Inicijativa udruženja "Roditelj" da se u nekim bolnicama bar opere posteljina
Srednji vek i bubašvabe na dečjim odeljenjima
Samo valjda još u Srbiji po bolnicama gde su smeštena deca caruje prljavština. Decu vezuju da "ne plaču", a ne postoje karantini - tvrde u udruženju
BEOGRAD - Veliki broj roditelja koji imaju nesreću da sa svojom obolelom decom provedu nekoliko dana na bolničkom lečenju nose gorka iskustva. Nažalost, ona se ne odnose samo na loše uslove u nekim našim našim ustanovama, loš smeštaj i ishranu, već i na higijenu, neljubaznost osoblja i nedostojan tretman pacijenata. Beogradskom udruženju "Roditelj" u više navrata su se javljali nezadovoljni roditelji, često i s nedoumicom da li da napuste bolnicu usred lečenja dece i promene zdravstvenu ustanove. Angelina Radulović iz udruženja "Roditelj" kaže da su oni pokrenuli akciju za bolje uslove i smeštaj dece i roditelja u bolnicama.

- Moramo da pogledamo malo dalje od stranih donacija za automobile i gole zidove bolnica i zavirimo u život u tim bolnicama. Hoćemo da vidimo u kakvim se uslovima leče deca, kako to da bubašvabe i bubaruse hodaju po malim pacijentima, zašto mame spavaju na stolicama, zašto se na pregled specijaliste danima čeka. Ili, zašto medicinsko osoblje vezuje decu za krevete, ili zašto se ona sa zaraznim bolestima ne odvajaju od ostalih - nabraja Radulovićeva.
Za rešavanje tih problema nije potrebno mnogo novca, navode u "Roditelju".
- Donatori bi mogli da kupe bar po dve stolice na kojima spavaju majke jer ne smeju da se naslanjaju na dečje krevet ili da daju novac za dezinsekciju. Udruženju "Roditelj" se javljaju roditelji koji su imali loša iskustva u bolnicama i po prvi put su se osmelili da javno, imenom i prezimenom stanu iza onoga što već zna čitava javnost. Bahatost, neljudskost, nehigijena u tim ustanovama vređa dostojanstvo mnogo više od neokrečenih zidova i stare fasade - naglašava Radulovićeva.

Milena Blagojević je pre tri dana sa svojom bebom izašla iz Instituta za majku i dete i zgrožena je higijenom i ponašanjem sestara u bolnici.
- Žene spavaju na plastičnim stolicama i iz soba mogu da izađu samo kada idu u toalet, a bebe su u gvozdenim krevetićima, na prljavim duš°ecima i prljavoj posteljini. Nema tuša, a sve što vam treba u bolnici morate sami da donesete. Sestre su strašno neljubazne, stalno galame i bude decu, a mališane koji su sami u bolnici vezuju za krevet. Raspored poseta ne postoji i sve zavisi od volje sestara koje same određuju koliko traje poseta. Sobe su pune buba koje šetaju po deci - priča Blagojevićeva.

Roditelji predlažu da se, umesto redovnog "potkupljenja sestara" kafom ili čokoladom, uvedu nagrade i izbor za najbolju sestru meseca. Oni smatraju da će se na taj način poboljšati ponašanje bolničkog osoblja.

Glas javnosti, januar 2007.

i iskustva http://www.roditelj.org/iskustva_roditelja_bolnice.html

Kakav užas! Ja samo molim Boga da mi dete ne završi u bolnici

Bila sam dva puta u bolnici sa cerkom,prvi put pre 2 godine kada je povracala 2 dana.Bolnica na Karaburmi decija ,katastrofa! Vezali su dete za krevet da primi infuziju,ona je vristala celu noc,a ja nisam mogla nista da uradim da joj olaksam ,nedaju da se pomera .Sacekala sam tu noc i pobegla glavom bez obzira iz bolnice.
Prosle nedelje smo bili u bolnici ,mala mi je operisala bruh u Institutu za majku i dete.Sve pohvale za odeljenje hirurgije na 8 spratu . Jako sam se plasila kako cu proci u bolnici,bukvalno da nismo osetili,bili smo jednan dan . Prezadovoljni smo tretmanom

P.S.: Cak imaju i vaspitacicu koja prica sa decom,i igracke koje mogu da koriste dok su tamo.

E ali zato na 3 spratu na institutu je katastrofa!!! pre 4 meseca cerkica (tad je imala 16 meseci) i ja bile smo u bolncici (imala je komplikacije zbog upale usiju), i to na 4 dana. Pored toga sto ne postoji lezaj za majku a ima po 6-8 krevetaca u svakoj sobi sto znaci jos 6-8 majki u svakoj sobi koje spavaju na drvenim skolskim stolicama, haraju bube (neke sitne zute bube ne znam koje su), a cistacite uteruju strah u kosti. O kupatilu - toaletu da i ne pricam, zamislite kad je kupatilo (ima jedna kada za tusiranje na celom spratu) odvojeno nekom platnenom zavesicom.
Do duse, osoblje je divno (moje iskustvo je sto se osoblja tice pozitivno). Oni se trude da opsluze potrebe malisana i majki i nisu krivi za katastrofalne uslove u kojima i one rade.

Kako to popraviti i kako se rasporedjuju novci za preuredjenje bolnice koji se dobijaju s vremena na vreme? Trebalo bi i tu temu poreknuti!

Na 8 spratu svaki krevetac ima pored krevet za majku,a te bube nisam videla ali po opisu mislim da su buba rusi.

Dobro jutro! Sa starijim sinom imala sam slicno iskustvo kao i svi vi. Kada je imao 10 meseci, bez ikakvog povoda, popodne je odjednom poceo da se trza i da se bukvalno receno trese na po 30 sekundi. Onako uplaseni otisli smo do Instituta za majku i dete, gde je dezurni lekar ne znajuci sta je sa detetom obzirom da nije imao nikakav drugi simptom osim kratkotrajnih, ali ponavljajucih trzaja, resio da ga hospitalizuje. Onako sokirana prihvatila sam ostanak deteta, ali insistirajuci da ostanem i ja. Smestaj ne bih opisivala, obzirom da su gore pomenute deskripcije apsolutno odgovarajuce, ali bih dodala da se suprug vratio kuci po stolicu za mene. Detetu je uradjeno milion analiza i sve su bile normalne. Obzirom da je bio petak, u subotnjoj viziti nam je doktor sturo rekao da se radi o sumnji na konvulzije i da cekamo ponedeljak kako bi se izvrsili raznorazni ''eksperimenti'' (neuroloska ispitivanja....., da se covek najezi). Poznajuci svoje dete, pozvala sam dr. Avramovic, koja ga je neposredno pre ovog dogadjaja redovno pregledala i uz njenu saglasnost, samoinicijativno izasla iz bolnice. Istog popodneva otisli smo kod dr. Nikole Dimitrijevica, u Tirsovu, uradili EEG i dobili potpuno uredan nalaz. Nase iskustvo sa bolnickim osobljem je bilo vise nego pozitivno(pri tom se nisam pozvala ni na jednu ''vezu'' kojih smo imali puno zahvaljujuci tome sto je veliki broj clanova porodice upravo u zdravstvu). Sestre su za razliku od doktora bile ipak daleko predusretljivije i voljne za razgovor. Moram da priznam da su me higijenski uslovi u bolnici duboko potresli. Obzirom da nisam spavala celu noc, imala sam prilike da vidim gomilu buba, koje su trckarale po staklu izmedju dveju soba, zatim po decijim flasicama, natkasnama i lavoboima u sobama. Tu jednu noc, koliko sam tamo provela, medju najmladjim pacijentima, pamticu celog svog zivota kao nesto sto je orunula, memljiva slika drustva u kome zivimo, a koju ja kao pojedinac ne mogu bitno da izmenim. Ono sto bih da dodam ovoj prici jeste da nisu uvek lekari i osoblje bolnica krivi. Cesto smo mi kao roditelji glavni krivci. Sa nama u sobi bio je decak 5-6 godina star, koga je majka, lepa, mlada plavusa dovela zato sto je navodno progutao lak za nokte(posle su nam sestre rekle da ga dovodi vec cetvrti put iste godine zbog iste stvari i da rezultati uvek budu normalni?!, ali oni moraju da ga prime zbog sigurnosti). Majci je pri tom receno da ujutro, posle 9 dodje po sina, sto ona ni do 2 popodne kada smo mi izasli nije ucinila. A, decak, pa on je izgledao kao da je sve to normalno i deo igre. Bilo je i daleko tezih slucajeva, kao recimo bebica koja je u bolnici bila sama, sa upalom pluca i raznoraznim propratnim infekcijama, potpuna sama, bez pampers pelena, presvlaka, koja je cvilela kao mace, a niko nije imao da je utesi. Sestre, sasvim opravdano, nisu dozvoljavale da mi, druge majke uzmemo i utesimo dete. Naravno, kao svaki normalan covek dala sam sestri svoje pampers pelene i nekoliko benkica, kako bih makar malo olaksala njegovu patnju, ali me je strasno zabolelo sto to nisu ucinile i majke koje su tu mnogo duze boravile, valjda iz straha, nemastine, cega li... Bilo je na zalost i tezih slucajeva, beba sa raznoraznim malformacijama i posebno me je ganulo sto je jednu takvu bebu, koja osim time sto joj je majusno srce kucalo u grudima, gotovo nicim nije podsecala na bebu, sestra u tisini i tami hodnika hranila flasicom, trudila se i grlila je kao da je njena iako kako mi je sama rekla zna da ova bebica nece ziveti duze od nekoliko meseci. Ljudske sudbine su zaista raznolike, nekada sa srecnim, nekada sa tuznim ishodom. Cini mi se da svest ljudi i uslovi u kojima zive, ipak predstavljaju odlucujuci faktor u podizanju zdravog i zadovoljnog potomstva. Zdravstvo, ne samo ovde, vec i u svetu uvek ce biti podlozno korupciji, koja ce neminovno dovoditi do nezadovoljstva pacijenata, ali i njih samih. Ono sto je zaista jedini put ka boljoj zdravstvenoj zastiti jeste podizanje kriterijuma pri izucavanju medicinske nauke, rigoroznija specijalizacija i praksa, stalno usavrsavanje i razmena iskustava sa svetom i zemljama u regionu, i nadasve ZAKON koji ce lekarske greske STROGO, NAJSTROZIJE sankcionisati. Uslove rada, higijene i opremljenosti cemo daleko lakse resiti, nego pomenuti sutinski problem.

Ja, kao svoj doprinos, planiram da se ukljucim u rad ''RODITELJ''-a i svesrdno pomognem da svim malisanima na neki nacin bude bolje, a time i svima nama!


Pozdrav,


Natasa

ovo je strasno...nadam se da ce se nesto KONACNO preduzeti po ovom pitanju
uzas

Ne znam da li ste juce i jutros gledale RTS 1, ali ass. dr. Vukomanovic sa Decije klinike iz Tirsove dao je izjavu na osnovu zalbe jedne mame koja je nedavno sa detetom boravila u toj bolnici, a stavila je primedbu na nehigijenske uslove i prisustvo insekata i buba u samoj bolnici. Po njegovim recima problem datira jos odavno i ne moze se tako lako resiti. Kaze da se oni trude da redovno vrse dezinsekciju i deratizaciju objekta, ali da problem ne moze biti trajno resen, jer su bube bukvalno usle u pore zidova. Ali, ako se bube trajno ne mogu sanirati, mogu se poboljsati drugi higijenski uslovi. Jos jedan od problema je unosenje hrane u bolnicu i drzanje po bolnickim sobama. Doduse taj se problem moze lako resiti poboljsanjem kvaliteta ishrane u bolnici! Kada ce nam ekonomski uslovi dozvoliti ovakvo poboljsanje veliko je pitanje!!!


Pozdrav,


Natasa

Pa da, najlakse je optuziti roditelje kako unose hranu i tako se zapate bube.

Ne znam da li znate ali sto se tice cistoce, cistacica koristi jednu krpu za pod, dakle napuni kofu vodom sa nekim deterdzentom i onda tu krpu umace u vodu, ocedi je i brise pod.
Desi se da po podu ima izbljuvaka (jer deca su bolesna), ostataka od decije kake, hrane, i tako to, ali sve se to tom istom krpom obrise (bez da se prethodno pokupi necim drugim)

Meni se desilo da sam prosula vodu i otisla u toalet da uzmem krpu ne bih li obrisala pod, medjutim krpa je bila sva od neke hrane (verovatno je neko povracao) i jako je smrdela. Znaci nisam imala cime da obrisem pod pa sam uzela moj toalet papir i tako vodu pokupila.

A da ne pricam da se cistacica redovno dere na roditelje i svasta im govori. Koliko je medicinsko osoblje divno toliko cistacice idu u drugu krajnost.

Ja se slazem da ima svakakvih roditelja koji svasta donose (i u tom pravcu sam se svacega nagledala), ali disciplina po tom pitanju mora da bude u oba smera, i sto se tice ustanove i sto se tice ljudi koji tu privremeno borave, a ne da se odnosi samo na roditelje a bolnici uslovi da se zadrze na istom nivou.

O, skroz ste u pravu po tom pitanju!!

Stvarno je SRAMOTA da se u takvim uslovima leče dečica.