Registrovala sam se samo da bih ovo napisala. Operisala sam devijaciju kod dr Bijelića u martu 2007. godine. Ja se u ovog čoveka kunem. On i doktorka Nada su me bukvalno spasili od infekcija u koje sam iznova i iznova upadala. Naime ja sam kao dete pala, ali to nije bio običan pad. Stala sam na loptu, saplela se i pala i svom svojom težinom udarila nosem po sred ivičnjaka. I to baš na deo gde se spaja gornja i uspravna strana ivicnjaka. Bukvalno sam precepila nos na pola po horizontali. Mislim da nema potrebe da pričam kako sam izgledala tada, krv lipti na sve strane. I tadašnji doktor kod koga su me odveli je rekao ma nije to ništa. I za divno čudo ja sam imala samo krastu na tom mestu, vrlo mali otok i ništa više. Uvek sam imala jako lep nos, pravilan, skoro prćast. Od tada je nastao pakao za mene, nos mi se potpuno izdeformisao. Sad nije to toliko baš ružno izgledalo ali sam imala grbu na nosu jer je kost nepravilno srasla. Ako zanemarimo ružan izgled, disanje sa desne strane je bilo negde oko 10%, praktično je desna nozdrva bila potpuno neupotrebljiva. S leve strane je bila dobra situacija. Naravno niko nije hteo da operiše dok ne napunim 18. Operisala sam u 26. godini jer sam se plašila i jedva prelomila iako sam imala godinama brojne zdravstvene tegobe. Ja sam stalno upadala u infekcije, upale sinusa, onda sekret nema kuda da otiče, sliva se u grlo, razvije se infekcija grla, kanal začepljen, upali se uho. Tako je izgledao moj put. Antibiotici nisu pomagali, redovno sam završavala na injekcijama. Moj redovni lekar mi je rekao da je bubna opna jako osetljiva zbog silnih upala i da svakom novom rizikujem da pukne i da ne daj Bože oštetim sluh. JA uopšte nisam mogla da duvam nos, duvam ja al ništa ne izlazi jer nema kuda. Onda su mi se desile dve infekcije za redom, i on mi je rekao ako se desi treća za redom to je kraj. Tu sam prelomila i sasvim slušajno otišla na VMA sa drugaricom kod doktora Bijelića. Taj čovek me je oduševio, pozitiva, opušteno, a stručnjak kakvog nema. Sve vreme me je zasmejavao, ponašao se kao da se znamo sto godina. Momentalno me poslao na rentgen, kad je video šokirao se. Operaciju sam zakazala u privatnoj klinici, ime neću posati jer vidim da se i onako briše. Ali ta klinika radi samo ORL, ništa drugo. To je ustvari specijalistički kabinet za ORL. Nisu svaštari. Cena je bila 1700 evra, imala sam svoj apartman i sestru koja je bila zadužena isključivo za mene i koja je sa mnom bila celu noć. Operisana sam oko 4 sata popodne sutradan u 12 sam izašla. Tu su mi zakazali pre operacije razgovore sa Bijelićem, sa anesteziologom i za kraj sa vlasnikom kabineta. Mogla sam da pitam šta god sam htela. Tog dana nisam smelea da jedem ništa teško, samo supicu i 3 sata pred operaciju ništa. Bijelić mi je toliko poverenja ulio da sam mu rekla kad me je pitao za želje da uradi onako kako on misli, rekla sam mu da mi je želja da normalno dišem. Ponela sam mu sliku iz detinjstva pre preloma čisto da vidi da moj nos nije takav ispao prirodno već uled pada. Anestezilog mi je bio profesor Tomislav Marenović, taj čovek je čist genije. Kakav on odnos ima prema pacijentima, kad sam ušla u salu normalno uplašila sam se. Ko ne bi. On mi je sve vreme pričao šta radi, kako ću za 30 sekundi da se osećam bolje, da sad stavlja kanilu, da pušta ovo.... Pored njih tu je i bila doktorka Nada Novović, ona je asistirala Bijeliću. Gledala me je ko rođeno dete, dok sam lažala sa stolu i Marenović stavljao kanilu, ona me je sve vreme grlila, mazila..... Operacija je trajala oko sat i 20 minuta, nisam imala nikakvih problema prilikom buđenja. Potpuno normalno sve. Jedino što sam povratila malo krvi što nije ništa strašno, to je krv koja se slila prilikom operacije a krv ne može da se svari. Ništa specijalno. Moj dečko je sve vreme bio sa mnom u apartmanu. Jedine bolove koja sam imala su odmah po buđenju i to uopšte nisu bili klasični bolovi. Malo me je boleo vrh nosa. Dobila sam injekciju i od tada do kraja svega nikakav bol osetila nisam. Čula sam razna iskustva gde ljudi padaju u nesvest od bolova, piju tablete. Ja nijednu jednu tabletu nisam popila za bolove. Bijelić je bio to dok se nisam probudila, onda je otišao kući i sve vreme zvao da pita kako sam. Mom tati je rekao da je to najgora devijacija koji je u svojoj karijeri video, mislim da i danas to tvrdi, posle 5 godina. Rekao je da uopšte to nije očekivao jer se nije toliko videlo na rentgenu, kad je otvorio šokirali su se. Kost je bila rascvetana na tri mesta, trostruki prelom, i to po vertikali. Morao je da lomi, da sredi sve to. Vrlo pažljivo je radio, ali sam ja dobila strašne otoke. Za to apsolutno nije on krvi, moja koža i krvni sudovi su generalno jako osetljivi i vreme krvarenja je produženo. Otoci su se javil u toku noći, generalno posle operacije nisam imala ništa a u toku noći se to javilo. Bilo je kao da sam stavila dve teget piksle
Dobila sam Hemoral, primala sam Dicinon ampule dve, zbog tog produženog vremena krvarenja i vitamin K sam pila. Za to vreme sam odmarala kod kuće, posle tri dana bila sam spremna da trčim, da nisam imala masku i otoke ne bih ni znala da sam operisana. Takođe da napomenem da sam prilikom razgovora sa doktorkom Nadom pitala za vađenje tampona tj. gaze, pošto su neke moje komšije padale u nesvest od vađenja istih. Moj drug je pio Bensedine jer ga je bolelo više od same operacije. I doktorka mi je rekla da oni to uopšte ne rade i da imaju neke nemačke tampone koji su umočeni u neku specijalnu antibiotsku mast koja ne da se zalepe i koja ujedno i sprečava infekciju. Iako sam pila antibiotik. Samo skidanje maske i tampona nisam osetila, trajalo je sve ukupno minut. A kad sam udahnula, znala sam to je to. Iako je nos bio još uvek pod otocima. Odradio je posao maestralno, kako funkcionalnost tako i estetiku. A generalno operacija nije bila baš laka s takvim prelomom. Pila sam Aerius jer je u to vreme krenulo cvetanje i jesam kijala jer je sve bilo osetljivo. Imala sam svega jedan končić koji je sam ispao posle tri nedelje. Sve ukupno je trajalo da kažem mesec dana, posle tri nedelje otoci su se sasvim povukli a još nedelju dana je bilo malo taminije oko očiju što se uz puder uopšte nije videlo. Posle toga sam čuda i čuda izbacila iz sinusa. Praktično od tada do sada nisam imala nikakve ozbiljnije infekcije, ok prehladim se, kijavica, virus ali se sve to lakše izdržava. Takođe ja sam 15 godina svako veče koristila kapi za nos jer drugačije nisam mogla da zaspim. Od operacije do sada nijednom nisam koristila kapi osim u slučaju prehlade.
Ono što me je oduševilo je stručnost i pozitivnost doktora Bijelića, čovek toliko poverenja uliva da bih kod njega sutra išla za bilo šta. Rekla bih mu seci i ne bih razmišljala. Takođe u redu je estetika al šta vam vredi lep nos ako nije funkcionalan. Doktor upravo o tome vodi računa, ne preteruje, pravi srazmeru. Pitali su me da li hoću i estetičara, da sam htela mogao je da dođe, ali ja sam znala da čim skloni problem moj nos će izgledati savršeno. Ja sad uopšte ne mogu da se setim kakav mi je nos bio pre, ljudi koji me znaju su oduševljeni, potpuno je u skladu sa mojim licem.
Izvinjavam se što sam bila ovako opširna ali nadam se da sam nekome pomogla. Bijelić ima sve moje preporuke, mogu sutra da odem kod njega žmureći i da znam da će sve da bude kako treba. Zbog njih je meni operacija ostala u lepom sećanju, uglavnom ljudi ne žele da se sećaju operacija, ja nemam nijedan jedini ružan trenutak vezan za operaciju.
Trenutno je moj izbor Dr Bijelic. Prosvrljala sam malo po ostalim postovima i vidim da se dosta spominje njegovo ime i rad...
))))
ali sve je to normalno. Doktor djeluje kao neki klošar, ali vjerujte da je takav stručnjak da je to nešto nevjerovatno. Djeluje kao da je grubijan, ali je meni recimo, masirao noge u operacionoj sali jer mi je bilo hladno (čekali smo nekog ljekara koji je kasnio na moju operaciju), dakle brine o pacijentu nevjerovatno. Toliko sam oduševljena njime da kada bi mi život zavisio o nekoj operaciji tražila bih da on stoji kraj mene, jer uliva nevjerovatno povjerenje! Operacija se zakazuje kod sestre Željke 011/360-88-50, ili u kabinetu ORL na VMA. Pregled košta 1600 dinara, operacija je mene koštala 28500 dinara, ali ja nisam osiguranik jer živim u Republici Srpskoj. Pustili su me juče kući, ali na moj zahtjev, jer mi je hrana bila loša pa sam se plašila da ću zbog slabe ishrane imati duži postoperativni oporavak. (jako sam izbirljiva 
) medicinsko osoblje je fenomenalno. E sad, ako vas interesuje plastična operacija u smislu estetike, toplo vam preporučujem da odustanete. Vidjela sam kako izgledaju pacijenti posle operacije, koliko se pate, kako su modri, otečeni, duži oporavak.... Dakle, dobro razmislite da li je ta kvržica koju imate na nosu vrijedna sve patnje, vjerujte na riječ i ja se patim, a mogu da zamislim kako se tek pate ovi koji su estetsku op.imali!!! U svakom slučaju dr Dušan Bijelić je car!!!
