pa i to na ledjima me plasi jer imam problema sa ledjima .inace nije tajna pisala sam vec da mi iz backe topole pripadamo subotici,tako da tamo.pisala je remi o lokalnoj anesteziji,i ipak je ci\ula sve to zujanje i brujanje,a ja sam znatizeljna osoba pa sam na youtube lepo gledala operaciju kukamizgleda strasno,virtualnu je bilo bolje gledati.a plasi me i osoblje jer se zale kako ne gledaju pacijente ,nema ni da to doda neko nesto ,npr za vrsenje nuzde,a kamoli da pomognu da obuces carape il nesto.jako se nadam ako pokazem mali znak zahvalnosto da to nece tako biti.a hvala i tebi i vladi i remi na podrsci,hrabri me to da nece biti bolova bar u donjem delu,a ledja su drugo nesto.dr mi je rekao da cu imati velikih problema sa njima,a ja nisam htela ni da slusam o tome ,pa smo samo posle o kuku pricali.i vlado je rekao da nije imao strah pre operacije ,pa se nadam da necu ni ja ..puno vas pozdravljam [/quote]

Ako imaš mogućnosti kupi pomagalo za obuvanje čarapa, mnogo će ti pomoći a hleba ne jede niti se troši kao hleb. Jeste da je izvodljivo obuvanje i bez tog pomagala ali pošto imaš problema i sa leđima biće ti od velike pomoći u prvih par meseci i tebi i svima oko tebe. Leđa će da ti se svete sve dok se ne priviknu na novu situaciju a posle ćeš i sa njima da imaš manje problema (tako je bar kod mene). U svakom slučaju poželjno je da radiš i vežbe za leđa, čisto da ojačaš mišiće.
Za čarape: ponesi neke komotnije, šire čarape da se lako navlače. Ako neće sestre da obuvaju, tu su tetkice (mi smo ovamo imali jednu super tetkicu koja nam je bila extra pomoć), a tu je i poseta - tvoja ili tuđa: uglavnom svi hoće da pomognu - da dodaju, kupe nešto iz grada i tako to.
Isto tako, ako se plašiš da ne napraviš baru u krevetu (a i zbog nekih drugih stvari), nabavi nekoliko pelena za odrasle. I ovamo, nisu baš bile oduševljene za donošenje lopata i to se radilo u određeno vreme na celom odeljenju. Nravno, ako je hića dolazile su. Mada, njih 2 u smeni na najmanje 20-30 nepokretnih pacijenata pa da nas puste svaka po svom ritmu: ne bi to ni maratonci preživeli a u uz to te lopate treba i da operu; a nije jedino što obavljaju.

Pusti ti Vladu: to što tvrdi da se nije plašio?

Sladjo, kao prvo da te ohrabrim i da ti kazem da meni nije trebala lopata uopste da se donosi, imas kateter prvih 24 sata a za to vreme odmah sutradan ti dolaze terapeuti koji ti pokazu i pomazu kako da sednes na ivici kreveta. Ja sam odmah posle njih vezbala i sedela taj prvi dan mozda i 10-tak puta a kad vec mozes da sednes lako ces i da ustanes polako na stake sve ce ti terapeuti prvi put pomoci najvaznije je da ti se ne vrti u glavi i da se ne plasis. Ne treba da se plasis ustajanja i odlaska u toalet nista strasno. Kad jednom odes do toaleta vise ti niko nece biti potreban da te sluzi, sve ces moci sama, ustanes da se umijes itd. a sto se carapa tice uvek ima jos po jedna osoba u sobi koja ceka operacija u jedna drugu sluzimo. Ja sam imala izuzetno odeljenje na banjici sestre su bile izvanredne nemam reci nismo mogle da kazemo koja je bolja od koje, svako jutro nova posteljina, umivanje u krevetu one koje ne ustaju, kupanje obavezno svake sedmice, za svaku sitnicu su bile pored nas i to vrlo ljubazne a to je 3 odeljenje i na banjici, sve pohvale za njih. Sto se tice obuvanja, meni je muz napravio spravicu za obuvanje ja sam imala ideju kako to treba da izgleda i on je to napravio mada u bolnici i kuci nisam koristila samo malo u banji i to ne treba puno da te brine. Daleko si pa da ti dam knjigu "zivot sa vestackim kukom" da je procitas tamo ima sve priprema pre operacije i posle operacije kako se ponasati. Mlada si i nemoj da se plasis tolko. Ja imam 47 god i super se osecam posle 4 meseca. I remi i vlada su u pravu sve sto kazu, svi smo mi razliciti i razlicito gledamo i podnosimo sve sto nas snalazi ali zelim samo da te ohrabrim posto sam ja tako dobro prosla.

Ma, i to je priča bez veze. Ja sam, a i sad, pušio 3 kutije na dan i pio kofu kafe do pred operaciju, pa je sve bilo ok.
Što se tiče leđa i anestezije, osetićeš samo kako anesteziolog prstima traži mesto... i ništa više.
Tačno je da ležanje na leđima ubija i meni je to bio najveći problem. Više me je bolela kičma nego novi kuk. Ali, to se uspešno rešava inekcijama protiv bolova.
So, bez brige
Poz.

slavice,gde si ti kupila tu knjigu zivot sa vestackim kukom?
remi kazi mi jel si imala bolove u oba kuka ,i dal si se vise plasila drugi ili prvi put? mogu misliti kako ti je sa ogranicenjima,a ja se plasim da ce i mene to da ceka,daj boze za sad samo ovaj a drugi da ce izdrati jos desetak godina ,nadam se da ce prestati da boli levi kad desni sredim,za sad mi je grozno,pa mi nije dosta nego me vrat ovih dana ukocio,u firmi promaja ,sad su nasli da ruse zid neki i prave gluposti...vlado kako podnosis ovu zimu,nije valjda da stvarno uopste ne izlazis ?

Oba su bolela ko šašava, + kičma + kolena toliko da mi je bio problem da operem SAMO dva tanjira: već kod ispiranja bih morala da se naslonim na sudoperu. Prvi put ( ) jer ipak nisam znala šta me u praksi očekuje a plus toga posle operacije me je čekalo veliko razočarenje, drugi put je već bilo lakše. Ajde da te malo nasmejem (mada, tada meni uopšte nije bilo smešno), prvo iskustvo: Stigne mi poziv iz Banjice i momentalno mi blokira želudac, posle mi se zakoči levi kuk (a treba da operišem desni) i tako me je držalo sve do odlaska na operaciju. Mislim da su svi na Banjici primetili koliko sam sleđena od straha. Onda se malo opustim: u sobi bila jedna starija gospođa već operisana, pa gledala nju šta sve radi, ali... Uh, buđenje iz anestezije i osećaj da mi je 200tona u kuku, pa ne mogu da se pomerim, imala sam osećaj da više ništa ne znam da radim pa čak ni da savijem nogu u kolenu dok ležim - terapeutkinja misli da se ne trudim, a ja zapinjem a ništa se ne primećuje, doktor dođe i teši me kao treba vremena da se sve vrati na svoje mesto a ja bih da letim. Tako, u nekom gotovo nepokretnom stanju sam i izašla iz bolnice. A da ne pričam o bolovima: generalno, postoperativno kuk ne boli puno ali mene je razbijalo: kompletna leđa, levi kuk, desni operisani nije toliko boleo i to me je držalo gotovo do izlaska iz bolnice. Između dve operacije nisam mogla van kuće da hodam bez pomagala jer je levi kuk zakočivao iznenada pa zezala kolena (nikad se nije znalo kada će neko koleno da sevne i popusti). Plus toga tada sam bila u radnom odnosu na određeno vreme kod (polu)privatnika pa mi je bio cilj da se što pre vratim poslu ali trud se gotovo nije isplatio.
Druga operacija: Manji strah, znam šta me očekuje pre i posle. Ali, ovoga puta posle operacije u startu nešto bolja pokretljivost, bolova takoreći nisam imala, i da sam i dalje radila već nepunih 4 meseca posle operacije mogla sam da se gotovo normalno krećem a jedna štaka/štap su više služili kao sigurnost nego stvarna potreba. Evo, priznajem ja i sada u rancu, kada putujem negde, krijem teleskopski štap jer su mi i kolena načeta: za sada nije ništa strašno, ali dovoljno da dovede do iznenadne nestabilnosti. Pokretljivost mi nije fenomenalna (ni posle godinu dana, odnosno dve godine od operacije) ali je mnogo bolja nego pre i što je najvažnije ne boli, čak i kičma mnogo manje boli. Da bih ubrzala oporavak ipak treba dosta novca (banje, rh centri) ali šta je tu je: Sada sam totalno opuštena i baš me briga što tamo neki mogu da trče maraton, i ovo što sada mogu dovoljno je za normalan život.
Ali, sve to prođe. Inače, ja sam tremaroš. Pre 4 godine kada sam imala carski rez, eh to je tek bio strah ali imala sam pametnu doktorku: sredila da me u salu spakuju za 5 minuta, možda i manje, a zakazan carski ništa nije bilo ekspresno hitno. Morali da me drže na stolu da bi vezali kaiševe: em ja uplašena, em u sali hladno (tako mora).




Sve to zavisi od toga kolika sada imaš ograničenja i koliko dugo traje. Obično, gotovo svi, posle operacije su više-manje kao Vlada (doduše, prvi put od njega čujem da neko se otarasi štaka takoreći odmah po operaciji i da ima pun oslonac) ali svi oni (bar one koje sam upoznala) imali su koksartozu koja im je samo par godina unazad zagorčavala život i uglavnom sa sasvim solidnom pokretljivošću dok sam ja bila prirodno zakočena preko 20 godina.
Ako si mislila na "propisana" ograničenja: snalazim se nekako i uglavnom mi ne smetaju. Smeta mi to što ne smem da čučnem i treba mi koji stepen preko onih 90 stepeni (da mogu opušteno bez bojazni da se ponovo "družim" sa monti bajkom), smeta mi i to što postoji ograničenje ne nošenja ničega preko 10kg jer je to jako nezgodno sa malim detetom u kući. Najmanje mi smeta to što ne smeju da se prekrštaju noge jer sam i zaboravila kako se to radi.
Nisam ni doktor ni vračara: Teoretski, posle operacije bi trebalo da imaš mnogo manje ili nimalo problema i sa kičmom i sa levim kukom ali to poboljšanje će ti doći kasnije (u roku od 6-12meseci) kada desni kuk povrati svoju funkcionalnost.


--------------
Savet: Nemoj da očekuješ previše i da ti Vlada i njemu slični (expres oporavak) budu reperi kojim tempom trebaš da se oporavljaš. Plus toga: ima tu dosta i ribolovačkih priča pogotovo u manjim sredinama: U našem narodu je jako sramota biti bolestan a već ako ne može da sakriješ operaciju i štake, onda na kraju izmisliš savršen oporavak jer na kraju krajeva jedno je što se vidi na ulici dok hodaš a sasvim drugo kada se nađeš u svom domu gde nešto treba dohvatiti sa poda, oribati i slično.
Ako si u mogućnosti, a za tim budeš imala potrebu: provedi u banji neprekidno 3-4 meseca, značiće ti: ipak je drugačije kada tvoje vežbanje nadgleda neko stručan.

Pozdrav i srećno.

Uh, ovo je baš... baš... Najblaže rečeno, neukusno!?

Poz.

Šta je neukusno? To što postoje ljudi koji pričaju ribolovačke priče ili to što iznosim tužnu istinu da je i danas u Srbiji veća sramota biti bolestan nego ubiti nekoga? Ni jedno ni drugo se ne odnosi na tebe.
A što se tiče expres oporavka? - Drago mi je što si posle jako kratkog vremena odlično. Međutim, ponavljam po ko zna koji put: Svi smo različiti i ne postoje dva ista oštećenja. Prevelika očekivanja mogu da donesu teška razočarenja. Znam iz svog iskustva: suviše dugo mi je bilo loše, suviše dugo sam na neki način trpela zbog toga i prvi put sam previše očekivala iako sam indirektno bila upozorena da to neće ići baš tako brzo. A to znaju svi koji su zbog raznoraznih problema imali problema sa kostima i mišićima, gde su pojedine grupe mišića čak i atrofirale. Mnogo je više vremena potrebno dovesti u normalnu funkciju neki mišić, nego isti "deaktivirati" pogotovo ako nije na raspolaganju adekvatna stručna pomoć.
Suština je da je neukusno i krajnje sebično nekome reći: Ti to moraš, to tako treba ... jer svi smo različiti i imamo različiti tempo.

Izvini ako si se na bilo koji način našao uvređenim.

Pozdrav.

remi vlado slavice,cenim sve sto mi kazete..znam da nismo svi isti i da nije kod svakog isto,neko brze neko sporije se oporavlja,moj problem traje oko 3 godine to nije neki veliki period,al za godinu dana drasticno mi se pogorsalo,ja bih tako nosila stap i sad,al me je to toliko sramota pogotovo u firmi da se ipak mucim onako sepajuci .ja bih volela da verujem da ce i moj oporavak brzo biti ali videcemo.moja sugradjanka me je dosta uplasila ,jer kaze da u subotici mnogo traze da se vezba ,ona je bila davala sve od sebe i tu prenaglila pa je odmah iscasila,e to joj nije trebalo jer je bila posle 4 nedelje u gipsu,pa je mene savetovala da samo vezbam tamo nesto malo,kaze da kad dodjem kuci vezbanje je neizbezno sa svim sto zivot nosi.sta vi msilite,i kako se odvijale vezbe u bolnici kod vas? nesto mi se cini da je vlada malo uvredljiv? ili se varam?

Ma, bićeš ti OK: Šta je 3 godine? Ništa. (znam da se to tebi odužilo ali nije ništa) Još ćeš posle i da trčiš.

Terapeuti na Banjici uopšte ne štede: ima tu i žešće kuknjave. Šala: Kako locirati terapeuta? Rukovoditi se jaucima.
Ne verujem da se to njoj desilo u prisustvu terapeuta. Ovamo su insistirali na šetnji dok su se aktivne vežbe radile gotovo isključivo u njihovom prisustvu. Ono čega treba da se čuvaš, a pogotovo prvih dana i prvih meseci jesu nagli pokreti - znači šta god da radiš radiš usporeno a ne na silu i skokovito; znači, prvo razmisliš, pa kažeš hop a tek onda skočiš. Isto, kada se spava na leđima spava se sa malo raširenim nogama a nikako sa skupljenim ili prekrštenim (ako ti to predstavlja problem uguraš nešto između nogu - jastuk, veći peškir, bade mantil - bilo šta što može da posluži kao "brana" a uz to ta će te brana sprečiti da se ne okreneš u snu ili da prekrstiš noge, odnosno da uradiš neki nepoželjan pokret); ovo ti važi za prvih 3 meseca, posle već kada se stabilizuješ moći ćeš da se vrtiš i ko čigra. Ja i dalje koristim jastuk za između nogu - navikla sam pa mi ne smeta a i sigurnije mi je, i lakše je i zbog kičme i zbog kukova i zbog kolena.

Ćao!

Sladjo, ja vucem problem sa ovom nogom kao sto sam rekla vec 20 god ali zadnjih godinu dana nisam mogla da stanem na nju i nije me bilo sramota da nosim staku iako me mnogo ljudi zna i poznaje, isla sam po gradu i gde god je trebalo, nosila sam staku podlakticu jer mi je lakse i sigurnije bilo sa njom nego sa stapom i na taj nacin sam sacuvala i kicmu od krivljenja a i drugi kuk da ga ne bi previse opteretila. Nemoj da ti bude nezgodno jer to dodje i prodje i kao da nije bilo, nema razloga da ti se ko smeje zbog toga. Sto se tice vezbanja posle operacije ja sam sama vezbala da mi niko nista nije ni rekao jer te vezbe radim vec dugo vremena i najbitnije ti je da odrzis misice jake pre operacije tako da posle ce biti pesma malo samo odvezbas i vratis se u normalu.Vezbaj onoliko koliko ti mislis da mozes u pocetku, terapeuti su tu da ti pokazu vezbe a ti sama odlucujes kad i koliko ces da vezbas jer tebi je u interesu da sto pre ojacas te misice da sto pre ustanes i da stanes na noge. I u banji ja sam sama radila kao i kuci terapeuti nisu imali posla samnom. Knjigu sam kopirala dala mi jedna terapeutkinja iz banje pa cu da vidim kad prodje ovo lose vreme da li mogu negde u gradu da je iskopiram pa cemo se cuti jer ova knjiga nije samo za citanje kao obicna vec kao prirucnik koji ce ti trebati celog zivota pisao je jedan izvanredan strucnjak i opisuje detalje koje nigde i ni od koga neces cuti. Nemoj mnogo da se plasis jer i ja kad sam citala sve ove redove na forumu prosle godine zamisljala sam ko zna sta me ceka da najmanje 6 meseci necu funkcionisati ali kod mene nije bilo tako, posle 3 meseca sam ostavila stake a evo sad je skoro 5 meseci ja sasvim normalno hodam i radim sve cak sam juce izasla da malo pocistim sneg od dosade, da si me samo videla kako sam izgledala pre operacije ne bi verovala da sam to ja, moji se svi odusevili kako sam se brzo oporavila. Na svu srecu nisu svi tako lose prosli kao remi, verujem da je kod nje tako ali ima vise njih koji su dobri. Sinoc sam se cula sa zenama koje su samnom operisane mnoge od njih su pocele da rade posle 3 meseca jer se dobro osecaju pa ne bi da sede kuci. Kad ocekujes da ce te pozvati na operaciju?

slavice narucila sam knjigu na netu sam je nasla cekam za koji dan da donesu. kad cekam poziv pa ne znam,:O rekli su mi prosle nedelje iz bolnice da cu do maja biti operisana,samo da se konsultuju sa mojim doktorom,pa ne znam ,koliko plasim se toliko bi vec volela da sve prodje,pa cu ja da vama pricam kako je bilo ako prezivim...uh...uopste mi nije svejedno sto je najgore znam da necu biti mirna ni tamo jer moja deca su uvek bila moja briga ,a moj muz ..hmm pa ne znam mislim da nije strucan jos da vaspitava..
kako je cak tesko cuti da se neko patio sa ovim niz godina 10 ,20.meni i ovo deluje kao da vec traje desetak.kazite mi koje ste lekove pili koje su vam najvise pomagale? ja vise neznam sta da probam da bi delovalo bar upola da smanji...

Ja i dalje koristim jastuk za između nogu - navikla sam pa mi ne smeta a i sigurnije mi je, i lakše je i zbog kičme i zbog kukova i zbog kolena.




remi ja i sad koristim jastuke ,to mi nece biti problem,kako zbog kicme tako zbog bolova kolena kuka neznam ni ja cela kost boli,pa mi se cini da je lakse spavati sa jastukom .mada koliko se puta okrecem vecina padne do ujutru..vi znate jako dobro kako je spavati a ustvari ne spavati zbog bolova

Lekići? - Kada bi me uhvatilo, koristila sam sve što mi padne pod ruku: diklofen, naproksen, analgin, aspirin, brufen, ketonal ... pa razne kreme protiv bolova.... daleko bilo... Poslednje što mi je pomagalo da se otkočim bio je neki lek koji počinje na slovo A (mislim da ga prepisuju reumatičarima).

Ne znam šta ostali rade ali ja sam imala nezgodnu osobinu da čim mi je bolje zaboravim da popijem bilo šta protiv bolova, a setim se tek kada mi dođe da vrištim a tada je već kasno.


Slavice, moja situacija je bila ovakva: Nekih 10tak godina pre operacije jedan dr kada je video stare RTG snimke (u tom trenutku su bili stari nekih 15tak godina) okrenuo se i pitao me: "Kako ti uopšte hodaš?" i momentalno me poslao na rendgen.

Ma, ne,ne. Ne može ni da se odnosi na mene jer ja nisam iz te priče, nego mi je malo zasmetalo... čisto kulturološki ili civilizacijski, ako baš hoćeš. Ipak je ovo 21 vek, a mi smo kao društvo bar malo makli od 19-tog. No, da se manemo toga



Eto primera identičnog mom. Ja sam od Remi dobio milion saveta pre operacije i to sam shvatio apsolutno pozitivno (ali baš tako) i mogu vam reći mnogo mi je pomoglo.
Dakle nema mesta pesimizmu, uz ogradu da uvek ima razlike od pacijenta do pacijenta. Već sam pisao da sam bežeći od operacije i tražeći bolje metode izgubio par godina života, mučeći se i trpeći ludačke bolove.
Potpuno bez veze!!!
Dakle, ko treba da operiše kuk, odmah, što pre, neće se pokajati.
Naravno da posle operacije mora da se pripazi. Meni je već u krv ušla navika da kad sedam ispružim prvo operisanu nogu. Ne pada mi na pamet da čučnem ili da prekrstim noge (osim kad ležim). Još nisam izašao iz kuće jer se plašim da ne okliznem, ne daj Bože padnem
S druge strane sve je ok, čak se povećava broj mogućih sličica
Poz.

Jeste 21. vek, ali verovao ili ne znam milion primera koji žive u ko zna kojem veku a nažalost tu su i neke meni bliske osobe. A zbog tog kulturološkog i civilizacijskog ćutanja, verovao ili ne ima osoba koje još uvek pate i ćute. Ja više nisam među njima jer sam naučila da odbrusim ali opet od nekih stvari ne mogu da pobegnem.




Pazi, može da ti padne i krov na glavu ili da ti se polomi krevet ako se suviše dugo zadržiš tamo.
Ako nekada nedajbože poletiš (odnosi se i na druge): NOGA SAMO PRAVO, I DA NIŠTA NE ZAKAČI I DA PETA PADNE POSLEDNJA (da bi noga bila ispružena).