postporodjajna depresija ili obican bedak....

[marija r]

drage mame,
da li ste se vi ili neko iz vaseg okruzenja sreo sa ovim problemom?Ili nekim njenim daleko laksim oblikom-straha,neizvesnosti,latentnom uznemirenoscu,nesigornosti u sebe i sl.......i to sve nakon porodjaja?da li ste imale bojazan da li cete uspeti dat sve od sebe i sve ciniti onako bas kako treba??Da li bas nijednog jedinog trenutka niste osetile strah ili nesigurnost??Ako jeste koji trenuci su prelomili pa ste prestali da razmisljate na taj nacin i prestale sebe da pitate:"Da li sam ja dobra majka..."Danas sam citala neki clanak na tu temu (i u nekim sekvencama pronasla i sebe,tih prvih dana po dolasku kuci,da budemo iskreni...)pa rekoh,hajde da malo popricamo o tome...Nije bitno da li se radi o vama,komsinici,drugarici,koleginici...pricajte nam o njihovim iskustvima i kako su to prevazisle...(Ako ste vi vec od prvog dana bile sto posto sigurne u sebe....)verujem da su se ti trenuci desavali svima nama,kod nekog trajali duze - kod nekog krace...Ili ipak gresim???

[Asja]

Kada sam se porodila sa prvim detetom, i ja sam se manje-vise osecala nesigunom i uznemirenom, ali ne bih to nazvala postporodj.depresijom (bar ne kod mene) vec je u meni tinjao veliki strah.To je bio strah od nepoznatog, novonastale situacije i sve sto ide uz to.Brinula sam za svoju bebicu iz sve te silne ljubavi bojala sam se da ne uradim nesto pogresno, a samo sam najbolje zelela.Cak sam tu svoju usplahiranost prenosila i na supruga, koji je po prirodi vrlo jaka licnost.Ali, proslo je i to...Bitno je samo da je suprug uz tebe i prevazicete to...Sada imam i drugog sina, kojem je 3,5.meseca i uzivamo svo cetvoro... Jedini problem mi je nespavanje, a i to ce proci...polako je bebic poceo da spava celu noc...
Mislim da je tvoj problem klasican za jednu mamu kojoj je to prva bebica...Videces, drugo dete je lakse podici..
Uzivajmo u roditeljstvu...

[marija r]

Naravno,depresija je tesko stanje i zahteva lecenje...koliko ja znam.Ne prolazi sama od sebe...
Ovo kod mene je bio strah od neposnatog.Drugo,ja sam imala izuzetno tezak porodjaj na kome sam zaradila zestoko unutrasnje krvarenje sa veeelikom kolicinom izgubljene krvi,tako da sam se osecala prilicno slabo i znala sam da ne mogu svom detetu da pruzim onaj maximum koji se ocekuje..(U stvari koji sam jedino JA ocekivala i zacrtala,niko drugi....)A moj "problem" je to sto sam ti ja u zivotu-perfekcionista!!!Ili savrseno il nikako....Pa ako slucajno ne mogu da odradim nesto savrseno,e to je pakao...(A u onakvom stanju kakvom sam bila sigurno nisam bas ni mogla odraditi sve 100 posto super,zar ne...)Mada niko nikad nije imao nijednu zamerku,ja sam je sama sebi bez problema nalazila,ih!Kad hoces!
Naravno,sve to je brzo proslo,ja sam se lepo oporavila,nesigurnosti panike i straha vise nema...Naprotiv...(Sad mi je sve to pomalo i smesno,kad se samo setim...)Imam sina od devet i po meseci i malo je reci-uzivam....Andjeo moj,misic mali i sreckica moja...

[veki30]

normalno je da se svaka zena sa tim susretne, pa prvi put postajemo majke, ja sam glumila sigurnost i stalozenost, jersam i pre porodjaja bila okruzena silnim savetodavcima. U sustini nekako su mi se prvih meseci mesale radost, sreca i panika i tuga. Odjednom moj zivot vise nisam bila samo ja, mislim bila sam ja svesna svega u trudnoci, ali kad smo dosli kuci, odjednom je to ja postalo mi, pomalo sam bila tuzna jer su sve moje drugarice koje su uglavnom jos uvek same i bez dece jednostavno posle prvih cestitanja prestale da se javljaju (valjda u strahu da ce im se probuditi materinski instinkt), strah, pa i sad me ponekad obuzme strah i panika kad ih gledam kako spavaju, da li sam im dobra majka, hocu li uspeti da im pruzim sve, hocu li imati para da ih prehranim i izvedem na put. Najveci strah prvih dana je bio kako cu istovremeno da ih obe mazim, ljubim, kako da se odjednom iz cuga podelim na dva, ali sve je vremenom proslo, kad ih pogledam kako veselo caskaju na "svedsko spanskom kineskom" sva se istopim, kad mi kazu mama niko srecniji od mene, ali i dalje se plasim svega sto dolazi, i mislim da nas ti strahovi samo vode ka tome da budemo bolji ljudi i bolji roditelji

[dragazoi]

I ja sam imala tu depresiju i trajala je skoro 20 dana,uzas!!!Svi kazu da je to sasvim normalno ali,treba to izdrzati i ti sama a,i tvoja okolina. Uskoro ce to da prodje ne sekiraj se!!! Srecno sa bebicom!

[vmilka]

Negde sam procitala da zena posle porodjaja padne u depresiju zbog toga sto se preko noci od princeze kojoj svi ugadjaju pretvori u Pepeljugu! Mozda ima istine u tome..
Mislim da sa prvim detetom sve mame prodju kroz posle-porodjajnu krizu. Fizicka iscrpljenost, nove obaveze, organizacija zivota u kuci-blagi haos svud unaokolo, a onda i hormoni odrade svoje pa za cas se nadjes u situaciji da zajedno sa bebicom briznes u plac!
Ja sam kao i Marija, perfekcionista po prirodi, sve mora da bude savrseno odradjeno ili se ja pojedoh ziva!
Kroz trudnocu sam super prosla (iako mi je krstenica malko uzutela), radila sam nedelju dana do porodjaja. Nisam se puno ni ugoijila, bila sam ponosna i zadovoljna sa sobom, a onda je dosao porodjaj gde sam totalno omanula (iako sam isla na kurs)! Nikako nisam uspevala da guram kad su to od mene trazili, ja sam se napinjala ali nekako na gore-u glavu, a ne dole gde je trebalo. Vikali su na mene i to me je jos vise paralisalo! Pritiskali mi stomak da bi izgurali bebu napolje, osecala sam kako se batrga po mom stomaku,a ja ne mogu da mu pomognem-uzas! Jednostavno nisam imala napone. Minute su nas delile od carskog reza!
Ipak uspeli su da ga "izguraju", ali bio je modar i nije plakao. Nikada necu zaboraviti sliku kako ga masiraju, udaraju i stavljaju masku za kiseonik-neznam koliko je to trajalo ali za mene je to bila vecnost!
Kad je poceo da place svanulo mi je! Ali od tad imam strasnu grizu savesti sto sam ga namucila i sto nisam to odradila na nivo-kako sam sebi zacrtala..
Kad smo stigli kuci nisam ga ispustala iz ruku, iako sam imala jako puno savova, htela sam nekako da se iskupim za ono sto sam ga na porodjaju namucila. Sad ima 16 meseci, dragom Bogu hvala, nikakve posledice od porodjaja nema, ali ja jos uvek patim zbog onoga sto se desilo..

Kad bude poceo da prica ucicu ga da na pitanje: "Ko te rodio" odgovori: "Ja sam!" - ha,ha

[sand]

Anksioznost i stres kod novih mama

Istraživanje australijskih naučnika pokazuje da je kod novih majki uobičajena pojava stresa i anksioznosti (osećaj unutrašnje napetosti, straha i teskobe).

Istraživači su testirali 325 prvorotkinja u razdoblju između 6 nedelja i 6 meseci nakon porodjaja. Koristili su standardni test za dijagnozu depresije, i test kojim se meri depresija, anksioznost i stres.

Standardni test za depresiju otkrio je 61 slučaj depresije, a dodatni test je otkrio još 33 žene koje pate od stresa i anksioznosti. Ovi slučajevi nisu identifikovani standardnim testom za depresiju.

Zaključak istraživanja je da mnogo žena pati od stresa i anksioznosti posle rođenja svog deteta. One bi mogle ostati bez potrebnog lečenja jer su lekari kod novih majki obično usredsredjeni na depresiju, a ne na anksioznost ili stres.

Novo majčinstvo je jedna od najvažniji faza života. To zahteva tačnu dijagnozu i lečenje ovih problema.

Naučnici zato savetuju korišćenje testa za otkrivanje stresa i anksioznosti, zajedno s testom za dijagnozu depresije.

BMC Psychiatry, March 23, 2006

http://www.defektologija.net/phpBB2/viewtopic.php?t=850