svima sve najlepse... srecan praznik i HRISTOS VASKRSE!

kat,drzimo ti palceve da to bude sve ok MORA....DRZI SE!!!!

Драга Кат,
ако си имала овакву драму за празник није чудо да се осећаш као да си изашла из веш машине. Али, ваљда је сад већ боље и теби и мужу, барем вам то желим и надам се да ће бити. Нажалост, ово топло-хладно се често понавља - човек се понада да све иде на боље, а онда трас! деси се нешто што поништи то побољшање и враћа на почетак, али човеку не преостаје ништа друго него да се заиста нада и верује да ће бити боље, и да ће све то проћи. Као што би рекла Скарлет у "Прохујало с вихором" - "Сутра је нови дан", и све је могуће. Надајмо се најбољем.
Пуно поздрава свима,
Мила

Srecan Djurdjevdan svima koji slave

...meni nikad vise...

Zdravo svima !Pisala sam na par mjesta (kako da pobijedimo rak pluca i na pulmologiji)ali nism imala srece jos niko mi nije odgovorio.Citajuci ove postove shvatila sam da na njemu ljudi zele da pomognu drugima koliko god mogu.Meni bi svaka informacija dobro dosla.Radi se o mom ocu koji je prije 3 god operisao tumor na debelom crijevu.Posle operacije se brzo oporavio nije isao na hemo posto su doktori smatrali da nema potrebe jer tumor nije metastazirao.Tumor markeri su bili stalno u redu.Rentgen pluca isto. Njegov hirurg je bio prezadovoljan.U decembru je poceo iskasljavati krv.Uradi rentgen i markere u redu.Posto je krvi i dalje bilo ode na ct pluca u Kamenicu i otkriju mu 2 cvorica od 2.5cm I od 1cm.Sto se posle kad je radio bronhoskopiju ustanovilo da je tumor.Doktorica je rekla da je to tumor istog sastava kao sto je bio na crijevu sto znaci da je metastaza i da je na pluca otisao prije operacije crijeva.Na pitanje kako kad su markeri i rtg pluca uvijek bili uredu.Ona je rekla da ne zna i da su to nepredvidive bolesti i nedovoljno ispitane.Tata je juce operisan kaze da ga puno ne boli ali da tesko dise.Danas su ga prebacili iz soka na odjeljenje.Sutra idem na razgovor sa doktorom.Mene zanima da li je neko imao slicna iskustva da podijeli sa mnom posto sam ocajna i ne znam sa kim vise da razgovaram.Znam da za tumore pluca obicno daju lose prognoze i da je smrtnost velika.Zna li iko nekoga ko zivi vise od 5 god.Inace ima 59GOD.

Draga Baks, ne mogu ti pomoci iskustvom, jer se borim sa drugim kancerom, ali sustina je boriti se i ne razmisljati o statistikama, vec ziveti dan za dan.
To sto su propustili je proslo, ne vredi vise o tome, vec kako dalje, bitno je da je njemu bolje i ne razmisljaj dokle ce, vec kakav ce mu kvalitet zivota biti.
I sama si pisala slucajeve na drugoj temi, znaci nema pravila kod ovih bolesti, svaki sucaj je razlicit, samo treba ici dalje i boriti se.
Srecno.

Hvala Ganadra,svaka lijepa rijec je dobro dosla.Citala sam nekoliko tvojih postova i vidim da si ti hrabra zena i da ti nije bilo lako prolaziti kroz sve sto nosi ova bolest.Pogotovo kroz hemo terapiju.Tata je dobio nalaz sa patologije i rekli su mu da je metastaza sa crijeva i da mora na ht.On i sad lose izgleda dosta je iscrpljen.Ne znam kako ce uopste podnijeti hemo.A otezavajuce okolnosti su sto vec godinama pije lijekove za srce a i bubrezi nisu bas sjajni.Uvijek su mu povisene vrijednosti kreatinina i uree.Na internetu citam svasta.Meni treba nesto sto je provjereno,sto su ljudi koristili i sto stvarno pomaze.Htjela sam te pitati sta si ti pila za jacanje imuniteta ako mozes da mi odgovoris?
Unaprijed ti hvala.

Zdravo.Htjela sam da zamolim nekog od doktora na forumu ako meze da mi prevede dijagnozu na srpski i ako moze misljenje o samoj dijagnozi.Konacno sam dobila otpusno pismo i na njemu pise sledece:Adenocarcinoma metastaticum lobi inferioris pulmonis dextri.Adenocarcinoma metastaticum lymphonodi duo regionis XIII.Status post resectionem recti pp carcinoma a.a.III.Reexpansio incompleta.Hvala unaprijed.

DRaga BAKS,

moja mami su u septembru otkrili metastaze na plucima, i bilo ih je puno ( operacija je bola nemoguca ) imala je vodu i bilo je strasno, jer je ona kasljala non stop cak nije mogla ni da prica bez umaranja a jos manje da malo duze hoda. Na rentgenu ne moze da se vidi dobro, i doktori salju pacijente da rade rendgen da bi sacuvali ove skuplje aparate kao sto je msc.
Ona je imala i metastaze na kostima i jedan limfni cvor je bio zahvacen. Ona ima 44 godina i primarni tumor je tumor dojke.
Primila je 6 ciklusa hemoterapije, promenila nacin ishrane i pocela sa strogom budvig dijetom, fizickom aktivnoscu...
Sad posle 8 meseci kosti su u potpunoj remisiji, limfni cvor se povukao, a na plucima je od desetak malih tumora (kod nje nije bila moguca operacija jer ih je bilo puno )ostao samo jedan od 2 cm za koji doktori misle da nece vise da raste i da nema potrebe za hemoterapijom, da ce sve da se sredi vremenom i hormonskim lekovim koje su joj prepisali.
Morate da se borite i da ulozite puno truda i naravno ljubavi vasem ocu i sigurno ce sve biti dobro.
Mojoj mami su doktori septembra davali jos nekoliko meseci zivota a ona se izborila i jos se bori ,evo bas pre par minuta se vratila sa trcanja. Svaki dan se bori i uvek je sigurna da je ona pobednik jer veruje u sebe.
Zelim i vama puno srece.

Zilepile hvala na odgovoru i na podrsci.Zao mi je sto ti je mama tako mlada dobila tu opaku bolest, ali sreca je sto je uspjela zaustaviti .Nadam se da ce i moj tata pobijediti karcinom.Operisan je i sad treba na terapije. Zelim vam svu srecu i nadam se da ce ti mama biti dobro i u buduce.Pozdrav.

Evo novosti kod mene. Ovako u martu mi je CT snimanje odlozeno za 2. maj (valjda zbog termina koji sam dobila tek kasnije, bilo je hitnijih slucajeva od mene?) Strasno je kada na onom uputu pise Metastaza? A znate kako sam se mogla osecati.. 4 maja sam dobila rezultat na kome pise nema promena. Onda mi je vec bilo lase Nalaz sam tekjuce pokazala mom doktoru i on mi je rekao da je sve uredu i vidimo se u septembru kada idem po nove upute za mamografiju, ultra zvuk, rengen, scintigrafiju i sva moguca snimanja koja se rade jednom godisnje a CT pluca mi je rekao da ne moram ponoviti.

Eto nadam se da me ceka mirno ljeto. Toliko od mene za one koji znaju moj slucaj.

Jos bih htjela reci da sam se strasno rastuzila juce pred ordinacijom kada sam cekala prijem kod mog doktora. Tamo je cekao na pregled jedan stariji covek sa tankim rukama i nogama, zut u licu i stomakom koji je licio na loptu.. Svo vreme (cekala sam oko 30 minita) on je tiho jaukao, jedva disao sedeci i cekajuci red. Pored njega je sedela starija zena i svaki cas mu dodavala vodu i jos nesto (valjda tablete za bol?). Pitam se zar ne postoji nesto efikasno da mu smanji patnju ili neka ambulanta posebna za takve slucajeve? O ljudi pa necemo valjda svi doziveti takve muke..Nije stvar u tome koliko zivimo vec kako zivimo, ako neko mora trpeti toliki bol bolje da umre..ali ko nas pita.
Svima zelim sto manje patnje i ako vec postoji neki procenat izlecenja od ovog treba ziveti iskreno u nadi.
Pozdrav svima koji ovo citaju!

Samo da postujem ovo sa drugpg foruma....za one koji ne znaju Engleski, zena je bila 4b rak grlica materice...vec dve godine je bez naznaka bolesti.
Eto, malo inspiracije
POzz
Stage IV- 2 years NED !

By yesshecan
Yesterday at 3:37 pm · 9 replies

Two years out of chemo.
Two years NED.
Met with oncologist four quarterly look. It all was good.
She wrote in diagnosis'endometrial cancer'. I questioned. She replied that they were never sure where the whole thing really started, and are going with endometrial.
Stil a stage IV.
I told her its kind of like looking over my shoulder,waiting for the other shoe to drop.
She agreed, it can come back at any time. Or I can be one of the lucky ones and it doesn't. There is no way to know.
I mentioned that I understood the longer I am experiencing progression free survival, the better the outcome if it does return.
She agreed.
I am now running up trails and signing up for trail races. Slow.
Enjoying the moments.
When I get home the fatigue, body aches, neuropathy, bowel and bladder issues are a reminder of where I have been- radiation, chemos, surgeries, and more.
But I am determined to keep going out every morning and hitting the trails . My little aussie flying along, and me at my trot.
Everybody dies but not everybody really lives.

Da li neko od vas moze da mi kaze kako da podignem psihicki palog bolesnika?

Moj tata ima rak usta i limfnih zlezdi. Sada je kod kuce jer u bolnici ne mogu vise da mu pomognu. Kako mu to raste u ustima stalno ima strah da ce se ugusiti. Samo lezi i ne zeli da proba da se proseta jer kaze da ga tada sve vise boli. Mnogo je smrsao i ni noge ga bas ne drze. S obzirom da je stalno u lezecem polozaju teze ga je animirati. Ne moze da guta od izrasline u ustima, pa cesto i po par dana ne zeli ni da pokusa da popije vodu. Probali smo polako pricom, da mu udovoljavamo sve sto pozeli,cak i vikanjem i pricali smo mu kako smo zvali doktorku i kako je ona rekla da bi trebalo da ... , ali bas i nema puno efekta. U trenutku pristane na jedan zahtev, koji se obicno odnosi na hranu i vrati se u krevet.

Dragi moji, evo mene posle duze pauze.
S obzirom da sam se lose osecala, nisam htela da druge zamaram svojim tegobama.
Sada mi je bolje, jer sam pre V ciklusa dobila dve boce krvi, jer su mi rezultati bili losi i zato sam se i osecala lose.
U ponedeljak idem na VI ciklus i nadam se da necu ise imati, mada me brinu tumor markeri koje sam danas dobila i koji su se
ponovo uvecali, proslog meseca Ca 125 je bio 45, a sada je 58. Sta to znaci? Da hemoterapija vise nema efekta? Ako nema, bolje da vise i ne dobijam. Ionako se lose osecam posle.
Za bolove i otoke u nozi sam citala, a i lekar me pri svakom pregledu to pita, ali ja nikada nisam imala bolove u nozi, da li je to dobar znak? A tumor markeri rastu! Sta to znaci? Ima li neko takva iskustva?

Moj tata je imao karcinom jezika i to je bilo strasno. Jezik je mesecima (otprilike 5 meseci) polako rastao i u poslednjih 20 dana je bio toliko veliki da su mu usta bila skroz otvorena.
Psihicki je totalno pao nakon sto su ga poslali kuci jer su procenili da vise nema svrhe da mu daju hemo. Umro je mesec dana po izlasku iz bolnice.
Mislim da u jednom trenutku treba ljude u toj fazi pustiti. Njihov fizicki bol i svest o umiranju je tolika da vise ne moze nista da se ucini. Ono sto im je potrebno je - mir. Ljudima je tesko prihvatiti da je neko koga vole odustao, ali treba postovati volju tesko bolesnih. Sa svoje strane ukucani treba da ucine sve sto je moguce da se bol umanji.
Boravite sa njime u sobi. Nema potrebe da ga animirate, da mu postavljate hiljadu pitanja i pokusavate da ga "naterate" na razgovor, nemojte vikati....... Sedite pored njega, drzite ga za ruku, masirajte mu ruke, noge, ledja (ako ga to ne boli), pomilujte ga po glavi svaki puta kada udjete u sobu i kada odlazite, kazite mu barem jednom dnevno da ga volite i da ce sve biti u redu.

Ja sam, na zalost, neko ko je sa obe strane i verovatno zato razmisljam na taj nacin. Iskreno, osetila sam olaksanje kada je tata umro, ali ne zbog sebe vec njega. Zao mi je sto sve nije krace trajalo.

Znam da nisi to htela/hteo da cujes i zao mi je zbog toga.

Mislim da sad kapiram sta pises s obzirom da mi je tata preminuo u petak. Ali sto se tice toga koliko se mucino mozda je i bolje tako. Zao mi je sto si prosla kroz sve to. Sve najbolje!