Epilepsija kod bebe, napadi koji ne prestaju

[Nacana]

Pozdrav Vanjina mamo,
izvinite što se nisam javljala, kompjuter mi je bio van pogona.
Konačno imam dobre vijesti, a to je da su djevojčici prestali napadi. Preko mjesec dana nema napade. Prije prestanka napada ništa nismo mijenjali u terapiji (zadnja promjena terapije je bila 4 sedmice prije prestanka napada). Mi smo sretni i presretni, uživamo svaki dan i molimo se Bogu da se napadi više nikada ne vrate. Inače, djevojčica je dobro, hoda (još uvijek uz našu pomoć), priča, stalno je u pokretu.

Pozdrav i poljupci za Vanjinu mamu i njenu curicu!

[Vanjina mama]

Naco,
naježila sam se i gotova sam da zaplačem!!!!!!!!!!!!!!
To je tako dobra i lepa vest, da skoro bolju i lepšu nisam čula!!!!!

Držim Vam fige da od sada sve bude dobro i zdravo i nadam sa da neće biti posledica po malu dušu!!!
Molim Vas, puno je zagrlite u moje ime i poljubite malu hrabricu.

Vama svaka čast. Ljudi kažu da ono što te ne ubije samo te ojača, ali samo oni 'ojačani' znaju kako je to.
Javljajte se i dalje, samo na druge teme , da pričamo o zubima, noši i prvim rečima.

Puno vas vole Vanja i mama

evo rasplakala sam se....

[Nacana]

Draga moja Vanjina mamo,
Prije svega da se izvinem što se nisam dugo javljala, ali evo tu sam. Sretna Vam Nova godina, da bude zdravija, ljepša, sretnija i veselija nego sve prijašnje.
Hvala vam na beskrajnoj podršci koju ste nam pružale sve ove mjesece. Sa nestrpljenjem sam očekivala kada ću se čuti sa mojim e prijateljima, ali ipak sa vama sam ostvarila najbolji kontakt.

Slažem se da naše druženje treba da nastavimo na ovim stranicama, ali na onim bezbrižnijim stranicama.

Za sada toliko,
Hvala još jednom na toplim riječima, pomoći i riječima podrške koje ste mi vi i ostali moji e-prijatelji uputili.

Pozdrav i poljupci od Nacane i njene curice

[Danka I.]

Poštovana,
često sam posjećivala Vašu temu da vidim da li ima novosti sa Vašom malenom i ne možete zamisliti koliko me je obradovalo ovo što sam pročitala! Želim Vam srećne praznike! Da Nova godina donese puno zdravlja i sreće svoj dječici ovoga svijeta!

[Vanjina mama]

Nacana, Da Vam je srećna i zdrava ova godina i još narednih 105, oa opet!!!!!
Mislila sam često na Vas dve i drago mi je da ste dobro!
Poljubac za Vas dve od nas dve!!!!!

[Nacana]

Dragi naši prijatelji,
evo da se javim. Hvala Bogu, dobro smo, napada nemamo, rastemo, igramo se i smijemo se. Curica prohodava, drži se za nas samo jednom rukom. Malo manje priča (tata, mama, deda, baba itd), ali nadam se da će i to da dođe na svoje. Ovaj vikend smo bili na sankanju, cura se super zabavljala.
Sretna i vama Nova godina, da vas zdravlje i sreća služe, a ostalo će doći samo po sebi.

Pozdrav svima.

[Vanjina mama]

Veeeeeeeeeeeeeeeeeeeeliki poljubac!!!!

[Vanjina mama]

Pitam se, pitam
Kako je mala duša?

[milicica2]

СЛУЧАЈ МАЛОГ ЛУКЕ

(Изјава његове мајке)

Лука, дете Љубомира Тошковића, браварског мајстора бродоградилишта са станом Београд, Ул. Н. Х. Христифора Тодоровског Карпоша бр. 60, рођен нормално 1946. године било је здраво и лепо развијено дете.

21. I 1949. год. добило је БеСеЖе вакцину, у дечијем диспанзеру на Чукарици. Одмах неколико дана после тога почео је да се жали да га боли глава а затим руке, ноге и стомак, а постао је нервозан љутећи се за сваку ситницу. 13. II 1949. отекну му очни капци а 15. II добио је температуру. Дечији лекар који је био позван констатовао је ангину и преписао сулфатиазол. Температура је опала, али се ускоро опет попела, па је са повременим осцилацијама трајала све до 1. III. Тога дана добио је "фрас" укочио се, заврнуо очи и изгубио свест. То се поновило три пута у току четири сата при чему је температура стално износила 39° и није спадала ни поред сулфатиазола. Ови напади дечијих грчева са губитком свести и трзајима трајали су са повременим прекидима три дана, када је 3. III однесен у дечју болницу на Дедиње. Тамо је др Љ. први рекао да је запаљење плућа, а после да се ради о туберкулози. Када смо му рекли да је дете добило БеСеЖе вакцину, рекао је да не зна шта је. У болници је остао три дана за које је време добио Пеницилин, Луминал и Калцијум. Температура је пала, али су напади "фраса" и даље остали. Носила сам га затим на нервну клинику где су рекли да је енцефалитис. Давали му Луминал и мешавину брома, но без успеха.

Дете сам после носила код др А. који му је дао 30 инјекција јод-прегл по један ccm. Пошто му то није помогло добио је инјекције Калцијум бромата две кутије, после чега му је 20 дана било добро. Но после тих 20 дана добио је такве нападе да су га тресли сваких 15 минута. Однели смо га затим на Универзитетску дечју клинику код др Т. који је пронашао код детета ангину и енцефалитис. Рекао је да ти напади долазе од крајника те да их стога треба вадити, но пошто је добио БеСеЖе мора се са вађењем чекати шест месеци. Због тога је дете отпуштено после осам дана иако су напади и даље трајали. Напади "фраса" понављали су се сваке ноћи по три пута готово у исто време. У међувремену се стање крајника погоршало те су скоро постали септични. Лечен је пеницилином те је температура ускоро спала. Но и даље се ноћу кочио и трзао, а повремено и преко дана уз губитак свести. У августу оперисани су му крајници, после чега осам дана није имао нападе, али их је после ових осам дана поново добио но сада много јаче него раније.

Однели смо га тада код др Ј. који је такође поставио дијагнозу енцефалитис и преписао луминал, само је наредио да се доза повећа, тј. уместо три пута да сад добије четири пута по 0,015 дневно. Уз то му је дао Ендојодин у инјекцијама и мешани бром у течности. После прве инјекције Ендојодина дете је почело да се заноси, да губи говор и малаксава. После друге инјекције сасвим се изгуби и опет поче температура 38 степени C. Пошто др Ј. више ништа није могао да му помогне, однели смо га поново на Дечју клинику код др Т. Тамо је био осам дана у полусвести. За свих пет недеља колико је био тамо добијао је стално Јод-Прегл витамнин Б-1 и редовно луминал. Код куће је затим још примио десет инјекција Јод-прегла и Б-витамина. Напади су сад били нешто ређи, али ипак још два-три ноћу.

Приликом отпуста из болнице односно Дечије клинике рекла ми је шеф одељења, да је медицина учинила све што је могла али да детету на жалост спаса више нема, те је најбоље да га носим кући. Додала је: "Молите Бога да што пре умре, јер и ако остане жив, биће кретен".

По повратку кући дала му је др Д. инјекције Магнезијум сулфата 10%. Од прве ове инјекције изишло му је по телу неко црвенило и било му је врло тешко. Био је толико млитав да није могао главу да дигне сам. Од других двеју инјекција било му је врло добро, није се више тако укочено загледао као дотле нити грчевито стезао песнице. Девет дана било му је потпуно добро. Но када је добио пету инјекцију, одмах се променио у лицу и ту ноћ добио је напад. Добио је затим још две, дакле, укупно седам инјекција. Стање се тада опет погоршало те је као и раније сваку ноћ добијао нападе и то увек у исто време.

Били смо још код др Ј. и др М. али без успеха.

Очајни и без икакве наде гледали смо беспомоћни како се дете мучи. Напади су се и даље наставили сваког дана и сваке ноћи.

Све је то тако трајало до 19. XII 1949. године у 8 сати када сам срела др Петра Ј. Станковића коме сам ово све укратко испричала. Рекао ми је да одмах приступим природном лечењу и дао ми је уз то следећа упутства: Никакве инјекције, ни ма какве друге лекове детету не смем давати, већ одмах почети са редовним клистирањем два пута дневно са камилицом, свакодневно купање, затим сунчање кроз прозор у загрејаној соби при чему дете мора да лежи сасвим голо на кревету. У погледу хране морао је прекинути сасвим са досадашњим начином исхране а јести што је могуће више живу - пресну храну, разно поврће, воће, козје млеко, две јеловне кашике грубо самлевеног пшеничног брашна непросејаног са мекињама, помешаног са млеком и медом. Највише ме је изненадило када ми је рекао да детету дам живо брашно да једе. Одмах сам почела примењивати све онако како ми је рекао др Станковић, тачно и у свему придржавајући се његових упутстава, мада нисам имала велике наде да му такво лечење још може помоћи.

На наше највеће изненађење детету је међутим одједном кренуло на боље. Напади су постали ређи и краткотрајнији, а после три дана сасвим су престали. Није више вриснуо, није се више кочио ни умокрио. Дете се убрзо сасвим навикло на нов начин исхране. Место хлеба добијао је качамак. Клистирање, купање и сунчање јако му је пријало. Цео месец дана није имао ниједан напад. Тада нисмо имали козје млеко па смо му давали кравље. Напади су тада опет почели иако у мањој мери и трајали су сва три дана док је добијао кравље млеко. Када смо после три дана успели да набавимо опет козје млеко напади су одмах престали и никада се више нису повратили. Стање се код малог Луке из дана у дан све више поправљало, постајао је све свежији, расположенији, имао апетит и добијао у тежини. Ноћу је мирно спавао и никад се више ови страшни напади нису јављали. Две пуне године дете уопште није окусило месо јер је др Станковић нагласио да је то нарочито важно да му не дамо меса. Дете је потпуно оздравило и даље се дивно развило телесно и душевно.

Злокобна предвиђања шефа одељења Дечје клинике нису се испунила. Дете је и дан данас живо, здраво, чило и весело и ни од чега од тада више није боловало. Сада иде у четврти разред основне школе, скроз је одличан и најбољи у свом разреду. Пише већ песме и приповетке које се штампају у школским новинама "Први кораци".

Надам се да ће случај мог сина допринети да се најзад увиди штетно дејство БеСеЖирања и уочи велики значај природног лечења.

Овим овлашћујем др Петра Ј. Станковића, лекара који је лечио и излечио мога сина Луку да може овај случај слободно јавно изнети са пуним именима свуда тамо где буде нашао за сходно.

Београд, 15. маја 1957. г.

Мајка,
Фемка Ж., Љубомира Тошковића с. р.

Из књиге "О природном лечењу и психичкој хармонији" др Петра Ј. Станковића

[dolce-vita]

Pozdrav svima,

Procitala sam prethodni post, i jako mi je drago da se jedan zivot spasio.

[Nacana]

Drabi naši e-drugari.
evo konačno da vam se javim, opet sa dobrim vijestima. Cura je dobro, od sredine novembra 2009 nema napade. Imamo terapiju Keppra 250mg 3 x 1/2 tablete dnevno. Prohodala je, pustila se tek sa 19 mjeseci. Kičmu mi je slomila, ali kada se uobziri šta je dijete sve prošlo, nije ni čudo što nije to prije uradila. Inače, sada joj je 2 godine i 7 mjeseci. Počela je i da više priča u zadnjih 1 mjesec. Do tada je to bilo 50-tak riječi i pokazuje prstićem. I dalje je u pelenama, na tutu/nošu sjedne, ali posao ne završava.

Razmazili smo je, što jesete, jeste i sada nas sređuje pravo. Čim nije po njenom, odmah počne da drami. Jedno vrijeme smo joj tolerisali takvo ponašanje ali prestajemo sa tim. Na kontrole idemo redovno i nadamo se da se više nikad napadi našoj curici neće vratiti.

Pozdrav svima. Nadam se da ste svi živo i zdravo.

[MITABEKRIJA]

poštovana Nacana...iščitala sam šta vam se sve dogodilo poslednjih godinu dana i drago mi je da ste ste sad dobro..na forum sam se prijavila jer sam jako potrešena pričom svoje koleginice čije je dete dobilo epi napad pre neki dan i svi smo u šoku od tada.. pa sam ja počela da iščitavam po forumima sve vezano za tu bolest....devojčica ima 9 godina i konstatovana je parcijalna epilepsija