Dosta sam slusala o homeopatiji. Procitala sam postove na ovu temu na ovom forum .
Moj decak od 4,5 godina ima probleme, narocito ove jeseni i zime, sa sva tri krajnika. Prica je pocela anginama, virusima i na kraju bakterijama streptokokama, kojih nikako da se oslobodimo. Na zalost, nakljukan je antibioticima amoksicilin, cliacil, hemomicin. Trenutno cekamo da uradimo bris grla, posle ture hemomicina i da vidimo gde je.
Od svh tih infekcija krajnici su mu dosta uvecani i lekari preporucuju operaciju sva tri komada, ali predhodno, naravno treba ga dovesti u zdravo stanje.
Posto, kao sto neko rece, sam veoma razocarana lecenjem nasih pedijatara pokusala bih sa homeopatijom. No, nikako da dodjem do informacije gde se isti nalaze i kao i do neke preporuke.
Zato ako neko zna nekog ovakvog lekara neka mi javi.
Unapred hvala.
Gde naci lekare homeopate?
Moderatori: ModeratA, moderato, vlada99
-
dr ivica
- Stalni član
- Postovi: 3798
- Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
- Lokacija: Pozarevac
- Kontakt:
Homeopatija NIJE zvanicno priznata medicinska procedura u nasoj zemlji i u naucnim krugovima nije prosla ni jednu jedinu proveru, a njeni postulati su potpuno iracionalni.
Uz duzno postovanje prema koleginici i njenoj pedijatrijskoj specijalizaciji, dodavanje "strucnosti" kao sto su "homeopata" i slicno pored zvanicne specijalizacije u najmanju ruku je diskutabilno. Kao kada bih ja stavio (zato sto to po malo radim) "specijalista opste medicine i hiroprakticar"??? Navodjenje eventualnih zvanja stecenih u inostranstvu koja kod nas nisu ili ne mogu da se nostrifikuju poseban je problem. Ja sam u Americi dobio zvanje doktora borilackih nauka, pa opet nisam Dr sci. u Srbiji, jer to ovde ne znaci nista.
Homeopatija je POTPUNO NEOSNOVANA MANIPULACIJA PLACEBO EFEKTOM i nema naucnu podlogu ni u jednom svom segmentu. Pocev od same fizike i fizicke hemije na kojoj bi trebalo da se zasniva!
Uz duzno postovanje prema koleginici i njenoj pedijatrijskoj specijalizaciji, dodavanje "strucnosti" kao sto su "homeopata" i slicno pored zvanicne specijalizacije u najmanju ruku je diskutabilno. Kao kada bih ja stavio (zato sto to po malo radim) "specijalista opste medicine i hiroprakticar"??? Navodjenje eventualnih zvanja stecenih u inostranstvu koja kod nas nisu ili ne mogu da se nostrifikuju poseban je problem. Ja sam u Americi dobio zvanje doktora borilackih nauka, pa opet nisam Dr sci. u Srbiji, jer to ovde ne znaci nista.
Homeopatija je POTPUNO NEOSNOVANA MANIPULACIJA PLACEBO EFEKTOM i nema naucnu podlogu ni u jednom svom segmentu. Pocev od same fizike i fizicke hemije na kojoj bi trebalo da se zasniva!
Primarijus dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
-
dr ivica
- Stalni član
- Postovi: 3798
- Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
- Lokacija: Pozarevac
- Kontakt:
Homeopatija je "metoda lecenja" koja se zasniva na postulatima koe je postavio u 19. veku Samuel Christian Friedrich Hahnemann (1755-1843). Ovi postulati ukratko porazumevaju da se lecenje izvodi minimalnim razblazenjima supstanci koje, inace, u velikim dozama, izazivaju iste ili slicne simptome kao i bolest. Ove supstancije mogu da bud hemijska sresdtva generisana in vitro ili biljni ekstrakti i slicno, Problem sa homeopatijom je sto randomizirane studije potvrdjuju da se "lecenje" hoomeopatskim preparatima po efikasnosti ne razlikuje od lecenja placebo sredstvima. Razblazenja homeoptaskih preparata su takva da se na - recimo - jedan litar vode ili slicnog "nosaca' stavlja jedna ili dve kapi "terapijskog sredstva", a potom se taj litar razblazuje jos deset ili dvadeset puta. Na kraju, u zavrsnom razblazenju ima jedba par molekula "aktivne supstance". Dopunski metafizicki pristup hoomeopatije tvrdi da, medjutim, molekuli vode koja je sluzila kao razblazivac PAMTE (???!) prvobitnu rastvorenu supstancu, pa sada i oni deluju blagotvorno, odnosno lekovito. Ovo je, naravno, potpuni nonsens i nema podlogu ni u jednoj fundamentalnoj nauci koja se odnosi na fluide, molekule, hemiju, fiziku..... U homeopatiji se govori o pojacavanju takvih mikro-retkih rastvora jakim muckanjem, odnosno treskanjem preparata, sto je tvorac homeopatije nazivao 'dinamizacijom".. Jos jedan princip neosnovan i netacan.
O homeopatiji detaljno: http://skepdic.com/homeo.html
Pozdrav.
O homeopatiji detaljno: http://skepdic.com/homeo.html
Pozdrav.
Primarijus dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
Metode lecenja homeopatije verovatno vecini, a narocito skepticima, zvuci kao sarlatanstvo, ali to jednostavno DELUJE! Ja to naravno mogu da tvrdim samo iz licnih i iskustava iz mog najblizeg okruzenja (znaci ne ono "neko mi je pricao..."). Narocito dobro deluje kod male dece, koja su inace cesto bolesna, i mislim da pre nego sto lekar prepise antibiotik, obavezno treba pokusati sa homeopatijom. Ne mozete verovati koliko se lekara i stomatologa bave i homeopatijom! Ne bih sada sirila pricu jer ce izazvati reakciju protivnika alternative, ali mislim da svako ima pravo da proba nesto sto sasvim sigurno ne moze da skodi. S druge strane, gotovo SVI redovni lekovi imaju nezeljena dejstva, znana i neznana.
Dr. Ivica stalno potencira kako sve to nije naucno dokazano od strane neke zvanicne institucije. Pa kako da bude dokazano od strane zvanicnih institucija, kada njih ne retko finansiraju mocne farmaceutske industrije? Mislite da se od strane FDA i slicnih organizacija odobravaju samo lekovi koji su "naucno dokazani" da su neskodljivi?
Dr. Ivica stalno potencira kako sve to nije naucno dokazano od strane neke zvanicne institucije. Pa kako da bude dokazano od strane zvanicnih institucija, kada njih ne retko finansiraju mocne farmaceutske industrije? Mislite da se od strane FDA i slicnih organizacija odobravaju samo lekovi koji su "naucno dokazani" da su neskodljivi?
Samo mesto boravka, a verovatno i rada, "dragog nam" dr.ivice, vec puno govori o ambicijama i zeljom za usavrsavanjem i napretkom... A i izgleda da je hemiju prepisao na ispitu (inace, medicinari imaju samo jedan ispit iz hemije na prvoj godini) i izgleda je zaboravio raznorazne molekulske teorije, jer da je zapamtio, znao bi i sta razblazenjem supstancija (ne)gubi! Pozdrav od hemicara!
Radovan Ždrale: MIT O TESLI
Svemir kao “Babuške”
Bila je 1917. godina. Evropske zemlje i Ameriku preplavile su izbegličke reke Rusa koji su bežali ispred revolucije. Mnogo tih nevoljnika pojavilo se na ulicama Njujorka. Noćivali su po parkovima, ispod mostova, u starim napuštenim zgradama. Bez sredstava za život, slabo obučeni, ispijenih lica usled neuhranjenosti, mnogi sa sitnom decom oko sebe, izazivali su samilost. I sam sam bio siromah u to vreme. Moji novi izumi nisu nikoga interesovali. Odvojio sam što sam imao i odneo četvoročlanoj porodici koja se smestila u napuštenoj štali gradske tramvajske konjušnice. Bilo je skrovito, imali su na raspolaganju veliki prostor, ali je užasno bazdilo na konjski izmet i mokreću. Jedna mlada žena je prala betonski pod po ceo dan, spirala zidove, držala stalno otvorena široka ulazna vrata kroz koja su ulazile tramvajske zaprege, ništa nije pomagalo. Utroba mi se skvrčila gledajući dvoje dece kako spavaju u uglu na slami i udišu nežnim plućima odvratni vazduh. Devojčica je imala težak bronhitis, krkljala je tako da se to boga čulo. Poneo sam dvesto dolara da im dam za prvu pomoć. Pružio sam ih devojčici. Približila mi se s instinktom ugroženosti kao da je odrasla uz mene. Uze novac i uputi mi bezmeran pogled plave zahvalnosti, što me duboko dirnu. Ocu, mladom cirkuskom artisti, grunuše suze. Nikoga nisam video da tako plače. Ruski. Poplašio sam se da se može razboleti, šti bi im moglo doneti nove nevolje. Mlada žena ga uhvati za ruku i prošapta:”Ljoša”. Ona je znala sve o srcu svoga muža. Okrivih sebe što sam stvar izveo tako nevešto.
Već sam izlazi iz kruga bivše gradske tramvajske štale(konje je pre deset godina zamenio električni pogon na jednosmernu struju, koji je bio nesretno rešen, često je dolazilo do kvarova i zastoja u prevozu Njujorčana); kada me zaustavi Ljošin tronuti glas:”Gaspađin!” – i pruži mi onu čuvenu rusku lutku “babušku” sa kojom je, kako reče, izvodio svoju cirkusku tačku. Tu tačko ovde neće izvoditi, jer je Njujorčani ne razumeju pa mi je poklanja. “Eta zdjelal moj atec”. S tom lutkom, u kojoj je bilo još osam, otac ga je poslao u svet da živi od veštine kojoj ga je naučio. Moje slovenske ruke saviše mu se oko vrata. Rastadosmo se kao dva rastužena derana.
Tek u hotelu zagledah to malo ženskoliko čudo veštine i domišljatosti, šarenu kitnjastu babušku rumenih obraza i širokih kukova u kojoj se nalazilo još osam; do najmanjeg detalja istih, samo je svaka bila manja za debljinu tankog drvenog zida kojim su bile odvojene jedna od druge. Najmanja je bila veličine nokta. Na prvi pogled bio je to smo zanimljiv rekvizit za Ljošinu tačku uz priču “o ženi u devet obličja”. Bio sam zadivljen uverljivošću sa kojom je stvarao iluziju o detetu, pa devojčici, pa devojci, i na kraju, nakon devet metamorfoza koje su proizilazile jedna iz druge, o ženi u zrelim godinama.
Bio je to tek prvi deo duhovitog prikaza. Poenta je bila na kraju drugog dela pričice, koji je počinjao njenom setnom opaskom: “Ovo nije svet koji sam želela”, da bi u sledećem trenutku, s još većom spretnošću i veštinom ruku Ljoša ostvario malo remek – delo opsene: lutka je jednim pogledom osmotrila svet oko sebe, izrekla svoj sud o njemu i – vratila se u detinjstvo.
Dok je izvodio tu briljantnu tačku s filozofskim podtekstom, meni se učini da ta igra: od detinjstva do zrelosti, od maloga do velikoga, od želje do razočarenja, krije drugo značenje koje tvorac zamisli i zvođač verovatno nisu imali na umu a meni se nametnulo. U Ljošinoj igri sa malim i velikim babnuškama videh igru Tvorca Svemira s malim i velikim svetovima, s malim i velikim brojevima, s atomima i galaksijama, s dijalektikom večitih mena uopšte koje se odvijaju upravo onako kako su lutke pokazivale: svetovi, mali, oni u tajnovitim atomskim strukturama, kao i oni veliki koji čine Kosmos, optimalnu formuSvematerija – Sveprostor – svevreme, sadrže istovetnu promenu, s tim što je Ljošina, iz tehničkih razloga, ograničena na devet faza, a kosmičku moramo zamisliti u mnogo više. Dakle, ne postavlja se pitanje da li jesvet velik ili mali, kada je jedno a kada drugo, već u koliko faza je strukturirano ono što je oduvek – Isto, samo ga vidimo u različitim vremenskim periodima.
Svetovi, od najmanjih do najvećih, od bivših do budućih, od onih koji rastu do onih koji atrofiraju, od nade do Razočarenja, ad atoma helijuma do Kosmosa – sve je Jedno, Malo u Velikom, Veliko u Malom, Toplo u Hladnom, i obrnuto, Prostor u Vremenu i obrnuto, energija u materijji i Materija u Energiji, Zavojito u Pravom i obrnuto, četrdeset miliona godina kao jedna i obrnuto, iznutra kao Spolja i obrnuto – babuška u babuški.
Svet trba videti i tumačiti onako kako ga je video Ljošin otac Konstantin. Ako uopšte znamo šta bismo sve uključili u taj pojam – u Konstantinovoj verziji devet faza – njegove promene, kako one u mikro tako i one u makrosmeru, one od Prošlosti do Budućnosti i one od Vasione do Tačke – teku kao nešto što je imanentnoa ne kao lanac uzroka i posledica čije se alke nikada ne sastvaljaju. Ne, to nije prava linija već Četvorodimenzionalna lopta, kod koje je famozna četvrta dimenzija ta introvertna dijalektika van koje ne postoji ništa.
Naše oko, taj čarobni organ svih živih bića, stvara pozorišnu iluziju struktura sveta, malog i velikog, belog i crnog, pravih i krivih linija itd. Da bi se njihovi vlasnici mogli u njemu kretati i orijentisati. Ti signali nemaju nikakve veze sa sušatvenim strukturama. One mogu biti viđene samo onda kada dobijemo oči koje će moći da vide četvrtu dimenziju sveta koja nam je za sada nedostupna, ni vidom, ni razumom, ni drugim čulima. Ja je v i d i m, ali ali u jeziku kojim se ljudi koriste ne postoje rači ni pojmovni sklopovi kojima bih se mogao poslužitiu komunikaciji s njima. U tome im ne mogu pomoći dok ne nađem rešenje da njihove biološke oči zamenim Spoznajnim, kojima će moći tačno da vide svet – što nije tačno raći, već svetovi – i izgledaju, koliko su beskrajno složeni, iznenađujući i lepi, sve jedan u drugome kao Ljošine babuške.
Svemir kao “Babuške”
Bila je 1917. godina. Evropske zemlje i Ameriku preplavile su izbegličke reke Rusa koji su bežali ispred revolucije. Mnogo tih nevoljnika pojavilo se na ulicama Njujorka. Noćivali su po parkovima, ispod mostova, u starim napuštenim zgradama. Bez sredstava za život, slabo obučeni, ispijenih lica usled neuhranjenosti, mnogi sa sitnom decom oko sebe, izazivali su samilost. I sam sam bio siromah u to vreme. Moji novi izumi nisu nikoga interesovali. Odvojio sam što sam imao i odneo četvoročlanoj porodici koja se smestila u napuštenoj štali gradske tramvajske konjušnice. Bilo je skrovito, imali su na raspolaganju veliki prostor, ali je užasno bazdilo na konjski izmet i mokreću. Jedna mlada žena je prala betonski pod po ceo dan, spirala zidove, držala stalno otvorena široka ulazna vrata kroz koja su ulazile tramvajske zaprege, ništa nije pomagalo. Utroba mi se skvrčila gledajući dvoje dece kako spavaju u uglu na slami i udišu nežnim plućima odvratni vazduh. Devojčica je imala težak bronhitis, krkljala je tako da se to boga čulo. Poneo sam dvesto dolara da im dam za prvu pomoć. Pružio sam ih devojčici. Približila mi se s instinktom ugroženosti kao da je odrasla uz mene. Uze novac i uputi mi bezmeran pogled plave zahvalnosti, što me duboko dirnu. Ocu, mladom cirkuskom artisti, grunuše suze. Nikoga nisam video da tako plače. Ruski. Poplašio sam se da se može razboleti, šti bi im moglo doneti nove nevolje. Mlada žena ga uhvati za ruku i prošapta:”Ljoša”. Ona je znala sve o srcu svoga muža. Okrivih sebe što sam stvar izveo tako nevešto.
Već sam izlazi iz kruga bivše gradske tramvajske štale(konje je pre deset godina zamenio električni pogon na jednosmernu struju, koji je bio nesretno rešen, često je dolazilo do kvarova i zastoja u prevozu Njujorčana); kada me zaustavi Ljošin tronuti glas:”Gaspađin!” – i pruži mi onu čuvenu rusku lutku “babušku” sa kojom je, kako reče, izvodio svoju cirkusku tačku. Tu tačko ovde neće izvoditi, jer je Njujorčani ne razumeju pa mi je poklanja. “Eta zdjelal moj atec”. S tom lutkom, u kojoj je bilo još osam, otac ga je poslao u svet da živi od veštine kojoj ga je naučio. Moje slovenske ruke saviše mu se oko vrata. Rastadosmo se kao dva rastužena derana.
Tek u hotelu zagledah to malo ženskoliko čudo veštine i domišljatosti, šarenu kitnjastu babušku rumenih obraza i širokih kukova u kojoj se nalazilo još osam; do najmanjeg detalja istih, samo je svaka bila manja za debljinu tankog drvenog zida kojim su bile odvojene jedna od druge. Najmanja je bila veličine nokta. Na prvi pogled bio je to smo zanimljiv rekvizit za Ljošinu tačku uz priču “o ženi u devet obličja”. Bio sam zadivljen uverljivošću sa kojom je stvarao iluziju o detetu, pa devojčici, pa devojci, i na kraju, nakon devet metamorfoza koje su proizilazile jedna iz druge, o ženi u zrelim godinama.
Bio je to tek prvi deo duhovitog prikaza. Poenta je bila na kraju drugog dela pričice, koji je počinjao njenom setnom opaskom: “Ovo nije svet koji sam želela”, da bi u sledećem trenutku, s još većom spretnošću i veštinom ruku Ljoša ostvario malo remek – delo opsene: lutka je jednim pogledom osmotrila svet oko sebe, izrekla svoj sud o njemu i – vratila se u detinjstvo.
Dok je izvodio tu briljantnu tačku s filozofskim podtekstom, meni se učini da ta igra: od detinjstva do zrelosti, od maloga do velikoga, od želje do razočarenja, krije drugo značenje koje tvorac zamisli i zvođač verovatno nisu imali na umu a meni se nametnulo. U Ljošinoj igri sa malim i velikim babnuškama videh igru Tvorca Svemira s malim i velikim svetovima, s malim i velikim brojevima, s atomima i galaksijama, s dijalektikom večitih mena uopšte koje se odvijaju upravo onako kako su lutke pokazivale: svetovi, mali, oni u tajnovitim atomskim strukturama, kao i oni veliki koji čine Kosmos, optimalnu formuSvematerija – Sveprostor – svevreme, sadrže istovetnu promenu, s tim što je Ljošina, iz tehničkih razloga, ograničena na devet faza, a kosmičku moramo zamisliti u mnogo više. Dakle, ne postavlja se pitanje da li jesvet velik ili mali, kada je jedno a kada drugo, već u koliko faza je strukturirano ono što je oduvek – Isto, samo ga vidimo u različitim vremenskim periodima.
Svetovi, od najmanjih do najvećih, od bivših do budućih, od onih koji rastu do onih koji atrofiraju, od nade do Razočarenja, ad atoma helijuma do Kosmosa – sve je Jedno, Malo u Velikom, Veliko u Malom, Toplo u Hladnom, i obrnuto, Prostor u Vremenu i obrnuto, energija u materijji i Materija u Energiji, Zavojito u Pravom i obrnuto, četrdeset miliona godina kao jedna i obrnuto, iznutra kao Spolja i obrnuto – babuška u babuški.
Svet trba videti i tumačiti onako kako ga je video Ljošin otac Konstantin. Ako uopšte znamo šta bismo sve uključili u taj pojam – u Konstantinovoj verziji devet faza – njegove promene, kako one u mikro tako i one u makrosmeru, one od Prošlosti do Budućnosti i one od Vasione do Tačke – teku kao nešto što je imanentnoa ne kao lanac uzroka i posledica čije se alke nikada ne sastvaljaju. Ne, to nije prava linija već Četvorodimenzionalna lopta, kod koje je famozna četvrta dimenzija ta introvertna dijalektika van koje ne postoji ništa.
Naše oko, taj čarobni organ svih živih bića, stvara pozorišnu iluziju struktura sveta, malog i velikog, belog i crnog, pravih i krivih linija itd. Da bi se njihovi vlasnici mogli u njemu kretati i orijentisati. Ti signali nemaju nikakve veze sa sušatvenim strukturama. One mogu biti viđene samo onda kada dobijemo oči koje će moći da vide četvrtu dimenziju sveta koja nam je za sada nedostupna, ni vidom, ni razumom, ni drugim čulima. Ja je v i d i m, ali ali u jeziku kojim se ljudi koriste ne postoje rači ni pojmovni sklopovi kojima bih se mogao poslužitiu komunikaciji s njima. U tome im ne mogu pomoći dok ne nađem rešenje da njihove biološke oči zamenim Spoznajnim, kojima će moći tačno da vide svet – što nije tačno raći, već svetovi – i izgledaju, koliko su beskrajno složeni, iznenađujući i lepi, sve jedan u drugome kao Ljošine babuške.
ok..i sta je sad ovo trebalo da znaci?tamarap napisao:Samo mesto boravka, a verovatno i rada, "dragog nam" dr.ivice, vec puno govori o ambicijama i zeljom za usavrsavanjem i napretkom... A i izgleda da je hemiju prepisao na ispitu (inace, medicinari imaju samo jedan ispit iz hemije na prvoj godini) i izgleda je zaboravio raznorazne molekulske teorije, jer da je zapamtio, znao bi i sta razblazenjem supstancija (ne)gubi! Pozdrav od hemicara!
18 g vode ima 6x10 na 23 molekula vode. odredjeni broj grama neke supstance- isti broj molekula te supstance. Beskonacnim razblazenjem mi svodimo ovaj broj molekula na 0. I sta je sad covek rekao pogresno...aaaaaaaa!!!!! Pa Vi ste samo hteli da ga uvredite, pa lupili i ostali zivi. jasno, jasno...
izvinite na upadici, nastavite dalje
Ps: kao zastupnik homeopatije, trebalo bi da znate, da je ovo sto je dr. Ivica rekao i jeste zvanicno objasnjenje homeopatije. Teoriju o pamcenju vode je zamalo dokazao jedan Hematolog-homeopata...ali se ispostavilo da su svi zeleci da uspu `podsvesno` lazirali rezultate.
U redu je da verujete u to...citava Engleska se leci kod homeopata, sto ne biste i Vi... samo molim Vas nemojte izmisljati neke prirodne zakone, i vredjati ljude. Samo da razlucimo da je to stvar vere, a ne nauke. A pravo svakog coveka je da veruje u sta hoce
pozdrav
-
dr ivica
- Stalni član
- Postovi: 3798
- Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
- Lokacija: Pozarevac
- Kontakt:
Pozdrav iz Pozarevca za tamarup i sve koji jos uvek misle da je ovo neka "unutrasnjost", a da je Beograd "spoljasnjost" (ili sta bi vec trebalo da bude?). U vreme kad je i u najudaljenijim tackama sveta moguce praviti online video konferencije sa ostatkom covecanstva iz udobnosti sopstvenog doma, razmisljanja o 80 kilometara "daljine" izmedju mesta u kome zivim i "metropole" u kojoj se pojedini - ponosni na tu epicentricnost svog polozaja - zavaravaju kako su "u centru paznje", zaista se moze nazvati malogradjanskim anahronizmom.
Primarijus dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
-
kdanijela
- Aktivan član
- Postovi: 166
- Pridružio se: Sub Okt 22, 2005 5:07 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Novi Sad
Koliko ja znam, negativnih efekata po zdravlje nema, jedino moze da lek ne deluje. Osim toga moguca je privremena pojava nekih simptoma koji pre lecenja nisu bili prisutni, a koji su navodno siguran znak ozdravljenja (najcesce u vidu pojava nekakvih promena na kozi). Dete moje drugarice je imalo takvo iskustvo, i to im je homeopata komentarisala kao "odlicno".