Pozdrav svima.
Nazalost kao i alleksa85 i ja sam vas novi clan.
Zelim da vam ispricam ovu pricu koja mi se desava u zadnjih 7 dana jer mi je tesko da pricam sa bilo kim a da ne zaplacem i osetim se jadno.Ipak bez obzira sto ce ovo procitati puno ljudi ova bela stana deluje intimno a ja moram nekako da se emocijalno ispraznim.
Prica pocinje pre godinu i po dana u Kikindi.
Moja majka je obolela od karcinoma grlica materice i pritom su se javile komplikacije usled rasta karcinoma koje je pritiskao neke cevcice koje sprovode mokracu od bubrega ka besici(koliko sam razumeo tu pricu).Sve u svemu bubrezi su prestali da joj rade i ugradjene su joj perkutarne nefrostome u oba bubrega(plasticne cevi koje izlaze iz bubrega i na njih se pricvrscuje kesa za urin).Te nefrostome moraju da se na svaka dva sata ispiraju fizioloskim rastvorom da se ne bi zapusile.Ako se zapuse(sto nam se i desavalo)moraju ponovo da se buse bubrezi i ugradjuju nove nefrostome i to je jako bolan proces,tako da smo se moja sestra i ja maksimalno trudili da odradimo sve sto je potrebno samo da je ne bi izlagali dodatnom bolu.Posto su bubrezi prestali da rade majka je od prosle godine (mislim juna meseca...) stavljena na dijalizni program.Dijalizira se dva puta nedeljno,utorkom i subotom(ovo napominjem jer ce kasnije postati jedan od vaznijih detalja).Ovde ima jedna stvar koju vam nisam ispracao.Pre nego sto ce joj biti ugradjene perkutarne nefrostome nefrolog ju je poslao u BG da joj to ugrade. Nefrolog u BG ,dr Anojcic mislim da se preziva ,se bio skoro naljutio na ne profesionalnost kikindskog nefrologa (dr Pavlic)jer je napisao da se urade oba bubrega pri cemu nam je objasnio da ne postoji covek koji bi mogao da izdrzi taj bol,i da se radi prvo jedan pa posle nedelju dana drugi bubreg.Kada joj je uradio prvu nefrostomu vratili smo se za kikindu,ali posto je bio petak a mi smo dosli posle radnog vremena nije bilo nefrologa,dezurni hirurg nije ni procitao otpusnu listu iz BG u kojoj je pisalo da treba ispirati nefrostome ne svaka dva sata i da treba da ukljuci antibiotike.Sve u svemu majku nije niko pogledao do ponedeljka.U ponedeljak me je majka nazvala i rekla da bi trebala da ide kuci jer joj je dr Pavlic tako rekao. Ja sam inace programer i sticajem okolnosti radim u Kikindskoj bolnici program za elektronsko fakturisanje i sve ih skoro poznajem,navise ljude ukljucene u to fakturisanje,glavne setre,administrativne radnike...(nebitna digresija ali vazna da razumete neke od mojih kasnijih stavova).Posto poznajem glavnu sestru na hirurgiji (hirurgija i nefrologija je u kikindi na istom spratu) zamolio sam je da porazgovara sa dr Pavlicem da ako je moguce majka ostane na lezanju kod njih do petka jer treba opet da idemo u BG na ponovno ugradjivanje druge nefrostome.dr Pavlic je pristao i po prvi put joj vade krv od petka do ponedeljka i konstatuju uremiju(kreatinin i urea odu nebu pod oblake i nije bezazleno stanje po organizam).I tako pocinje dijalizni program....
Tada kada su je hitno prebacili na dijalizu niko nam nije nista ni javio,nego sam uz pomoc prijatelja koji rade u bolnici jedva nasao jer niko od sestara nije znao gde je.Ovde sam se malo bunio i zalio na rad dr Pavlica u kikindskoj bolnici,cime sam samo gore napravio svojoj majci, tako da sam tu naucio vaznu lekciju da pacijent ne sme da se zali na rad lekara.Tokom narednog perioda nije se desavalo nista nenormalno,vazda frka i grc da se spuste kreatinin i urea da moze da stigne do kamenice na zracenje.Najzad kada smo i to uspeli zbog svog stanja morala je da se dijalizira u novom sadu jer u kamenici nemaju dijalizu.Pri tom dobijamo propratno pismo od doktorice na dijalizi (dr Milicevic)da je negativna na hepatitis b,hepatitis c,i hiv. Dijaliza u NS je protekla u najboljem redu(koliko je nama poznato).Dijaliza u NS je bila novembra meseca 2009 (ako se ne varam).Tada je imala neke "antene" (ja sam ih tako nazvao) iz vrata na koje se dijalizirala.Po zavrsenom zracenju vraca se u kikindu i lekari nam kazu da treba na ruci da se ugrade te antene. Odlazi na tu intervenciju i tokom intervencije dozivi klinicku smrt.Hirurg je rekao da je greska anesteziologa i posto nam ju je bog vratio nismo dizali veliku frku oko toga,vise zbog ne upucenosti a i zbog straha da ne izbaksuziramo nesto,jer covek bas i ne razmislja savim normalno kada je u strahu za najmilije.A i moj posao u bolnici je nekako od prvog dana vise kletva nego pomoc za moju majku.U par navrata mi je zaista puno znacilo sto poznajem odredjene ljude da mi pomognu ali sta god da se desilo a da je bio njihov propust majka bi rekla cuti i pusti da ne pravi meni problema.Tako i ovo.
Ovo je bio uvodni deo price koja me razdire. Sada dolazi glavni problem.
02.10.2010 tj u proslu subotu,majka dolazi sa dijalize i sva je u suzma. dr Plemic (lekarka na dijalizi) joj je rekla da je pozitivna na hepatitis b od avgusta 2010 i dala joj je papir na kome pise da je pozitivna i da je avgusta prijavljena zavodu za javno zdravlje.Na tom papiru stoji da je izvestena 02.10.2010 ,3 meseca po dijagnostikovanju hepatitisa b!!!!!! Majka sva izbezumljena nam govori da moramo svi (cela porodica) da dodjemo u ponedeljak 04.10.2010 na testiranje na hepatitis b i da je pitala dali je ona jedina i da su joj rekli da i ih ima 6-7.U prvi mah nisam ni bio svestan o cemu se radi ,prvi put sam cuo da postoji ta bolest(doduse decembra meseca prosle godine sam pazario N1H1 dok sam radio po bolnici pa sam lezao na infektivnom gde su doveli jednog decka (intravenski zavisnik o heroinu) koji je imao hepatitis c tako da sam znao da je to nesto opasno ali nisam onda ,kao ni sada svestan sta je ta bolest i sta se desava kada je imas).Posto se cela porodica uplasila,najvise moja sestra jer ona najvise izlozena kontaktu sa majkom,poceli smo da trazimo na netu kakva je ta bolest.Mozete samo zamisliti nas strah kada svuda pored te bolesti stoji jos niz najstrasnijih bolesti na svetu.Od 02.10.2010 stah je postao stalan gost nase porodice.Svi smo bili preplaseni,ja mislim da sam najvise.Glumim pred svima jakog coveka,organizujuci faktor porodice,dogovaram se sa svima,kada cemo u bolnicu gde da se nadjemo,pomeramo obaveze,hrabrim sve,animiram da ne mislimo o tome sta nas ceka...a najradje bi plako i zabio se u cosak.I dosao je 04.10.2010 dodjemo svi mi u bolnicu,sestra ode do dijalize da im javi da smo stigli a ja ostanem sa decom u bolnickom parku da ih animiram i ohrabrim za vadjenje krvi jer do sada nisu nikada vadili krv.Posle nepunih 10 minuta dolazi sestra i kaze da necemo vaditi krv i da moramo da se javimo izabranom lekaru koji ce nam dati uput.Ja pobesneo ,ne mogu da verujem koliki bezobrazluk,posle tri meseca od zaraze nam kazu sada ne mogu ni da se udostoje da izvade krv.Kao dr Plemic je rekla nasoj mami da mi dodjemo samo da bi je utesila jer je bila jako potresena!!!Nekako se smirimo i sestra pocne da mi prica njihov razgovor.Naime nema 6-7 zarazenih osoba vec samo 2,moja majka i gospodin P(namerno necu napisati njegovo prezime jer covek nista nije kriv)koji isto ima perkutarne nefrostome.Naime oni su dobili hepatitis b u beogradu jer njih dvoje jedini idu tamo i uslovi nisu idealni jer ipak to ambulanta i da je ona javila njim da su ta dva pacijenta zarazena tamo i da povedu racuna o higijeni.Da je majci uradjen ultra zvuk jetre i da je jetra u redu.I sta cemo mi se pokupimo i odemo kuci i ispricamo majci sta su nam rekli.Kada smo stigli do dela sa ultra zvukom,mama kaze da oni njoj nisu radili ultra zvuk od odlaska u kamenicu!!!.Ja sav u cudu pitam je ponovo hajde razmisli tako su nam reki,ona kaze je 100% sigurna...U tom trenutku ja pocnem da sumnjam u pricu koju su nam ispricali i nadjem broj telefona od gospodina P i nazovem ga.Covek je stvarno bio ljubazan i zaista je sasosecao sa nama ali poenta price je da nije bio u BG vec tri godine!!! Da je njemu novembra 2009 receno da ima hepatitis b i da je on ubedjen da je dobio na dijalizi ali posto mu se cerka nalazi na vaznom mestu u nekoj drzavnoj upravi nije zeleo da dize prasinu oko toga ali je nazalost zarazio i svoju zenu jer mu niko nije rekao kako treba da se ponasa(rec je o starijoj osobi).Sada nam je postalo sasvim jasno da ovo vise nisu cista posla i da neko pokusava nesto da zataska.Tokom razgovora sa gospodinom P ustanovili smo da on kao i moja majka leze na istom odeljku(oni to zovu boks),istom krevetu i koriste isti aparat za dijalizu,on se dijalizira ponedeljkom a moja maka utorkom.Tako da smo mi zakljucili da se moja majka zarazila verovatno od njega preko tog aparata.Mozete samo zamisliti nas bes u tom trenutku.Pozvali su nas da nas testiraju,pa se nisu pojavili,slagali za ultra zvuk,slagali za gospodina P.Sutradan 05.10.2010 sestra i ja odlazimo u privatnu laboratoriju u testiramo se na hepatitis b.Odlazim u zavod za javno zdravlje da se zalim na nacin na koji su lekari postupili sa nama,i tamo taj covek(zaboravio sam prezime) se prenerazio kada je cuo pricu i rekao da dodjemo ko god hoce da se testiramo na hepatitis b, i dobijam obecanje da ce ispitai sta se desilo jer im je on i predpostavljeni(koliko sam ga razumeo).Moja zena odlazi da se testira 06.10.2010 u privatnu laboratoriju. 07.10.2010 moja supruga dobija rezultat da je negativna (0.75 necega(ne pise cega)) ali je referentna vrednost 1.Porodica donekle postaje ohrabrenija da ce sve mozda i biti u redu i da cemo ovu nocnu moru kao i predhodne ostaviti iza sebe i nastaviti dalje.08.10.2010 stizu rezultati za moju sestru- granicno negativan (1,75)ponoviti za 3-4 nedelje i moji- granicno negativan (1,14) ponoviti za 3-4 nedelje.Tako pise na rezultatima dok nam je zena iz laboratorije rekla da smo pozitivni!!!Ne znam dali moze recima da se opise osecanje koje smo doziveli.STRASNO!!!!!!!!!!!!! U tom trenutku zivot vise nema tok koji je imao,sve ladje su mi potonule,svi planovi,sve radosti,sve sto sam zeleo vise nije postojalo,postoji samo HAPATITS B. Kao manijak citam sve sto nadjem ,sto vise citem sve mi je losije,LEKA NEMA!!! Majka je izbezumljena ,place bez prestanka,preti da ce se ubiti,govori da je svoju decu UBILA! Lomovi su veliki,ja kao "glava porodice" pokusavam da je smirim,izigravam hrabrog gasu a kraickom mozga razmisljam kako i gde da zavrsim sa ovim zivotom jer ja imam neizlecivu bolest!!!Stasno!!!Sa rezultatima odlzimo na dijalizu dobijamo uput na infektivno.Tamo sam lezao decembra prosle godine od N1H1 pa poznajem doktorku .Ona gleda rezultate i ne zna sta da mi kaze,ne zna sta znaci granicno negativan,pita da li smo dolazili u kontakt sa njenom krvlju...Pa jesmo nije da nismo ali nismo znali da je to problem!!Ali i pored toga njoj nije jasno kako se mama mogla razboleti ako je vakcinisana,jer na dijalizi moraju biti vakcinisani sa 4 doze. Posto ne razume rezultate salje nas da ponovo vadimo krv i uradimo ultra zvuk gornjeg abdomena.Sa tim papirom odlazimo u zavod za javno zdravlje i ponovo kod tog coveka(kojem sam zaboravio prezime mada mislim da je dr Tonkovic).On nam daje uput da vadimo krv i kaze da se raspitao za nasu majku i da je ona lezala na infektivnom zbog hepatitisa b.Ja mu kazem da to nije istina i da nazove ako moze sada dr Markovljev i da je pita jer sada dolazimo od nje.(Doduse jeste lezala na infektivnom ali ne zbog hepatitisa b vec zato sto sam ja isao na more i zamolio sam dr Markovljev da je primi na lezanje dok ne dodjem sa mora,na cemu sam joj ja neizmerno zahvalan).Na tu moju primedbu on kaze da ocigledno neko njega laze,i dogovaramo se da cim budu bili gotovi rezultati da mu se javimo...sto i nameravam).To se inace desavalo danas 11.10.2010. Nakon tog razgovora odlazim na dijalizu i trazim dr Milicevic da popricam sa njom(bila je na godisnjem odmoru i sve informacije su dolazile od dr Plemic a dr Milicevic je nacelnica).Primila me je i pocela je da mi objasnjava,mojoj majci je ustanovljen hepatitis b februara 2010!!! Ja kazem da je meni dr Plemic napisala da je avgusta 2010.Ona kaze da je najbolje da pozove dr Plemic i da ona prisustvuje ovom razgovoru.Apsolutno se slazem i sacekamo dr Plemic. dr Plemic donosi dosije i kaze da je majka od februara 2010 prijavljena zavodu za javno zdravlje kao hepatitis b pozitivna i da je sa nom uradjena epidemioloska anketa.Ja u tom trenutku uzimam teleon nazovem mamu i stavljam je na spikerfon i pitam da li je to tacno.Mama placucu kaze da nije ,sa nom niko nije nikada pricao o hepatitisu b sem u subotu kada joj je prvi put receno.Majka pocinje jako da place i dr Plemic kaze da spustim slusalicu i kaze mi.Sa majkom zaista niko nije pricao,on i neka zena iz zavoda za javno zdravlje su same popunile anketni listic i posle toga joj je dr Plemic rekal da je moja majka tu i ako hoce da ode da porica sa njom.Ona ju je zacudjeno pogledala i rekla ali tamo su sa hepatitisom b,dr Plemic kaze pa naravno ,ta zena(moram joj saznati ime ,jer hocu da odem pa da pricam sa njom),se okrenula i rekla ja tamo ne ulazim i otisla.Inace ovo mi je dr Plemic ispricala kada je dr Milicevic izasla iz kancelarija i ja sam insistirao da ponovi pricu pred svojom nacelnicom.Verujte mi ni jednog trenutka dr Milicevic nije bila iznenadjena tim gestom ,sto me je zapanjilo.Receno mi je da je majka uredno vakcinisana i pokazali su mi parce papira (otkinuti cosak od sveske)na kome su pisala 4 datuma.Ja sam bio izgubljen nacisto ,nisam mogao da verujem da se to meni desava!!! Osecao sam se kao najvece djubre koje postoji. Zar je to moguce,lekar da tako nesto kaze!!!Odavno su meni pricali da je lekar samo zanimanje kao i bilo koje drugo,ne vole oni da pomazu ljudima(u sta sam ja naivno dugo verovao) oni vole pare,radili ne radili plata dolazi.Zarazio nekoga ili ubio..nema problema ako si lekar,sve mozes!Posle tog razgovora odlazim kod radnika koji je zaduzen za prava pacijenta i koji mi kaze da ne zna sta treba da radim!Ne zna kome da se zalim!Odlazim u lokalne novine da ipricam moju muku a oni kazu ne bave se istrazivackim novinarstvom!Pa ne znam sta vise da radim,kome da se obratim,hocu da nam neko pomogne!Ali ko!
Osecaj je uzesan,ne mogu vam ga opisati.Sumnja je velika,sta ih sprecava da kazu da sam negativan a da sam pozitivan,isto i za moju sestru?Ima li resenja za ovo ludilo koje je nastupilo?kako se izboriti sa tim lazima i tom bolescu koju su nam nametnuli!!!
Osecam se UZASNO!STRAH ME JE!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
?
