Protein јe reč koјa potiče iz grčkog јezika u kome ima značenje prvi, zauzimam prvo mesto. U prirodnim naukama označava naјširu klasu bioloških makromolekula koјi su uključeni u praktično sve biološke poјave.
U hemiјskom smislu protein јe polimer sastavljen od aminokiselina međusobno vezanih peptidnim vezama. Postoјi јoš јedna klasa polimera sastavljena od aminokiselina vezanih peptidnim vezama i naziva se polipeptidi. Razlika između proteina i polipeptida se ne može postaviti opravdano, već јe ona veštačka i prema dogovoru se polimer čiјa јe molekulska masa veća od 104 daltona smatra proteinom, dok se polimer manje mase smatra polipeptidom. Ova klasifikaciјa se opradava činjenicom da molekuli mase veće od 104 ne mogu da prođu kroz celofansku membranu koјa se koristi za diјalizu.
Proteini ulaze u sastav broјnih biomolekula koјi se grupišu u sledeće klase:
* enzimi,
* transportni proteini,
* kotraktilni proteini,
* strukturni proteini,
* proteohormoni,
* receptori,
* antitela,
* faktori rasta,
* gen-regulatorni proteini, itd.
Proteini nastaјu formiranjem lanaca u čiјi sastav ulazi 20 aminokiselina koјe se nazivaјu proteinske ili standardne aminokiseline. Proteini su veliki molekuli čiјa masa može dostići i vrednosti od nekoliko miliona daltona, a struktura može obuhvatiti i neproteinske molekule. U tom smislu razlikuјemo proteine sastavljene od aminokiselina i tzv. heteroproteine sastavljene od čisto proteinskog dela koјi se naziva apoprotein i prostetične grupe:
Heteroprotein = apoprotein + prostetična grupa
Ono što proteine čini posebnim јesu stadiјumi više organizaciјe molekula koјe nastaјu specifičnim vezivanjem lanaca aminokiselina koјa mogu biti:
1. Primarna
2. Sekundarna
3. Terciјarna
4. Kvarterna
Primarna struktura
Primarna struktura јe liniјskog tipa i ogleda se u rasporedu ili sekvenci ili redosledu vezivanja aminokiselina u proteinski lanac a njihov broј može dostići i nekoliko stotina. Ovaј raspored јe genski određen i određuјe funkciјu proteina a komparativna biohemiјa pokazuјe da sekvenca aminokiselina otkriva i evolutivni stadiјum proteina pa i vrste organizma u čiјi sastav ulaze.
Sekundarna struktura
Sekundarna struktura јe prostorna a nastaјe tako što se od lanca aminokiselina stvaraјu strukture α-heliksa ili β-nabrane strukture.
Terciјarna struktura
Terciјarna struktura nastaјe kombinovanjem α-heliksa i β-nabranih struktura u lance koјi se saviјaјu u trodimenzionalne globule koјe se npr. mogu uočiti kod mioglobina i hemoglobina.
Kvarterna struktura
Naјviši tip organizaciјe molekula proteina nastaјe aglomeraciјom više globula u kvarternu strukturu kakvu srećemo kod hemoglobina.
Funkcija
Proteini, zavisno o svojoj građi, provode čitav niz različitih aktivnosti unutar organizma. Prvi i osnovni zadatak proteina je njihova neophodnost u procesu rasta i razvoja. Za bilo koji deo našeg tela koji prolazi kroz proces rasta ili regeneracije, stvaraju se nove telesne stanice, koje trebaju proteine za svoju izgradnju i uspostavljanje odgovarajuće funkcije. U zavisnosti o dobi i polu potrebe za belančevinama se znatno menjaju.
Drugi veliki zadatak proteina je nadomeštavanje oštećenih i odumrlih ćelija. Ćelije koje trebaju uobičajeni nadomestak jesu između ostalih: stanice krvi, bubrega, jetre, mišića, i naravno stanice kose, nokti, zubi i kosti.
Takođe, one su potrebne telu kako bi moglo stvoriti čitav niz enzima (molekule koje ubrzavaju biohemijske procese i zaslužne su za ovakav oblik života kakav mi poznajemo) i hormona (molekule koje omogućuju komunikaciju i usklađivanje biohemijskih procesa između različitih tkiva i organa) i protivtela (molekule koje su proizvod imunološkog sustava oragnizma i odgovorne su za obranu od stranih materija, bakterija i virusa).
Proteini grade i veliki deo molekule hemoglobina - materija koja prenosi kiseonik našim telom i omogućuje nam odvijanje procesa disanja u svim stanicama u kojima se taj ciklus odvija.
Belančevine u prehrani
Proteini (belančevine) se nalaze u raznim vrstama prehrambenih namirnica. Može se gotovo reći da su u većim ili manjim količinama zastupljeni u svoj hrani osim u rafinisanim šećerima i mastima. Hrana životinjskog porekla poput mesa, riba, jaja (belance), mleka, jogurta i sira dobar su izvor proteina u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Osim što sadrže mnogo proteina pa su namirnice izvor svih esencijalnih aminokiselina.
Proteini
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Belančevine su stvari koje najbolje označavaju sve oblike živih organizama.
Osnovni su građevni elementi svakoga, pa i najsitnijega delića našega tela, ulaze u sastav protoplazme svake žive celije (nositelja svih životnih funkcija) i uključene su u važne biohemijske procese u celijama.
Izgradnju i obnovu organizma ne mogu vršiti niti ugljenohidrati niti masti, nego samo belančevine koje je neophodno svakodnevno unositi prehranom.
Najvažnije uloge koje imaju u organizmu su:
* izgradnja i obnova mišićnog tkiva i celija organizma,
* rast kose, noktiju, kože,
* izgradnja hormona koji "dirigiraju" svim telesnim funkcijama,
* izgradnja enzima bez kojih nema nikakve aktivnosti (razgradnja organske stvari),
* poboljšanje imunološkog sastava, tj. stvaranje antitela koja štite telo od bolesti,
* obnova hemoglobina koji prenosi kiseonik,
* transport nutrijenata (hranjivih stvari) putem krvi u celiju,
* održavanje acido–bazne ravnoteže u krvi i normalne raspodele vode u telu,
* izvor su energije kada u organizmu nema dovoljno drugih energenata (ugljenohidrata i masti).
Osnovni su građevni elementi svakoga, pa i najsitnijega delića našega tela, ulaze u sastav protoplazme svake žive celije (nositelja svih životnih funkcija) i uključene su u važne biohemijske procese u celijama.
Izgradnju i obnovu organizma ne mogu vršiti niti ugljenohidrati niti masti, nego samo belančevine koje je neophodno svakodnevno unositi prehranom.
Najvažnije uloge koje imaju u organizmu su:
* izgradnja i obnova mišićnog tkiva i celija organizma,
* rast kose, noktiju, kože,
* izgradnja hormona koji "dirigiraju" svim telesnim funkcijama,
* izgradnja enzima bez kojih nema nikakve aktivnosti (razgradnja organske stvari),
* poboljšanje imunološkog sastava, tj. stvaranje antitela koja štite telo od bolesti,
* obnova hemoglobina koji prenosi kiseonik,
* transport nutrijenata (hranjivih stvari) putem krvi u celiju,
* održavanje acido–bazne ravnoteže u krvi i normalne raspodele vode u telu,
* izvor su energije kada u organizmu nema dovoljno drugih energenata (ugljenohidrata i masti).
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Proteini su važan sastojak u ishrani, predstavljaju kompleksno jedinjenje sagradjeno od amino kiselina. Proteini sadrže 5 kcal po gramu ali organizam radije koristi ugljene hidrate i masti kao energetski izvor.
Amino kiseline od kojih su izgrađeni proteini ulaze u sastav svih tkiva i organa i neophodni su za rast i obnovu tkiva.
Meso i riba predstavljaju najbolji izvor proteina a ima ih i u jajima, mleku i mlečnim proizvodima, sočivu i mahunicama. Proteini u mesu i ribama obezbeđuju sve amino kiseline koje su neophodne organizmu pa ih zovu kompletni proteini. Proteine koji potiču iz biljaka nazivaju nekompletni proteini jer ne sadrže sve amino kiseline koje su neophodne organizmu. Ni jedna biljka ne sadrži sve potrebne amino kiseline ali vegeterijanci mogu da obezbede sve potrebne amino kiseline hraneći se raznovrsnim povrćem, žitaricama i cerealijama.
Eksperti tvrde da je svakodnevno potrebno unositi 0.75 g. proteina na kilogram telesne težine, 15% od ukupnog unosa kalorija treba da potiče od proteina.
Preterano unošenje proteina može da izazove probleme sa jetrom i bubrezima a ukoliko oni potiču od mesa i mlečnih proizvoda koji pored proteina sadrže velike količine zasićenih masnih kiselina može dovesti do povećanja lošeg holesterola u krvi i kardiovaskularnih oboljenja.
S druge strane ukoliko je ishrana siromašna u kalorijama organizam počinje da koristi proteine koji ulaze u sastav mišića kao izvor energije što dovodi do opšte slabosti i mlitavosti.
Gojazne osobe koje drže dijetu sa blago povećanom količinom proteina ( 25% kalorija poreklom od proteina) mnogo brže gube višak kilograma i masna tkiva od onih koji drže druge tipove dete.
Namirnice životinjskoga porekla - mleko i mlečni proizvodi, sve vrste mesa, pernatih zivotinja i ribe te jaja sadrže sve esencijalne aminokiseline pa zato govorimo o potpunim belančevinama ili kvalitetnim visokovrednim belančevinama.
Namirnice biljnog porekla prema sastavu su nepotpune belančevine i ne sadrže sve esencijalne aminokiseline, pa ih je potrebno međusobno pravilno kombinovati. Najvažniji izvor biljnih belančevina su mahunarke (soja, grah, sochivo, grašak), žitarice (riža, pšenica) i orašasti plodovi: lešnici, bademi i orasi, dok je zeleno povrće i voće siromašno belančevinama.
Obroke planirajte tako da kombinujete namirnice biljnog i životinjskog porekla, npr. mleko i žitarice, meso i rižu, jaja i mahunarke, testeninu i sir…ili namirnice biljnog porekla – žitarice s mahunarkama, npr. rižu i grašak, orašaste plodove i mahunarke, kukuruz i grah, testeninu i pasulj, soju i semenke, sezam - kako biste postigli optimalan sastav aminokiselina.
Amino kiseline od kojih su izgrađeni proteini ulaze u sastav svih tkiva i organa i neophodni su za rast i obnovu tkiva.
Meso i riba predstavljaju najbolji izvor proteina a ima ih i u jajima, mleku i mlečnim proizvodima, sočivu i mahunicama. Proteini u mesu i ribama obezbeđuju sve amino kiseline koje su neophodne organizmu pa ih zovu kompletni proteini. Proteine koji potiču iz biljaka nazivaju nekompletni proteini jer ne sadrže sve amino kiseline koje su neophodne organizmu. Ni jedna biljka ne sadrži sve potrebne amino kiseline ali vegeterijanci mogu da obezbede sve potrebne amino kiseline hraneći se raznovrsnim povrćem, žitaricama i cerealijama.
Eksperti tvrde da je svakodnevno potrebno unositi 0.75 g. proteina na kilogram telesne težine, 15% od ukupnog unosa kalorija treba da potiče od proteina.
Preterano unošenje proteina može da izazove probleme sa jetrom i bubrezima a ukoliko oni potiču od mesa i mlečnih proizvoda koji pored proteina sadrže velike količine zasićenih masnih kiselina može dovesti do povećanja lošeg holesterola u krvi i kardiovaskularnih oboljenja.
S druge strane ukoliko je ishrana siromašna u kalorijama organizam počinje da koristi proteine koji ulaze u sastav mišića kao izvor energije što dovodi do opšte slabosti i mlitavosti.
Gojazne osobe koje drže dijetu sa blago povećanom količinom proteina ( 25% kalorija poreklom od proteina) mnogo brže gube višak kilograma i masna tkiva od onih koji drže druge tipove dete.
Namirnice životinjskoga porekla - mleko i mlečni proizvodi, sve vrste mesa, pernatih zivotinja i ribe te jaja sadrže sve esencijalne aminokiseline pa zato govorimo o potpunim belančevinama ili kvalitetnim visokovrednim belančevinama.
Namirnice biljnog porekla prema sastavu su nepotpune belančevine i ne sadrže sve esencijalne aminokiseline, pa ih je potrebno međusobno pravilno kombinovati. Najvažniji izvor biljnih belančevina su mahunarke (soja, grah, sochivo, grašak), žitarice (riža, pšenica) i orašasti plodovi: lešnici, bademi i orasi, dok je zeleno povrće i voće siromašno belančevinama.
Obroke planirajte tako da kombinujete namirnice biljnog i životinjskog porekla, npr. mleko i žitarice, meso i rižu, jaja i mahunarke, testeninu i sir…ili namirnice biljnog porekla – žitarice s mahunarkama, npr. rižu i grašak, orašaste plodove i mahunarke, kukuruz i grah, testeninu i pasulj, soju i semenke, sezam - kako biste postigli optimalan sastav aminokiselina.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Šta znači oznaka BV - biološka vrednost belančevina?
* BV - predstavlja mjeru iskoristivosti belančevina, tj. sposobnost unesene belančevine da se nakon što se probavi, u potpunosti prevede u tkivne belančevine.
* BV- ovisi o sadržaju esencijalnih aminokiselina – što su belančevine po sastavu aminokiselina sličnije belančevinama ljudskog organizma, biološka vrednost im je veća.
* BV 100% - znači da se takve belančevine nakon probave gotovo u potpunosti iskorištavaju u organizmu.
* Maksimalnu BV - (BV blizu 100%), imaju proteini sirutke i majčina mleka, proteini jaja (BV blizu100%) i proteini govedine (BV 80%), a zatim sledi kazeinat (BV oko 80%), sojin protein (BV 70%), protein pšeničnog brašna (BV 50%).
* BV biljnih belančevina niže su vrednosti jer su biljne elančevine deficitarne s ponekom esencijalnom aminokiselinom ili je imaju u nedovoljnim količinama.
Smjernice za zdravu prehranu pokazuju da…
* Energetski udio belančevina u strukturi obroka odraslih osoba treba biti oko 12%, a za decu i sportiste oko 15% do 20% sveukupno unesene energije.
* Dnevne potrebe za belančevinama za odraslu osobu iznose oko 0,8 grama belančevina/kg telesne mase.
Dnevne potrebe za decu i mlade u vreme intenzivnog rasta iznose oko 1 - 1,5 grama belančevina/kg telesne mase, a za dojenu decu oko 2 grama belančevina/kg telesne mase.
* Količina belančevina ne prelazi 30 grama u jednom obroku jer više organizam ne može iskoristiti. To znači da se dnevno potrebna količina belančevina mora podeliti na više obroka bogatih belančevinama.
* Treba povećati unos belančevina biljnoga porekla, i to u odnosu 2/3 biljnih prema 1/3 belančevina životinjskog porekla jer suviše životinjskih belančevina u telo unosi i neželjene stvari, kao holesterol i masnoće.
* Pri izboru mesa prednost treba dati mesu pernatih zivotinja (piletina, puretina) zbog kvalitete belančevina, niske energetske vrednosti i nižeg sadržaja holesterola, a samo povremeno konzumirati svinjetinu, teletinu, junetinu, govedinu.
* U obrocima treba planirati kombinacije - biljnih i životinjskih belančevina ili mahunarki i žitarica. Piletina, curetina, tunjevina, svinjetina, govedina, sardine, šunka, kobasice, virshle, jaja, sir, semenke suncokreta i sezama, lešnik, soja, suve mahunarke imaju sadržaj belančevina između 8 i 32%.
* Treba pripaziti da se belančevine ne unište nepravilnom toplinskom obradom i time smanji njihova iskoristivost u organizmu. Preterano visoka temperatura kroz duže vreme smanjuje iskoristivost belančevina i do 80%.
Belančevine nisu statične - one se u svakom trenutku razgrađuju i ponovno izgrađuju u svakoj našoj stanici. Važno je znati uneti dovoljno belančevina svakodnevnom prehranom – ni previše ni premalo – da se održi ravnoteža između razgradnje i izgradnje, što možemo nazvati i pravom umetnošću.
* BV - predstavlja mjeru iskoristivosti belančevina, tj. sposobnost unesene belančevine da se nakon što se probavi, u potpunosti prevede u tkivne belančevine.
* BV- ovisi o sadržaju esencijalnih aminokiselina – što su belančevine po sastavu aminokiselina sličnije belančevinama ljudskog organizma, biološka vrednost im je veća.
* BV 100% - znači da se takve belančevine nakon probave gotovo u potpunosti iskorištavaju u organizmu.
* Maksimalnu BV - (BV blizu 100%), imaju proteini sirutke i majčina mleka, proteini jaja (BV blizu100%) i proteini govedine (BV 80%), a zatim sledi kazeinat (BV oko 80%), sojin protein (BV 70%), protein pšeničnog brašna (BV 50%).
* BV biljnih belančevina niže su vrednosti jer su biljne elančevine deficitarne s ponekom esencijalnom aminokiselinom ili je imaju u nedovoljnim količinama.
Smjernice za zdravu prehranu pokazuju da…
* Energetski udio belančevina u strukturi obroka odraslih osoba treba biti oko 12%, a za decu i sportiste oko 15% do 20% sveukupno unesene energije.
* Dnevne potrebe za belančevinama za odraslu osobu iznose oko 0,8 grama belančevina/kg telesne mase.
Dnevne potrebe za decu i mlade u vreme intenzivnog rasta iznose oko 1 - 1,5 grama belančevina/kg telesne mase, a za dojenu decu oko 2 grama belančevina/kg telesne mase.
* Količina belančevina ne prelazi 30 grama u jednom obroku jer više organizam ne može iskoristiti. To znači da se dnevno potrebna količina belančevina mora podeliti na više obroka bogatih belančevinama.
* Treba povećati unos belančevina biljnoga porekla, i to u odnosu 2/3 biljnih prema 1/3 belančevina životinjskog porekla jer suviše životinjskih belančevina u telo unosi i neželjene stvari, kao holesterol i masnoće.
* Pri izboru mesa prednost treba dati mesu pernatih zivotinja (piletina, puretina) zbog kvalitete belančevina, niske energetske vrednosti i nižeg sadržaja holesterola, a samo povremeno konzumirati svinjetinu, teletinu, junetinu, govedinu.
* U obrocima treba planirati kombinacije - biljnih i životinjskih belančevina ili mahunarki i žitarica. Piletina, curetina, tunjevina, svinjetina, govedina, sardine, šunka, kobasice, virshle, jaja, sir, semenke suncokreta i sezama, lešnik, soja, suve mahunarke imaju sadržaj belančevina između 8 i 32%.
* Treba pripaziti da se belančevine ne unište nepravilnom toplinskom obradom i time smanji njihova iskoristivost u organizmu. Preterano visoka temperatura kroz duže vreme smanjuje iskoristivost belančevina i do 80%.
Belančevine nisu statične - one se u svakom trenutku razgrađuju i ponovno izgrađuju u svakoj našoj stanici. Važno je znati uneti dovoljno belančevina svakodnevnom prehranom – ni previše ni premalo – da se održi ravnoteža između razgradnje i izgradnje, što možemo nazvati i pravom umetnošću.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
harry_mason
- Aktivan član
- Postovi: 235
- Pridružio se: Sre Mar 12, 2008 5:53 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Srbija, Beograd
Jedno pitanje za tamaru, koji izvori proteina su najzraviji, a isto tako i efikasni (po pitanji misicne mase) posto sad treniram i ocu da se malo vratim u formu, uglavnom jedem piletinu, ribu, tunjevine, jaja, mlecne proizvode itd, al sad se raspitujem ispada da skoro nista nije zdravo od toga 
prvo pricaju kako je npr tunjevina u konzervi zdrava, pa posle neki pricaju da se od tunjevine umire OMG a ja je jedem svaki dan za veceru jbg, onda npr jaja, jbga jedem samo belanca obicno svaki dan po 4-5, ispada sad opet da ni to nije zdravo ovo ono, umires od toga bla bla, pa nekad mi samo josh za piletinu kazu da je nezdrava onda stvarno cu da poludim!!..
Ako mozes da mi nabrojis par namirnica, i shta mislis o ovome.. poz
prvo pricaju kako je npr tunjevina u konzervi zdrava, pa posle neki pricaju da se od tunjevine umire OMG a ja je jedem svaki dan za veceru jbg, onda npr jaja, jbga jedem samo belanca obicno svaki dan po 4-5, ispada sad opet da ni to nije zdravo ovo ono, umires od toga bla bla, pa nekad mi samo josh za piletinu kazu da je nezdrava onda stvarno cu da poludim!!..Ako mozes da mi nabrojis par namirnica, i shta mislis o ovome.. poz
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Vishe o ishrani mozesh naci ovde
http://www.realx3mforum.com/smf/index.p ... 291.0.html
http://www.realx3mforum.com/smf/index.p ... 291.0.html
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
ti rece da ne treba slusati ljude koji se kljukaju praskovima i steroidima.tamaraft napisao:Vishe o ishrani mozesh naci ovde
http://www.realx3mforum.com/smf/index.p ... 291.0.html
P'da, zato nju i pitam, btw i regovan sam na tom forumu pre 2god, tako da.. Tamo ce ti reci da jedes faken konjetinu, mislim..MARS napisao:ti rece da ne treba slusati ljude koji se kljukaju praskovima i steroidima.tamaraft napisao:Vishe o ishrani mozesh naci ovde
http://www.realx3mforum.com/smf/index.p ... 291.0.html
Zato pitam ako ima nutricionista neki ovde, pa da mi odgovori na gore postavljeno pitanje..