Koliko ja znam, masti koje se talože na stomaku su najopasnije po zdravlje, odnosno indikator su mogućih zdravstvenih problema. U tom smislu, ako žena ima veliku zadnjicu, a nema stomak, to je po njeno zdravlje manje opasno nego ako je situacija obrnuta. Naravno da suvišne masti nisu nikako dobre, ali manje su opasne ako su u guzi.

Kod mene je recimo ovakva situacija. Dok se nisam porodila, nisam se nikada gojila u stomaku, nego isključivo u zadnjici i butinama. Od porođaja, stomak mi je postao osetljivija zona, pa sada, čim se nekoliko dana nepravilno hranim, stomak mi se nekako naduje. Ali posle nedelju dana pravilne ishrane stomak splasne.

Zadnjicu i dalje teže skidam, ali ne preteško jer džogiram. Posle nekoliko nedelja redovnog trčanja (3 puta nedeljno), zadnjica i butine se zategnu i smanje vrlo efikasno. Po meni, trčanje je najbolji i najefikasniji način da se rešite viška sa zadnjice i butina. Nema tih vežbica i spravica koje mogu da naprave što i trčanje za taj deo tela.

Ih. Tipican hemicar. I mozda samo izgleda matoro tj. prosedo... mozda ima 35 god

Hrana koju jedes zavisi od tvoje volje.Ja npr volim pomfrit ali ga skoro ne jedem.Vjerovatno si mislila da li je genetski predodredjena hrana koju volis.Tu ti ne mogu dat neki precizan odgovor jer ne znam nista o tome, ali moje iskustvo kaze da je to stvar navike jer sada godinu dana nakon sto sam poceo zdravo da se hranim hrana koju sam prije volio mi uopste ne nedostaje.
Od hrane koju jedes zavisi da li ce se masti taloziti, a ne gdje ce se taloziti.

pa ne mislim na pomfrit vec na tip namirnica - neko vise voli voce a neko povrce, neko ugljene hidrate, neko obozava meso... ustanovljeno je da se ti faktori genetski nasledjuju, a samim tim i tip gojaznosti *ginoidna ili androgena
evo nesto o tome

Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.

Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, te se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja. Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno (agravirajućim efektom) uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet života.

Gojaznost se podjednako često javlja u svakom životnom dobu. U dečjem uzrastu ona je podjednako česta kod dečaka i devojčica, a posle puberteta je češća u žena nego u muškaraca.

Etiologija
Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više različitih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih, fizioloških i patofizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najčešće nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genetskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.

Nasledni faktori
Rezultati finsko-britanskog istraživanja, objavljeni u američkom časopisu 'Sajens', pokazali su da na 16-tom ljudskom hromozomu postoji gen (nazvan FTO) koji utiče na gojaznost. Istraživanje sprovedeno na više od 40.000 ljudi pokazalo je da su osobe nosioci dva gena FTO izložene 70% većoj opasnosti od pojave gojaznosti od osoba bez tog gena.

Faktori sredine
Druga polovina, koja deluje kao okidač su spoljni faktori (nepravilno i neadekvatno konzumiranje hrane). Kada se u organizam duže vreme unosi veća količina energetski hranljivih materija nego što može da se potroši, dolazi do posledičnog taloženja masti i povećanja telesne težine. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.

Psihogeni faktori
Oko 30 % gojaznih osoba ima faze prejedanja (eng. bingle eating disorder). Hrana često služi kao sredstvo za prevazilaženje loših emocija (frustracija, dosade, nesigurnosti, ljutnje, tuge) ili kao uteha za razne probleme. Osim toga, gojazne osobe se često osećaju nepoželjno i diskriminisano u današnjem društvu koje manekenski tip građe ističe kao ideal lepote. Usled toga one često ulaze u "začarani krug", unoseći još više hrane kako bi se kratkoročno osećale bolje.

Fiziološki faktori
Sa godinama se polako smanjuje nivo bazalnog metabolizma, a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Sa starenjem se smanjuje i sposobnost i želja za fizičkom aktivnošću, što dodatno otežava stvari. Mišićna aktivnost je najvažniji način kojim se energija oslobađa iz organizma. Oko jedna trećine dnevno utrošene energije se potroši mišićnim radom, a kod fizičkih radnika i polovina ili tri četvrtine. Zbog toga se često kaže, da gojaznost nastaje kao posledica previsokog odnosa unosa hrane prema fizičkoj aktivnosti.

Patofiziološki faktori
Poremećaji lučenja nekih endokrinih žlezda (hipofiza, štitasta i polne žlezde) mogu, mada retko, da budu uzrok gojaznosti. Takođe, lezija centara za regulaciju unosa hrane u mozgu ili njihov poremećaj (malignitet) može usloviti povećanje telesne težine, a sličan efekat imaju i razne genetske abnormalnosti u hemizmu masnih zaliha.

Patogeneza
Suvišno unošenje energetskih materija, prvenstveno ugljenih hidrata i lipida, ispoljava se uvek nagomilavanjem masti u organizmu. Za svakih 9,3 kalorija viška energije deponuje se 1 gram masti.

Višak unetih ugljenih hidrata pretvara se u trigliceride, koji se transportuju do tkiva i u njima deponuju. Glavni organ u kome se obavlja ova transformacija je jetra. Deponovanje masti u masne depoe obavlja se u obliku hilomikrona i lipoproteina vrlo male gustine. Molekul triglicerida je suviše velik da bi ušao u ćeliju. Krvlju dospeli trigliceridi se prvo hidrolizuju pod dejstvom enzima lipaze u kapilarima i pri tome nastaju masne kiseline. Da bi se one deponovale potreban je glicerol u ćeliji, a on potiče od razgrađenih ugljenih hidrata. Prema tome, deponovanje masti u ćelijama masnog tkiva je uslovljeno metabolizmom šećera.

Prekomerni unos energije dešava se samo za vreme razvojne faze gojaznosti. Jednom kada osoba postane gojazna, jedini uslov da to i ostane jeste da unos energije bude identičan potrošnji (statična faza).

Ostali patogenetski mehanizmi kod gojaznih osoba su manje izraženi. Eventualno, može da postoji povećana koncetracija slobodnih masnih kiselina i triglicerida u krvi, ili blago povećan nivo bazalnog metabolizma itd.

Patofiziološki poremećaji
Ova bolest se ispoljava promenama u telesnoj građi, biohemijskim poremećajima i raznim simptomima i znacima (povećanje telesne težine, promene u unutrašnjim organima, na lokomotornom aparatu, pojave šećerne bolesti, promene na kardiovaskularnom i respiratornom sistemu i psihički poremećaji).

Telesna građa gojaznih osoba se značajno i karakteristično menja. Masno tkivo u organizmu zdravih osoba nalazi se u određenoj količini i služi kao potporno tkivo i energetska rezerva. Ono se nalazi u međućelijskom prostoru, među vlaknima skeletnih mišića. Kod gojaznih osoba raspored masti je nešto drugačiji. Kod muškaraca se masno tkivo nagomilava u grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu i licu. Pri gojenju žena ono se pretežno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ektremitetima. Povećanje količine masnog tkiva u organizmu gojaznih osoba se ispoljava povećanjem broja i veličine masnih ćelija (adipocita).

U krvnoj plazmi gojaznih osoba povećana je koncentracija slobodnih masnih kiselina, holesterola i triglicerida, dok se koncentracije belančevina, glikoze i elektrolita ne menjaju.

U toku gojenja dešava se i masna infiltracija u neke unutrašnje organe (jetru, pankreas i srce), a može se javiti i dijafragmalna i ventralna hernija (bruh).

Uvećanje telesne težine ostavlja traga i na lokomotornom aparatu. Degenerativne promene se dešavaju na zglobovima kolena, kičmenog stuba, karlice i stopala, što rezultuje tegobama (bolovima) pri kretanju. Takođe se dešavaju i promene na koži.

Verovatno najozbiljnije posledice gojaznost ostavlja na kardiovaskularni sistem. Povećanje volumena cirkulišuće krvi zahteva pojačan rad srca. To se uglavnom ostvaruje povećanjem srčane frekfence ili povećanjem udarne zapremine srca. Kao posledica toga javlja se hipertenzija (povišen krvni pritisak), a neretko i hipertrofija leve komore. Svi ovi činioci uslovljavaju javljanje zastojne srčane insuficijencije u gojaznih osoba. Osim toga, dešavaju se i promene na krvnim sudovima (ateroskleroza) što direktno ili indirektno može izazvati moždani ili srčani udar. Takođe se mogu javiti i varikoziteti (proširene vene) na potkolenicama.

Nagomilavanje masnog tkiva u trbuhu smanjuje pokretljivost dijafragme i grudnog koša i izaziva otežano disanje kod gojaznih osoba. Zbog toga su one podložnije infekcijama respiratornog sistema.

Jedna od komplikacija gojaznosti jeste i pojava šećerne bolesti. Dugogodišnje povećano unošenje ugljenih hidrata iscrpljuje beta-ćelije pankreasa i one počinju da stvaraju nedovoljne količine insulina. To se manifestuje povećanjem koncentracije glikoze u krvi i razvojem dijabetesa.

Povezanost između gojaznosti i malignih neoplazmi predmet je brojnih istraživanja i danas postoje pouzdani dokazi o povećanoj učestalosti određenih lokalizacija malignoma u gojaznih osoba. Studija Američkog kancerološkog društva, koje se odnosi na 750.000 osoba praćenih 12 godina, utvrila je da relativni rizik oboljevanja od neoplazmi iznosi 1,33 kod muškaraca i 1,55 kod žena u kojih postoji višak telesne mase iznad idealne veći od 40%.

Gojazne osobe su često izložene podsmehu okoline. Usled toga se kod njih često javlja psihička napetost, slabljenje volje za rad, izbegavanje druženja, depresija i sl.

Razumio sam na sto mislis.Ali mi nije jasno sto te tu opterecuje.Ako nasljedno volis cokoladu, pomfrit, baklavu, cvarke, proju... to ne znaci da moras da ih jedes.Znaci stvar tvog slobodnog izbora.
Kod ginoidnog tipa muskarca mast se hvata u donjem dijelu trbuha, guzici, nogama sto je posljedica povecanih nivoa estrogena i progesterona i snizenog testosterona.Dakle mast se talozi na tipicno zenskim mjestima.Odlike takvih muskaraca su malo dlaka po tijelu, slaba brada na licu, gusta kosa.

Drugi tip je Hiperandroidni kome se mast hvata na gornjem dijelu tijela i oni lakse dobijaju misicnu masu jer imaju povisene nivoe testosterona.

Vecina ljudi su mjesavina ova dva tipa, ja npr nemam gustu bradu ali imam dlaka po tijelu, zadnji put kad sam vidio mast na sebi bila je u donjem dijelu stomaka ali po guzici i nogama je nije bilo, bilo je i na gornjem dijelu tijela

Dakle mjesto talozenja masti je genetski predodredjeno, mozda je predodredjena i hrana koju volimo ali nema nikakve veze sa mjestima talozenja masti.

Ali se ti ne sjekiraj kad nemas masti ne moze se nigdje natalozit.

Naravno, faktr slobodne volje u potpunosti odobravam, i sigurno je presudan ali kada bismo se svi pravilno hranili Nutricionizam ne bi ni imao postove


Sto znaci da ti pripadas kom od navedena dva tipa?

Naravno da ima - upravo zbog toga sto je svaki pojedinac specificna mesavina dva navedena tipa. Zato se nekim zenama mast talozi uglavnom u guzi dok struk definisan, pa je telo oblika "kruske", a drugima guza ostaje standardno razvijena, dok gube struk i telo dobija oblik "burenceta".

Pripadam nekom tipu izmedju ova dva.Nemam problema sa dobijanjem misicne mase, a masne neslage se zadnje micu sa donjeg dijela stomaka. Ali ako nemas masnih naslaga sve ti je jedno gdje se talozi to nista.
Sto se tice zena pretpostavljam da je situacija slicna kao kod muskaraca, te sto imaju jace guzicu(gradja kruske) imaju povisen nivo estrogena, a te sa buretom testosterona.