Zanimljivosti

[tamaraft]

Poznato je da su ishrana i zdravlje tesno povezani. Neke namirnice mogu da potpomognu pojavu povišenog holesterola ili hipertenzije, druge, pak, mogu da nas zaštite od kardiovaskularnih oboljenja i nekih vrsta tumora. Dakle, ako hoćete da živite dugo i zdravo, pravilno se hranite.



Evo 20 šampiona među namirnicama za koje stručnjaci tvrde da treba što češće da budu zastupljeni u vašoj ishrani. To znači da najmanje jednom nedeljno treba da se nađu na vašem jelovniku. Zašto? Zato što će vas zaštititi od bolesti, pomoći vam da ostanete mladi i obezbediti vam dodatnu energiju.



Beli luk - Sadrži neke supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, šire krvne sudove i sprečavaju zgrušavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jačaju imunološki sistem. Evropska studija "Beli luk i zdravlje" potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snižava krvni pritisak i holesterol, sprečava arteriosklerozu i štiti od tumora, naročito od tumora creva.
Kad kupujete, birajte glavice koje su teške i čvrste, imaju suvu ljusku i kompaktne čenove. Ne kupujte mekane glavice sa mrljama od buđi ili glavice koje su proklijale.


Šargarepa - Podstiče porizvodnju T limfocita i tako jača imunološki sistem, štiteći nas od virusa i slobodnih radikala. Za sve to zaslužan je betakarotin, kojim je šargarepa izuzetno bogata. Američka uprava za hranu i lekove preporučuje redovno konzumiranje šargarepe zato što smanjuje rizik od nekih kožnih oboljenja i tumora.
Kad kupujete, birajte čvrste šargarepe intenzivne boje, a ne korenje koje ima tragove buđi ili je proklijalo.


Crni luk - Istraživači sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji ustanovili su da najmanje 10 odsto njegove težine otpada na supstance koje blokiraju dejstvo raznih kancerogenih jedinjenja. Njima treba dodati i adenozin, koji razređuje krv i snižava krvni pritisak. Dejstvo tih supstanci najbolje dolazi do izražaja ako se crni luk jede sirov.
Kad kupujete, birajte teške glavice koje nisu proklijale i imaju suvu, sjajnu koru bez tamnih mrlja.


Zelena salata - Zahvaljujući visokom sadržaju biljnih vlakana i jedinjenjima koja joj daju karakterističan gorkasti ukus, zelena salata podstiče izbacivanje toksina iz organizma, što naročito prija jetri.
Kad kupujete, birajte glavice sa neoštećenim listovima intenzivne boje.


Kupus, karfiol, kelj, brokoli - Istraživači sa Njujorškog univerziteta otkrili su da osobe koje često jedu takozvano kupusno povrće imaju manje izglede da obole od raka, naročito raka digestivnog trakta, pluća i dojke. Kupus i kompanija, naime, sadrže vitamin C i brojne antioksidanse koji sprečavaju formiranje kancerogenih jedinjenja i blokiraju dejstvo estrogena, hormona koji učestvuju u razvoju nekih vrsta tumora.
Kad kupujete, birajte glavice sa čvrstim, sjajnim i neoštećenim listovima.


Orasi - Redovno konzumiranje oraha (dovoljno je četiri do pet dnevno) snižava holesterol i sprečava srčana oboljenja. Tome doprinosi visok sadržaj vitamina grupe B, a pre svega folne kiseline (B9), koja sprečava taloženje masti u ćelijama, ali i esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju elastičnost krvnih sudova i razređuju krv. Tome treba dodati i visok sadržaj minerala (cinka i bakra) i vitamina E, jednog od najefikasnijih antioksidanasa.
Kad kupujete, birajte teške plodove bez boje; previše tamna boja ukazuje da su orasi previše stari, a previše svetli plodovi su verovatno tretirani nekim hemijskim sredstvom za izbeljivanje.


Limun - Sadrži kalijum, koji predstavlja protivtežu natrijumu, odgovornom za povišen krvni pritisak. Osim toga, sadrži dragocena esencijalna ulja (snižavaju loš holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutrališe slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci američkog Nacionalnog instituta za rak ustanovili su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice.
Kad kupujete, birajte zrele plodove sjajno-žute kore.


Grašak - Sadrže manje biljnih belančevina, a više vitamina C nego druge mahunarke. Bogat je i vitaminima B1 i B9 (folna kiselina), kao biljnim vlaknima koja smanjuju apsorbovanje masti i šećera i ubrzavaju prolazak hrane kroz creva.
Kad kupujete, birajte čvrste, teške mahune sjajnozelene boje; kad ih prelomite, zrna treba da budu sjajna i čvrsto prikačena peteljkicom za mahunu.


Pasulj i boranija - Sadrže fitoestrogene, supstance bliske ženskim hormonima koje nas štite od raka dojke i debelog creva. Prema jednoj studiji Univerziteta Kentakija, porcija mahunarki dnevno snižava holesterol za 20 odsto u roku od tri nedelje. Za to su zaslužna vlakna koja ograničavaju apsorpciju masti i blagotvorno deluju na creva.
Kad kupujete, ako je reč o pasulju, zrno treba da bude suvo i čvrsto; ako su posredi sveže mahune, onda treba da budu glatke i sjajne.


Šumsko voće - Zahvaljujući zajedničkom dejstvu flavonoida i vitamina C, pomaže ćelijama da ostanu mlade i usporava starenje. Jagode i maline nas štite od virusnih infekcija i jačaju imunološki sistem.
Kad kupujete, birajte mesnate, zdrave i zrele plodove lepe boje; izbegavajte previše krupne i oštećene plodove.


Jabuka - Pektin, vlakno prisutno prvenstveno u kori, vezuje toksine i pomaže muskulaturi creva da izbaci ostatke svarene hrane. Zahvaljujući takvom dejstvu, snižava loš i podiže dobar holesterol. Istraživanje sprovedeno u Holandiji pokazalo je da redovno konzumiranje ovog voća smanjuje rizik od infarkta za 50 odsto.
Kad kupujete, birajte sveže i čvrste plodove lepe boje.


Belo meso - Nutricionisti sa italijanskog Nacionalnog instituta za izučavanje hrane i ishrane u Rimu savetuju da se crveno meso što češće zamenjuje belim zato što sadrži manje holesterola i zasićenih masti, a obezbeđuje organizmu kvalitetne belančevine, vitamine iz grupe B i gvožđe.
Kad kupujete, opredelite se za meso kontrolisanog porekla sa veterinarskim žigom.


Začinsko bilje - Supstance izolovane iz raznih biljaka koje se u kulinarstvu koriste kao začini imaju slično dejstvo kao acetil-salicilna kiselina, aktivni princip aspirina. To prvenstveno važi za kapsaicin iz ljutih papričica i đumbira i eugenol iz karanfilića, supstance koje sprečavaju zgrušavanje krvi i zapaljenske procese. S druge strane, mnoge aromatične biljke, kao što su peršun, ruzmarin i šafran, sadrže supstance koje usporavaju proces starenja.
Kad kupujete, proverite da li je sačuvalo intenzivan miris, bez obzira da li je suvo ili sveže.


Pirinač - Skrob iz pirinča lakše se vari od onog iz testenine i krompira, a pruža duži osećaj sitosti. Integralni pirinač je najzdraviji zato što obiluje biljnim vlaknima i drugim dragocenim supstancama, među kojima su i liponska kiselina, koja oslobađa jetru od toksičnih materija i poboljšava apsorbovanje hranljivih sastojaka, i gamaoritanol, moćni antioksidans. Od minerala, obiluje selenom, strukturnog elementa enzima glutationa, koji štiti organizam od tumora.
Kad kupujete, birajte pirinač u vakuum-pakovanju, obratite pažnju na rok trajanja.


Mleko i sirevi - Predstavljaju najvašniji izvor kalcijuma, koji u fazi razvoja jača koštanu masu, a u menopauzi smanjuje rizik od osteoporoze. Tome treba dodati i vitamine iz grupe B i fosfor. Kad kupujete, proverite rok trajanja i birajte proizvode sa nižim procentom masti. Jogurt Smatra se prirodnim antibiotikom. Naučnici tvrde da nas štiti od infekcija i tumora, prvenstveno raka dojke, pluća i debelog creva. Osim mlečnih fermenata, koji čuvaju crevnu floru, sadrži i vitamine A, B i D, kao i kalcijum.
Kad kupujete, obratite pažnju na rok trajanja, pošto s vremenom fermenti gube efikasnost.


Borovnice - Zahvaljujući visokom sadržaju betakarotina, vitamina C i organskih kiselina usporavaju starenje ćelija i podstižu čišćenje jetre. Osim toga, sadrže antibakterijske supstance koje su efikasne protiv nekih sojeva ešerihije koli, odgovornih za crevne i urinarne infekcije. Ali, najvažnija funkcija ovog ukusnog voća leži u njihovom blagotvornom dejstvu na kapilare. Mnoga istraživanja su potvrdila da sprečavaju taloženje masti na zidovima krvnih sudova i podstižu mikrocirkulaciju, od ključnog značaja za zdravlje očiju i kože.
Kad kupujete, kupujte samo zdrave bobice sa čvrstom i sjajnom kožicom.


Maslinovo ulje - Osim što nam obezbeđuje dragocene antioksidanse (vitamin E i polifenoli), ima izuzetno uravnotežen sastav masnih kiselina. Bogato je, naime, mononezasićenim masnim kiselinama (oko 74 odsto), koje snižavaju nivo lošeg holesterola, a siromašno zasićenim mastima (16 odsto), štetnih za arterije. Zato maslinovo ulje smanjuje rizik od infarkta i arterioskleroze. Stručnjaci su takođe ustanovili da blagotvorno deluje na kognitivne sposobnosti, sprečava dijabetes i usporava proces starenja.
Kad kupujete, opredelite se za hladno ceđeno, nerafinisano ulje.


Crno vino- Sadrži resevratol, koji snižava loš holesterol i štiti srce i arterije. Time se objašnjava činjenica da Francuzi, poznate vinopije, retko obolevaju od srčanih oboljenja, uprkos tome što konzumiraju velike količine putera i raznih umaka.
Kad kupujete, birajte vino kontrolisanog porekla.


Losos - Sto grama lososa može da sadrži i do 1,8 g esencijalnih masnih kiselina omega 3, koji ublažavaju štetne efekte zasićenih masti i sprečavaju nastanak ugrušaka. Ako jedete masne ribe (pored lososa, tu spadaju i tunjevina, sardine, inćun i skuša) najmanje dva do tri puta nedeljno, smanjićete rizik od reumatoidnog artritisa, tromboze, moždanog udara, infarkta, hipertenzije, skleroze, tumora i kožnih bolesti.
Kad kupujete, obratite pažnju da meso bude intenzivne ružičaste boje, a koža sjajna i zategnuta.

[tamaraft]

Stara izreka da ste onakvi kako se hranite je u 21. veku ponovo otkrivena i potvrđena. Do skoro su svi saveti o načinu ishrane bili fokusirani na održavanje idealne telesne težine i prevenciju hroničnih bolesti tek u skorije vreme obraća se sve više pažnje i na uticaj načina ishrane na izgled.

Novijim ispitivanjem se ispituje uticaj ključnih nutritijenata na očuvanje mladalačkog uzgleda. Tako su naprimer vitamini A, C i E od ključne važnosti za zdravu kožu.

Vitamin A takođe poznat kao beta-karoten pomaže u zaštiti od UV zračenja. Izvrsan izvor ovog vitamina su šargarepa, spanać, bundeva.

Vitamin C i E su antioksidansi koji podstiču obnavljanje ćelija kože i formiranje kolagena koji daje elastičnost koži. Odličan izvor vitamina C su brokuli, citrusi, crvena paprika, jagode dok vitamina E ima najviše u bademima, avokadu i povrću tamnog lišća.

U ishranu treba uvrstiti namirnice koje su izvor "dobrih" masnoća kao što su morski plodovi i koštuničavo voće jer ovi nutritijenti smanjuju intenzitet inflamatornih procesa koji utiču na pojavu bora.

Treba izbegavati rafinirane ugljene hidrate koji deluju na oštra kolebanja koncentracije insulina u krvi što se može nepovoljno odraziti na opšte zdravlje a i izgled kože. Za preporuku je unošenje većih količina tečnosti, jer se na taj način hidrira i koža. Namirnice bogate biotinom kao što su kuvanja jaja, soja, pirinač i ovsene mekinje daju čvrstinu i sjaj noktima.

Izgledati sjajno znači i stalno održavati idealnu telesnu težinu. Prirodne, ne prerađene nmirnice, voće i povrće su osnova za dobro balansiranu ishranu. Ovakvom ishranom se ne obezbeđuju isključivo vitamini, minerali antioksidansi već su te namirnice bogate biljnim vlaknima, vodom koje doprinose smanjenju osećaja gladi.

[tamaraft]

Sredina je leta, kišne periode smenjuju vreli tropski dani. Dobro osveženje bilo da se nalazite pored plaže ili u svom dvorištu mogao bi da bude i originalni, ledeni koktel.

Mnogi ljudi su sasvim zadovoljni rashladenim pivom ili belim vinom ali postoje mnogo kreativniji stimulansi, kao što su pica sa primamljivim i egzoticnim ukusom.

Pravljenje sjajnih letnjih koktela zahteva samo malo više vremena i truda i s obzirom na krajnji rezultat ona su toliko superiorna i bogata osvežavajucim letnjim mirisima da je malo dodatnog vremena više nego vredno truda.

Postoji nekoliko važnih koraka da bi se napravio dobar koktel:

Prvo koristite sveže voce kad god je to moguce. To ne znaci samo korišcenje svežeg limuna kako bi se zakiselio napitak vec korišcenje svežeg ananasa, sezonskog voca cak i nane. Otkrice te da je razlika izuzetna.

Sledece koristite puno leda. Led nece samo uciniti da pice bude hladno vec što ga više ima sporije se topi. Što znaci da koktel nece biti suviše razblažen a nema ništa goreg od mlakog vodnjikavog dzin- tonika u toplo letnje vece.

Upotrebite nanu i to svežu, ona daje izuzetnu svežinu svakom koktelu što su otkrili kubanski barmeni.

Završni trik je dodati malo gazirane vode, što koktel cini lakšim i više osvežavajucim, i razbija tešku kombinaciju voca i alkohola koja je sastavni deo mnogih letnjih koktela.

Mo Kotb menadzer u njujorškom Park Avenue Café se procuo po Magliorito koktelu

-10 dl kalvadosa

-3 1/2 limuna isecenih na osmine

-jedna kafena kašika šecera

-6 listova nane

-koncentrovan sok od jabuke

-soda ili kisela voda



Pomešajte prvo limun, šecer i nanu, dodajte mešavinu kalvadosa sa sa malo soka od jabuke i dodajta sve zajedno u šejker zajedno sa ledom. Dobro promuckajte.

Sipajte u caše i dodajta malo sode. garnirajte sa kriškama jabuke.

Teqila Mojito od jagode

-5 dl bele tekile

-sok od cetvrtine limuna

-2 jagode, može i nekoliko višnji

-listovi nane



Tekilu staviti u šejker sa ledom, dodati jagode, listove nane, šecer i sok od limuna i dobro promuckajte. Servirajte sa malo sode. Garnirajte sa jagodama.

[tamaraft]

Crveno voce i povrce pa cak i crveno vino mogu smanjiti rizik od raka i srcanih bolesti i usporiti procese starenja.

Jagode, maline, cvekla, crvena paprika, crvene jabuke, tresnje i rotkvice bogate su antioksidantima, prenosi Independent.

Oni nas stite od stetnih materija koje u nasem telu nastaju pri oksidaciji. Te stetne materije mogu ubrzati proces starenja jer slabe telesne celije, a na kozi se pod njihovim uticajem mogu stvoriti bore. Tu prirodnu kemijsku reakciju pojacavaju spoljasnji faktori kao sto su pusenje, zagadenost, preerano suncanje, zracenje i losa ishrana.

"Pigment crvenog voca i povrca ima visoke antioksidativne mogucnosti", kaze dr. Sarah Schenker, dijeteticarka iz Britanskog nutricionistickog udruzenja. "Hranjive materije iz takve hrane nisu nuzne, odnosno, s nutricionistickog stajalista necete biti zakinuti ako je ne jedete - ali je vrlo bitna za poboljsanje zdravlja i moze doprineti sprecavanju raka i srcanih bolesti.

Prirodni odbrambeni sistem naseg tela moze se ojacati hranjivim materijama kojih obicno ima u crvenom vocu i povrcu, a to su selen, vitamin A i vitamin E." Iako crveno povrce sigurno nije kljuc vecne mladosti, ipak moze doprineti lepsem izgledu. "Ne mozete zaustaviti fizicko starenje, ali mozete smanjiti stetu", kaze dr. Schenker. "Ako pazite na zdravlje, to ce se odraziti i na vasem izgledu."

Crvena hrana moze povecati i energetski nivo. Crveno voce i povrce bogato je vitaminom C, koji je nuzan za prirodni telesni imunitet. Crvena paprika, naprimer, ima dvostruko vise vitamina C od narance. U 100 g naranaca ima samo 54 mg vitamina C, dok u 100 g crvenih paprika ima 140 mg vitamina C. Uz to, crvene paprike su dobar izvor vitamina B6, gvozdja i kalijuma. Crveni luk dobar je izvor vlakana, vitamina C, folne kiseline, kalcijuma i gvozdja. Smanjuje nivo LDL holesterola i povecava nivo HGL kolesterola.

Uz to, crveni luk, kao i banane, sadrzi mnogo kalijuma koji pomaze u regulisanju krvnoga pritiska. Naucne studije su pokazale da likopen iz rotkvica moze spreciti srcane bolesti i rak prostate, dojke i cerviksa. Likopen je snazan antioksidant koji se bori protiv toksicnih materija koje izazivaju rak. Osim toga, cini se da je likopen jos delotvorniji kad se rotkvice skuvaju pa cak i ketcap moze biti zdrav. Likopena ima u lubenici i u crvenom grejpu.

Za sok od borovnica zna se da ublazava simptome cistitisa. Dr. Schenker kaze: "Borovnice sadrze limunsku kiselinu koja nepromienjena prolazi kroz bubrege i urinarni trakt sto onemogucuje razmnozavanje bakterija." Dr. Schenker tvrdi da uporedjivanjem francuskoga i britanskoga nacina zivota pokazuje koliko je crveno vino korisno: "Ujedinjeno Kraljevstvo ima jednu od najvisih stopa srcanih bolesti u svetu.

U Francuskoj je ta stopa mnogo niza iako je njihova ishrana cesto bogatija zasicenim masnocama poput sira, pavlake i mesa, a i vise puse. Francuzi piju mnogo vise crvenog vina, ne previse, ali je casa uz obrok ili veceru uobicajena." Iako je bitno povecati kolicinu crvenog voca i povrca u ishrani, jos je bolje jesti hranu svih boja. Strucnjaci za ishranu preporucuju nam najmanje pet porcija voca i povrca dnevno sto ne znaci da kombinacije hrane stalno moraju biti iste. Dakle, sto sarenije i raznovrsnije - to bolje.

Izvor: Medija klub

[tamaraft]

Jabuka - Pomaže odstranjivanju toksicnih materija iz organizma i obogacuje ga brojnim vitaminima i narocito kvarcetinom.


Šargarepa - Povrce bogato betakarotenom koji štiti kožu od štetnih suncevih zraka (naucnici tvrde da dve velike šargarepe dnevno imaju moc zaštite koji odgovara jacini zaštitnog faktora 2-4)


Jagode - Voce bogato vitaminom C koji izmedu ostalog pomaže izgradnji kolagena. Jagode, takode sardže elaginsku kiselinu, nezamenjivu u borbi protiv raka i u borbi za ocuvanje DNK (smatra se da bore nastaju kao posledica oštecenja DNK)


Crveni biber - Sadrži puno vitamina C (i do dva puta više od pomprandže) koji pomaze stvaranje kolagena odgovornog za zategnutost i cvrstinu kože.


Grozdje - Crveno i crno grožde sadrži antioksidante koji jacaju kapilare,štite od bolnih nožnih vena i pomažu izgradnju kolagena.


Crni luk - Jedan od najbogatijih izvora flvonoida, ukljucujuci i kvercetin, koji ima protivupalno i antihistaminsko dejstvo.


Riba - Ribe poput tunjevine,lososa i bakalara sadrže omega-3 nezasicene masne kiseline, koje su najbolji prijatelj suvoj koži. Takode znatno ublažavaju problem psorijaze i pomeraju vreme pojave prvih bora. Konzervisana riba jednako je dobra kao isveža.


Maslinovo ulje - Izuzetno zdrava namirnica koja ce u kombinaciji sa povrcem bar za trecinu smanjiti pojavu bora na vašem licu. Najbolje je ono maslinovo ulje koje je dobijeno prvim cedenjem hladnim postupkom (pri kupovini potražite tej podatak na deklaraciji)


Školjke - Sadrže cink pa su pravi izvor lepote, jer cink ucestvuje u oporavku i obnovi celija kože. (preporucuju se onima koji imaju problematicnu kožu-akne i druge upalne procese na koži)


Suve sljive - One sadrže materije koje uništavaju slobodne radikale u krvi. A sto je manje slobodnih radikala, manja je i mogucnost da vaše lice poprimi izgled suve šljive.



UKOLIKO u vašu ishranu unesete dovoljne kolicine ovih namirnica, ostavite cigarete i izbegavate da na lice stavljate kreme izrazito hemijskog sastava i one sa previsokim zaštitnim faktorom, budite uvereni da ce vaše lice dugo zadržati svež, mladalacki izgled.


MASKA ZA SUVU KOŽU

Dobro umutite jedni celo jaje, i masku nanesite na lice. kada se osuši ostavite da deluje još 10 minuta. Zatim lice operite hladnom vodom i namažite bademovim ili maslinovim uljem.


PILING ZA MASNU KOŽU

Pomešajte dve kašicice naribane limunove kore, dve kašicice kukuruznog brašna, šest kašicica mlevenih badema i dve do tri kašicice vode. Masku nanesite na lice i nežno masirajte kružnim pokretima nekoliko minuta. Isperite mlakom vodom, obrišite lice mekim peškirom i i utrljajte hidrantnu kremu.

MASKA ZA MASNU I KOMBINOVANU KOŽU

Kašicicu svežeg kvasca pomešajte s dve kašike listova metvice, omekšanih u vodi, i dve kašicice neke kreme sa neutralnim ph faktorom. Nanesite na lice i pustite da odstoji petncstak minuta, a zatim lice umijte mlakom vodom. Nakon toga nanesite kremu koju redovno koristite.


MASKA OD MEDA

Nekoliko kašika meda otopite na pari, i izmešajte sa kašikom limunovog soka. Mešajte par minuta, da se prohladi. Nanesite na lice i držite 10-15 minuta. Lice isperite hladnom vodom.

[tamaraft]

Prolece je doba godine kada treba napuniti baterije i osloboditi telo od otrova i ponekog suvišnog kilograma.

U prolece naše telo prolazi kroz proces detoksikacije ili eliminacije otrova, u kome ucestvuju organi poput debelog creva, jetre, bubrega, pluca, limfnih cvorova i kože.

Otrovi modernog doba – zagadenje, hemikalije i druge otrovne materije - nakupljaju se uglavnom u masnom tkivu.

Tokom proleca i naša ishrana trebalo bi da bude laganija, a idealno bi bilo provesti procišcavajucu kuru od nekoliko dana kako bi se organizam koliko-toliko oslobodio toksina nakupljenih od teške zimske hrane i premalo kretanja.

Prolecna hrana neka u svakom slucaju bude sezonska, prilagodena podneblju u kojem živite.

Time ne samo što cemo poboljšati zdravlje nego cemo se i osetiti puni energije, a o lepoti, narocito kože, da se i ne govori.

To je i dobar nacin borbe protiv stresa, glavobolje, gripa…

Od žitarica prednost dajte jecmu, prosu, heljdi i raži, a smanjite proizvode od belog pšenicnog brašna.

Svakako bi trebalo što cešce konzumirati zeleno lisnato povrce (ali i sve ostalo), prema mogucnostima zacinjeno svežim korenom dumbira.

Od voca odaberite jabuke, šipak i drugo socno sveže, ali i suvo voce.

Mlecni proizvodi neka budu sa manjim procentom masti, a crveno meso pokušajte ovog proleca da što manje konzumirate.

Izbor pravih namirnica kljuc je uspeha, ali ništa manje važna nije ni njihova pravilna kombinacija. Tako voce nikako nemojte jesti iza glavnog jela, vec bar 2 sata nakon njega.

Ono neka vam bude zaseban obrok.

Isto tako, mleko nikako nemojte piti nakon mesnog ili ribljeg obroka, vec ga kombinujte sa hlebom, zdravim kolacima i drugim žitaricama.

Osim pravilnog izbora namirnica i njihovog kombinovanja, bitna je i kolicina konzumirane hrane.
Velik deo ljudi ne oseca refleks sitosti, vec nakon obroka trpi težinu u želucu i celom telu, tromost i mentalnu tupost.

Ali baš suprotno, hrana je tu da se osecamo ispunjeni novom energijom, te je treca stepenica u pravilnoj probavi i iskorišcenju materija i adekvatna kolicina koja ne bi trebala prelaziti 2/3 ispunjenog želuca.

Od toga, deo neka svakako bude voda koju u gutljajima možete ispijati tokom obroka.


Jedan sat pre i nakon jela ne treba piti nikakvu tecnost jer ona razreduje sokove za varenje i usporava je.
To se pogotovo odnosi na hladne tecnosti koje su jedan od najvecih
neprijatelja pravilnog varenja.

Dajte prednost korenastom povrcu poput rena, celera, cvekle, šargarepe, rotkvica, kelerabe – to su namirnice koje se tradicionalno opisuju kao mocni cistaci jetre, bubrega i krvi. Kombinacija peršuna i celera služi kao prirodni diuretik, a posebno je delotvorna kod povišenog nivoa mokracne kiseline (koju regulšu bubrezi).

Ekstrakt korena maslacka i caj od sleza pomažu pri izlucivanju otpadnih materija iz bubrega, a biljka Uva ursi od koje se priprema tradicionalni uvin caj odlican je diuretik i cistac urinarnog trakta.

Detoksikacija organizma i regeneracija metabolizma može se jednostavno sprovesti pridržavate li se sledecih saveta:

-U prvoj polovini dana konzumirajte pretežno ugljene-hidrate i svakako doruckujte. Dorucak je obrok koji regulše osecaj gladi tokom celog dana.

-U drugoj polovini dana dajte prednost proteinskoj hrani, posebno ribi i belom mesu , i izbegavajte obilne vecernje obroke.

-Supe vam mogu biti posebno korisne prilikom detoksikacije. Ne zaboravite na jednostavan nacin uklanjanja suvišne masnoce iz supe. Jednostavno ostavite supu da se ohladi i na površini ce se stvoriti tanki sloj masti. Ovaj sloj treba ukloniti i baciti.

-Nemojte preskakati obroke i izbegavajte duže gladovanje toekom dana. Ovakvo ce ponašanje izazvati nepotrebno prejedanje.

-Uživajte u maštovitim povrtnim salatama, one osiguravaju celi niz visokovrednih materija koje pomažu metabolizam, jacaju odbrambenu sposobnost tela i ciste organizam od otrova. Salate zacinite kvalitetnim maslinovim uljem.

-Visokovredni fermentirani mlecni proizvodi koji sadrže probiotike potstaci ce varenje i ojacati imuni sistem. Ne zaboravite na jogurt, acidofil i kiselo mleko!

-Povrce i voce neka bude temelj vaše ishrane.

-Nekoliko puta dnevno pijte biljne cajeve i dosta vode.

[sati]

WOW Ziveli

[grazza]

Svaka cast, stvarno si genije

[Iksa]

Lepo i korisno.

[MARS]

Posto smo otvorili temu Zanimljivosti hajde da tu stavljamo zanimljive clanke o zdravlju koje nadjemo:

Zeleni caj

Efekat zelenog čaja na proces mršavljenja je doveo do toga da ga sve više i više ljudi redovno koristi u ishrani. Ali, kako zeleni čaj pomaže gubitku kilograma? I da li on zaista deluje tako, ili je to samo reklamni trik? Ovde ćemo pokušati da damo neke realne činjenice o tome.

Prednosti korišćenja zelenog čaja u procesu mršavljenja su sledeće:

1. Zeleni čaj podstiče ubrzavanje metabolizma

Jedna studija iz časopisa American Journal of Clinical Nutrition je potvrdila da esktrakt zelenog čaja izrokuje značajni porast potrošnje energije ("ubrzanje" metabolizma). Naučnici su, takođe, utvrdili da u periodu od 24 časa, ekstrakt zelenog čaja ubrzava metabolizam za 4%. Ovi efekti se objašnjavaju visokim sadržajem katehin polifenola u zelenom čaju. Oni deuju tako da intenziviraju oksidaciju masnoća i termogenezu (brzina kojom organizam sagoreva kalorije).

2. Zeleni čaj sprečava apsorpciju masti i pomaže u regulaciji glukoze

Naučnici su utvrdili da katehini iz zelenog čaja pomažu u sprečavanju prelaska glukoze u masne ćelije. Takođe, zeleni čaj takođe deluje i kao regulator glukoze tako što pomaže u usporavanju porasta šećera u krvi nakon obroka. Na ovaj način se sprečavaju veliki skokovi insulina (a mnogo insulina u krvi dovodi do nagomilavanja masnoća u vidu sala).

3. Zeleni čaj može smanjiti apetit

Naučnici Univerziteta u Čikagu su utvrdili da zeleni čaj kod pacova uzrokuje smanjenje težine do 21%. Pacovima kojima je dat ekstrakt zelenog čaja su izgubili apetit i jeli oko 60% manje hrane nakon 7 dana primanja injekcija zelenog čaja. Ovo može imati veze sa regulisanjem nivoa šećera u krvi.

4. Zeleni čaj smanjuje kalorije na jutarnjem ispijanju kafe

Sve više ljudi ujutro ispija razne napitke: moka, kapućino, frapućino, sa duplim mlekom ili duplim šećerom. Kalorije koje tim načinom unesemo imaju razoran efekat na obim našeg struka. Ako želite da uštedite tolike kalorije ujutro, a da ipak dobijete svoju dozu kafeina, probajte da kafu i kafene napitke zamenite zelenim čajem. Ili zamenite popodnevni moka-dezert zelenim čajem. Nakon nekoliko nedelja ćete definitivno promeniti razliku u svom struku.

Nabrojali smo 4 načina na koji zeleni čaj može pomoći kod mršavljenja. Ali, koju količinu bi trebali da pijemo da bismo zaista osetili efekat ubrzanja metabolizma?

Mišljenja naučnika variraju, ali se generalno slažu da je 3-5 šoljica zelenog čaja dnevno optimalna količina. Na ovaj način ćete sagorevati dodatnih 70 kalorija dnevno što dovodi do mršavljenja 3-4 kilograma na godišnjem nivou. Veoma dobar rezultat bez fizičkog vežbanja i ograničavanja unosa kalorija, zar ne?

Međutim, 3-5 šoljica dnevno može biti previše za neke osobe, tako da bi možda trebalo da razmotrite korišćenje ekstrakta zelenog čaja, kapsule ili flaster zelenog čaja.

Reč-dve o nedostacima korišćenja zelenog čaja u svrhu mršavljenja:

1. Zeleni čaj nije magični napitak

Dok neki tvrde da je zeleni čaj jedan-i-jedini-svemogući napitak za problem gojaznosti, najtačniji izraz koji treba koristiti je balans. Ne bi trebali da pojedete 5000 kalorija dnevno, a zatim da popijete šolju zelenog čaja da bi to neutralisali - to se neće dogoditi. Zdrava ishrana i povećana fizička aktivnost mogu ići uporedo sa zelenim čajem, i na duži period ćete uspeti da dostignutu (manju) težinu i zadržite.

2. Budite obazrivi sa kafeinom ako imate zdravstvenih problema

Kod osoba sa srčanim problemima, visokim krvnim pritiskom ili koji su osetljivi na stimulanse, kafein u zelenom čaju neće biti najbolje rešenje. Ako ste zabrinuti zbog kofeina, pokušajte sa korišćenjem ekstrakta zelenog čaja. Mnogi takvi preparati su napravljeni od zelenog čaja kome je uklonjen kafein, tako da i dalje možete uživati u koristima od čaja, ali bez kofeina.

Ako smatrate da bi kafein bio problem, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom pre početka korišćenja zelenog čaja radi mršavljenja. Takođe, izvršite konsultacije i za vreme trudnoće i dojenja.

Zaključak:

Zeleni čaj pomaže mršavljenju tako što ubrzava metabolizam, reguliše nivo šećera u krvi, suzbija apetit i nudi zamenu kao jutarnji napitak umesto visokokaloričnih napitaka. Zeleni čaj nije magično sredstvo, ali definitivno može dati podstrek naporima koji se ulažu u proces mršavljenja i radi sveukupnog zdravlja.
_________________
Treba udariti na sistem vlasti, tako cemo srusiti sve barikade demokratskog terora,...........

[jesy]

ovo je bash zanimljiva tema ali je otishla chak na chetvrtu stranu,samo da je ne zaboravimo

[jesy]

Krompir rešenje za glad u svetu


- Skromni, neugledni krompir, usev poreklom iz Perua, u Evropi i SAD dugo smatran ružnom krtolom koja ljude čini debelim, ponovo ovih dana izbija u prvi plan, jer se baš krompir profilira kao spasonosan usev, kadar da jevtino ishrani ogroman broj gladnih u svetu.


Krompir, treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča), ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu Medjunarodnom godinom krompira.

Krompir je, po oceni UN, pravo "skriveno blago", pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN - drastičnom smanjenju siromaštva.

Neobična istorija krompira govori da su upravo s tom kulturom neraskidivo povezani privredni razvoj, liberalizacija trgovine i globalizacija.


Zvuči nestvarno, ali istina je da je baš krompir bio katalizator privrednog razvoja Evrope, a pre svega industrijske revolucije u Engleskoj u 19. veku. Jer, krompir je bio jevtin izvor kalorija, a bilo ga je lako gajiti, pa je tako oslobodio ruke radnika koji su obradjivali zemlju.

Ta kultura je postala popularna na severu Engleske jer su se tamošnji stanovnici specijalizovali za stočarstvo i zanatstvo, dok su se istovremeno seljaci na jugu, gde je zemlja plodnija, uglavnom, bavili pšenicom.

Kako je krompir dobro uspevao u regionima u kojima je, zahvaljujući rezervama uglja, bila koncentrisana industrija, oslobodio je i radnu snagu za nove fabrike.

Fridrih Engels, jedan od osnivača (pored Karla Marksa) naučne teorije socijalizma, napisao je, čak, da je uloga krompira u "istorijskoj revoluciji" bila slična ulozi gvoždja.

Krompir je pomogao liberalizaciji trgovine, dajući svoj doprinos ukidanju britanskog zakona o žitu kojim je ograničavan uvoz žitarica u Veliku Britaniju radi zaštite domaćih proizvodjača pšenice.

Zemljoposednici su davali podršku tom zakonu jer je jevtino uvozno žito umanjivalo njihov prihod. Industrijalcu su mu se, pak, protivili zato što je uvoz snižavao cenu hrane, omogućavajući stanovništvu da više troši na industrijsku robu.

Krasnorečivi argumenti protiv zakona o žitu doveli su na kraju do njegovog ukidanja i, na žalost, do gladi koja je u Irskoj 1845. godine odnela milion ljudskih života.

Rod krompira, njihovog glavnog prehrambenog proizvoda, te godine su do korena uništile štetočine, pa je neophodnost uvoza žita radi olakšanja situacije u Irskoj prinudila britansku vladu, u kojoj su preovladjivali zemljoposednici, pobornici zakona o žitu, da preinači svoju odluku.

Taj dogadjaj je omogućio početak liberalizacije i u drugim oblastima, pa je slobodna trgovina do dan danas ostala jedan od temeljnih principa britanske politike.

Šta sve o krompiru nisu govorili - da izaziva gubu, da valja samo za stoku... Nazivali su ga, čak, djavolom i tvrdili da je otrovan.

Krompir je osvojio Evropu tek u 18. veku kada, zbog ratova, nije bilo ničeg drugog za jelo. Tada su ljudi shvatili koliko je krompir nezahtevna i pouzdana kultura.

Kako je jednom primetio Adam Smit, škotski ekonomista i filozof, jedan od mnogobrojnih poklonika krompira, "toliko široko korišćenje krompira kao hrane u tim zemljama jeste ubedljiv dokaz toga da ni u kom slučaju ne treba smatrati nepremostivim predrasude bilo kog naroda u vezi sa hranom, ma kako duboki njihovi koreni bili".

Krompir se može gajiti na bezmalo svim nadmorskim visinama i u gotovo svim klimatskim pojasevima - od svoje postojbine, peruanskih Anda, do tropskih ravnica u Aziji. Zahteva vrlo malo vode, sazreva već za 50 dana i daje dva do četiri puta više hrane po hektaru od pšenice ili pirinča. Ta krtola bi potencijalno mogla da bude rešenje problema gladi u svetu, kad se zna da cene hrane sve više rastu, da na Zemlji ima sve više ljudi, da raste trošak za kupovinu djubriva i goriva i da obradivo zemljište sve više uzmiče pred naletom urbanizacije.

Vlasti Perua, zabrinute zbog udvostručenja cene pšenice tokom prošle godine, pokrenule su program podsticanja pekara da koriste brašno od krompira za proizvodnju hleba, mada Peruanci imaju i drugih rešenja za taj problem - povratak tradicionalnim kutlurama, na primer, koje su stolećima hranile narod u toj zemlji, još dok se nije znalo da pšenica uopšte postoji.

Taj hleb se distribuira školskim kuhinjama, zatvorima i vojsci u nadi da će biti šire prihvaćen. Njegove pristalice ističu da mu je ukus isto tako dobar kao i ukus pšeničnog hleba, ali da zasad nema dovoljno mlinova za proizvodnju brašna od krompira.

"Moramo promeniti navike ishrane. Ljudi su se navikli na pšenicu kada je ona bila jevtina", ukazao je peruanski ministar poljoprivrede Ismael Benavides.

Krompir se u Peruu gaji već 8.000 godina, najpre u blizini jezera Titikaka, na Andima, na nadmorskoj visini blizu 4.000 metara, tvrde naučnici.

Zanimljivo je da, kako tvrdi Rojters, Peruanci koji su "izmislili" krompir danas jedu manje tog povrća od Evropljana. Belorusi su svetski lideri u potrošnji jer godišnje pojedu 171 kilogram po stanovniku.

Indija je najavila da će u narednih pet do 10 godina udvostručiti proizvodnju krompira, dok je Kina, ogroman potrošač pirinča, koju je u njenoj istoriji često zahvatala katastrofalna glad, postala vodeći svetski proizvodjač krompira. U podsaharskoj Africi se, pak, krompir sada širi brže od bilo kog drugog useva.

U pojedinim zemljama, potrošači počinju da se preorijentišu na krompir, kao što je slučaj u Letoniji gde je veliki rast cena doveo do pada prodaje hleba za 10 do 15 odsto u januaru i februaru ove godine, uz istovremeno povećanje kupovine krompira od 20 odsto.

Razvijene zemlje su te u kojima je najviše novih zasada krompira, dok siromašni seljaci imaju šansu da zahvaljujući povećanju potrošnje te namirnice ostvare veću zaradu.

[jesy]

Hidrogenizovane masti izazivači raka dojke

- Konzumiranje hidrogenizovanih masti (trans masti) može da udvostruči opasnost od nastanka raka dojke, pokazali su rezultati istraživanja koje je sproveo francuski Institut za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM).

Hidrogenizovane masti se dobijaju industrijskom obradom biljnih ulja procesom hidrogenizacije kojim se one prebacuju iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, što omogućava duže trajanje namirnica.

Te masti se mogu naći u margarinu, raznim sosovima, gotovim jelima, biskvitima, brzoj hrani i drugim prehrambenim proizvodima.

Francuski istraživači su odredjivanjem, uz pomoć biomarkera, količine hidrogenizovanih masti u uzorcima krvi 365 žena obolelih od raka dojke i kod 702 žene iz kontrolne grupe istog godišta, koje nisu obolele od raka dojke, ustanovili da veća količina tih masti u krvi može i da udvostruči opasnost od te vrste kancera, objavio je francuski dnevnik "Figaro".


Alkohol izazivač raka dojke

VAŠINGTON, 16. aprila (Tanjug-Ekos) - Konzumiranje alkohola povećava kod žena u menopauzi opasnost od nastanka raka dojke, pokazalo je istraživanja koje je obavio američki Institut za borbu protiv raka.

Naučnici su konstatovali da alkohol utiče na metabolizam estrogena, što povećava opasnost od nastanka raka, a pre svega raka dojke.

Oni su, analizom podataka vezanih za 184.000 Amerikanki, otkrili da su žene koje konzumiraju jednu do dve čašice nekog alkoholnog pića dnevno izložene 32 odsto većoj opasnosti od razvoja tumora osetljivog na hormone od onih koje uopšte ne piju.

Konzumiranje tri ili više čašica alkohola dnevno povećava tu opasnost za 51 odsto.

Rak dojke se nalazi na drugom mestu po učestalosti medju ženama, posle raka pluća.

Ta vrsta raka bi, kako se procenjuje, mogla ove godine da bude dijagnostikovana kod 1,2 miliona žena u svetu i da usmrti njih 500.000, preneli su francuski mediji.

Na vrh stranice
Zdrava ishrane važna za bolji uspeh u školi
OTAVA, 16. aprila (Tanjug-Ekos) - Učenici koji se zdravo hrane postižu bolji uspeh u školi, zaključak je kanadske studije obavljene na Univerztitetu Alberte.

Tim stručnjaka, predvodjen dr Polom Veglerom, je na uzorku od 4.598 učenika petog razreda iz Nove Škotske, u okviru studije o uticaju načina života dece na školski uspeh, ustanovio da oni djaci koji konzumiraju adekvatne količine voća, povrća, belančevina i drugih sastojaka zdrave ishrane imaju znatno manje šanse da loše urade test pismenosti od svojih vršnjaka koji se ne hrane zdravo, preneo je Rojters.

Od navedenog broja dece, na testu osnovne pismenosti nije zadovoljilo njih 875 (19,1 odsto).

Stručnjaci su po nekoliko kriterijuma kvaliteta ishrane (kojima je obuhvaćena i količina i raznolikost) zaključili da su djaci koji se dobro hrane izloženi manjem riziku da ne zadovolje na testu. Pri tom su uzeti u obzir u drugi faktori koji su mogli da budu od uticaja na rezultat - prihod i obrazovanje roditelja, vrsta škole, pol itd.

Ispostavilo se, izmedju ostalog, da konzumiranje znatnijih količina voća i povrća, kao i manji kalorijski unos iz masne hrane, predstavljaju recept za bolji uspeh u školi.

Dosad se većina istraživanja koja su se bavila odnosnom ishrane i školskog uspeha koncentrisala na značaj doručka i loše posledice gladi i nedovoljne uhranjenosti, a ova kanadska studija po prvi put ukazuje na važnost redovne i zdrave ishrane djaka tokom celog dana.