klasifikacija ishrane po godistima ljudi ,tezini posla i td!

[mikalja]

Ishrana malog i predškolskog deteta
Tokom hranjenja dobro je da za stolom sedi cela porodica ili barem njen veći deo. Zanimljivi razgovori mogu biti posticajni za uzimanje hrane, a za obrok je važno osigurati i dovoljno vremena.

S navršenom prvom godinom života dete treba da ima tri glavna obroka (doručak, ručak i večeru) i dva međuobroka. Hrana bi trebala biti usitnjena, a ne miksirana. Pri jelu, dete bi se trebalo aktivno služiti kašikom, a obrok bi trebao postati oblik socijalizacije. Tokom hranjenja dobro je da za stolom sedi cela porodica ili barem njen veći deo. Zanimljivi razgovori mogu biti potsticajni za uzimanje hrane, a za obrok je važno osigurati i dovoljno vremena. To, naravno, ne znači da obrok treba trajati satima.
Roditelj pred dete ne treba postavljati nerealne zahteve što se tiče količine hrane. Naime, dete ima manje kalorijske potrebe nego u prvoj godini života, a i više je zainteresovano za svet koji ga okružuje i "zaboravlja" jesti. Ipak, ne preporučuje se dete hraniti kroz igru. Obrok je dnevna aktivnost kao i svaka druga i ne treba joj pridavati posebnu pažnju.

U prvoj godini dete naraste prosečno 25 cm i utrostruči porođajnu masu. U drugoj godini života dobije na telesnoj težini 2,5 kg u proseku, a od treće do sedme godine ravnomerna je dobitak od 2 kg godišnje. U drugoj godini naraste prosečno 12 cm, a od treće do sedme godine 6 do 8 cm na godinu. Kalorijske potrebe od rođenja do 15. godine života kontinuirano opadaju od 100 do 50 kcal/kg. U obroku bi zastupljenost ugljenihidrata trebala biti 45 do 55%, belančevina 10 do 15% i masti 35 do 45%.
Jelovnik treba svakog dana sadržavati mleko i mlečne proizvode, meso i mesne prerađevine, povrće, voće te hleb i proizvode od žitarica. Kravlje mleko u ishrani deteta predškolske dobi trebalo bi sadržavati 3,2% mlečne masti. Od mesa, prednost se daje mesu peradi i ribi, kuvanim ili dinstanim, a ne pečenim i prženim. Povrćem se unose biljna vlakna koja povećavaju volumen stolice i pridonose njenoj regulaciji. Ono je, kao i voće, izvor vitamina i minerala. Hlebom i žitaricama osigurava se energija i vitamini B-grupe. Jaje je također vredna namirnica. Žumance je bogato fosfolipidima, lecitinom i gvožđem, a belance je izvor belančevina. Ako su roditelji vegetarijanci, potrebno je da se o ishrani deteta posavjetuju s pedijatrom.

U pripremanju obroka, kašika maslinovog ulja koristan je dodatak i dete treba navikavati na specifičan miris i ukus te vredne namirnice.
Od tečnosti, prednost treba dati vodi za piće iz slavine ili pakovanu u boce. Nakon prve godine života vodu za piće više nije potrebno prokuvavati.
Različite "grickalice" potpuno su beskorisne. Bespotrebno opterećuju organizam nekvalitetnim masnoćama i solju te remete redovite obroke. Ni ostalu hranu nije potrebno dosoljavati.
Vredan obrok je i mlečni sladoled koji se može jednom dnevno ponuditi detetu kao desert.
U predškolskoj dobi treba izbegavati lešnjake, kikiriki, bademe, tvrde bombone, jer ih dete vrlo lako u igri i smijehu udahne, što uzrokuje potpuno ili delomično zatvaranje vazdušnog puta i iziskuje hitnu medicinsku intervenciju.
Deca nisu gojazna od čistog voćnog soka
prirodni sokAko dete pije čist voćni sok neće postati debelo niti povećati rizik da bude gojazno, već će samo obezbediti neke od osnovnih prehrambenih materija i imati više izgleda da održi zdravu kilažu, tvrde američki stručnjaci s Medicinskog koledža "Bejlor" (Baylor) iz Hjustona.

Oni su do ovog zaključka došli analizirajući podatke o potrošnji soka 3.618 dece starosti od dve do 11 godina.

"Ima bar sedam studija, osim ove, koje pokazuju da ne postoji veza izmedju konzumiranja stoprocentnog voćnog soka i gojaznosti kod dece", kaže Terisa Niklas specijalista za dečiju ishranu i vodja pomenutog istraživanja.

Deca u Americi starosti od dve do 11 godina, ne samo da ne uzimaju previše čistog voćnog soka nego ga ne konzumiraju dovoljno. Čak 57 odsto malih ispitanika uopšte ne pije čist voćni sok.

Prema preporukama Američke akademije pedijatara, deca bi trebalo da uzimaju 4,1 uncu (oko pola čaše) čistog voćnog soka dnevno. Hjustonski stručnjaci ustanovili su da samo 13 odstro američke dece pije znatno veće količine čistog voćnog soka (12 ili više unci), ali ni to nema negativno dejstvo na njihovu kilažu.

Šta više, dvogodišnjaci i trci koji konzumiraju najviše čistog voćnog soka izloženi su gotovo ogodišnja tri puta manjem riziku da imaju preteranu telesnu težinu od mališana koji takav sok uopšte ne piju.

Pored toga, kod te dece se registruje veći unos C vitamina, kalijuma, magnezijuma, folata, vitamina B6 i gvoždja, a manji ukupnih masti, zasićenih masnih kiselina, natrijuma i dodatnog šećera.

Deca koja piju čist voćni sok takodje su sklonija da jedu i sveže voće.

[mikalja]

Šta mladi misle o svom izgledu i kontroli telesne težine?
Danas je imperativ vitkosti i dobrog izgleda toliko snažan da se u mnoge dece i mladih potpuno neopravdano pojavljuje strah od vlastite "debljine" i težnja da se što više približi idealnom liku iz časopisa s malih ili velikih ekrana. Istražili smo što o svom izgledu mladi misle i kako se doživljavaju.

Jedan od najvažnijih događaja kroz koje mladi prolaze na putu odrastanja svakako je prilagođavanje na mnoge telesne i psihičke promene koje nastaju tokom adolescencije. Telesne promene koje prate psihički razvoj mogu promeniti predstavu o vlastitom telu i osećaj samoga sebe. Kulturni uticaji nameću model mršavog tela. To ima važan uticaj na stvaranje predstave o vlastitom telu, telesno pouzdanje i samopouzdanje. U proteklih tridesetak godina istraživanja su pokazala da društveni uticaji koji stavljaju naglasak na mršavost i popularnost redukcijskih dijeta počinju delovati već na adolescentnu populaciju, te su različiti načini kontrole telesne težine u adolescenciji prepoznatljivi kao sredstvo postizanja savršenog tela.

Kako mladi doživljavaju svoj izgled?
Zbog lične nesigurnosti, loše percepcije i prevelike kritičnosti, mladi sami sebe često neprikladno svrstavaju s obzirom na telesnu težinu i često se, iako normalno uhranjeni, vide kao preuhranjeni. To dovodi do zabrinutosti zbog telesne težine i pribegavanju redukcijskim dijetama. Pritom su praćenja bez sumnje pokazala da devojčice teže telesnoj težini koja bi bila primerena za njihovu visinu i dobi, već puno manjoj, za njih "idelanoj" težini. Dečaci, naprotiv, sebe češće doživljavaju kao neuhranjene i nastoje povećati telesnu težinu uglavnom povećanjem mišićne mase.

Šta za mlade znače popularne ”dijete za mršavljenje”?
nepravilna ishrana dovodi do gojaznostiU dobi kada je rast i razvoj u svom punom zamahu, s pravom zabrinjava podvrgavanje redukcijskim dijetama koje su često medicinski potpuno neprihvaćene. One dijete koje provode mladi nažalost često uključuju i preskakanje obroka, posebno doručka, gladovanje te povraćanje i zloupotrebu laksativa. Kako deca i adolescenti imaju povećane potrebe za energijom i hranjivim materijama, sprovođenje redakcijskih dijeta u doba rasta i razvoja može imati mnogostruke negativne posledice. Kontantan unos energije i hranjivih materija tokom detinjstva i adolescencije ne samo da će smanjiti rizik od nastanka trenutnih zdravstvenih problema kao što su karies, anemija, zaostajanje u rastu, ali i prekomerna telesna težina i gojaznost, nego će takođe odgoditi ili sprečiti nastanak hroničnih degenerativnih bolesti u odrasloj dobi kao što su bolesti srca i krvnih žila, povišen krvni pritisak, moždani udar, rak, insulinsku zavisnost, osteoporoza. Deca koja su na dijeti mogu postati razdražljiva, imati poteškoće s koncentracijom, probleme sa spavanjem, a mogu i zaostajati u rastu. Kod devojčica koje se višekratno pridržavaju rigoroznih redukcijskih dijeta menstruacijski ciklusi mogu postati neredoviti, može kasniti seksualni razvoj, a često se utvrđuje i deficit pojedinih hranjivih tvari. Redukcijske dijete mogu imati i značajan uticaj na psihičko zdravlje, a usko se vežu uz depresiju i smanjen osećaj samopoštovanja.

S druge strane, hormonske promene i promene načina života, premalo kretanja i nepravilna ishrana mogu dovesti do nakupljanja prekomernih kilograma koji pogoduju nastanku gojaznosti. Gojaznost je u razvijenim zemljama veliki javnozdravstveni problem već u razmeru epidemije. Prekomerna telesna težina i gojaznost u mlađoj životnoj dobi dugoročno pokazuju povezanost s nastankom bolesti i smrtnošću. Najvažnija dugoročna posledica gojaznosti u dečijoj dobi je njena prisutnost i u odrasloj dobi. Negativno stereotipno ponašanje prema gojaznosti i gojaznima razvija se od najranije dobi pa je stoga gojaznost diskriminirajući faktor u socijalnom okruženju.

MP3 player opasan za dečiji sluh
Tinejdžeri i deca koja preglasno i prečesto slušaju muziku putem MP3 playera riskiraju da ogluve 30 godina ranije od generacije svojih roditelja.


glasna muzikaU studiji provedenoj u Velikoj Britaniji čak je trećina ispitanih priznala da im zvoni u ušima nakon slušanja glasne glazbe, a to je znak oštećenja sluha.

Mladi su svakodnevno izloženi glasnoj muzici iz sofisticiranih MP3 uređaja u domu, kafićima, klubovima i automobilima. Stručnjaci preporučuju da se muzika sluša do maksimalno 60 posto jačine zvuka i ne duže od 60 minuta u komadu.

Ako zvuk iz slušalica čuju i ljudi oko vas, znači da je preglasan i štetan zaslu

[snsara]

Danas tje mo malo prekrshiti pravila teme sa razlogom !Naime danas je rodjendan nashoj dragoj "sludjenoj mami'
I zelim da joj chestitam ,i pozelim da joj se NE ostvare sve zelje !Jer tada nebih imala o chemu sanjati!Neka joj se ostvari toliko zelja ,koliko joj je potrebno da bude srecna
Izvini ima malo manje svetjitza !Ali nema veze neke ovde trideseti rodjendan po peti shesti put prikazuju istim ,tako da?Uzivaj i SRECAN RODJUS!Tebi je bar prvi put trideseti
Puno zdravlja i sretje

Evo i ja da se sa zakasnjenjem prikljucim dobrim i lepim zeljama.... neka ti se ispune sve one zelje kojima tezis, a sve sto je lose neka ode u zaborav.

srecan rodjus draga mama

Simona i Sara

[snsara]

Mika ja jesam procitala onu knjigu jos kada je izasla. Ali o njoj cemo kad mi oko vise dozvoli.....

[mikalja]

Kada se roditelji razvode
razvod utice na decuNekada je razvod braka bio retkost, a oni koji su se odlučili na taj korak bili su obeleženi za ceo život. Deca razvedenih roditelja bila su žigosana i smatrana su neprikladnom za druženje, a u evidenciji za služenje vojnog roka, pored podataka kao što su narkoman ili nasilnik, bila je i informacija da je neko dete iz razvedenog braka.

Danas se situacija promenila i u većini beogradskih škola deca razvedenih roditelja čine trećinu ili, čak, polovinu odeljenja. Izgleda da je zakletva dok nas smrt ne rastavi ostala samo reč na papiru i da je razvod postao normalna pojava.

Kada veza zapadne u krizu, prvo mesto na kojem treba da se potraže savet i pomoć jeste bračno savetovalište. U Srbiji su, medjutim, malobrojni oni koji ga posećuju. Možda bi broj razvoda bio manji da parovi posećuju savetovališta i da se na vreme suočavaju sa problemima.

"Nekad škole i druge socijalne institucije preporučuju klijentima naše savetovalište. Kod nas dolaze ljudi bez zdravstvene knjižice, a na zakazivanje sastanka se čeka oko dve-tri nedelje. Radimo sa porodicama i parovima koji su u predrazvodnom postupku, zatim sa onima koji imaju konflikte u braku i rizikuju da dodje do razvoda, a pomažemo parovima ako ne mogu da se dogovore kako će vidjati decu. Takodje, radimo sa decom koja imaju problema u ponašanju posle razvoda roditelja“, objasnila je za magazin "Sofia" Nevenka Badnjarević psiholog i magistar porodične terapije u Savetovalištu za brak i porodicu pri Centru za socijalni rad Beograda.

Pri Savetovalištu za brak i porodicu prošle godine je otvoren i Centar za medijaciju. U njega se upućuju klijenti koji su u brakorazvodnom postupku i žele sporazumni razvod.

A šta se dešava sa decom?


Za dete je najvažnija ljubav

Najbitnije je da kada se roditelji razidju dete ne pomisli da je ono krivo i da ga jedan roditelj, najčešće onaj koji je otišao, više ne voli. Zato je potrebno biti iskren i detetu objasniti da su se mama i tata dogovorili da više ne žive zajedno, a da je razlog neslaganje oko bitnih pitanja, kao i da će svima biti bolje kada se jedan roditelj odseli.

Psiholozi savetuju da dete mora imati jedan dom, a to znači život u jednoj kući i samo povremeni odlasci kod drugog roditelja. Sud najčešće odluči da roditelj koji je otišao ima pravo da vidja dete dva puta nedeljno, kao i da dva vikenda u mesecu odvede dete u svoj stan na noćenje.

Takodje se savetuje da, ukoliko je to moguće, roditelji nastave da neke stvari u vezi sa deteom rade zajedno - odlazak u park jednom mesečno, zajednički ručak kada je neki praznik, da oboje idu na roditeljske sastanke...

Medjutim, ne treba stvarati lažnu sliku - dete mora da zna da su to samo povremeni "sastanci", a ne nada da će jednog dana možda uvek biti tako.

Takodje, ukoliko jedan od roditelja ima novog partnera potrebno je postepeno upoznavati dete s njim, ili njom. U početku bi tu osobu trebalo predstavljati kao prijatelja, a dete će samo, vremenom, prihvatiti i shvatiti o čemu se zapravo radi. Medjutim, ono uvek mora da se oseća voljenije i bitnije od maminog "druga" ili tatine "drugarice".

Bez obzira na to što je brak "propao" dete ne sme da izgubi porodicu jer je to najvažniji oslonac u životu. Od roditeljske ljubavi i paženje zavisi da li će dete kasnije u životu imati samopouzdanje, kakav će uspeh postizati u školi, sportu, da li će samo biti sposobno da voli, osnuje svoju porodicu...

Ako primetite da vaše dete pati i da ne možete sami da se izborite sa tim, ili da nemate podršku bivšeg bračnog partnera, obavezno se posavetujte sa stručnim licem. To može biti i pedijatar kod kojeg se vaše dete redovno leči, vaspitač ili profesor koji će vas posavetovati gde dalje da potražite pomoć.

Učinite to na vreme jer neke greške se kasnije ne mogu ispraviti.


Crna statistika

Srbija je pri vrhu liste zemalja po broju razvoda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu se svaki četvrti sklopljeni brak razvede. Povećanje broja propalih brakova započeto je pre više od 20 godina. Daleke 1984. godine na 1.000 sklopljenih brakova dolazio je 151 razvod. Kako su godine prolazile, povećavao se i broj poništenih brakova, pa je 1989. godine na 1.000 sudbonosnih da rastavljeno 175 bračnih parova.

A onda, sa početkom političke i ekonomske krize u zemlji, broj razvoda je naglo opao. U vreme najveće krize, 1992. godine, na 1.000 brakova zabeleženo je 112 razvoda. Ta negativna tendencija trajala je do 1995. godine, a onda, kada je standard počeo da se poboljšava, povećao se i broj razvoda. Za vreme bombardovanja takodje je zabeležen manji broj rastava.

Ali, već 2002. godine u Srbije je na 1.000 sklopljenih brakova bio 161 razvod. Ta statistika samo potvrdjuje tvrdnju stručnjaka da .

U Srbiji ima 3.041.667 muškaraca, od kojih je oženjeno 1.901.128, a 95.279 ih je razvedeno. Prema poslednjem popisu stanovnika, u Srbiji ima 3.279.564 žena, od kojih su 1.919.123 udate, a razvedeno je čak 157.514 žena.

Godišnje se u Srbiji sklopi oko 38.800 brakova, a 7.661 brak se razvede tokom prve godine. Muškarci se u Srbiji obično venčaju sa 29, a devojke sa 25 godina. Prosečno, brak u Srbiji traje 12,8 godina.[quote][/quote]

[mikalja]

Mika ja jesam procitala onu knjigu jos kada je izasla. Ali o njoj cemo kad mi oko vise dozvoli.....

Ma zeza me komp celo veche !I poruke i sve.Sada sam zbunjena i ne kontam bash dobro.Kazesh kada ti oko dozvoli?Nadam se da je neki manji umor da se nije nishta desilo?A komp i teme ?Ma to je nebitno mi sada.Samo da si mi ti dobro i printzezitza !A sve drugo teraj znash gde !Ljudskoj zlobi kraja nema !Dobro znash onu :Ljudska pamet je OGRANICHENA a GLUPOST I ZLOBA NE!Chuvajte mi se.Ljubim Vas.Idem ovo restartovati bem ti i komp i hm .Laku notj SARA a i ostali ako ko natrchi?A oce i te kako .Voajeri nichu li nichu Chujemo seeee!

[mikalja]

Ishrana dijabetičara



Prošla su vremena kada je opšte uverenje bilo da »nije važno šta jedemo već da nam prija i da je stomak pun«. Danas se zna da uticaj hrane na zdravlje veoma veliki. I zato je, bilo da ste dijabetičar ili ne, veoma važno šta jedete. Ipak, budući da ste neko ko ipak ima probleme sa dijabetesom i da hrana itekako utiče na vaše zdravlje - neophodno je da saznate osnovne inforormacije o ovom važnom aspektu u lečenju i kontrole dijabetesa.

Izabrati pravu hranu - »zdravo« se hraniti ne znači ništa drugo do upoznati grupe namirnica i njihov uticaj na orgranizam i izabrati takvu dijetu koja će vam organizam snabdeti neophodnim nutritivima, a u isto vreme držati vaš šećer u krvi u granicama normale. Nikada nije kasno naučiti o osobinama određenih grupa namirnica i imati koristi od svega toga. Što više znate o hrani – kako da je birate izlazeći u susret svojim potrebama – više ćete imati slobode u izboru onoga što jedete.

Efekti hrane kod osoba obolelih od dijabetesa

Svaka namirnica iz različitih grupa hrane koju jedete ima drugačiji efekat na nivo vašeg šećera u krvi (svaka od ovih grupa će biti niže razmotrena.) Ali jednostavno rečeno - ugljeni hidrati, proteini i masnoće – dakle, sve ono što jedemo podiže - više ili manje - nivo šećera u krvi. Da bi ste zadržali ovaj nivo u prihvatljivim granicama i izbegli hiperglikemiju potrebno je da naučite kako da izbegnete podizanje ovog niva suviše brzo.

Kao dodatak, hrana koju jedete, naročito masnoće, utiču na vašu telesnu težinu, količinu holesterola u krvi, i naravno utiče na to kako i koliko dobro vaše telo koristi insulin. Sva ova tri faktora igraju veliku ulogu u razvoju srčanih bolesti, udara i zakrečenja arterija. Budući da su ljudi sa dijabetesom »prijemčivi« za kardiovaskularne bolesti, veoma je važno za vas da smanjite na minimum unos bilo koje hrane koja ovaj rizik povećava.

Osnove planiranja obroka

Proces izbora hrane u nameri da se dobro upravlja dijabetesom naziva se Planiranje Obroka. Glavna svrha ovakvog planiranja je da se usklade količina, vrsta i vreme obroka i užina sa insulinom koje telo proizvodi i/ili se ubrizgava injekcijom. To je vaš »smer kretanja« u planiranju zdravih obroka. U nameri da kreirate dobar Plan Obroka potrebno je da naučite sledeće podatke i tehnike planiranja i da ih uključite u zdravu dijetu:
Osnovni nutritivi Individualni faktori Tehnike planiranja
Ugljeni hidrati

* Životni stil

Grupe namirnica
Proteini

* Ciljevi u tretmanu

Brojanje ugljenih hidrata
Masti i holesterol

* Lekovi

Izbor hrana/zamena
Kalorije

* Željena težina

Merenje količine masti u hrani
Vitamini i minerali Čitanje etiketa

i na kraju dolazi ono najvažnije a to je Razrada plana obroka!

Osnovni nutritivi

Kada birate hranu za vaš Plan Obroka, potrebno je da znate o ovim nutritivima koje vaše telo koristi da bi proizvelo energiju, izrgradilo ili obnovilo telesno tkivo, i kojim reguliše telesne funkcije. Ovo su nutritivi koji direktno utiču na nivo vašeg šećera u krvi:

Ugljeni hidrati

Obično poznati kao šećeri i skrobovi, ugljeni hidrati su glavni izvor energije u organizmu. U osnovi postoje dva tipa ugljenih hidrata – prosti i složeni.

Prosti ugljeni hidrati uključuju:

*

laktozu (nalazi se u mleku)
*

glukozu i fruktozu (nalaze se u svežem voću i povrću)
*

sukrozu (u belom šećeru)
*

med, melasa

Kao što vidite prosti šećeri se nalaze u mnogim namirnica koje verovatno svakodnevno jedete.

Složeni ugljeni hidrati su sačinjeni od velikog broja molekula šećera (glukoze) i nalaze se u svim skrobovima:

*

hleb od integralnih žitarica
*

testenine
*

pirinač i sočivo
*

pasulji
*

krompir, grašak, šargarepa...

Kao dodatak - dijetno vlakno - je ugljeni hidrat i nalazi se u celom zrnu žitarice, voću i povrću. Ono je nesvarljivo i ne donosi nikakve kalorije, ali zato igra izvanrednu ulogu pomažući organima za varenje da bolje i brže »odrade« svoj posao i još usput pomažu da vam se snizi nivo holesterola.

Vaš orgranizam razbija većinu ugljenih hidrata – bilo da su prosti ili složeni – u proste šećere nazvane glukoza. Obe ove vrste - šećeri i skrobovi - se razbijaju u glukozu otprilike istom brzinom bez obzira na njihovo poreklo. Važno je kontrolisati sve različite ugljene hidrate koje jedete da biste pravilno ocenili da ne razvijete simptome hiperglikemije.

(nazad)

Proteini

Proteini su druga velika grupa hranljivih materija neophodnih vašem telu. Prvenstveno se koriste za izgradnju i »opravku« telesnog tkiva. Vaši mišići, organi, kosti, koža i mnogi hemijski prenosnici poruka u vašem telu su izgrađeni od proteina. Ukoliko nema ugljenih hidrata telo može koristiti proteine za dobijanje neophodne energije. Proteini su izgrađeni od aminokiselina. Ima ih 22 i od ovog broja organizam može sam da proizvede 13, a ostalih devet se nazivaju esencijalne i moraju se uneti putem hrane. Mogu se unositi kroz biljne ili životinjske izvore.

(nazad)

Masti

Treća bitna grupa hranljivih materija su masti koje kada se unesu u organizam bivaju prerađene u masne kiseline – važan izvor energije za mišiće i srce. Neophodne su za zdravu kožu i kosu i kao nosioci vitamina rastvorljivih u mastima. Služe i za skladištenje energije. Iako tretman vašeg dijabetesa pre svega uključuje kontrolisanje glukoze, tip i količina masnoća koje jedete igra značajnu ulogu u nastanku i razvoju srčanih bolesti, vaskularnih bolesti, zakrečenja arterija. Dakle, da biste smanjili sve ove rizike koje su čest pratilac dijabetesa, neophodno je da obratite pažnju na nivo masnoća u vašem krvotoku. Kao dodatak, ishrana sa puno masnoće je glavni razlog gojaznosti. Jedan gram masti daje dva puta više kalorija od proteina ili ugljenih hidrata. Ljudi sa dijabetesom bi trebalo da izbegavaju gojaznost jer ona povećava naprezanje srca i povećava otpornost ćelija na insulin.

Holesterol

Kada se govori o masnoćama obično se spominje i holesterol. On nije masnoća, ali igra značajnu ulogu vezanu za promet masti u organizmu. Ako vaše telo ima previše holesterola, on se odlaže na zidovima arterija stvarajući tokom vremena njihovu delimičnu ili potpunu začepljenost. Ovim vas čini odličnim kandidatom za dobijanje neke od kardiovaskularnih bolesti. Gde je izlaz? Trebalo bi da smanjite količinu unetog holesterola ispod 300 mg dnevno. Namirnice bogate holesterolom su:

Namirnica


Sadržaj holesterola
u 100 gr (izražen u mg)

mozak


2000

žumance


1480

pileća džigerica


746

buter


250

sardine u ulju


140

slatka pavlaka za šlag


130

sir parmezan


110

sir edamer


100

Postoje dva tipa holesterola koje proizvodi naše telo.

1.

»dobar« holesterol poznatiji kao HDL - čisti "loš" holesterol iz arterija i
2.

»loš« poznat kao LDL koji se taloži na zidovima arterija

Takođe postoje dva različita tipa masnoća koja su u vezi sa dva tipa holesterola:

1.

Zasićene masnoće – dolaze iz produkata životinjskog porekla i za njih je utvrđeno da su nezdrave jer podižu nivo lošeg holesterola u vašem krvotoku.
2.

Nezasićene masnoće dolaze iz biljnih izvora, pomažu u prevenciji srčanih i vaskularnih bolesti snižavajući nivo lošeg holesterola u vašem krvotoku. Postoje prilično jaki dokazi da ova vrsta masnoća takođe može podići nivo dobrog holesterola (primer maslinovo ulje).

Što se tiče masti očigledno je da su za vas najbolje nezasičene - baš one koje će vam podići nivo »dobrog« holesterola. Još jedan »pomagač« u snižavanju »lošeg« holesterola su i fizičke vežbe. No, o tome u delu fizičkoj aktivnosti.

Ljudi sa dijabetesom takođe moraju voditi računa i o nivou triglicerida – vrsti uskladištene masti u organizmu. Visok nivo triglicerida povezan je sa bolestima srca i krvnih sudova naročito kod ljudi sa dijabetesom. Budući da imate dijabetes vaši trigliceridi ne bi trebalo da prelaze nivo od 150 mg po decilitru.

(nazad)

Reč-dve o kalorijama

Kalorije su način da se izmeri količina energije koju dobijamo od ugljenih hidrata, proteina i masti.
Ugljeni hidrati daju 4 kalorije po gramu, proteini isto toliko dok masti daju 9 kalorija po gramu.

Vi možete otprilike odrediti broj kalorija koji je vašem organizmu potreban u toku jednog dana. Ta količina se bazira na vašoj visini, težini, polu, godinama i nivou aktivnosti. Ukoliko imate potrebe da izgubite težinu, broj kalorija bi trebalo da bude smanjen, tako da dnevno sagorite više kalorija nego što unesete.

(nazad)



Vitamini i minerali

Iako nisu »prava hrana« vitamini i minerali igraju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma. Oni pomažu da telo pravilno obradi hranu i učestvuju u mnogim telesnim funkcijama. Ukoliko jedete uravnoteženu hranu, što je u stvari cela ideja priče o kojoj pišemo – PLANIRANJE OBROKA – verovatno vam neće biti potrebni vitaminski i mineralni dodaci. Međutim, istraživanja su pokazala da izvesni vitamini, posebno C i E mogu pomoći prevenciji nekih od dugoročnih komplikacija kod dijabetesa, kao što su katarakta, retinopatija, nervni poremećaji i bolesti krvnih sudova. Naravno odluku o tome da li su vam potrebni dodaci može doneti samo nutricionista, što znači da vam ne preporučujemo da na svoju ruku isprobavate razne »čudesne kombinacije«.

(nazad)



Individualni faktori

Pod individualnim faktorima podrazumevaju se one karakteristike koje vas odvajaju od drugih ljudi, a koje moraju biti uključne u vaš planirani obrok – to je ono što možemo nazvati životni stil:

*

nivo aktivnosti i nivo vežbanja. O tome u delu o fizičkoj aktivnosti.
*

reakcija vešeg organizma na insulin.
*

medikamenti.
*

neke specifične potrebe kao što je želja za gubljenjem težine kao i sama hrana koja može da odstupa od uobičajne (posebne prehrambene navike).

(nazad)



Tehnike planiranja obroka

Sada kada znate nešto više o hranljivim materijama i njihovom uticaju na organizam, vreme je da kreirate vaš plan obroka. Sledeće tehnike mogu da vam posluže kao putokaz.

Planiranje po grupama namirnica

Po ovoj tehnici sva hrana za svaki obrok je podeljena u sledećih 6 grupa:

1.

Mleko (ugljeni hidrati i proteini)
2.

Povrće (ugljeni hidrati)
3.

Voće (ugljeni hidrati)
4.

Hleb – skrobne namirnice (ugljeni hidrati)
5.

Meso (proteini i masti)
6.

Masti (masnoće)

Vaš plan obroka treba da balansira porcije iz svih grupa namirnica za doručak, ručak i večeru. (Jedino doručak ima pet od ovih grupa – ne sadrži povrće)

Generalno gledano šema svakog od vaših obroka bi trebalo da izgleda ovako: 50 do 55% ugljenih hidrata (50 do 55% vašeg kalorijskog unosa), 30% masnoće (30% od vašeg kalorijskog obroka), i ostatak su proteini.

(nazad)

Brojanje ugljenih hidrata

Za ovu tehniku je potrebo da konsultujete nutricionistu, koji vam može pomoći da odredite količinu ugljenih hidrata koje bi trebalo da jedete za svaki obrok ili užinu. Cela stvar je bazirana na vašem eventualnom konzumiranju medikamenata, na vašoj aktivnosti i kao pomoć da imate željeni kalorijski unos. Time se stvara jedan programirani izbor ugljenih hidrata koji su vam dnevno potrebni. Tehnika je veoma interesantna i o njoj možete pročitati više ako kliknete ovde.

(nazad)

Izbor i zamena namirnica

Jednom kada znate koliko grama ugljenih hidrata, masti i proteina vam je potrebno, možete vršiti izbor iz svake grupe namirnica za svaki od obroka i užina. Postoje posebne liste izbora po kojima su namirnice iz svake grupe hrane tako poređane da odgovaraju po broju grama ugljenih hidrata, proteina i masnoća, kao i broj kalorija po porciji. Ovo je zgodan način za planiranje obroka. Vi možete »menjati« jednu hranu za drugu u zavisnosti od vašeg ukusa i navika. Time dobijate fleksibilnost i konzistentnost u vašoj ishrani. Možetete imati širi izbor namirnica a u isto vreme jesti iste količine ugljenih hidrata, proteina i masti za svaki obrok. Doslednost izbora hrane, porcije i vremena obroka je bitna stvar da biste obezbedili da vaše telo efikasno koristi insulin i omogući vam da dobro upravljate nivoom šećera u vašoj krvi.

(nazad)

Brojanje grama masnoće

Možete takođe koristiti brojanje grama masnoće kao dodatak vašem brojanju ugljenih hidrata. Naravno i ovde vam je potrebna pomoć nutricioniste u određivanju željene količine masnoće koju bi trebalo da jedete. Ova tehnika je posebno korisna ukoliko želite da izgubite težinu. Njome možete da smanjite unos ukupne masnoće i broj unetih kalorija.

(nazad)

Čitanje etiketa

Ako jedete prerađenu hranu, gledajte da uzimate namirnice koje sadrže podatke o nutritivima na etiketi. Na žalost kod nas vlada veliko šarenilo tako da je najbolje da obazrivo kupujete prerađene namirnice i još obazrivije čitate ono što je na pakovanju napisano.

(nazad)

Razrada Plana Obroka

Sada kada imate dovoljno informacija, zgodno je da uz pomoć vašeg nutricioniste napravite plan obroka čija šema izgleda otprilike ovako:.


Obrok Primer


DORUČAK

Vreme:

Izbor:

Mleko
Voće
Hleb
Meso
Masnoće


Jutarnja užina


Grupa:
Vreme:

RUČAK

Vreme:

Izbor:

Mleko
Voće
Hleb
Meso
Masnoće
Povrće



POPODNEVNA UŽINA

Grupa:

Vreme:



VEČERA

Vreme:

Izbor:

Mleko
Voće
Hleb
Meso
Masnoće
Povrće



LAKA VEČERA

Grupa:

Vreme:




Možda ćete postaviti pitanje: "Da li mogu izostaviti određenu namirnicu iz jednog obroka i sačuvati je za drugi obrok u toku dana?". Odogovor je NE! Možete izostaviti mast, iz obroka ukoliko želite, ali je ne možete upotrebiti kasnije. Jedino masnoća može biti eliminisana ako je ne želite. Inače, ako »sačuvate« i kasnije dodate namirnicu u određeni obrok možete imati viši nivo šećera u krvi nego što je preporučeno.

Slično tome, ukoliko izostavite namirnicu možete imati nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemiju). Takođe, možete se pitati da li možete sve vaše izvore hrane da "spakujete" u jednu pojedinačnu grupu (npr. samo mlečni proizvodi). Odgovor je DA! Ali imajte uvek na umu da različite namirnice sadrže različite nutritive i gledajte da uvek menjate. Vaš novi način zdrave ishrane će doprineti da se osećate mnogo bolje i da bolje kontrolišete vaš dijabetes.

I ja sam jedna od osoba sa dijabetesom ,zbog toga sam i najvishe na ovome sajtu!Samo malo sam se prebacila ovde .Razlog je prost,nije da sam zelela,nego nisam mogla podneti ,svaki dan stizu novi i novi sa problemima dijabetesa.A naj teze mi je bilo kad pishu o dechici koja dobijaju dijabetes sa 5 pa i manje godina .E tada bi sve prezivljavala zajedno sa roditeljima od te detze,bespomocna da bilo shta pomognem!Veze se chovek i prezivljava uz svoje tragedije i probleme, samo otezava situaciju.Tamo na podforumu nema grupica koje ismejavaju jedni druge ,nego se medjusobno pomazemo koliko god mozemo,za razliku od ovoga podforuma,gde mnoge persone ,samo gledaju kako da ismeju nekoga.Samo pri tom zaboravljaju ,da koliko sutra vetj mogu boriti se za svoje zdravlje i svojuh naj drazih .!E tada bi se setile i molile nekoga za oproshtaj ,za svo ismejavanje i pakosti shto drugome zele da stvore! Na dijabetes podforum i sad odem ali kazem ne chesto kao pre lichno iz preventive!Jer ne jednom sam ,znala sroditi se sa nekim i kad kaze dete mu dobilo shecer oko 15 pa i 20 .Ili dete od 8 godina prima inzulin vec par godina.Tada bi se potresala Jer je to jache od mene .Pruzamo pomoc jedni drugima koliko je to u nashoj moci i kad kom zatreba i to nesebichno !A tamo je i nash Andjeo Dijabeta ,koja nam pomaze i daje se za nas.Mi je obozavamo i sad opet kazem fala Bogu shto takva osoba postoji .Bori se za dijabetichare na sve moguce nachine m i ona je jedna od nas NA ZALOST
Njen sajt nam pomaze mnooogo ,koji je ujedno i sajt svih nas!
Posetite prvi domaći sajt o dijabetesu: http://www.diabeta.net
Pozdravljam Vas sve ,ima tu mnogo shta da se pishe !Jednom prilikom cu napisati shta sve koristim i ja lichno osim lekova!Shto god chujemo da je dobro ,prosledjujemo jedni drugima !Isprobano na nama lichno!A poshto sam ja dijabetichar tipa 2 :Mnogo znachi kako se hranim i kako fizichke ativnosti su jako vazne za mene i meni slichnima.Stres posebno loshe utiche na dijabetichare,Ne samo za dijabetichare tipa 2 ,nego i 1 a i zdrave osobe mogu dobiti dijabetes od stresa.Samo nije lepo, Samo Sebe gledati smejati se i ismejavati druge .Jer koliko za dan dva mogu potraziti pen ,inzulin i mnogo shta ,shto im nebih pozelela !Nikommmmm!
Pozdrav za sve sa foruma .Kutzamo se kasnije !
Svima koji sutra slave Slavu ,zelim im sve naj bolje 1Dug i srecan zivot pun blagostanja i osmeha u kuci!
Nadajmo se posle kishe --->
P.S
Napishite i vi ako znate neki lek ,prirodni lekova ima dosta za koje ste vi chuli i sa svojim prilogom ,shto tjete napisati i podeliti Vashe znanje,mozda tjete pomotji nekom !
Prijatan dan Vam zelim

[mikalja]

P.S
Izvinjavam se ove tabele nisu mi se bash se oslikale kako treba!To cu da odkutzam kad budem mogla,a sad stvarno ne mogu .A mozda se neko i nadje dobrodushan da to odradi !
PozDrav!!
Idem malo u shetnju dan je lep a ja nikakva !Caos do??????????

[mikalja]

Brojanje ugljenih hidrata



Do pre samo nekoliko godina veliki broj ljudi obolelih od šećerne bolesti je koristio liste zamene u planiranju svojih obroka. Možda vam je već poznat taj sistem u kome je hrana podeljena po određenoj količini nutritiva – proteina, masnoća ili ugljenih hidrata – u posebne grupe. Zatim ste, u zavisnosti od preporuka vašeg lekara, birali namirnice iz pojedinih grupa i tako »pravili« obrok.

Liste zamene su omogućavale su izvestan stepen fleksibilnosti u jelovniku, ali danas poznajemo bolji način koji omogućava da jedete što god želite, kad god želite i koliko želite, i sve to bez gubljenja kontrole nivoa šećera u krvi. Metoda je nazvana brojenje ugljenih hidrata. Zasniva na jednostavnoj logici: Ugljeni hidati - šećeri i skrob u hrani, supstance su koje najdirektnije utiču na nivo šećera u krvi i njihovim brojanjem možete precizno da odredite količinu ugljenih hidrata u vašoj hrani. Šta to omugaćava? Pa pre svega veoma dobru kontrolu šećera u krvi kao i veću slobodu pri izboru namirnica u planiranju obroka.

Ali za početak da razmotrimo kako brojanje ugljenih hidrata funkcioniše. Da bismo razumeli sve to treba da razumemeo kako glukoza dospeva u našu krv. Recimo da ste pojeli jedan hamburger i popili milkšejk. Veći deo ove hrane će u vašoj krvi završiti kao glukoza. Ali koliki deo, kada i koliko brzo? Istraživanja pokazuju da se veoma male količine masnoće koje pojedete pretvara u glukozu. Takođe manja količina proteina se pretvara u glukozu i to veoma sporo. Nasuprot tome, za nešto više od jedan sat oko 90% ugljenih hidrata koje ste pojeli postaće glukoza. Ovo znači da kada testirate vašu krv jedan ili dva sata posle obroka, većina »dizanja šećera« u krvi potiče od ugljenih hidrata koje ste pojeli. Brojenje ugljenih hidrata predstavlja mogućnost da ukoliko znate koliko ste ugljenih hidrata pojeli, možete predvideti nivo šećera u vašoj krvi. Ukoliko jedete malo ugljenih hidrata šećer u krvi se malo podiže. I obrnuto. Kao što već znate insulin uravnotežuje glukozu, tako da je jedan od najvažnijih načina kontrole šećera u krvi da se »slože« količina insulina sa količinom unetih ugljenih hidrata. I to je upravo ono što ova metoda pruža.

Kako početi?

Pre svega potrebno vam je nekoliko stvari:

*

Testirajte nivo šećera u krvi nekoliko puta dnevno (obavezno pre i posle svakog obroka!) i sve to zabeležite;
*

Počnite da merite količinu ugljenih hidrata u vašim obrocima i
*

Napravite jasne zabeleške sledećih stvari:

1.

vreme i rezulti vašeg očitavanja nivoa šećera u krvi,
2.

sva hrana koju ste pojeli preračunata u grame ugljenih hidrata,
3.

vreme obroka ili užine,
4.

vreme, tip i doza insulina ili oralnog medikamenta
5.

tip, trajanje i intenzitet fizičkih aktivnosti ili vežbi
6.

neki drugi dodatni uticaji na nivo šećera u krvi kao što su bolest, stres, menstrualni period...



U početku ovo možda izgleda veoma zamorno, ali vremenom postaje navika. Sređujući zabeleške možete doći do preciznih podataka o životnom stilu koji možete voditi. Time se smanjuju do krajnjih granica efekti dijabetesa, a vi dobijate veću slobodu nego ranije uz punu sigurnost.

Prvi koraci...

*

Pre svega potrebno je da sa vašim dijetetičarom izradite detaljan plan obroka – on vam može pomoći u određivanju vrsti nutritiva koji su baš vama potrebni i koliko kalorija bi trebalo da uzimate svaki dan. Ceo ovaj plan treba da odgovara vašem medicinskom režimu (aktivnostima, medikamentima koje uzimate itd...). Postoji diskretna opasnost u ovom načinu regulisanja bolesti da, koncentrišući se na količinu unetih ugljenih hidrata »zaboravite« na masnoće i proteine i time dobijete na težini. Zato je važno obratiti pažnju na količinu (i vrstu) masnoća koje unosite. Unošenje većih količina zasićenih masnoća (masnoće životinjskog porekla) vode ka »zapušavanju« vaših arterija što pak predstavlja povećanje rizika od srčanog udara – vodećeg uzroka smrti kod dijabetičara. Što manje zasićenih masnoća u vašoj ishrani to bolje.
*Uzimati shto vishe(technosti) vode .


Naučite koliko grama ugljenih hidrata sadrže pojedine namirnice koje jedete. Liste sa takvim podacima možete dobiti kod vašeg dijetetičara (najpoznatije su ADA tablice). U početku je potrebno da merite hranu koju jedete u cilju što tačnijeg određivanja količine ugljenih hidrata. Za to će vam biti potrebni i neki dodatni »instrumenti« – kuhinjska vaga, kašika za merenje i šolja za merenje. Dobra vest je da danas ima sve više recepata na čijem se kraju nalaze podaci o nutritivnoj vrednosti jela: ugljenim hidratima, proteinima i mastima.... Loša vest je da ti podaci ne moraju da budu sasvim tačni ili da su pogrešno odštampani... Zato je potrebno da sami steknete rutinu u »prepoznavanju« namirnica nosioca ugljenih hidrata.

Da li se sve ovo isplati? Pa jednom kada »uđete u štos« videćete da sve ovo i nije toliko komplikovano koliko izgleda i da briga o zdravlju počinje od pacijenta. U vašem slučaju život sa dijabetesom može poprimiti mnogo opušteniji tok...
Povesti racuna koje povrce ,se moze konzumirati u vecim kolicinama?A koje ne ?Isto tako i voce
Ovo od nashe drage Diabete sajt !Hvala joj u ime svih nas a posebno u ime sve one dechitze ,na neizmernom zalaganju za SVE NAS!STELA VOLIMO TE!!! Posetite prvi domaći sajt o dijabetesu: http://www.diabeta.net

[sludjena mama]

pozdrav svima !!!!!nesto sam sva u grcu i zurbi danas!!!!!
hvala na lepim zeljama,sara,lujka,mikalja...
veceras cu da provirim opet na forum,bas se lepo nasmejem i opustim ovde!!!!!!!a,da, i naucim pametne stvari!!!!!
sve najbolje...do kuckanja!!!!!

[mikalja]

pozdrav svima !!!!!nesto sam sva u grcu i zurbi danas!!!!!
hvala na lepim zeljama,sara,lujka,mikalja...
veceras cu da provirim opet na forum,bas se lepo nasmejem i opustim ovde!!!!!!!a,da, i naucim pametne stvari!!!!!
sve najbolje...do kuckanja!!!!!

Nemoj da budesh u grchu mamice "sludjena" a i otje to draga moja sve je to od promashene fiiiiiiiiiiSiiiike !Zato drugi put ne iziGravaj Grcheve i ne foliraj e draaaaaga i ne pastuuj neshto zashto nisi sigurna da cesh dobiti pohvale neGo gRcheve !A moze se i neshto drugo desiti Budi ti meni dobra a neka se grCho grcHi .Nadam se da su ti se gosti razishli !Ona moja ostavi onu tortu,prichala sam ti i nije ni dolazila.Pozdrav za sve.jaoj kako nam je snsara?Danas paUza od koMpa ,malo cu prochitati Mozda od onih gluposti i nasmejem se ,zdraVo je to.Tako je to kad ocesh da budesh kLovn a nemash pojma da je i za Humor potreBno biti Nadaren i te kako?Ili ono ismeJavash se drUgom a isPadnesh loood da je to strashno
A opetttttt kontam, bolje ispasTi i gloop nego iz aviona !Jer isPasti iz Aviona treba poznavaTi levitaciju

Pozdrav za mamicu ,snsaritzu,printzezu ,lujku i sebe nebi bilo loshe

[mikalja]

Srecna Slava svima koji je danas slave?Sve naj bolje im zelim.Mnogo srece ,zdravlja i blagostanja im zelim.I kako kazu?Sreca im pevala kroz kucu ceo zivot.
Idem i ja danas na slavu kod kumova ,da im pomognemo oko chishtjenja stolova !Ja nesmem mnogo shta,samo natjitje se neshto i za nass tj mene
Kitzkamo se kad se stigne
Pozdrav za sve!!!!!!!!!!Ciaoss doo??????

[mikalja]

E bash mi se danas neda da pishem o bilo chemu.Suuuuutra tjemo a mogli bi i neki drugi malo da shvrljnu !Ali ajde ,de .snsara pozdravljam te puno,puno puno !Nadam se da si mi dobro tj bolje bar malo ?Ja sam skoro stigla sa Slave !Tamo je bilo lepo ,samo sam ja neshto ubedachena !Neki maler (manji) sa cerkom !Za nju manji maler ali ceo dan mi je u glavi .Jer bilo shta da se desi ?I naj manja sitnitza a da je negativna JA osetim to !Zato idem,niko ne voli osobe koje se non stop ne .A sad stvarno ne mogu !Pozdrav za sve ,posebno sa snsaru i printzezu.Sutra nam lujkitza dolazi !Idem ,novi dan i nadam se da ce sa novim danom i sve biti bolje!Svima zelim lepu i ugodnu notj!Pa pishemo se!

[snsara]

SAmo da sve na kratko pozdravim i nadam se da cu sutra konacno napistati vise o temi Zdravi i vitki i nacinu kombinovanja hrane.

Do sutra sve vas pozdravljam , a mika tebe posebno

[snsara]

Caos Mika!

Nadam se da si ok danas. Pisacemo se kasnije, a sada sve pozdravljam