Kod tvoje mame je otkriven(i dokazan) lobularni infiltrativnica dojke,nižeg stepena maligniteta, u pitanju je bio tumor manjih dimenzija- zato je i urađena poštedna operacija(nije skinuta cela dojka);
2. dve izvađene lim. žlezde metastatski izmenjene
3.od 16 lim. žlezdi- u 15 nađena maligna infiltracija i u okolnom limfnom tkivu
4.prisutne mikrometastaze na definitivnim parafinskim preparatima

To bi bukvalno značilo to.
E, sad- ono što je važnije i treba da zna tvoja mama je sledeće:
status hormanskih receptora pozitivan- što je dobro, jer ukazuje da se radi o hormono zavisnom tumoru koji će dobro reagovati na hormonoterapiju.HER 2 status negativan- što je takođe dobro i ukazuje na dobar odgovor na primenjenu terapiju.
Zbog pozitivnosti limfnih čvorova, primaće prvo hemioterapiju( FAC ili još bolje FEC protokol), zatim sledi radioterapija(zbog poštedne operacije s ciljem smanjenja lokalnog recidiva) a uz sve to će se uključiti u jednom momentu i hormonoterapija. Pozz

Mojoj majci je odstranjen tumor na dewsnoj dojci pre 5,5 godina.....invazivni glutalni karcinom...tako nekako..hormonski ovisan tumor.Odstranjeni su joj i limfni cvorovi u desnoj pazusnoj jami.Ruka je oticala u pocetku,a od tada se tek ponekad zali na bolove u obe ruke,dodushe.Krvna slika je dobra.

Prosla je kompletnu terapiju,hemoterapiju,zracenje i hormonsku th.
Ide na redovne kontrole svakih 6 meseci.Do sada su nalazi dobri,koliko se ja razumem,a donekle i razumem jer imam lekare u porodici.
Ona jede dobro,radi sve kutjne poslove,ima 70 godina sada i vrlo je vitalna.Negovana je zena,voli da izgleda moderno i sad,voli umetnost,dobru knjigu,anticku Grcku...

Ali ja sam problem.Moj strah za nju je blokirao moj zivot...ja ustvari zivim starh,koji ,bojim se,nesvesno prenosim na nju,narocito nakon pete godine od opewracije.

BOJIJM SE.Moji ne pokazuju takvu paniku,naprotiv,ili je to zato sto su lekari,pa znaju sta znaju...

Mama i dalje uzima nolvadex,to je tako nakon konmsultacija s njenim onkologom.

Pomozite mi nekom recju,da zivim bez sedativa,nocnih mora ,anksioznosti,crnih misli...jer imam svoju profesiju,koju zapustam,ai licni zivot.

Ocu,lekaru,zameram u sebiu sto njenu b olest nije otkrio u pocetnom stadijumu.

Hvala svakome ko me razume.Unapred.

Evo dezurnog ramena za plakanje!
Ali, mislim da cu ovog puta biti malo grublja.
Pre svega, to sto ti zivis u strahu i pijes sedative, nikom ne koristi, ni tebi ni tvojima.
Drugo, ne bih da zvucim kao da bagatelisem bilo ciji zivot, ali tvoja majka ima 70 godina. Pa sve i da nije BILA[/u] bolesna, to je sasvim pristojan zivotni vek. Narocito u danasnjim uslovima.
Uostalom, sta se zalis... Majka ti je lepo pozivela celin 5 godina, bez nekih vecih problema. I jos ce, hvala dragom bogu.
I zar ne mislis koliko opterecenje predstavla za nju to tvoje stanje? Da li razmisljas o tome sta je njoj lepse? Da gleda cerku koja se brine i lagano upropastava svoj zivot, ili da vidi srecnu i zadovoljun cerku?
Mislim, ne bih da patetisem, ali ako nisi citala temu od pocetka do kraja, ispricacu ti ukratko svoj i ujedno slucaj moje mame.
Imala je 51 kada se razbolela a 53.5 kada je umrla. Od toga imali smo jednu nepunu godinu (maad ja o tome mislim kao o najvecem daru i ogoromnoj godini koja nam se mogla desiti) kada je ona opet bila na svojim nogama, opet radila kucne poslove a ja je sa zadovoljstvom pustala.... I onda su opet pocele tegobe i lezanje u krevetu ...
Hm, da napomenem da sam ja imala 21 kad se ona razbolela. U sred skolovanja, nigde nikoga...Sad imam 25.
I kad je opet pala u krevet sa osmehom smo se secale bas tog perioda kada je stala na svoje noge, ponovo zivela.
S obzirom da ti majka ima 70 znaci da imas minimum 30 godina, a cenim da imas i vise.. Da se nije razbolela o cemu bi mislila?
I uostalom, jedna jako gruba doktorka sa onkologije je jednoj baki koja se sekirala zbog raka (alican slucaj kao tvoja mama): "Gospodjo, ne morate vi od raka umreti, mozete i od srca, na primer".....
Ja kad bih mislila kao ti mogla bih se komotno ubiti.
Malo vise optimizma, malo vise realnosti...
Znas, kad su mene pitali kako mi je mama. uvek sam govorila "Dobro je", a kada su me pitali kako izdrzavam uvek sam govorila "Nadamo se najboljem, ocekujemo najgore". Zazmuri na probleme malo, malo oboji svet u roze, i bice bolje.
Nemoj da te jedna "kllinka" uci kako se boriti sa problemima
Drzim ti fige, i javi se da caskamo. Svima nam u tim trenucima treba neko da kaze kako sve to nije tako strashno

Svaka cast jovance,evo i ja da se javnem.Moj otac se razboleo iznenada.Pisala sam u postu alkalna fosfataza o tome.Da nije uradio scintigrafiju kostiju 09.02. do pre neki dan nebi ni znao da boluje i ako ustvrari i neznamo sta je u pitanju.Moj otac ima 62.god. i vitalan je covek ceo zivot koristan.jako nam je tesko svima palo a pogotovo meni koja sam u osmom mesecu trudnocu i mojoj cerki od 5,5 god. koja dedu obozava.i ona jadna poznaje onkoloski recnik.Mozes zamis;liti mene kako saznajem i sestom mesecu trudnoce da mi je otac za koga sam izuzetno vezana tesko bolestan.Ali nedamo se otkukala sam par dana i onda se trgnula.Trudim se da odradim sve sto bolje i da nesto ne preskocim,odnosno da dam sve od sebe!Jeste tesko ali covek mora biti pozitivan i misliti najbolje.Pa mogla bih i ja da kukam sto provedoh trudnocu sa stomakom do zuba na onkoloskom i po ostalim bolnicama ali STA CEMO TO JE ZIVOT!gLAVU GORE I BEZ POSUSTAJANJA NIKO NIJE BESMRTAN.Pozz

Jovanche,hvala na odgovoru. Takav odgovor sam i ocekivala,pa nisam bas imala puno volje da se ulogujem danas
Naravno da ssam procitala sve postove na podforumu onkologija,pre nego sam krenula sa sopstvenom kuknjavom

Majka je majka,nije isto izgubiti je sa 20 godina ili...to znam,.i ja razumem tvoj odgovor...iako moja majka za mene ima 35 godina,ne vishe To je tako.
Tenkju

Nego...ja chinim puno...za nju,a sve mi izgleda nedovoljno.Pomalo upadam u fazon jurnjave za alternativnim resenjima,trave,aloe,propolis itd.Htela bih da predupredim sve.

Svi mi imamo svoju pricu,svaka bolest predistoriju,svaka porodica svoju pricu i svoje zrtve.Ovo a propos mojih zrelih godina,na koje aludirash,Jovanchice.

Ne znam da lio je nastavak terapije s nolvadexom dobro resenje,po isteku 5 godina terapije tim lekom,obzirom na nezeljene efekte.

Ja moram jos jednu sitnicu da dodam (verovatno cu se opet raspisati, ali izdrzacete me )
Svi vi (mi) koji se trudite iz petnih zila, i dajete sve od sebe, verujte mi da sve to ima smisla.... U najmanju ruku kad se podvuce crta velika je stvar imati cistu savest. Velika je stvar kada vam neko samo nedostaje, a znate da ste sve ucinili za njega.
Katmandu, to je jedino sto mozes. Vec sam sto puta rekla ovde, recicu opet, ono sto morate, to je da ohrabrite svoje najdraze, i da budete uz njih. I kad im je tesko i kad je vama tesko. Videcete, svi vi koji ste na pocetku ove strasne price, da dokle god ne dozvolite coveku da klone duhom, dotle ce sve biti lakse.
Enivej, Katmandu, samo hrabro. Citala sam tvoj post, ali mislim da ti nisam odgovorila, jer nisam imala sta pametno da ti kazem, osima da te virtuelno potapsem po ramenu. E, i to sto si trudna, pa bar neces cekati u redovima. I budi tamo slobodno malo bezobrazna prema onim ljudima sto stoje u redovima, umeju i oni biti bezobzirni. A sestre i doktori ce vec da se malko sazale, pa valjda ces nesto da uradis



Ja jos sanjam svoju mamu redovno. Cak sam povremeno u tripu da sam o stvarima koje su mi se desile posle njene smrti pricala sa njom. Mada u pocetku sam bila zabrinuta sto je jedno prvih mesec dana mozda manje nikako nisam mogla sanjati, a bas sam zelela.

Nisam nista lose mislila kad sam pomeunla tvoje godine, vec da ti prikazem i jednu drugu perspektivu, i da od kuknjave nema 'leba. Htela sam ti prikazati sebe kao nekog ko nema ni oca ni majku, ni brata ni sestru... A jos uvek nemam ni svoju porodicu. A navikla sam na porodicni zivot, igranje karata i cega sve ne. Pozvala sam te na sabranost, bas zbog tvojih godina kao i na realnost. Emocije su teske, i ako se prepustimo njima u ovakvim situacijama to ne skodi samo nama vec svima oko nas.

Sto se tice terapije Nolvadexom, nisam sigurna sta da ti kazem, ja sam takve odluke prepustala mojoj mami. Predocene su joj uvek bile i indikacije i kontraindikacije. A onda je ona odlucivala sta hoce i sta nece. Jednostavno njen je zivot a ja sam tu da budem uz nju, bez obzira na to sta odluci.

Mozda ad razmislis ili se raspitas kod drugih onkologa (privatno) o tome? Npr. da nabavis bar dva tri misljenja (moze i vise) pa da odlucite?

Svako dobro svima!

Verujem ti. Sigurno se ponekad zapitas "Kako ja sve o izdrzim?".

Moj je ipak savet da probas da se opustis i da se druzis sa svojom mamom. Da provodite vreme lepo, da prosto ponekad zaboravite bolest. Meni su puno znacili dugi razgovori sa majkom, prisecanja, ispijanja kafe i smejanja nekim porodicnim anegdotama. Ogovarale smo komsiluk i tako
Bilo je lepo. Sad imam lepe uspomene.

@jovanche........eeee,kakvo si ti stvorenjce,ja sam na ovom forumu od sinoc,a ti mi vec teras suze na ochi
da...razumem,sve.

Ona se meni nije zalila,nego je ocu-koji je iskusni lekar...onako uzgred,skrenula paznju na neka zadebljanja pod pazuhom...a on je odmahnuo rukom...kao,istegla si mishice,puno radish tom rukom jer si desnjak..Ma,da je on neki priuceni nadri...nego naprotiv,Uzasava me sve sto se moglo spreciti,a nije,,,ili barem SVE sto se moglo NA VREME otkriti i izleciti,a nije.A mozda i jeste...da,jovanche,mozda sam ja nezahvalnica tek

Nasmeja me slatko.
Pa on ti je najpametniji covek na svetu! Sigurno nije hteo da je brine!
Zamisli da joj je rekao "UUU yebote, pod hitno kod doktora!"
Ovako, lagaaaaneze.
A pored svega, verovatno vec znas da se stariji ljudi cak neretko ne lece od karcinoma jer se kod njih jako sporo razvija u skladu sa njihovim metabolizmom. Bar su meni tako rekli.

Samo psi, a ja otpisujem od subote!

od subote se bavi psima,Jovanche,ne ljudima.

humanost se ne uchi,a humanizam je demode.
Preporuka,bavi se psima

Htela sam da napisema "Samo pisi" ali sam zurila.....

Inace, bavim se psima
Dva meseca posto mi je mama umrla ili tako nesto nabavila sam psa. Imali smo i ranije pse, ali u nekom trenutku smo prestali da ih imamo....
I onda sam odlucila da presecem. Tako da, imam psa, malo idemo na izlozbe, puno setamo i igramo se. Ucimo...... Jos je mlada
I u potpunosti me oraspolozi. Puno puta mi se desilo da idem kuci tuzna i umorna i da jedva cekam da dodjem kuci da se isplacem, i onda me ona doceka .... Naravno, kao rukom odneseni svi problemi

Koga zanima neka pogleda
http://www.ridgebackworld.com

Eto, sorry za ot, ali eto, morala sam da odgovorim. Sutra putujem pa sam zato rekla da ti pises a ja cu da odgovorim od subote

Hvala ti.Svako dobro na putu i u zivotu

PS.ali,ja zaista mislim da muz i zena ne trebaju imati tajni,da telesna bliskost ne zastareva s godinama, i da bliskost muskarca i zene moze biti neka vrsta prevencije...za bolest.

Dvoje,dovoljno bliskih ljudi,emotivno i seksualno,mogu znacajno i na vreme osetiti promene u zdravllju drugoga...to sam htela reci.

Ovo sto pisem je offtopic,stoga izvinite me

imam i ja isti problem sa mojom mamom koja ima otvoreni kancer dojke a pritom nemam oca da mi pomogne niti bilo koga ali svi se mi barem ja mislim borimo da pomognemo roditeljima koliko je to u nasoj moci,ja te razumem ali nemoj da se zaokupljujes sa crnim mislima i da to pokazujes pred njom,znam tesko je gledati nekoga da se muci a pogotovo roditelja boli jako slusaj muziku, setaj, i moj savet nemoj da pricas ljudima koji nemaju ovakva iskustva kao mi (mislim da ne preterujes )jer ce te ljudi izbegavati pa ce te vise boleti jer u danasnje vreme svi su pod stresom i beze od tih prica ko od kuge.

Istina ziva!
Ili pobegnu ili te sazaljevaju!
Uzas, a ja najvise mrzim kad me neko zali!
Zato se sad i posle svega trudim da razgovaram sa svakim ko ima slican problem ....

Jovance sve znas a reci mi kako se drzis kao muskarac,ne mislim drzis nego snalazis sa svim tim nedacama dal ima ko da ti pomaze sa mamom jer znam da ima mnogo obaveza oko njih.Samo hrabro drugari !!!