Ja ću umreti od stresova!!!!!!!

Juče je mamina prijateljica pričuvala mamu dok sam otišla u kupovinu, da bi mi ta ista prijateljica danas, 20 sati nakon toga, rekla da joj je mama tražila da joj iz fioke da 3 tablete Fenobarbitona, da stavi u neku kutijicu i da joj stavi izmedju dušeka!! Što je ova i uradila!!!!!!!

Srećom, sve je na broju, a obaška što je tim lekovima istekao rok (imamo ih u kuć od prethodne operacije glave koja je bila pre 13 godina).

Kako da reagujem? Da li da mami bilo šta pominjem (uzela sam to a da ona ne vidi)?? Ovoj sam redno, sve po spisku, i seme i pleme ("prijateljici")!!

Ne verujem da bi me mama bilo šta pitala (očigledno nije uspela da dohvati kutijicu, čim su sve tablete na broju) sve i da ne može da nadje (a sada više neće moći). Kako da se postavim??

I onda dobijam savet "Moraš da izadješ malo, neka neko pričuva mamu!!"

KO??!?!? Ja ne mogu da verujem koliko su ljudi debili i šta sebi dozvoljavaju. Ajd mami da otpišem na bolest, stanje i želju da se sve ovo što pre prekine, to i mogu da razumem sa neke strane, ali da zdrava, prava i normalna žena napravi ovakav potez, meni je to potpuno nerazumno. I kako onda u nekoga da imam poverenja??!?!
U nju sam zaista imala!!!!!!!!

Stvarno - svasta!!! Blesave zene - dakleeeee!?

Nego, kolko ja shvatam, mama ne moze ni makac iz kreveta, zar ne? amoze da dohvati vodu sa stocica, ili pored kreveta? Pa onda sta ima d aje bilo kome ostavljate - ona je bolesna ali nije maloumna, za sat vremena ili dva, nista nece da joj bude i d aje ostavite samu: ne moze da padne (zagradite je stolicama), moze da dohvati vodu, zbrinite je pre nego sto odete, ostavite telefon pored nje i - izadjite napolje da obavite sto se mora obaviti!

I opet - IDITE KOD VASEG PSIHIJATRA za pomoc Vama ako stvarno ne mislite da umrete od stresova.

Mami kazite da ste nasli lekove, i pitajte je za sta su joj bili potrebni (ko zna sta joj je bilo u glavi a sa tri tbl barbiturata ne moze d as eubije pa ono - nikako, tako d ane verujem da je to inace bi joj rekla d ajoj da celu bocicu!). Mozda ne bi bilo lose da pozovete neuropsihijatra da VAm dodje kuci i pogleda mamu i rezultate koje imate i terapiju koju mama dobija i da joj da neku adekvatnu terapiju.....Ja bi svakako to ucinila na Vasem mestu. Drzite se. Pisemo se.

Da, mama ne može ni makac iz kreveta, ali tako sjajno odgura sve stolice koje ja i inače stavljam oko kreveta noću sa jastučićima sa strane da se ne nažulja, pa kad ih odgurne, onda joj obe noge spadnu dole, srećom pa se zadrže na ivici kreveta, tako da nema šanse da izadjem i da je ostavim samu, može zasigurno da se smandrlja.

Nemam pojma odakle joj ideja da traži baš taj lek i baš tu količinu, osim što sigurno ima sećanje da se osećala sjajno dok ga je uzimala - totalno stondirano i opušteno, smireno.........kako je i bilo.

Pa ja jedino konjicu da dovedem ovde da je čuva kako bih otišla i ko čovek se ispričala tamo sa doktorkom a da ne zovem svaki čas kao pomahnitala, jer vidite Vi kako ljudi rezonuju stvari, a to nije glupa žena, nije neobrazovana, znam je ceo svoj život, pa imala sam poverenja da je ostavim sa mamom!! Kako mogu da znam šta će kome pasti na pamet.

Da sam i jednim delom sumnjala da može da uradi takvu glupost, pa ne bih ni do sobe otišla da ih ostavim nasamo, a kamoli da izadjem. Sada mi se javilo još veće nepoverenje u ljude, jer ova svakako nije bila kandidat za ovakvu lucidnost!!


Ja jedino mogu da pozovem privatnog neuropsihijatra, mogla bih i ovu svoju doktorku, jer ona to i jeste, ali zasigurno ona ne ide u kućne posete (koliko sam uspela da shvatim), fizički nema vremena za to. A ovi iz doma zdravlja zasigurno ne dolaze na kućnu adresu.

Pokušaću da joj dam Persen ili kapi valerijane, to je još bolje, jer su kapi u pitanju, pa da vidim da li će je to primiriti. Nadam se da valerijana ne utiče nepovoljno na Mazepin koji sada uglavnom samo i pije.

Juče zaboravih da vam postavim slike. Svakim danom je sve bolje i bolje.

Na onoj manjoj, onaj deo kraste i dalje stoji, ali omekšava lagano



A na velikoj je počela da se odvaja:

Super! A oni sa strane? Jos uvek pod kontrolom ili je crvenilo proslo?

Kako se mama oseca? A vi?

Crvenilo je pod kontrolom, samo nestane kada je okrenem na drugu stranu, ali i dalje mažem Herbanet, nek joj hrani kožu.

Imale smo sinoć "cirkus".


Bilo joj je jako loše (mada ona nikakav doživljaj tog lošeg nije imala). Rekla mi je da joj je vruće po vratu, ja krenem da stavim ruku pozadi, vidim sve one vene na vratu koje kucaju kao lude. Htedoh da izmerim puls, nije bilo šanse da izbrojim koliko je brzo tuklo. Stavim joj digitalni aparat na ruku, pritisak 75/49 a puls 173.
Uzmem aparat sa živom, pritisak 80/70. Zovem Hitnu, neće da dodju.........

Nemam u kući Bensedin, Bromazepam niti bilo šta od tih stvari, ali sam zato smrvila tabletu Persena, dala joj to da popija da bih smirila tahikardiju, skuvam supu iz kese i u nju ušpricam 5-6 doza šprica infuzije i sve to joj dam da popije. NIje se žalila na lupanje srca, ali je bila zadihana (ko i ne bi??!) i u roku od sat vremena joj se sve sredi. Pritisak 100/60 puls 93.

Nakon toga su krenula creva da joj krkljaju i tada je dobila proliv!!! Užasan!!

Ne znam da li je od tolike količine fiziološkog i supe, možda reakcija organizma, ali pre bih rekla da je sve ovo što se dešavalo bila uvertira za taj proliv. Kao da je otrovala stomak. (biće da jeste sarmicama od zelja, jer problem sa stomakom ima i drugarica koja ih je takodje jela).

Ja sam prvo mislila da nije trovanje Fenobarbitonom, medjutim nije ga pila (zvala sam "drugaricu" kaže da joj nije dala, a posebna je priča što se ona gospodja sada ljuti na mamu, tobože "Kako me je mama nasankala da joj dam, ona mi je rekla da to pije!!" Ovaj razgovor se dešavao danas, usput je meni natrljala kako je bila u Hitnoj, jer je dobila anginozni napad nakon našeg razgovora ,a usput kad sam joj ponovo rekla šta je mogla da napravi i mami i meni, da još ja idem na saslušanja, ladno mi reče: Ma daj Majo, u takvim slučajevima se autopsija ne radi!!! U fazonu: nema veze što bi mama umrla.

U šoku sam od njenog bezobrazluka i tako niskih i glupih pokušaja da spere savest. Rekoh joj: Kako te je nasankala mama, kakve ima veze šta ti je ONA rekla, JA sam ti rekla to i to, a ti slušaš osobu koja je juče pričala da je trudna!!!?!??! Kažeš da misliš da si uradila ispravnu stvar i da te je mama nasankala da uzima Fenobarbiton kao redovnu terapiju, ako je tako, zašto bi bilo potrebno da bočicu u koju si stavila lekove sakriješ??!??!?!?

Mene je našla da farba!!

To je sada nebitno više.........


Mama je i jutros nakon doručka (hleb puter i čaj) opet imala nalet proliva, nije trebalo da joj dajem puter, ali nije ga mnogo ni pojela, tek, opet ima proliv. Samo joj još sada i dijeta treba!!

Sinoć joj nisam dala Karbapin (jer i on obara pritisak), jutros sam joj dala. Kako mrzim kad ja sama moram da joj odredjujem terapiju, a nemam koga da pitam. Kome god kažem dijagnozu, niko neće da se bakće ni da priča ni da dolazi. Fuj!!!

Danas je pritisak malo niži 96/60, dajem joj na svakih par minuta po kašičicu infuzije sa malo vode. Sada se plašim da ne dehidrira.
Kasnije ću joj dati pirinčanu vodu i bareni pirinač (za ručak).

Glava će mi eksplodirati, nisam više u stanju da mislim........

Draga Majjo, zaista me potresa cela vasa situacija. Nemogu da zamislim da su vas ostavili tako na cedilu, da sami razbijate glavu, i prilagodjavate se svakom novom incidentu (a jezim se samo kad pomislim do kakvih sve komplikacija moze doci, do kraja....). Dali vam dolazi medicinska sestra? Ima li vasa majka lekara opste prakse koji je prati? Nemoguce da niko nece da posveti par minuta? Kakav ishod jednostavno postoji za pacijente, u stanju vase majke, o kojim nema ko da brine? Zaboga!!!

Mogu samo da vam se divim, neznam da li se tako dobro snalazite iz iskustva, ili instinktivno. U oba slucaja zaista ste divni, hrabri, i svaka cast za vasu stalozenost u kriticnim situacijama.

Sto se tice proliva. Pokusajte naravno pirinac, testenine, sargarepu, cokoladu, banane. I na kraju ako nista ne pomaze lekovi na bazi loperamida.
Sto vise tecnosti, caj, limunada...

Verujem da ste vec premoreni, nezna se kad ce sve da se zavrsi, nezaboravite ipak da kazete vasoj majci, sve ono sto biste voleli da zna, pre rastanka, dok jos imate mogucnost, dok je svesna. Mozda sad nemate vremena da mislite na to, ali za par godina, to ce da vam znaci.
Puno pozdrava, mislim na vas dve.

E pa gagi, to je na žalost naša slika i prilika, takvo nam je zdravstvo. O takvim pacijentima se ne vodi računa, možda će jednog dana i kod nas da zaživi palijativno zbrinjavanje pacijenata. To udruženje kod nas postoji, bila sam i tamo, razgovarala sa doktorkom, dolazila je ona i ovde, divna žena, to je po sistemu Belhospice koji je zaživeo u svetu, ali kod nas.........

Medjutim, i njima je radno vreme od ponedeljka do petka, do 16 časova, a onda - parola "snadji se".

Što se tiče ovih medicinskih stvari koje ja znam, to sam sama godinama prikupljala znanje iz oblasti koje sam morala da savladam, prirodom maminih bolesti, kasnije i mojih i iz čiste radoznalosti, jer medicina je moja tiha patnja i neostvarena želja. Oduvek sam bila takva, odem sa društvom kod nekoga i ukoliko u kućnoj biblioteci ugledam neku med. enciklopediju, kao hipnotisana idem ka njoj i dok se drugi zezaju, ja čitam..... ...i "učim". Jednostavno mi takve stvari lako ulaze u glavu. Sa druge strane slušam tudje priče, skupljam savete, pa onda izvlačim ono što mi se učini najbolje i najlogičnije.

Ovo su čudne situacije, jer sam po prirodi paničar, a sada valjda sebe kontrolišem, da mama ne bi videla, pa mi valjda zato i mozak tako radi. Jesam i tremaroš, ali me uvek hvata pozitivna trema, pa se valjda tako i priberem i vrtim u glavi šta je najbolje.

Što se tiče priče sa mamom, ne postoji ništa što joj već nisam rekla (od bitnih stvari), a što se emocija tiče, ona ih izbegava maksimalno.

Danas je u jednom momentu rekla kako joj se sve smučilo, i ležanje, i bolest, i život i opet je ponovila kako bi se sa terase bacila samo da može. Onda sam joj mirnim tonom objasnila da ne misli o tome, da smrti bez sudnjega dana nema i da ni ona ni ja nismo te koje odlučuju o tome. Pitala sam je da li bi volela da posle ja ceo život patim zbog toga i šta misli kako se ja osećam kad se ovoliko trudim a ona bi to da odbaci.
Ona kaže: "Vidim da se trudiš, lavovski se boriš oko mene a meni je krivo što te toliko mučim. Objasnila sam joj da to za mene nije mučenje i da to radim iz ljubavi prema njoj, iste one koju je ona ceo život meni pružala i da je eto, sada došlo vreme da joj ja to vratim i da joj pokažem da nije uzalud protraćila život i da je od mene napravila dobro biće.

Onda smo obe zajedno otplakale i dogovorile se da o tim stvarima neće više da misli. Iskreno se nadam da neće.

Inače, danas je bolje, nakon ručka nije više imala proliv, pritisak je oko 100/60. Prevrćemo se, čistim rane, one su ok, nisam danas stigla da ih slikam, jer sam na celu priču tumbala celo kupatilo i krečila ga .
Iako sam premorena, moram negde izbaciti negativnu energiju, kad već nigde ne izlazim, ovaj rad mi dobro dodje, da se izduvam malo.
Možda sam ja blesava što se sada na to trošim, ali jednostavno moram.

Cao Majjo,

Sta da Vam kazem, ni ovde zdravstvo nije primerno, bolnice su prepune, klinike, staracki domovi, itd...., jednostavno stanovnistvo stari, a lekara i medicinskog osoblja nema dovoljno, tako da je i ovde zalosno.
Drzava bi zelela da razvije "kucnu hospitalizaciju", da pacijenti imaju na raspolaganju svu medicinsku opremu, i svakodnevnu medicinsku negu, kuci. Naravno iz finansijskih razloga, takvo lecenje je mnogo jeftinije od lezanja u bolnici, ali ovde je mentalitet ljudi mnogo drugaciji, tako da familija nece da se zalaze i zrtvuje za svoje rodjene i da ih prime kuci na negu. Lakse je poveriti ih u ruke "profesionalcima", pa kako im bude.

A kod nas, familije pokusavaju da ispostuju svoje drage osobe, ili "tradiciju", ne traze mnogo od drzave, a i to malo sto traze.....

Drago mi je da imate tako divan odnos sa vasom majkom, svaka cast!
I zelim vam, obadvema, da se sve nastavi sto bezbolnije....
Puno pozdrava!

Gagi i moja prva misao je bila da je bolje da je pod nadzorom, medjutim kada je situacija ovakva kakva jeste, gde joj na žalost niko ne može pomoći i kad je maltene dogurano do samog kraja, moja misao je bila da ćemo biti zajedno, da ću učiniti sve da bude na svome, da ima svoj pogled kroz prozor, da ima mene za i najmanju sitnicu.
Nisam tada mislila uopšte o sebi da li ću i kako moći sve sama, jedina misao mi je da joj kraj učinim što "komfornijim" (ne mogu bolji izraz da nadjem!). Znam da će to biti jako teško za mene, ali kao što već rekoh, nije zaslužila da umre negde sama, u nekoj bolnici okružena nepoznatim ljudima. Bićemo zajedno........

Garfield, ne znam šta da radim, mama je počela dobijati anksiozne napade (ili to bar meni liči na ona moja stanja. Sva je preplašena, cela se trese, kad je upitam šta joj je, kaže da se plaši svega.

I da diše i da kašlje i da se okrene i bola, i da gleda i da leži, kaže da se baš plaši svega, da joj je jako vruće, da cela kuva i da joj igra i želudac.

Ja bih rekla-pravi panični napad.

Pokušavam da je smirim disanjem, uspevam po malo.....

Bila mi je med sestra i dala mi je Bromazepam za takve situacije. Nadam se da će koristiti i da joj od toga neće opasti pritisak.

Majo, je l mama ranije patila od panicnih napada ili da li se nesto slicno ranije desavalo ili je ovo novo za Vas? Ako se ovo nije ranije desavalo, moze biti dase radi o nekoj promeni na mozgu.....Zaboga miloga, pa zar je moguce da ne mozete da dobijete nikakvu psihijatrijsku konsultaciju da neko izadje na teren...? Uzas jedan....Vidite, sto se tice lekova.....posto je vec tako kako jeste...ako se radi o panici...Moj Vam je predlog da batalite Bromazepam, od njega vajde nema, nego da joj uzmete Xanax (aprazolam), on je i anksiolitik i antipanik, deluje delimicnoi sedativno, uzmite onaj od 0,25mg pa probajte da joj date uvece pola i ujutro pola (Boze sto mrzim da ovaklo ordiniram terapiju preko neta, to je protiv svakog mog principa zdrave pameti ali ....kad niko nece da Vam dodje, bar da pokusam da VAm pomognem nekako).
On ce joj malo oboriti pritisak (svi ovi lekovi malo obaraju TA, za do 5-10 mm zive, sto nije strasno) ali joj dajte dosta tecnosti (slane supe) pa ce se to malo kompenzovati...I dalje me muci taj Karbapin sto pije....nisam siguirna da joj je to od koristi...Anyway, probajte sa Xanaxom pa mi javite kako joj je sa ovim najmanjim dozama pa ako treba da povecamo....Sigurno ce joj biti bolje nego sa Bromazepamom, koji je dlican anksiolitik ali ne za ono sto njoj treba.....

Nikada nije imala ništa ni približno ovome, uvek je bila smirena, glavna i odgovorna za paniku u našoj kući sam ja.

Jeste se desilo već jednom od kada je izašla iz bolnice, ali nije bilo ovako strašno. Ovo danas je baš bilo uspaničenog u stvari više preplašenog pogleda, bespomoćnosti i straha.......
Kad se desilo prvi put, bilo je u toku noći, isto se tako tresla... Na pitanje šta se dešava, rekla mi je da se plaši sebe, jer se pretvara u džangrizalo koje stalno nešto zanoveta, ali nije bilo ovolikog straha u očima. Ovo danas je bilo na ivici da pogled odaje i bol.
Ovo je baš pravo stanje straha, strah i panika u očima, cela je drhtala i govorila kako se plaši svega (ono što sam već napisala). Smirila sam je uz disanje i na kraju je zaspala (klasika, kao kod mene kad mi se dešavalo to, kada sam imala te napade).

A zašto Vas brine Karbapin (Mazepin)???
Rekli su mi da je to obavezno, jer može da se desi da dobije epi napad. O tome samo toliko znam. Iskreno da Vam kažem, kad krene ovo njeno drhtanje, koje se desi i bez ove panike koja se desila danas, ja se plašim da to nije neko pražnjenje u mozgu. Nije grand mal, daleko od toga, ali kao da dodje do nekog šmercovanja. Ali za ovo stvarno nisam kompetentna, možda samo ja nagadjam. Meni na to liči......

Druga stvar a vezana za isti lek, meni ovaj njen doktor ništa nije rekao koliko dugo da ga uzima!!! I kad se izbacuje, saznala sam da mora postepeno, nikako naglo, ali opet, nisam ja ta koja treba da donese tu odluku. Ma užas!!!!!

Pokušaću sutra preko ove organizacije da pitam za neuropsihijatra, psihijatra ili koga već, da vidim da li dolaze na teren, jer svakako će mi trebati recept za Xanax, ako ne uspem od njih da ga dobijem, pokušaću preko kućne nege iz doma zdravlja. Ali ta dr koja dolazi, ona je internista. Danas mi niko od lekara nije bio, izuzev ove sestre, trebalo bi sutra da dodju, pa šta uspem.

Hvala Vam na savetima, javiću šta se dešava!!!



E sada, što se dekubita tiče, čini mi se u zadnja dva dana kao da rane smrduckaju, jer ja to stalno njušim, imam nekako utisak da se osećaju na streptokoku (kao onako kad boli grlo i ima gnoja, al ga opisah ), a inače na oko deluje ok, samo što je malo vlažnije, ona ogromna krasta je počela sve više i više da se odlepljuje (uslikaću sutra).

Zaboravih da Vas pitam: na šta ste mislili kad kažete da može biti da se radi o promeni na mozgu? Na kakvu promenu mislite? Na strukturu (povreda prilikom odstranjivanja tumora) ili na dešavanja unutar samog mozga?
Jel moguće da to bude posledica stresova od operacije i svega?