora nego što je bila. Tebi je očigledno neophodna psihoterapija-terapija razgovorom, ali ne znam kako to da izvedeš kada su okolnosti takve. Preko interneta, sem "prvog ventila" teško da ćeš dobiti pomoć, ali odlaskom kod doktora mislim da bi sigurno dobila pomoć. Srećno!

a otkud ti pravo da nekome ko veruje u nesto (boga, sebe, kakvu god silu...) kazes da od toga nema vajde? Dokle god verujemo (u sta god), IMA NADE (snaga podsvesti je cudo), i ti nebi trebalo da ljudima "otvaras" oci, a tvoj izbor je tvoja stvar. Pa, i ljudi ozdrave jer su VEROVALI da su uzimali lek (placebo), dakle nista bez vere u nesto...



p.s. izvinjavam se sto je off topic, ali, bas si me naljutio
jos nesto, stefy, kako kazes, imas coveka koji je dobar prema tebi, a sada ti budi dobra prema sebi. Pronadji nesto sto ce da te pokrene, izadji iz sobe, prosetaj, nauci jezik, upoznaj ljude, procice taj tezak period

probala sam sve,drzim do sebe,mislila sam da ce mi pomoc kreme,lezanje u kadi,ali to pomogne samo jedan tren,a dalje,misli mi toliko prodiru kroz mozak da me i glava boli,dusa puca,mislim da sam u strahu da on mene ne voli premda to kaze,ja mislim da nije istina,da mu ne udovoljavam,kad ne moze da se druzi s menom,vec otiso da grilla sa prijateljima,ili sam toliko dobra prema njemu da on to iskoristava i misli da moze s mene sta hoce,a meni je dosta da me se potrckava i igra smenom,to boli

Razumem, a ti si tamo, gotovo, na njegovoj teritoriji, i sem njega, nemas nikoga. Vracam se na ono, moras da upoznas ljude, nadjes prijatelje. nemas nista od toga sto se lose osecas, teska si samoj sebi, a pocinjes da pislis da si teska i njemu. Pa, kazi mu da si usamljena, pozali mu se.

jesam i on me potepsa i kaze proc ce i to,ali nemam s kim komunicirat jer na kurs cu tek moci kad se vjencamo jer je besplatan,znam da mi samozalijevanje nece pomoc,a kako da pocnem mislit ili krenut od sebe,jer sam toliko izludena

nesmes da budes toliko negativna, sebe uvlacis u jos gore stanje. nadam se da ce Garfield da se javi...

pozdrav, i ima nade

garfield je sebican,misli da ja mogu reci decku daj me vodi kod psihijatra i prevedi mi a uostalom samo jedan pregled se placa 10 eura,a kaj da ja sad radim

Nazovite to kako hocete, ali niko nije duzan da preuzima odgovornost za Vas zivot u virtuelnom prostoru pa ni Garfild. Lepo sam VAm rekla - ako ste suicidni ni u jednoj zemlji VAs nece odbiti sluzba javnog zdravstva pa ni u Nemackoj, a od toga sto cete meni da pisete privatne poruke u stilu "niko mi ne moze pomoci, hocu da se ubijem" i da onda ocekujete da ja saucestvujem u tome - zao mi je ali to tako ne ide. Cini mi se da Vasi postovi dramaticno odudaraju po stilu i tonu od postova nekoga ko je zivotno ugrozen a sve vise mi lice na postove nekoga kome je van pameti dosadno, sto ste i sami rekli. Suicidnost i depresivna kriza tog intenziteta - ako uopste kod VAs postoji - ne moze se 'leciti' preko foruma. To su ozbiljne stvari. A ako ste mogli da idete kod lekara zbog bolova u kicmi, sigurno da mozete potraziti i psihijatrijsku pomoc. ODlucite sta su Vam prioriteti.
I jos - moram da primetim da je u NEmackoj izuzetno jeftino ici kod psihijatra. Nasuprot svim mojim ocekivanjima.....

I ja rekoh nešto slično, pa me nagrdiše.
Potpuno se slažem sa Garfiled-om!

Hm, cini mi se da ste zaboravili jednu "sitnicu" ...... DEVOJKA NE ZNA NEMACKI JEZIK !!!

Garfield je u pravu....
Uostalom,ni ja ne verujem da joj internet moze mnogo pomoci.Ok izbaciti to iz sebe,mozda sam kontakt sa bilo kim o bilo cemu pomogne u takvoj samoci,ali resenje samog problema (suicida za koji bas i nisam najsigurnija da postoji....)tesko da ce doci ovim putem...
Prvo,mozes i moras sama sebi da pomognes....Moc volje je zaista cudo...Placebo je zausta dokaz za to....(posto sam med.radnik znam zenu kojoj je "depresija" lecena i izlecena jednim jedinim vitaminom c datim-potkozno....Medicinari ce me razumetiii...)
Dalje,treba sa deckom da razgovara.Ako joj opet kaze da ce to proci treba da kaze da to vec duze vreme ne prolazi,da insistira na razgovoru....
Treba da se druzi....Pa nisu njih dvoje valjda jedini koji znaju srpski,pardon hrvatski,ja se izvinjavam....
Ne znam,to je moje misljenje...
PS.SAMO 10 evra!!!!Pa ovde ako dete ima temperaturu pedijatru da ga poslusa i pregleda grlo platis od 1000-1500!A da ne pricam o pentaxim vakcini,koju smo za sve doze platili 12000....

Stefy,ako je vec tvoj decko (kako kazes) dobar prema tebi,mislim da treba da budes iskrena sa njim i ispricas mu kako se osecas i da ce te on razumeti najbolje od svih.Inace,pokusaji svih nas su uzaludni ukoliko ti ne zelis da napravis korak ka resnju problema i ukoliko budes u fazonu "ne zivi mi se,nema mi pomoci...".Ako ti je vec dosadno,moras se organizovati i ispuniti sebi dan.Najgore je biti sam sa svojim mislima,sedeti i cekati...Citaj nesto,radi nesto sto volis,sredjuj sebe,trci...ili nesto slicno!