Mislim da je roditeljima potreban "kutak" gde ce da pisu svoja zapazanja o deci, sebi, uopste o svemu sto vas cini srecnima, a ponekada mozda i nesrecnima.
Ako ima neka majka koja isto kao ja, dobija posebnu negu za dete, neka ovo bude mesto gde ce da podeli svoja iskustva sa ostalima.
Imam sina, koji ima genetski naslednu bolest, koja je nastala spajanjem suprugovih i mojih recesivnih gena. Bilo je nemoguce otkriti u trudnoci, jer se bolest aktivira unosom belancevina, odnosno sisanjem u pocetku. Srecom, pa se radi skrining i otkrilo se na vreme.
Za vreme lecenja u bolnici, sin je tada imao 16 dana, prolazila sam kroz tezak period, koji se nastavio sve do nedavno.
Svi su govorili da ce biti sve u redu, medjutim, poklopilo se malo i postporodjajna depresija i bolest oca, koji je i preminuo kada je moj sin imao 7 meseci. Za sve ovo vreme, a sin sada ima 15 meseci, prosla sam skoro sve faze od suocavanja sa bolescu, zatim prihvatanje, a svaki dan ucim kako cu da zivim sa tim, a vrlo brzo ce doci dan kada ce moj sin biti svestan da ne moze da jede meso, jaja, cokoladu, smoki, pije obicno mleko... Nije to alergija, jer kada pojedete nesto sto ne smete, dobijete osip. Moj sin ako unese belancevine u organizam, one ne mogu da se rastvore, dolazi do nagomilavanja u svim organima, a najopasniji je uticaj na nervni sistem ( mentalna retardacija ).
Posle lezanja na genetici, i susreta sa ostalim bolestima, razgovora sa drugim majkama, mislim da je moj sin "srecan" sto ima bolest koja moze da se drzi pod kontrolom. Ne treba ni da kazem da me je i majcinstvo, i jedno ovakvo iskustvo promenilo za ceo zivot. I pre sam bila sklona empatiji, ali ovo sada je nemerljivo. I zao mi je sto ne mogu vise da uradim za svu bolesnu decu, sem da pustim suzu, i u mislima ih zagrlim.
Moj sin, bez obzira na bolest, ima normalno detinjstvo, jede svoj hleb, pije svoje mleko, jede svoju zamenu za jaja, voce i povrce. Nestasan je kao i svako drugo dete od 15 meseci
A bogami zna i da pretera u svojoj zivahnosti i da malo iznervira mamu i tatu
Pisite, podelite sa nama iskustva i sa preterano zivahnom decom, mozda sa nekim vasim iskustvom, mozda neki predlog za dobru knjigu o vaspitanju dece..
Od mene za sada toliko, a ima jos dosta toga
Pozdrav.
