kombuha
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
Dea
- Stalni član
- Postovi: 2202
- Pridružio se: Pet Dec 24, 2004 6:22 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Nemacka
- Kontakt:
Evo sta sam nasla na internetu. Ukucas i svasta izadje....
Imate kombuha gljivu sa malo kombuha caja. sve sto treba da uradite je da skuvate zeleni ili crni caj (moze da se eksperimentise i sa drugim vrstama caja), dodate secer i ostavite da se ohladi. zatim izvadite gljivu, nalijete novi caj, vratite gljivu i cekate od 7-15 dana, zavisi od uslova i temperature (u letnjem periodu oko 7 dana) i imate gotov kombuha napitak. ako zelite da napitak bude malo 'bozastiji' (gaziraniji, sa vise CO2) mozete ga ostaviti u zatvorenoj flasi na hladnom mestu da odstoji 5 dana i tek onda ga konzumirati. kombuha gljiva se jako brzo razmozava. kad gljivu vratite u teglu ona ili ostane da pliva na povrsini ili padne dole na dno. ako padne na dno znaci da se gore na vrhu pravi 'beba' odnosno nova gljiva koju mozete odvojiti u drugu teglu i tako cete vremenom sa vrlo malo truda imati sve vise i vise napitka. recept mozete prilagodjavati svom ukusu u zavisnosti koliko slatko, kiselo ili bozasto volite ali u principu osnovni recept je sledeci:
na litar vode potrebno je dve dve kesice caja, ili oko 5 grama, i oko 70-100grama secera, to zavisi od vaseg ukusa. ovo se cini, bar se meni cinilo, kao dosta secera, ali ne brinite, kvasci iz secera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije, te se tako komuha hrani, raste i razvija i pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu iz cega bakterije stvaraju glukonsku kiselinu koja stiti gljivu od mikroorganizama. kombuhu je najbolje drzati u staklenoj posudi, nikako zatvorenu poklopcem vec gazom ili nekim slicnim materijalom jer joj je potreban vazduh da kultura moze da dise, a opet materijal mora biti dovoljno gust da stiti sadrzaj posude od vocnih musica, prasine i drugih zagadjivaca. ja sam licno koristila kesice za filter kafu, sad sam presla na obicne salvete. kombuhi svetlo ne prija te najbolje raste i razvija se u mracnijim prostorijama. nikako se ne sme direktno izlagati svetlu.
kombuha napitak je prijatnog ukusa, i izuzetno osvezavajuc, narocito u ovim vrelim letnjim danima.
preporucuje se od 2dl, do 1l dnevno, najcesce se preporucuje po jedna casa pre obroka. ja licno pijem u svako doba i popijem oko litar dnevno.
tako malo je potrebno za casu punu zdravlja
Imate kombuha gljivu sa malo kombuha caja. sve sto treba da uradite je da skuvate zeleni ili crni caj (moze da se eksperimentise i sa drugim vrstama caja), dodate secer i ostavite da se ohladi. zatim izvadite gljivu, nalijete novi caj, vratite gljivu i cekate od 7-15 dana, zavisi od uslova i temperature (u letnjem periodu oko 7 dana) i imate gotov kombuha napitak. ako zelite da napitak bude malo 'bozastiji' (gaziraniji, sa vise CO2) mozete ga ostaviti u zatvorenoj flasi na hladnom mestu da odstoji 5 dana i tek onda ga konzumirati. kombuha gljiva se jako brzo razmozava. kad gljivu vratite u teglu ona ili ostane da pliva na povrsini ili padne dole na dno. ako padne na dno znaci da se gore na vrhu pravi 'beba' odnosno nova gljiva koju mozete odvojiti u drugu teglu i tako cete vremenom sa vrlo malo truda imati sve vise i vise napitka. recept mozete prilagodjavati svom ukusu u zavisnosti koliko slatko, kiselo ili bozasto volite ali u principu osnovni recept je sledeci:
na litar vode potrebno je dve dve kesice caja, ili oko 5 grama, i oko 70-100grama secera, to zavisi od vaseg ukusa. ovo se cini, bar se meni cinilo, kao dosta secera, ali ne brinite, kvasci iz secera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije, te se tako komuha hrani, raste i razvija i pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu iz cega bakterije stvaraju glukonsku kiselinu koja stiti gljivu od mikroorganizama. kombuhu je najbolje drzati u staklenoj posudi, nikako zatvorenu poklopcem vec gazom ili nekim slicnim materijalom jer joj je potreban vazduh da kultura moze da dise, a opet materijal mora biti dovoljno gust da stiti sadrzaj posude od vocnih musica, prasine i drugih zagadjivaca. ja sam licno koristila kesice za filter kafu, sad sam presla na obicne salvete. kombuhi svetlo ne prija te najbolje raste i razvija se u mracnijim prostorijama. nikako se ne sme direktno izlagati svetlu.
kombuha napitak je prijatnog ukusa, i izuzetno osvezavajuc, narocito u ovim vrelim letnjim danima.
preporucuje se od 2dl, do 1l dnevno, najcesce se preporucuje po jedna casa pre obroka. ja licno pijem u svako doba i popijem oko litar dnevno.
tako malo je potrebno za casu punu zdravlja
-
Dea
- Stalni član
- Postovi: 2202
- Pridružio se: Pet Dec 24, 2004 6:22 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Nemacka
- Kontakt:
Potrebno je po poslednji put kupiti flasu kombuhe u nekoj lokalnoj radnji zdrave hrane. Na dnu flaše ostaviti jedno dva do tri prsta napitka. Ostaviti flasu na toplom mestu jedno 4-5 dana. Flasu pokriti gazom. Ne zatvarati je cepom. U tecnosti ce poceti da se javlja tvorevina nalik paucini. Potom skuvati jak i sladak caj i kada je caj mlak presuti ga u cistu teglu. Treba da bude oko pola tegle da bi ostatak bio dobunjen kombuhinom tecnoscu. Teglu pokriti gazom. Nakon 5-7 dana videcete da je na površini počela da se formira prozirna sluzava a potom i belicasta materija. To je mlada kombuha. Desetak dana kasnije postace i kompaktna. Kada ocenite da mozete da je podignete rukom, ponovo skuvajte sladak caj, ohladite. Odaspite polovinu kombuhine tecnosti u drugu teglu i obe tegle dopunite cajem. Kombuhu vratite u jednu od tegli. Otprilike za nedelju dana od tada imacete stabilnu i jaku biljku. U drugoj tegli ce se formirati druga biljka.
Kombuha je vrlo zahvalna. Razmnozavate se lako tako sto se od biljke koja se razlistala kao lisnato testo odvoji poslednji sloj i stavi u novu teglu.
Gljiva kombuhe koja je postala tamno braon nije vise za upotrebu. Baca se.
Kombuha je vrlo zahvalna. Razmnozavate se lako tako sto se od biljke koja se razlistala kao lisnato testo odvoji poslednji sloj i stavi u novu teglu.
Gljiva kombuhe koja je postala tamno braon nije vise za upotrebu. Baca se.
http://www.doktor.rs/forum/viewtopic ... 4883#54883
Kome treba uputstvo sa slikama neka mi salje na PP.
Kome treba uputstvo sa slikama neka mi salje na PP.
-
vuksa
- Aktivan član
- Postovi: 113
- Pridružio se: Sre Maj 09, 2007 11:58 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Kontakt:
evo moj mali doprinos Čajna gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom čajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Čajnu gljivu zapravo čini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sirćetnog vrenja. Kvasci iz šećera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sirćetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogućuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja učestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog područja u kome se čajna gljiva gaji.
Sposobna je da iz malog broja komponenata stvori obilje različitih nutritivnih i farmakološki korisnih supstanci. To su: glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlečna, glukonska, i glukoronska kiselina, voćne kiselin (vinska, oksalna, limunska, sirćetna, malonska), neki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini i neki antibiotici. Zbog ovakve sposobnosti kulture kombuhe, ne iznenađuje njen naziv čudesna gljiva i svrstava se u grupu gljiva značajnih lekovitih karakteristika.
Vitamin B1 (tiamin) pomaže održavanje mreže nervnih vlakana u organizmu. Zajedno sa vitaminom B2 i B6 redukuje depresiju i gubljenje pamćenja. Vitamin B2 (riboflavin) pomaže ćelijama da koriste kiseonik. Zajedno sa vitaminom A sprečava pojavu katarakte. Niacin proširuje krvne sudove, povećava dotok krvi do rana i ubrzava njihovo zarastanje. Pomaže u održavanju zdravlja nervnog sistema i u formiranju hormona. Pantotenska kiselina smanjuje broj sedih vlasi. Pridoksin važan je za održavanje jakog imunološkog sistema. Pomaže formiranje belih krvnih zrnaca koja su najveći borci protiv infekcija u organizmu. Vičin 812 ne samo da smanjuje nivo zacepljenosti arterija -aminokiselinski homocistein, već menja homocistein u metionin, aminokiselinu koja sprečava pojavu raka.
Korišćenje vitamina B12 postaje ozbiljnije starenjem organizma, jer mu je teško da ga apsorbuje, pa je potrebno povećati njegovo unošenje. Biotin (vitamin H) pomaže prilikom razlaganja masti. Pomaže u redukovanju sedih vlasi i gubljenju kose. To je razlog što se biotin pojavljuje kao sastavni deo mnogih šampona. Folna kiselina je veoma važna za obnavljanje ćelija krvi. Nedostatak ovog vitamina ogleda se u lošoj krvnoj slici.
Vitamin C je supstanca koju kao i druge vitamine organizam ne može da proizvede. Sprečava skorbut, bolest arterija. Pomaže biosintezu kolagena, proteina koji čini strukturu kostiju., kože, krvnih sudova. L. mlečna kiselina reguliše ćelijsko disanje, sprečava stvaranje ćelija kancera. Reguliše pH krvi. Glukaronska kiselina stvara se u zdravoj jetri a dosadašnji pokušaji da se sintetički stvori nisu uspeli.
Njena uloga u organizmu je da vezuje otrove nastale u organizmu u procesu metabolizma i unete spolja. Tako zarobljeni otrovi odlaze preko žuči u creva i preko bubrega u mokraću. Ova kiselina se ne resorbuje već se cela odstranjuje. Takođe, ona je i jedna od komponenata heparina koji održava nivo gustine krvi. Usninska kiselina ima jake antibiotske efekte. Smatra se da sprečava rast ćelija tumora. Aminokiseline su konstituenti proteina. U ljudskom organizmu dolazi do spajanja više od 20 aminokiselina u različitim kombinacijama pri čemu se formira veliki broj proteina. Prisustvo cisteina i metionina, u kombuha napitku je veoma bitno, jer metionin pomaže organizmu da se zaštiti od teških metala, kao što su olovo i aluminijum.
Napitak kombuhe je aktivan prema nekim stafilokokama. Iz napitka kombuhe izolovane su sve supstance pod nazivom baktericidin i preparat MM. Primenjuju se u lečenju stomačnih bolesti.
Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inače u normalnim metaboličkim okolnostima proizvodi jetra čoveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Povećanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakišeljavanja krvi, što može u mnogome da poremeti ravnotežu organizma, a u težim slučajevima da izazove i smrt. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi čajna gljiva pruža zaštitu od zagađenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugačije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu naročito pomogla u čišćenju organizma i sprečavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prašine.
http://forum.pansport.co.yu/index.php?topic=2378.0
Sposobna je da iz malog broja komponenata stvori obilje različitih nutritivnih i farmakološki korisnih supstanci. To su: glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlečna, glukonska, i glukoronska kiselina, voćne kiselin (vinska, oksalna, limunska, sirćetna, malonska), neki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini i neki antibiotici. Zbog ovakve sposobnosti kulture kombuhe, ne iznenađuje njen naziv čudesna gljiva i svrstava se u grupu gljiva značajnih lekovitih karakteristika.
Vitamin B1 (tiamin) pomaže održavanje mreže nervnih vlakana u organizmu. Zajedno sa vitaminom B2 i B6 redukuje depresiju i gubljenje pamćenja. Vitamin B2 (riboflavin) pomaže ćelijama da koriste kiseonik. Zajedno sa vitaminom A sprečava pojavu katarakte. Niacin proširuje krvne sudove, povećava dotok krvi do rana i ubrzava njihovo zarastanje. Pomaže u održavanju zdravlja nervnog sistema i u formiranju hormona. Pantotenska kiselina smanjuje broj sedih vlasi. Pridoksin važan je za održavanje jakog imunološkog sistema. Pomaže formiranje belih krvnih zrnaca koja su najveći borci protiv infekcija u organizmu. Vičin 812 ne samo da smanjuje nivo zacepljenosti arterija -aminokiselinski homocistein, već menja homocistein u metionin, aminokiselinu koja sprečava pojavu raka.
Korišćenje vitamina B12 postaje ozbiljnije starenjem organizma, jer mu je teško da ga apsorbuje, pa je potrebno povećati njegovo unošenje. Biotin (vitamin H) pomaže prilikom razlaganja masti. Pomaže u redukovanju sedih vlasi i gubljenju kose. To je razlog što se biotin pojavljuje kao sastavni deo mnogih šampona. Folna kiselina je veoma važna za obnavljanje ćelija krvi. Nedostatak ovog vitamina ogleda se u lošoj krvnoj slici.
Vitamin C je supstanca koju kao i druge vitamine organizam ne može da proizvede. Sprečava skorbut, bolest arterija. Pomaže biosintezu kolagena, proteina koji čini strukturu kostiju., kože, krvnih sudova. L. mlečna kiselina reguliše ćelijsko disanje, sprečava stvaranje ćelija kancera. Reguliše pH krvi. Glukaronska kiselina stvara se u zdravoj jetri a dosadašnji pokušaji da se sintetički stvori nisu uspeli.
Njena uloga u organizmu je da vezuje otrove nastale u organizmu u procesu metabolizma i unete spolja. Tako zarobljeni otrovi odlaze preko žuči u creva i preko bubrega u mokraću. Ova kiselina se ne resorbuje već se cela odstranjuje. Takođe, ona je i jedna od komponenata heparina koji održava nivo gustine krvi. Usninska kiselina ima jake antibiotske efekte. Smatra se da sprečava rast ćelija tumora. Aminokiseline su konstituenti proteina. U ljudskom organizmu dolazi do spajanja više od 20 aminokiselina u različitim kombinacijama pri čemu se formira veliki broj proteina. Prisustvo cisteina i metionina, u kombuha napitku je veoma bitno, jer metionin pomaže organizmu da se zaštiti od teških metala, kao što su olovo i aluminijum.
Napitak kombuhe je aktivan prema nekim stafilokokama. Iz napitka kombuhe izolovane su sve supstance pod nazivom baktericidin i preparat MM. Primenjuju se u lečenju stomačnih bolesti.
Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inače u normalnim metaboličkim okolnostima proizvodi jetra čoveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Povećanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakišeljavanja krvi, što može u mnogome da poremeti ravnotežu organizma, a u težim slučajevima da izazove i smrt. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi čajna gljiva pruža zaštitu od zagađenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugačije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu naročito pomogla u čišćenju organizma i sprečavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prašine.
http://forum.pansport.co.yu/index.php?topic=2378.0