Sta regulise Vitamin K u nasem organizmu, drugim recima koja je njegova uloga u covecjem organizmu?
Kolika je dnevna doza Vitamina K, normalna, za sportiste, u trudnoci i za vreme dojenja?
U kojim sve namirnicama se nalazi?
na koji nacin se najbolje iskoriscava u organizmu, kako pripremiti namirnice?
koliko treba pojesti cega da bi se postigla dnevna doza?
da li postoji i u vestackom obliku i da li je preporucljivo uzimati ga i tako, i kada?
Vitamin K
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
tek rodjene bebe imaju najvece potrebe za vit K, odrasli negde oko 200 - 300 mcg
vit K je bitan za ispravno zgrusavanje krvi
vit K ima najvise u:
-jogurtu, zumancetu, ribljem ulju (kazu da ga puno ima i u sojinom ulju), morske alge, a i gotovo svako lisnato zeleno povrce je bogato ovim vit.
Obicno je nepotrebno vestacki ga unositi jer ga ima dovoljno u namirnicama (sem ako lekar drugacije ne odredi)
ako se uzima vestacki, ne sme se prece 500 mcg dnevno!
vit K se unustava zamrzavanjem, sto znaci da su samo sveze namirnice bogate ovim vitaminom
napomena: ukoliko osoba uzima neki antikolagulant (razredjivac krvi), mora obratiti paznju da ne uzima previse onih namirnica koje su bogate vit K da se ne bi smanjilo ili cak ponistilo delovanje leka.
pozdrav,
danka
vit K je bitan za ispravno zgrusavanje krvi
vit K ima najvise u:
-jogurtu, zumancetu, ribljem ulju (kazu da ga puno ima i u sojinom ulju), morske alge, a i gotovo svako lisnato zeleno povrce je bogato ovim vit.
Obicno je nepotrebno vestacki ga unositi jer ga ima dovoljno u namirnicama (sem ako lekar drugacije ne odredi)
ako se uzima vestacki, ne sme se prece 500 mcg dnevno!
vit K se unustava zamrzavanjem, sto znaci da su samo sveze namirnice bogate ovim vitaminom
napomena: ukoliko osoba uzima neki antikolagulant (razredjivac krvi), mora obratiti paznju da ne uzima previse onih namirnica koje su bogate vit K da se ne bi smanjilo ili cak ponistilo delovanje leka.
pozdrav,
danka
-
Sophia777
- Stalni član
- Postovi: 73
- Pridružio se: Ned Dec 30, 2007 9:51 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Izvori
Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.
Uloga
Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.
Dnevne potrebe
Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.
Hipovitaminoza
Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.
Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.
Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)
U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.
Hipervitaminoza
Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.
Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.
Uloga
Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.
Dnevne potrebe
Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.
Hipovitaminoza
Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.
Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.
Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)
U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.
Hipervitaminoza
Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.
-
razzmatazz
- Novi član
- Postovi: 7
- Pridružio se: Pet Jul 18, 2008 9:48 am
Portal o prehrani... Poigrajte se s aplikacijom Tanjur na kojoj možete vidjeti koliko vitamina K ste unijeli
www.mojaprehrana.net
www.mojaprehrana.net