Sve o prelomima kostiju

[tamaraft]

Verujem da je svima poznat termin i chinjenica da kosti nisu neogranicheno jake i da dolazi do njihovog preloma u odredjenim situacijama.

Prelom kostiju najcheshce nastaje usled dejstva sila na kost jache od njene chvrstoce, tj. dolazi do prekida kontinuiteta koshtanog tkiva kao i do prevazilazenja granica njegove prirodne elastichnosti, da da kost ipak poseduje odredjenu kolichinu elastichnosti kao tkivo zato se svaka povreda ne zavrshi prelomom kosti! Naravno do preloma kosti moze doci i delovanjem manje sile ili chak spontano, obichnim pokretom, ali samo u sluchajevima patoloshkih procesa na samoj kosti ( tumori, osteoporoza, ciste ).

Ako dodje do preloma dejstvom velike sile ( udarcem, padom, sportska povreda, saobracajnu udes itd ), ovakva povreda spada u traumatsku povredu i od samog starta razlikujemo dve vrste: otvoreni i zatvoreni prelom kosti!

Zatvoreni prelom podrazumevace prekid kontinuiteta kosti koji nije u kontaktu sa spoljashnjom sredinom, tj nema prekida kontinuiteta koze, dok je otvoreni prelom upravo takav kod kog imamo i prelom kosti i prekid kontinuiteta koze, tako da je ovakav prelom otvoren prema spoljashnjoj sredini i naravno teze ga je lechiti zbog povecanog rizika od infekcija i komplikacija.

Prelomi isto tako se dele i po kolichini prekinutog kontinuiteta kosti, pa mogu biti potpuni i delimichni, mogu biti jednostavni i slozeni, multifragmentni...po ravni preloma mogu biti poprechni, vertikalni, spiralni...po mehanizmu nastanka mogu biti fleksiono ekstenzioni, torzioni, avulzivni.


Ono sto vecina pacijenata ne zna je zasto posle preloma kosti moramo biti u imobilizaciji, tj u prinudnom polozaju mirovanaj u koji se postavlja segment, obichno giosanom imobilizacijom, ukoliko nema indikacija za drugachije reshavanje traume. Da bi bilo malo jasnije napisacu nesto vise o samim fazama zarastanja kosti nakon preloma!


Faze zarastanja kosti


Zarastanje kosti je komplikovan fizioloski proces koji se desava u vise faza koje kao kod zarastanja mekih tkiva mozemo jasno za razgranichimo s tim da je srastanje preloma kosti specifichno zbog same chinjenice da kost zarasta originalnim tkivom, a ne oziljnim tkivom kao sva ostala tkiva u organizmu. U histoloskom smislu zarastanej preloma se deli u dve faze: primarno i sekundarno zarastanje! Vecina fraktura zarasta sekundarnim zarastanjem kosti. Primarnim zarastaju samo delimichni prelomi.

Ova dva proseca se po redosledu reparacije dele na 4 stadijuma:

1. faza je faza inflamacije, formiranja hematoma - deo tkiva u kom treba da se desi zarastanej kosti je samom traumom tj povredom okruzeno hematomom i matrixom kosti pa tako u tom delu oko preloma dolazi do inflamacije, do faze zapaljenja koja dovodi do pojave raznih produkata zapaljenja. Krvni ugrusak sadrzi razlichite faktore rasta ( TGF-beta, PDGF ) koji su zapravo stimulus sa proliferaciju i diferencijaciju celija hematoma. U ovom delu dolazi do povecanja krvotoka, invazije neutrofila i monocita, uklanjanja izumrlog tkiva i degeneracije fibrinskog ugrushka. U toku prva 3 DANA celije produkuju fibrozno tkivo koje dovodi do spajanja krajeva prelomljene kosti stvarajuci tako periost.

2. faza je faza stvaranaj mekog kalusa - faza revaskularizacije i reparacije kosti. Ovu fazu karakterishe stvaranje vezivnog tkiva ukljuchijuci i stvaranje hrskavichavog tkiva i formiranje nove mreze kapilara. Tokom prvih 7-10 DANA periost podleze intermembranoznom kostanom formiranju i histoloski nalazi pokazuju pojavu nezrele kosti, kaluza, na nekoliko milimetara od mesta preloma. Oko devetog dana u regiju kalusa dospevaju i makrofagi, fibroblasti i kapilari a na kompletnu diferencijaciju celija u velikoj meri utiche lokalno snabdevanje kiseonikom, uticaj mehanichke sile spoljashnje sredine i signali iz lokalnih faktora rasta. Krajem druge nedelje hondroblasti stvaraju poprilichnu kolichinu hrskavicavog tkiva oko samog preloma i tako zapochinje priprema za kalcifikaciju.

3. faza je faza maturacije kalusa i modeliranja koja zapochinje nakon pune 2 nedelje tako sto u tom periodu osteoblasti sistematski uklanjaju inicijalni matrix koji se stvorio u prvoj fazi i zamenjuje ga organizovanijim tkivom koje ce napredovati i formirati se shodn oopterecenjim koej namece lokalno okruzenje. Zato je jako bitno za tokom celog perioda zarastanja kosti okolna tkiva i segmenti budu mobilni i da se od najranije faze sprovodi fizikalna terapija. U ovoj fazi je rendgenski vidljiva linija preloma i josh uvek nije doznoljen slobodan oslonac i pritisak na kost, pacijent je u imobilizaciji!

4 faza je faza remodeliranja kosti. Kroz ovu fazu dolazi do stvaranja pune zrelosti kosti, do stadijuma njene prvobitne strukture. Ovaj proces remodeliranja i utvrdjivanja procesa zarastanja kosti se poredi sa procesom rasta kosti. Kod odraslih, nakon 3 meseca od povrede snaga kosti iznosi oko 80% od snage normlane kosti tako da su fizikalne procedure potrebne i posle skidanaj imobilizacije. Mesto preloma ne sme da je otecheno, osetljivo ili bolno i ne sme biti pokretanja na samom mestu preloma, pokretanja koshtanih segmenata koji su bili prelomljeni. Rendgenski snimak ne pokazuje liniju preloma vec potpuno popunjen prostor gde je bio prelom, i od ovog trena se moze pocheti da potpunim funkcionalnim aktivnostima pacijenta.