Dolče, nemoj da se brineš zadesiće i nju naša sudbina pa će onda da je pitamo.

Keti, ako majka NEMA MLEKA da li treba da bebu doji sa krvlju iz bradavica? Hoće li i tada biti zdrava i napredna?

Ja sam odgojena na kravljem mleku, moje dete je do skora pilo bebelac (i sve to zbog nedostatka mleka, očogledno genetska linija) i ni ja ni ona nismo ništa bolešljivije u odnosu na dojene osobe/decu. Kao mala bila sam često bolesna ali ništa više u odnosu na vršnjake koji su sisali.

Na imunitetu treba raditi: Zdrava ishrana, zdravo okruženje, i ono što svi zaboravljaju SPORT. Džaba voće, povrće, dodatni vitamini, ako se sport svodi na nedeljni seks, tračarenje uz kaficu, gledanje latino serija, a za decu na gledanje crtaća i sobne aktivnosti. Sport nije šetnja kroz grad i šoping, sport je da se izađe van grada i aktivno kreće i to ne jednom u mesec dana nego svaki dan. E, tako se dovodi u red imunitet i odraslih i dece.

Ma da, samo ste se vi poradjale i samo je vas bolelo. Sta drugi znaju, lako je njima, ne znaju oni vase muke. Mi ostale mame smo imale carobni stapic, nas nista nije bolelo, nama nije isla krv, mi nismo imale upale, mi nismo bile u neodumici sta i kako da radimo, sve nam je lako islo... ali, neka nas, videcemo mi kako ste se VI mucile...

PS. Ovo je tema o majkama i dojenju. Otvorite novu za imunitet. Da vam napisem kako je prvi korak: dojenje.

Pa, Remi i ja se nismo ni porodjale, nama je bas roda donela bebe.Secam se ko juce da je bilo, sedim sa suprugom ispred televizora kad eto ti je roda na vrata.Kaze dobro vecee, doneo sam bebu, sads am bio kod Remi, pa reko da svratim i kod vas...

Molim moderatore, ili cak i administratora da zabrani provokacije i zlonamerne komentare, i da se doticna Kathy upozori

Pusti je. Nije ni pročitala moju poruku kako treba. Da, da za sve su krive rode.

Ne znam za tebe Dolce, ali ja sam se porodila carskim rezom: Hm, porođaj nije boleo, ali posle... Eto, dadoh Keti još jedan razlog za napad. Ali, pre nego što nekoga napadne neka se malo pomuči da sazna prave razloge.
----



Dobro mi je poznato o čemu je tema. Priču o imunitetu GOSPOĐO KETI, Vi ste pokrenuli a ne ja: Dojite decu da ne budu bolesna, Dojite decu da ne budu bolesna, Dojite decu da ne budu bolesna, ... ako to ne uradite to je težak zločin ... bla, bla, bla, ...
Samo sam pokušala da stavim do znanja da dojenje i zdravlje deteta nisu uopšte uzročno-posledično povezani.

Uostalom, ovo je 21. vek i sloboda odlučivanja. Svako ima pravo da odlučuje. Ono što me nervira i provocira je kada mi neko govori šta TREBAM i MORAM da radim a ne pita se da li ja to MOGU.
Lako je zdravoj osobi da bude društveno pametna i ispravna. Mi ostali moramo da se snalazimo kako znamo i umemo.

Ja sam se porodila prirodnim putem, i porodjaj me je boleo isto kao i milion drugih zena ovoga sveta, i naravno nemam pravo niti hocu da kukam jer nisam jedina.Radila sam nocne smene u jednom korisnickom servisu do petog meseca trudnoce.I, posle ce mi doci neko i reci da sam razmazena, sirota ona, ima tesko zaradjeni dinar, jedina je u Srbiji bas je zalim.Vec sam ovde pominjala o trudu o dojenju, i necu vise, jer necu nekome da hranim sujetu, ocigledno neki ljudi uzivaju da drugima sole pamet.E, vidite vi Keti pricate o zaradjivanju, a ja taj zaradjeni dinar nisam ni imala, ni ja ni suprug od petog meseca svoga deteta, a ipak sam kupovala bebelac.I, onda vi pricajte nekome o odgovornosti, sram vas bilo, znam ja takve kao sto je ona, prica o dojenju, a pusi kao lokomotiva.Trubi se o dojenju kao da je neko maluman i ne zna koliko je bitno, a niko od njih nece da uradi nesto po pitanju stimulisanja istog , o edukaciji, o podrsCI.mENI JE PATRONAZNA SESTRA IZ GRADSKE BOLNICE ZVEZDARA BEOGRAD HTELA DA DODJE CETVRTI DAN POSLE MOG DOLASKA KUCI.Tada sam joj rekla da ni ne doalzi jer mi cetvrti dan ne treba, u toj bolnici su me zaobilazili kao tursko groblje I NISU HTELI DA MI POMOGNU, PA VI MOJE RECI TUMACITE KAKO GOD HOCETE, PUSILE SU KRAJ INKUBATORA.Hajdete draga kETI, NEMAM NISTA PROTIV URADITE NESTO, TRUBITE O DOJENJU I TEHNICI NEGDE DRUGO NEGDE GDE CE VAS MOZDA NEKO I CUTI, PA CE SE MOZDA NESTO I POPRAVITI, LAKO JE OVDE SOLITI PAMETJa cu vam biti jako zahvalna.Ovako kad vec ne umete da vodite konstruktivan razgovor,bolje nemojte nikakav.

Zaboravila sam jos i da napisem, ako vas Keti zanima, evo dajem i broj telefona njegove majke da je pitate.prvi antibiotik u zivotu je popio sa 21 godinu, majka ga nije dojila JER NIJE IMALA MLEKA!!!!Kada rekoste da je vasa cerka popila prvi antibiotik?????


p.s majke dojite decu, treba da dojite i najbolje je majcino mleko za vase dete, ali i vi koje ne dojite iz opravdanih razloga, ovo sam napisala da znate da niste ucinile tezak zlocin i da se ne plasite da ce vam dete ceo zivot biti bolesno.

Ja sam pokušala da dojim svoje dete ali bezuspešno, kupila sam Aventovu pumpicu i bacila pare i cedila sam se uz dohranu jedno mesec dana kad sam videla da nacedim šaku jada odustala sam. Uglavnom sa drugim detetom bude bolje što se tiče mleka. Kad sam dojila bradavice su mi bile krvave krv je jednom prilikom tekla detetu niz obraz pa sam onda počela da se cedim. Ja sam se trudila međutim mleka imaš ili nemaš i to je sve. Kad mleko nadolazi imaju se jaki bolovi ja ih uopšte nisam imala džaba masiranje, nalivanje tečnošću kod mene nije imalo nikakvog efekta. Ako se majka trudi, a ne ide zašto da pati dete i sebe? I danas mi je žao što sam u početku slušala patronažnu kao imaš mleka, a dete gladno i plače zbog toga ću se celog života kajati. Ja sam detetu davala prvo Humanu, ali zbog grčića sam prešla na Aptamil i pila je do godine posle nisam mogla finansijski više da joj dajem Aptamil i prešla sam na kravlje ne iz tetra paka neko od mlekarice i super ga je prihvatila. Znam i neke majke koje nisu htele da se trude, ali to nije moje da komentarišem kakve su.

Kathy ova tema nije za prepucavanje!

Teško da će nam deca prebacivati da li su bila dojena ili ne, ako budu prebacivala to će biti nešto sasvim drugo.

A to ko je dobra majka ili ne, za to će biti kompentetna naša deca da kažu a reći će i buniće se tek kada prođu sve moguće, da ih nazovem sebične faze. Dok su baš mali bitno im je ko ih nosa i ljuška i da su, normalno, suva i sita. Kasnije počinju da izvode oko toga šta žele i biće im uvek bolji oni koji im popuštaju, odnosno oni koji im ispunjavaju "muzičke želje". Tek mnogo kasnije, kada detinjstvo i pubertet pošteno ostanu iza njih znaće da kažu ko im je bio zaista dobar. Ali, batine sigurno neće ceniti i hvaliti, sem u slučaju ako postanu kopije roditelja pa ih primenjuju na svojoj deci: "I mene su bili pa mi ništa ne fali" (hm...)

Druge ocenjujemo na osnovu izgrađenih sopstvenih stavova baziranih na osnovu onoga što vidimo i čujemo. Za mene su batine neprihvatljiva opcija vaspitanja, pa čak i nazovi nežno šljapkanje po guzi. Isto tako neprihvatljivo mi je i ono stalno zabranjivanje: Ne, to se ne sme, to niko ne radi,... Ako postoji mogućnost da se ozbiljno povredi, onda je u redu.

Povređivanje (nema veze sa temom direktno). Davno sam pročitala u čuvenoj "Galaksiji" članak o verovatnoći da nam se nešto loše desi. Na kraju je autor došao do zaključka da ako se plašimo od raznoraznih povreda da onda ne treba ustajati iz kreveta uopšte, ali ako se dovoljno dugo leži u krevet može da se desi ili da se polomi krevet ili da padne plafon na glavu.

Ja se nisam nešto posebno trudila da stvaram mleko ni iz čega. Bili mi smešni komentari, dobijani u porodilištu od strane drugih porodilja: Masiraj grudi da se ne upale, jaoj moraš da masiraš, stvrdnuće se mleko a posle ćeš imati gadnih problema. Koje mleko? A povrh svega često sam prinuđena da koristim lekove protiv bolova. Ne osećam neku krivicu što je nisam dojila, smetaju mi neke druge stvari koje ne mogu da joj pružim i plašim se da će to drugo nešto imati uticaja na nju.
Dojilje, mislite da je lako kada tek zaspite a probudi se gladno dete i kreće pravljenje i podgrevanje mleka (a nemate ono specijalno lonče za to), pa pranje flašice (jer ne možete da priuštite 10 flašica), pa još ako treba da se uspava (uh, jako retko se dešavalo da se uspava na flašici). Pa još ako treba negde da se putuje, a mleko ne može pripremljeno da se dugo drži, pa nosi sav pribor sa sobom, pa ako nemate gde da odete: demonstracija na javnom mestu kako se pravi mleko.

Mislim da Dein, pa čak i Unkin, primer dovoljno govore. One su se baš trudile. Dea je ozbiljno narušavala svoje već narušeno zdravlje i kada je konačno uspela da "proizvde" mleko i imala ga više nego dovoljno, morala je da prestane i opet strašni problemi i za nju i za bebu.
I njeno i Unkino dete je za to vreme gladovalo, jer su pokušavale da budu dobre majke, tj da doje svoju decu. Jer su im tako rekli, dobre majke doje a loše ne. I, one su verovale. Sasvim je druga situacija ako majka ima mleko a neće iz neopravdanih uzoraka.
A znam da neiskorišćeno mleko može da stvori kasnije gadne probleme, npr. ciste u dojkama.

Majke, svojoj deci treba da potrajemo bar jedno dvadesetak godina a time što ćemo narušavati svoje zdravlje zbog toga što je neko rekao da tako treba (ne mislim samo na "dojenje bez mleka") mislim da nikome neće koristiti a pogotovo ne deci.
e

Uh, u pravu si kako sam samo zavidela svojoj prijateljici koja je mogla da stavi nocu bebu na siku i sa njom jos malo odrema. Kod mene je prva meseca bilo ono sedim u dnevnoj sobi da ne probudim muza i bebu i ukljucila sam muzilicu koja zuji li zuji. I to a to traje 30 minuta ( i to na svaka 2-3 sata ali pre nego sto se malena probudi da bi bilo ipak sve unapred spremno) da bi bilo dovoljno mleka (jer ga nije bilo dovoljno definitivno, ma koliko se ja u tom periodu zdravo hranila i pila litre caja za dojenje i sl.). I uz to jos tri budjenja uz bebu, bila sam svako jutro ko prebijena macka, orna za nove dnevne pobede.
A pranje flasica, sterilisanje, nosenje formule i termofora sa toplom vodom (to kad sam se vec izvezbala, a do tada hladjenje prokljucale vode bas dok beba zavija li zavija jer je gladna) bas je zabavno - ili to bar misle one mame sto doje?

Iskreno ja nisam nikada osecala grizu savesti sto sam posle tri meseca odlucila da svom detetu podarim zdravu majku a oduzmem mu mleko.
Ko sto rekoh kroz tako nesto ne bih jos jednom prolazila. Ako budem imala drugo dete i prica bude slicna, nece na zalost dobiti ni ta tri meseca.
Na zlurade kometare se uopste ne obazirem.

Cure potpuno razumem vašu situaciju, jasno mi je da ste pokušale sve da bi spasile dojenje, ali nekad jednostavno ne ide. Istina je (naučna) da 99% majki može da doji, tj, da proizvede mleko. E sad da li će baš neka određena majka uspeti da nahrani baš svoju, određenu bebu to je već stvar sreće, okolnosti, podrške, znanja, stanja....

Ali MOLIM VAS nemojte ovde širiti dezinformacije. To vas molim kao laktacijska sestra, kao majka i pre svega kao žena koja želi da drugim ženama pomogne da uspešno doje.

Kvalitet majčinog mleka ne zavisi od ishrane, kvalitet majčinog mleka je konstanta a ne promenljiva kategorija. Svako mleko je kvalitetno.
Dojke krvare tj. ragade se stvaraju zbog nepravilnog položaja bebe na dojci. Znači ako vas tokom podoja nešto boli onda je beba pogrešno uhvatila.
Izdajanjem se NIKADA ne može izvući svo mleko iz dojke tako da izdajanje NIJE MERILO koliko ustvari mleka ima.
Beba koja redovno piški i kaki NIJE GLADNA ma koliko da plače. Gladno dete ne kaki.

Majke koje ne mogu da prizvedu mleko su samo 1% majki. To su uglavnom žene koje su imale operacije pa su im uklanjani mlečni kanalići.

Postove od Kathy ne bih da komentarišem, niko dovoljno pristojan ne sme sebi davati za pravo da tako razgovara sa ljudima ni u rl niti na forumu.

Istina je da je u Srbiji započeta kampanja za promociju dojenja (ali čini mi se nekako jadnjikavo i na pola) pa sad možete sresti medicinsko osoblje koje koluta očima na majke koje ne doje. Ali njihovo nije da kolutaju očima već da educiraju, daju ISPRAVNE savete, objasne, pomognu. A za to nemaju ni znanja ni volje.

wiseslawa,

Ne bih mogla da se slozim sa vama po pitanju konstantnosti kvaliteta majcinog mleka.

U poslednjih nekoliko godina je objavljeno vise voma znacajnih studija koje pokazuju upravo suprotno. Posebno po pitanju zavisnosti koncentracije polinezasicenih masnih kiselina (omega-3, omega-6 i njihovog medjusobnog odnosa) u majcinom mleku i kvaliteta ishrane same majke. Danas kada znamo koliko su masne kiseline vazne u ishrani odojceta i male dece (posebno dokozaheksaeonska - DHA i arahidonska - AA), narocito za razvoj nervnog sistema i imunog sistema, ovakve informacije ne bi trebalo da se zanemaruju.


citat iz:
J Thomas Brenna, Behzad Varamini, Robert G Jensen, Deborah A Diersen-Schade, Julia A Boettcher and Linda M Arterburn: Docosahexaenoic and arachidonic acid concentrations in human breast milk worldwide:
American Journal of Clinical Nutrition, Vol. 85, No. 6, 1457-1464, June 2007

http://www.ajcn.org/cgi/reprint/85/6/1457

Both DHA and AA have been found in all breast milks examined to date via appropriate methods. Short-term diets clearly influences the LCPUFA content of breast milk, and there is evidence that habitual intake has an influence as well (4-6). In small studies, fish-eating populations have higher breast-milk DHA concentrations than do populations that do not consume marine foods (7,8), and there is evidence that poorly nourished mothers conserve PUFAs and LCPUFAs in their breast milk at the expense of saturates (9). Breast-milk FA concentrations, therefore, vary with the lifestyle of the population of lactating mothers under study; thus, FA concentrations vary by region.

Concentrations of DHA and AA in breast milk depend on the amount of these preformed FAs in the mother's diet and their biosynthesis from precursors. Milk DHA content appears to be closely linked to maternal dietary DHA intake, with dose-dependent linear increases in breast-milk concentrations of this nutrient with increased maternal intake (109). In our study, the 5 locales with the greatest breast-milk DHA concentration are Canadian Arctic, Japan, Dominican Republic, Philippines, and Congo (1.4–0.6%); all but Congo are coastal or island populations that have a high marine food intake. In contrast, the lowest breast-milk DHA values are for Pakistan, rural South Africa, Canada, the Netherlands, and France (0.06–0.14%). These populations are either inland or are developed countries, both of which are usually associated with low marine food consumption. Thus, the extreme values are consistent with studies suggesting that marine food–consuming populations have greater breast-milk DHA concentrations (7,8).


Jos vise ima dokaza da majke koje konzumiraju hranu u kojoj ima previse trans-masnoca (kakva je tipicna, svakodnevna ishrana vecine ljudi u razvijenom svetu) te iste trans masnoce prenose i bebi koju doje. Valjda nam je svima jasno kako trans-masnoce uticu na opste zdravlje.

http://www.ajcn.org/cgi/reprint/70/3/383

Slažem se da nije svako mleko dobro.
Moja kuma je sa prvom bebom morala da prekine laktaciju odmah po porođaju, jer je primala jake antibiotike zbog infekcije. Drugi put je bila presrećna jer je od osmog meseca krenulo 'nešto' da se nakuplja u grudima, ali to nešto je postalo potpino bistro i providno, kao voda. Nisu se ni trudili da joj daju inekciju, jednostavno su je jednom izmuzli u D.Z. i nikada se više nije ni vratilo.
Verovatno ona spada u onaj 1% koje spominje wiseslawa.
Ja mislim da je loša majka ona koja zbog svog sna i fizičkog izgleda ne želi da doj, koja svesno prekida ceo proces još u porodilištu. Naišla sam na jednu koja je to 3 puta uradila i koja je bila u krevetu pored duge koja je plakala, jer joj je dete bilo gladno, a ona nije imala čime da ga nahrani.

Možemo biti subjektivni i govoriti o svom iskustvu i naučnim činjenicama, ali život je nešto drugo. Život nije egzaktna nauka.

Ali MOLIM VAS nemojte ovde širiti dezinformacije. To vas molim kao laktacijska sestra, kao majka i pre svega kao žena koja želi da drugim ženama pomogne da uspešno doje.


Wiselawa, iz vasih postova vidim da ste dobar zdrav.radnik i dobra osoba, ali verujte mi nemmam nameru da bez razloga sirim dezinformacije.Nisam sklona laganju, verujte mi da podrske u porodilistima ima malo ili cak uopste.Ja sam imala itekako otezavajucu okolnost, a to su ravne bradavice, kupila sam vestacku bradavicu i dete mi je bilo opijeno od bilirubina.Sta vise da vam pricam kada mi je na pocetku vec rekla jedna sestra, joj kod vas ce to tesko ici, znaci vec psihicki mi je stvorila barijeru na koju se nisam mnogo osvrtala, vec sam nastavila ali bezuspesno.Silikonska bradavica je spadala, dete ne moze da povuce, niko ama bas niko mi nije pomogao oko polozaja.Sto je najbitnije, suprug mi je secam se kupio casopis moja beba gde sma kao nesto gledala tehnika dojenja i polozaj, ali to nije nista.Treba da dodje neko i da vam prakticno pokaze.Priznajem, dosla je jedna sesti dan,kada su vec videle da mi je dete kaliralo na tezini da non stop place u inkubatoru i pomogla mi tek tada, nesto kao malo je curkalo...To nije bilo dovoljno, e sad pitanje je, da li ja uopste nisam imala mleka, da li je mleko prestalo,u svakom slucaju, bez obzira da li je mleka imalo ili ne, podrske nije bilo od POCETKA.Takodje, ja spadam u onaj procenat majki koje su plakale, priznajem,post.porodj.depresija,detetu skocio bilirubin na 240, niko nista ne objasnjava, a najvise zbog toga sto NISAM MOGLA DA DOJIM DETE!!!Zena pored mene je dojila i jednom prilikom je rekla, pa daj ja cu ga podojiti, na sta sam onako sludjena pristala, jer vise nisam mogla da ga gledam gladnog.ALI NIJE MOGLA, JER NIJE ZNAO DA POVUCE.


Nema nameru da dizem hajku na med.osoblje, nikada nisam generalizovala, ali bilo bi lepo i kada bi se neko pozobavio itekako bitnim dojenjem u porodilistima i davanju podrske.