Matičnjak


Opis:
Matičnjak je višegodošnja zeljasta biljka, visoka 30-120 cm. Stabljika je uspravna ili se izdiže, četvorouglasta, razgranata. listovi su naspramni, na peteljkama, jajasti, na rubu zupčasti, malo dlakavi. Cela biljka, a posebno kada se list nagnječi, odaje jak, veoma prijatan miris, koji podseća na limun te je poznata i kao "limun-trava". Cvetovi su beli, plavičasto beli, bledoružičasti ili žućkasto beli, smeštani u pazuhu listova.
Matičnjak je jedna od retkih biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, začinska, aromatična, medonosna i industrijska. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, po šumama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromatična biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ali se bolji uspeh postiže deljenjem busenova i rasađivanjem. veoma lako se gaji. Kada se jednom matičnjak zapati u vašem dvorištu imaćete ga mnogo godina, jer je dugovečna i vrlo otporna biljka kojoj odgovaraju svi tipovi zemljišta i koja uspešno podnosi razne ćudi klime i vremena. Nijedna mirisna biljka ne privlači toliko pčele, a osobito maticu, kao matičnjak. Otud mu i to divno narodno ime. Matica se sva zanese i opije njegovim mirisom. Naši stariji pčelari to dobro znaju, pa pomoću matičnjaka na jedan arhaičan, veoma zanimljiv način vraćaju roj pčela koji je pobegao na neko drvo.
Sastav:
Od matičnjaka se najviše ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema praktičnu primenu. Najvažniji lekoviti sastojak matičnjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. Tog ulja u listu ima vrlo malo, svega 0,01—0,1%, ali je ono tako prijatno i mirisno da se čovek prevari i poveruje da ga ima više. Pošto se to ulje nalazi spolja, na listu u mikroskopski sitnim bradavičastim žlezdanim dlakama, vrlo nežnim i lomljivim, rukovanje matičnjakom mora biti veoma pažljivo. Ako se s njim stalno barata i prevrće u toku rada, sve će žlezde pootpadati i matičnjak će izgubiti svaku lekovitost. List matičnjaka se mora brati pre no što se na biljci pojave cvetovi, jer u to vreme lišće je najkrupnije i ima najviše etarskog ulja, koje je tada najmirisnije.
Upotreba:
Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gađenja, povraćanja i proliva, za jačanje organizma. Sam list matičnjaka, a još češće pomešan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom, podubicom i dr.), uspešno se daje slabunjavim za pojačavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma. Etars ko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokošenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, još više, i u industriji parfema, i kozmetike.
Narodno ime:
arbaroža, arbaroza, limunada, limunka, majčina ljubica, maternjak, matečina, matičina, matičja trava; matičnik, matičnjak (Orfelin), matičnjača, matočina (Crnogorac), matrik, matrnjak, maca (Vuk), medeni list, medenka, medenjka, medoper, melisa, meta marije, mlisa, nana, pitoma metvica, pčelarica, pčelina ljubica, pčelinak, pčelinska ljubica, pčelinja ljubica, pčelinja meta, pčelinja metva, pčelinja metvica, pčelinja trava, pčelinjak, pčelnik, pčelnjak, pčeloperka, pčelja ljubica, pčeljena ljubica, pčenilak, rojevmica, cica-maca, čelina ljubica (Vuk), čelina trava, čelinjak, čelna ljubica, čelnjak, čeljena ljubica (Vuk), črniva

MASLAČAK



Maslačak (Taraxacum) je rod biljaka iz familije glavočika (Asteraceae). Maslačak obuhvata višegodišnje zeljaste biljke sa žutim cvetnim glavicama složenim iz velikog broja cevastih i jezičastih cvetova. Na teritoriji Srbije se najčešće sreće vrsta Taraxacum officinale i naziv maslačak upućuje i na nju.

Stanište i rasprostranjenost

Maslačak uspešno raste na svim zemljištima, ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Maslačak je veoma rasprostranjen. Nalazi se na livadama i travnjacima, po pustim mestima i napuštenim njivama, pored puteva i oko naselja. Cveta od marta do oktobra.

Hemijski sastav droge i upotreba

Poznata je, osim po lekovitosti, kao izuzetno hranljiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno K, Na, Mg). Prolećna salata pravi se od sasvim mladih listova koji se beru pre cvetanja i van naseljenog područja.

U narodnoj medicini se primenjuje za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Od njega se može spravljati čaj, sirup ili maslačkovo vino.

Koren maslačka ima složen hemijski sastav. U mlečnom soku sadrži hetrerozide, ugljene hidrate, minerale pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese, žutice, smanjenog lučenja mokraće i dr.

Dodir sa svežim mlečnim sokom može izazvati alergijsku reakciju kože.

Maslačak u ishrani

U modernoj fitoterapiji i kulinarstvu sve više se koristi biljka koja pomaže kod čišćenja jetre i žuči, alergija, kožnih oboljenja, debljine i celulita.

List maslačka je dobar diuretik, pa se preporučuje kod potrebe za pojačanim mokrenjem, kod čestih infekcija mokraćnih kanala i visokog krvnog pritiska. Koren ove biljke podstiče apetit, pa ga preporučuju kod probavnih tegoba i nedovoljnog lučenja žuči. U modernoj fitoterapiji koren maslačka koristi se kod čišćenja jetre i žuči, kod tegoba kao što su alergije, kožne tegobe, debljina i celulit. Delovanje kod celulita opravdano je pre svega zbog zanimljive kombinacije delovanja i na jetru i na bubrege, jer je koren maslačka blagi diuretik. Maslačak je dodatna terapija kod povišenog holesterola.

Tradicionalna upotreba

Maslačak je tradicionalna biljka naših krajeva koja se preporučivala kod niza bolesti, od visokog krvnog pritiska, „trovanja krvi", reumatoidnog artritisa, plućnih tegoba, žutice, bolesti bubrega i kožnih oboljenja.
Maslačak se od davnina koristi kao prva prolećna salata. Mladi prolećni listovi sadrže oko tro odsto belančevina, osam odsto ugljenih hidrata, 20-60 mg po procentu vitamina C i tri mg po procentu gvožđa. Koren je još hranjiviji, posebno u jesen i zimi, i sadrži čak 20 odsto ugljenih hidrata, od čega najveći deo otpada na inulin kao i dva i po odsto belančevina. Za hranu se koriste mladi prolećni listovi, pre izbijanja stabljike.

Salate od maslačka

Listove maslačka dobro operite i ocedite. Maslinovo ulje pomešajte s jabukovim sirćetom, aceto balsamicom i belim lukom. Dodajte so, biber i čili. Sve dobro izmešajte i neka odstoji pola sata.
Luk, komorač i krastavac isecite, a šargarepu izrendajte. Sve sastojke pomešati.

Čaj od listova maslačka

Čaj od listova maslačka priprema se tako što kašičicu sušenih listova prelijete s dva decilitra vrele vode. Poklopite, i posle 10 do 15 minuta procedite.

Čaj od korena maslačka

Tri do pet grama korena stavi se u mlaku vodu. Zagrejte i kuvajte 10 minuta. Procediti, i najbolje je piti dva do tri puta na dan, pola sata pre obroka.

MRŠAVE OSOBE

Tajne mršavih osoba
Većina mršavih osoba, nezavisno od toga da li su čitav život imali vitku figuru ili da su jednostavno uspeli dostići odgovarajuću telesnu težinu i zadržati je, koristi nekoliko dobrih strategija koje im pomažu da, na zdrav i poprilično lak način, zadrže manekenske proporcije.

Redovno merite vlastitu telesnu težinu

Mršaviji ljudi redovno koriste vagu kako bi u svakom trenutku znali vlastitu telesnu težinu. Ovde nije reč o nezdravoj opsesiji brojkama na vagi, već o tome da na vreme upratite tih 2,5 kg koje ste zbog nekoliko dana nepažnje dobili, kako vaša telesna težina ne bi odjednom skočila na 10 kilograma.

"Neka vam gornja granica bude tih 1-2,5 kg viška, pa ako primetite da se kilogrami gomilaju munjevitom brzinom, pobrinite se da odmah napravite plan akcije za rešavanje tih pogubnih viškova", savetuje Anne Fletcher, autorka serije knjiga "Thin for Life".

Redovno vežbajte

"Prema rezultatima mog istraživanja, 9 od 10 osoba koje su uspele dostići i zadržati ciljanu težinu redovno vežbaju", otkriva Fletcher. Iako nikada niste bili ludi za vežbanjem, nikada nije kasno da počnete razmišljati o fizičkim aktivnostima. Čak i nekoliko 15-minutnih šetnji dnevno može biti prvi korak u pravom smeru. Jednom kada počnete uživati u prednostima vežbanja, poput boljeg raspoloženja i učinkovitog sagorevanja kalorija, ne bi bilo loše da razmislite o tome kako vaše vežbe učiniti još interesantnijima. Učlanite se u obližnji fitnes centar, probajte različite programe i sprave za vežbanje ili jednostavno kod kuće eksperimentišite s DVD-ovima s vežbama.

Probleme ne rešavajte hranom

Većina nas povremeno utapa tugu u visokokaloričnim sladoledima i nezdravim slatkišima, ali mršaviji ljudi definitivno nemaju tu naviku. "Oni obično ne jedu iz emocionalnih razloga", tvrdi Fletcher i savetuje da se, kada smo uznemireni, iznervirani, ljuti ili usamljeni, zapitamo da li će hrana zaista rešiti postojeći problem ili ćemo se nakon prežderavanja osećati još gore. Sasvim je sigurno da hrana neće rešiti ono što vas muči, zato je bitno sastaviti listu drugih malih zadovoljstava u kojima možete pronaći utočište, poput lagane šetnje, dobrog filma, prijateljskog razgovora, igre s vlastitom decom ili uživanja u penušavoj kupki.

Prestanite jesti pre nego što osetite sitost

Većina osoba koje nemaju problema s viškom kilograma nisu članovi kluba "čist tanjir". Umesto da bez imalo razmišljanja u sebe trpaju sve što je pred njima servirano, ova grupa ljudi obraća pažnju na ono što im organizam poručuje. "Mršave osobe odmah znaju kada trebaju prestati jesti, iako možda nisu pojeli sve sa tanjira", otkriva Jill Fleming, autorka knjige "Thin People Don't Clean Their Plates". Još dodaje kako mršave osobe ne vole osećaj sitosti, te su upravo zato naučili da se zaustave pre nego ih obuzme taj neugodni osećaj.

Držite se podalje od iskušenja

Vitkije osobe obično u svojim kuhinjskim ormarićima ne drže nezdravu hranu, već se naoružaju zdravim namirnicama. Naravno to ne znači da se nikada u vlastitom domu ne možete prepustiti "zabranjenoj" hrani. Činjenica je da ne bi trebali držati velike zalihe "problematične" hrane, jer je onda za očekivati da ćete preterati. Tako na primer, ako volite praviti kolače, najbolje je da njima počastite prijatelje i sebi ostavite manji deo.

Doručkujte

Prema američkom National Weight Control Registry, koji prati navike i ponašanje više od 5.000 osoba koje su uspeli dostići i sačuvati željenu telesnu težinu, gotovo 80 posto njih svaki dan konzumira doručak, i to u prvih sat vremena nakon buđenja. "Doručak bukvalno podrazumeva prekid posta tokom noći i dok ne pošaljete hranu u vlastiti sistem, vaš metabolizam neće početi raditi", objašnjava Jill Fleming.

Izbegavajte sedenje

Osobe mršavije konstrukcije retko sede, već se, pored redovnog režima vežbanja, jednostavno više kreću i samim time svakodnevno sagorevaju više kalorija. Studija istraživača sa Mayo Clinic pokazala je da u proseku grupa vitkih subjekata dnevno sedi dva sata manje od gojaznih subjekata, zbog čega sagorevaju dodatnih 350 kalorija.

Ne preskačite obroke

Kada je u pitanju praksa preskakanja obroka, postoje dve zamke, a vitke osobe veoma paze da ne upadnu u jednu od njih. Činjenica je da ako više od šest sati ništa ne pojedete vaš metabolizam će sporije raditi, a sigurno je i da ćete toliko biti gladni, da ćete u usta staviti prvo što vam dođe pod ruku i jesti dok vam ne pozli. Kako savetuje Jill Fleaming, najbolje je u organizam unositi mini obroke svakih tri ili četiri sata, a to upravo rade osobe mršavije građe

MASNA HRANA I ALKOHOL ŠTETE JETRI

Jednolična ishrana, žestoka pića, često uzimanje lekova i fizička neaktivnost usporavaju rad ovog organa, koji ima važan zadatak odstranjivanja toksina iz organizma

Neredovan život, neumerena i jednolična ishrana, alkohol, nedovoljno kretanja, suviše često uzimanje lekova mogu da ugroze pravilan rad jetre, organa koji poput laboratorije prerađuje sve što se pojede, kako bi organizam dobio sve potrebne supstance i iskoristio ih na najbolji mogući način.

Kad se rad jetre uspori, a do toga dolazi zbog poremećaja ravnoteže u ishrani i načinu života, ceo organizam oseća posledice. Prvi znak je umor, koji traje i naizgled je bezrazložan. U stvari, umorna je vaša jetra, a uzroka ima više.
Jednolična ishrana - iz želje da se smrša ili iz lenjosti ponekad se u dužem periodu ishrana svede na mali broj namirnica. To za jetru nije dobro, jer usporava njen rad, kažu gastroenterolozi. Raznovrsni jelovnici, naročito mnogo voća i povrća, doprinose da jetra ispuni svoju funkciju.

Jaka, začinjena hrana - pržene namirnice, jela koja se dugo pripremaju, mnogo začina, sosovi, u svemu tome uživajte povremeno i umereno. Masti se u organizmu dugo razlažu, a ako se masno jede i za ručak i za večeru, jetra će biti preopterećena. Rezultat: masnoća ne može potpuno da se razloži, višak se taloži u vidu naslaga.

Alkohol - čaša vina ili piva, ponekad i koja više, ne mora da vas zabrine. Žestoka pića su opasna za jetru, jer sa preteranom količinom unetog alkohola organizam luči supstance koje na jetru deluju kao otrov.

Lenstvovanje - mnogo je razloga zbog kojih se preporučuju svakodnevne fizičke aktivnosti, a jedan od njih je i rad jetre. Ako se ne krećete dovoljno, jetra će imati više posla oko prerade jela i pića koje organizam dobije svakog dana. Zato, ako ništa drugo, prošetajte barem pola sata.

Lekovi - medikamenti zamaraju jetru, a procesi kroz koje prolaze u organizmu isti su kao kad je reč o alkoholu. Zato lekari upozoravaju da se uz terapiju lekovima ne uzima ništa od alkoholnih pića.

Ako uveče popijete čašu više, a ujutro se probudite sa glavoboljom - budite oprezni. Od poslednje ispijene čaše alkoholnog pića do uzimanja sredstava protiv bolova trebalo bi da prođe najmanje 12 sati.

MLADALAČKA KOŽA


Hladan vetar i zagrejane prostorije u ove jesenje dane ne prijaju koži.
Da biste vašu kožu nahranili iznutra, bečki profesor Hademar Bankhofer preporučuje jabuke, paradajz i avokado.

Ko hoće da zaštiti svoju kožu, treba da jede avokado, jer je bogat vitaminom E. On kožu štiti od agresivnih štetnih materija i iznutra učvršćuje vezivno tkivo.

Slobodne radikale koji kožu čine starom i bolesnom odbiće zeleni čaj i time usporiti proces starenja kože.

Jabuke u većini slučajeva garantuju mladalačku kožu. Naš ten stari prevremeno, jer šećer iz hrane izaziva taj proces. Nasuprot tome, jabuke održavaju nivo šećera u krvi i deluju protiv toga tako što izbacuju insulin.

Komorač je bogat mineralom kalijumom, koji je važan za nivo vode u koži i sve ćelijske funkcije koje podmlađuju kožu.

S druge strane, pileće meso sadrži kvalitetnu belančevinu koja je telu potrebna za proizvodnju hormona lepote. Osim toga, kalijum pomaže u novoj izgradnji elastičnih vlakana u vezivnom tkivu.

Za lepu mladalačku kožu je neizostavno i grožđe, jer sadrži voćne kiseline koje sprečavaju bore.

Koža voli i sojine klice, najbolje sveže same proklijale. Takozvani izoflavoni deluju kao telu svojstveni hormoni, oblažu kožu, čine je elastičnom i sprečavaju bore.

Bankhofer zatim preporučuje paradajz, jer crvena boja likopen štiti ćelije kože od štetnog uticaja sunca, dima cigareta i drugih materija štetnih za životnu okolinu.

Enormo je važno piti vode da biste ostali mladi. Ona iznutra deluje kao supstanca koja puni i podupire ćelije kože. Voda pomaže da se hranljive materije približe tim ćelijama kože.

Bankhofer zaključuje da je najbolje da se sve ove namirnice jedu i dodatno pije voda.

maljavost - Hirsurtisam


Čest problem koji uznemirava žene širom planete. Od banalnog - kozmetičkog, do očiglednog problema praćenog hormanalnim poremećajima.

Medicinski se definiše kao povećan rast terminalne dlake kod žena, a po principu muškog modela tj. rasporeda dlaka. Oko 5% žena u opštoj populaciji ima ovoj problem, manje ili više izražen. Mora se razlikovati od hipertrihoze- pojačane maljavosti čitavog tela koja je rezultat ili naslednog faktora, ili uzimaja nekih lekova.

Rast dlake je pod kontrolom hormona. Pre puberteta dlake po telu su sitne, tanke i svetle (velus dlaka). U pubertetu su povećava količina polnih hormona –androgena, prvenstveno testosterona, i tako od tanke (velus) dlake u genitalnoj regiji, pazuhu, a kod muškaraca i na licu i telu, nastaje debela, tamnija, kovrdžava, i znatno upadljivija dlaka. U ovim regijama folikul (koren) dlake je osetljiviji na delovanje androgena- testosterona. Testosteron (androgeni hormon) je prvenstveno muški hormon, ali se stvara i kod žena u niskim koncentracijama u jajnicima, nadbubrežnoj žlezdi i masnom tkivu. Stepen zahvaćenosti često nije u vezi sa nivoom hormona u krvi.
Kakva će se slika razviti umnogome zavisi od individalne sklonosti- postojanja receptora na folikulu dlake i enzimske aktivnosti. Ukoliko postoji visok stepen maljavosti neophodno je isključiti neka endokrinološka oboljenja. Kod nekih žena sa povišenim vrednostima testosterona nema pojačane maljavosti, već se javlja seboreja, akne i alopecija- razređenost kose i određeni stepen ćelavosti. Kod drugih, pak, pojačana maljavost postoji iako su razine hormona normalnih vrednosti- to je idiopatski hirsurtisam.

Kod polovine obolelih žena ovo stanje je bez povećanog nivoa androgena.

Hirsurtisam najčešće nastaje kao posledica policističnih jajnika. Druga endokrinološka stanja mogu biti uzrok pojavi ovog poremećaja: poremećaj tireoidne žlezde, šećerna bolest ...

Svaka pacijentkinja zahteva detaljni pregled i brižljivo ispitivanje. Najbolje je da budu zajedno budu uključeni pored dermatologa, i ginekolog i endrokrinolog.

Mišići


Mišići su delovi tela sposobni da se stisnu (kontrahuju), skrate i grče i time dovedu do pokreta u zglobovima. Mišići su i elastični te mogu nakon skraćivanja da se vrate u ranije stanje.

Svaki mišić ima mesnati i tetivni deo, mesnati deo, koji se obično naziva trbuh mišića, crvene boje. To je deo koji je elastičan i može da se skraćuje i zadebljava. Tetiva je beličasta, žilava i otporna. Nalazi se na kraju mišića i čini završni deo kojim se mišić prihvata za kost.

Mišić je sastavljen od poprečno-prugastih mišićnih vlakana, vezivnog tkiva, krvnih sudova i živaca. U najvećem broju slučajeva mišić se sa obe krajnje strane završava tetivama. Postoje i perasti i dvoperasti mišići, koji imaju tetivu samo na jednom krajnjem delu.

Svaki mišić ima početni i završni pripoj. Početni pripoj je obično nepokretan, a završni pokretan. Mišići se pripajaju za pokosnicu (periost) kostiju tetivnim vlaknima. Mišići imaju beo, više ili manje proziran omotač

MU ČAJ

MU je aromatičan biljni čaj koji ne sadrži kofein, a kreacija je Džordža Ošave (George Ohsawa), ,oca makrobiotike’ koji je tradicionalne japanske principe ishrane preneo u zapadnu kulturu. Ovaj sladak, pikantan i ukusan napitak sastoji se od 16 ,super biljaka’, biljaka izuzetno blagotvornog dejstva na ljudsko zdravlje.



lekovita svojstva:

Mu čaj je mešavina napravljena od 16 planinskih biljaka koji svojim izuzetnim balansom umirujućih i osnažujućih elemenata jačaju sveukupno zdravlje organizma. Najjače dejstvo imaju na reproduktivni sistem i sistem organa za varenje.


način pripreme:

Za zdrave ljude (3 šolje čaja): Sadržaj jedne kesice čaja uspite u vodu i kada voda proključa pustite da se kuva još 10 minuta. Ovako pripremljen čaj dobar je za sve koji se osećaju umorno, kao i za one koj nastoje da smršaju.

Za bolesne (3 šolje čaja): Sadržaj jedne kesice čaja uspite u vodu i kuvajte 30 minuta (neka ključa prvih 5 minuta, a zatim neka lagano vri još 25 minuta). Ovako pripremljen čaj je doza dovoljna za jedan dan, a moguće ga je i podgrevati po potrebi.

Jednu kesicu čaja moguže je koristiti dva puta.

Mu čaj odlično se kombinuje i sa sokom od jabuke.

Za one koji žele da znaju više:

Reč ,mu’ u japanskom jeziku ima više značenja: ,ništa’, ,praznina’, ,jedinstveno’.

Džordž Ošava je mu čaj napravio poštujući pravila istočnjačke medicine i kombinujući šesnaest biljaka vekovima cenjenih u Kini.

U stvaranje mu čaja utkana su drevna istočnjačka znanja o biljkama. O mu čaju napisane su stranice i stranice tekstova, a njegova slava je svetska i traje već decenijama.

Svaka od biljaka koje se nalaze u MU čaju daje svoj jedinstveni doprinos ukusu i lekovitosti, ali mnoge od biljaka tek u međusobnoj kombinaciji stvaraju supstance posebne delotvornosti. Džordž Ošava je spajajući ove biljke stvorio čaj koji osnažuje i uravnotežava.

Mu čaj treba biti s merom.

Planinske biljke koje se koriste za izradu MU čaja japanske firme Mitoku nisu tretirane bilo kakvim hemikalijama.

MISO

Miso je pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli, ječma, pirinča ili pšenice. Osim u kulinarstvu, koristi se i kao lek, jer ima posebna svojstva koja su vekovima poznata, ne samo u Japanu, odakle potiče, već i širom sveta

Proces fermentacije dovodi do potpunog razgrađivanja sojinih zrna i žitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogata je Lactobacillus bakterijama i enzimima koji pomažu probavi i izoflavonima koji sprečavaju rast tumora. U azijskoj kuhinji tradicija je da se misom zamenjuju mlečni proizvodi.

Sadrži ugljene hidrate, esencijalna ulja, vitamine, minerale, proteine i 18 amino-kiselina, među kojima i osam esencijalnih. Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina misa ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrži i koja pomaže varenju i otklanja nepoželjne bakterije u crevima, može izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kašičica misa na litar vode.

Sazreli miso je obično tamne boje, punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, što zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje.

Miso nije samo hrana već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu već širom sveta. Sadrži visoke količine glukoze, koja daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada greje telo i sprečava osećaj hladnoće.

LEKOVITOST

Miso je bogat mineralima, što utiče na uravnotežavanje metabolizma. Sadrži enzime, koji pomažu i pospešuju varenje. Miso hrani kožu i krv i ubrzava građenje tkiva i ćelija kože, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj.
Pošto sadrži linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove, sprečava i ublažava posledice kardiovaskularnih oboljenja, arterioskleroze i visokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkulozu. Ublažava loše efekte pušenja i alkohola. Utiče na ublažavanje posledica svih vrsta radioaktivnog zračenja.

VRSTE

Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.
- Mugi miso - priprema se od ječma i brže fermentiše od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Ima najviše minerala od svih vrsta misoa.
- Kome miso - pored soje sadrži i pirinač i preporučuje se u letnjim mesecima.
- Hačo miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i suvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa
Sastojci
litar vode
kašičica misoa
kašičica biozačina
lovorov list
pola kašičice đumbira

Priprema.
Prokuvati vodu sa začinima oko tri minuta od kada proključa i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko minuta da se ohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlade, malaksalosti, iscrpljenosti. Po želji se može dodati sitno izrendano razno povrće.
Savet - U svaku supu od povrća možete dodati malo misoa.

Makrobiotičke palačinke

Makrobotičari koriste:
integralno (meko) pšenično brašno
ili heljdino brašno.
Pripremanje testa:
Uzeti odnos 3 zapremine vode i 1 zapreminu pšeničnog brašna.
Posoliti po ukusu, dobro umutiti i ostaviti da odstoji oko 3 sata.
Za pripremu palačinki od heljdinog brašna (uzeti dobro prosejano brašno).
Odnos vode i brašna je takođe 3 prema 1. Posoliti i dodati 1 umućeno jaje.
Umutiti testo i ostaviti oko 3 sata, pa pržiti palačinke.
Tiganj najpre dobro zagrejati, premazati uljem uz pomoć četkice
ili komadom tkanine. Smanjiti temperaturu i sipati masu za palačinke.
Mogu se poslužiti kao slatkiš ili predjelo, zavisi čime se filuju.
Slatke palačinke puniti pečenom ili dinstanom jabukom i mlevenim bademima i sl.
Slani fil može biti od propržene šargarepe i crnog luka ili od tikvica,
maslačka, mladog crnog luka, ili tikvica i crnog luka i sl.

Makrobiotika – za i protiv


Makrobiotska ishrana posebno je planirana prema procentima učešća pojedinih grupa namirnica u dnevnom obroku. U ovakvom načinu ishrane u najvećem procentu su zastupljena žita i proizvodi od žita, dok uopšte nisu prisutni meso, mleko, jaja i riba. Proteini koji se unose putem žita, povrća i leguminoza nisu kompletni, pa je stoga jasno da ovakva ishrana nije nutritivno izbalansirana. Stručnjaci za ishranu su protiv alternativnih pristupa ishrani gde se neke grupe ili vrste namirnica isključuju.

Podaci koji su sačinjeni u našoj zemlji pokazuju da iako je u poslednjih pet godina došlo do pada kalorijske vrednosti dnevne ishrane stanovništva i dalje se beleži povećan unos masnoća. Nažalost, smanjen je unos upravo biološko visoko vrednih namirnica. Naše stanovništvo još uvek koristi veće količine mesa i to onog lošijeg kvaliteta koje sadrži veće količine masnoće, kao i ugljeno hidratnih koncentrata, a nedovoljno se koriste mleko i mlečne prerađevine, sveže voće i povrće. I unos kuhinjske soli je još uvek veliki. Gotovo u celom svetu gojaznost kod dece se javlja kao problem novog milenijuma. I kod nas je ova pojava izražena, posebno u Vojvodini ali beleži se i visok procenat pothranjene dece. Ishrana je, bez ikakve sumnje činilac koji najviše utiče na zdravlje jer se čin unošenja hrane konstantno ponavlja tokom celog naseg zivota. Dr. Osler, slavni kanadski lekar govorio je da je 90% bolesti izuzev infekcija i nesreća usko vezano sa ishranom.

Nutricionisti se slažu u jednom. Treba uzimati što raznovrsniju ishranu u toku dana, što podrazumeva da moraju biti zastupljene sve namirnice. Stručnjaci za ishranu su protiv alternativnih pristupa ovoj problematici gde se neke grupe ili vrste namirnica isključuju. Ako se ovo čini, onda se ishrana osiromašuje, jednolična je, forsira se samo jedna grupa namirnica i tako se podstiče deficit mikronutrijenata.

Načine ishrane ljudi određuju pre svega prehrambeni izvori sopstvene zemlje, ponuda namirnica uopšte, finansijske mogućnosti, apetit, životno doba, pol i vrsta posla.Neki alternativni načini ishrane su skoro uvek zasnovani na "iskustvu" - tradiciji, umesto na naučnim saznanjima. Obično su povezani sa raznim shvatanjima, čak i poslovnim interesima. Živimo u doba visoke tehnologije, nuklearne energije, razvijene hemije, ali i strahujemo od hemikalija – oksidanasa, raznih aditiva, pesticida, hormonskih rezidua. Strah navodi ljude da "izmišljaju" načine ishrane, tražeći mogućnost da hranom i vodom zaštite svoje zdravlje i odbrane se od štetnih materija. Oblici alternativnih načina ishrane su vegeterijanstvo, makrobiotika, ćelijska ishrana (ishrana astronauta), bioishrana, dijetalna ishrana i mešovita ishrana zasnovana na naučnim principima pravilne ishrane.

U svojim osnovnim principima, posebno u orijentalnim kuturama, makrobitika se praktikuje hiljadama godina. Nastojanje da se živi u skladu sa prirodom, najbolje iskazuje smisao i cilj makrobitike. U praksi, makrobiotika je najviše razvila načela zdrave ishrane, te je kod nas prihvaćena kao dijetni režim. Makrobiotika ima svoje korene u filozofskim tradicijama stare Kine. Makrobiotska ishrana veliku pažnju poklanja ne samo vrsti namirnica već i tome kako su gajene, načinu pripreme, i konzumiranja. Prednost daje namirnicama gajenim u bio-vrtovima, đubrenim organskim đubrivima i neprskanim. Centralno mesto u ishrani čine integralne žitarice: smeđi pirinač, raž, ječam, zob, proso, heljda i kukuruz, povrće i mahunarke, semenke, jezgrasti plodovi (badem, lešnik, kikiriki, seme bundeve i suncokreta), alge. Namirnice se koriste sveže, kuvane ili pirjane.

Makrobiotičari maksimalno izbegavaju: meso, krompir, paradajz, plavi patlidžan, šećer, so, začine, pića. Opšte uzev, makrobiotika smatra da se trebaju koristiti samo namirnice iz životnog okruženja podneblja u kojem živimo (krug od 150 km). Pored toga mora se voditi računa i o godišnjem dobu, jer su energetske potrebe hranjivih sastojaka u različim godišnjim dobima različite. Smatra se neprirodnim jesti hranu iz tropskih područja, zimi, u kontinentalnoj klimi. Uz to, ne preporučuje se uzimanje hrane sa jedinstvenog ekološkog područja, izuzev u vreme kada ona prirodno raste, odnosno ako se na prirodan način može očuvati tokom cele godine.

Makrobiotska ishrana posebno je planirana prema procentima učešća pojedinih grupa namirnica u dnevnom obroku. U ovakvom načinu ishrane u najvećem procentu su zastupljena žita i proizvodi od žita, dok uopšte nisu prisutni meso, mleko, jaja i riba. Proteini koji se unose putem žita, povrća i leguminoza nisu kompletni (nemaju sve esencijalne aminokiseline), pa je stoga jasno da ovakva ishrana nije nutritivno izbalansirana. Izbalansiranost se moze postići samo izvrsnim poznavanjem svake pojedine namirnice, odnosno njenog kompletnog sastava, a zatim pravilnim kombinovanjem namirnica kako bi se sastavio obrok koji ce obezbediti organizamu sve potrebne nutrijense.

Učešće određenih grupa namirnica u dnevnom obroku kod makrobiotičke ishrane:

Integralna žita – najmanje 50% dnevnog unosa. Uzimaju se jela od integralnih žita - neglazirani pirinač, pšenica, hleb od celog zrna, testenine od integralnog brašna, ječam, proso, zob, zobene pahuljice, kukuruz, celo kukuruzno brašno, raž i raženo brašno, brašno od heljde. Proizvodi od brašna su teže probavljivi. Supe - svakodnevno (5-10%) se pripremaju. Čorbe se prave od raznog povrća uz dodatak morskih algi. Povrće – svakodnevno 25-30% dnevnog obroka treba da su jela od povrća i to: 3/4 kuvano povrće (dinstana sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja, kuvano na pari ili pečeno), a 1/4 u obliku svežih ili ukuseljenih salata. Mahunarke i alge – čine oko 10% dnevne ishrane. Mahunarke sadrže dosta proteina, ali malo minerala pa im pri kuvanju treba dodavati alge, radi lakše probave. Dodatne namirnice – 5-10% čine druge namirnice kao bela riba, deserti od voća koje uspeva na području gde osoba živi, pržene semenke kao zakuska ili dodatak jelu. Napici – svakodnevno se pije čaj od sušenih grančica bilja blage arome (domaći čajevi), od prženog integralnog pirinča, ječma, kafu od maslačka i žita (ječam).

MINERALI

Minerali su esencijalni nutrijensi neorganskog porekla, od kojih su gotovo svi, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezani za organske materije. To su pojedinačni hemijski elementi koji ulaze u sastav organizma i na njih otpada 4 % sastava tela (ne sadrže C, H, O, N). Naziv minerali je dosta neprecizan iako su to supstance koje potiću iz zemljišta, ali se nalaze i u namirnicama. To su neorganske supstance od kojih su gotovo sve, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezane za organske materije.
Apsorpcija
Za razliku od organskih materija koje se apsorbuju preko 90 % mineralne materije se apsorbuju min 1-10 % (Fe i Mn) do max 40 % (Mg i Co).
Faktori koji pospešuju apsorpciju minerala
Postoji takozvano non hem iron (neorgansko gvožđe) koje se nalazi u biljkama, mleku i jajima i apsorbuje se samo 1-20 %. Postoji i hem iron (organsko gvožđe) koje je deo hemoglobina i mioglobina i nalazi se u mesu i ribi, a apsorbuje se 15-35 %. Da bi se gvožđe iz biljne hrane, mleka i jaja bolje iskoristilo potreban je vitamin C koji mu povećava apsorpciju (npr. juice od pomorandže uz jaja i tost; kečap ili paradajz sa pirinčom). Nedefinisani mesni faktor postoji u mesu i povećava apsorpciju gvožđa iz povrća, sira i jaja (npr. tunjevina sa makaronima). Vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora.

Faktori koji smanjuju apsorpciju minerala
· Dijetna vlakna (sadrže fitate i smanjuju apsorpciju cinka, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa, pa i fosfora). Kvasac sadrži enzim koji razara fitate i zato je zdravije testo sa kvascem;
· Tanini (polifenoli) se nalaze u čaju i kafi i inhibišu utilizaciju (iskoristljivost) gvožđa;
· Oksalati (organse kiseline) se ponajviše nalaze u spanaću, čokoladi i oni smanjuju apsorpciju kalcijuma;
· Proteini u velikim količinama povećavaju ekskreciju kalcijuma;
· Suplementacija jednim mineralom može da smanji apsorpciju drugog. Davanje suplementa kalcijuma smanjuje apsorpciju cinka, magnezijuma i gvožđa. Ova osobina minerala da davanje jednog istiskuje drugog koristi se kod trovanja, npr. Ca i Fe kod trovanja olovom, a živa kod trovanja selenom.
· Interakcija minerala i lekova. Ako se daje kalcijum sa tetraciklinima nijedan se neće apsorbovati.

Svi minerali se mogu podeliti na makroelemente (7) i mikroelemente (20).
(Na, K, Ca, P, Mg, Cl, S)
(Fe, J, Zn, F, Cu, Mn, Cr, Mo, Cr, Mo, Co, Se)
Makroelementi su potrebni u većim kolicinama u ishrani (100 mg). Mikroelementi se još zovu i trace elements (jer su potrebni u vrlo malim količinama).
Uloga
I Strukturna komponenta tela
Hidroksiapatit, Ca, P, Mg ulaze u strukturu kostiju i zuba, a cistin, metionin sadrže sumpor i ulaze u sastav kože, kose i noktiju. Tiroksin - ima jod. Kobalamin sadrži Co i ulazi u sastav vitamina B12.
II Regulišu normalno funkcionisanje organizma
Acido-baznu ravnotežu (pH) i osmotski pritisak.
III Prenos nervnih i mišićnih impulsa
IV Katalizatori su biohemijskih reakcija (Cu i Fe)
V Ulaze u sastav enzima i hormona
VI Važna uloga u varenju izvesnih namirnica (mnogi minerali nalaze se u pljuvačci, pankeasnom i crevnom soku)

Deficit nastaje:
· Usled niskokalorične ishrane
· Slabog unosa
· Povećanih potreba
· Slaba iskoristljivost (vlakna, fitati, oksalati, tanini u ishrani)
· Kompetitivno dejstvo

MINERALI

ALUMINIJUM
.
U ljudskom telu ima oko 100 mg aluminijuma. Tkivo dece ima veći sadržaj aluminijuma od tkiva odraslih.

Preporučene doze:
10-100 mg/d

Prirodni izvori:
Povrće

Uloga:
§ Neophodan je za normalno ćelijsko disanje,
§ Aktivira vitamine B-kompleksa.

Deficit:

§ Nervoza,
§ Nesanica.

BAKAR

Preporučene doze:
Odrasli 0,6 - 2 mg/d; max 7 mg
Trudnice i dojilje 2 mg/d

Apsorbovanje bakra u organizmu pomažu cink, kobalt i gvožđe, a odmaže preteran unos cinka.

Prirodni izvori:

Džigerica, bubrezi, riba, žumance, banane, povrće, soja, cela zrna, pečurke, čokolada.

Uloga:

§ Jedan je od najznačajnijih katalizatora u organizmu,
§ Učestvuje u formiranju kostiju,
§ Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina (pomaže ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se ne ugrađuje),
§ Ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.

Deficit:

Nedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama. Kod eksperimentalno izazvanog deficita nastaje:
§ anemija,
§ želudačno-crevni poremećaji,
§ depigmentacije kože i kose,
§ zastoj u rastenju i deformacija kostiju.

CINK

Preporučene doze:
Muškarci 15 mg/d
Žene 12 mg/d
Trudnice i dojilje 15-25 mg/d

Toksične doze su od 150 do 500 mg/d.

Uzimanje cinka oralno najbolje je rastvarati u mleku u kojem se nalazi ligand-pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogućava njegovu apsorpciju.

Hranom treba unositi veće količine od preporučenih jer organizam koristi samo 10 % od unete količine.

Apsorpciju pomažu visok unos vitamina A, bakar, kalcijum, fosfor, a odmažu manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Bolje se apsorbuje cink iz namirnica životinjskog porekla nego onaj iz namirnica biljnog porekla.

Prirodni izvori:

Meso, riba, jetra, jaja, mleko, žita, pšenične klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanać, leguminoze, vino, pivski kvasac.

Uloga:

§ Uloga cinka u organizmu vezana je za metaloenzime, odnosno njihov rad,
§ Neophodan je za mobilizaciju vitamina A iz jetre,
§ Ulazi u sastav insulina i neophodan je za stvaranje rezervi insulina,
§ Učestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilizaciji,
§ Važan je za metabolizam proteina, ugljenih hidrata i fosfora,
§ Neophodan je za rastenje,
§ Igra važnu ulogu u procesu razmene gasova u plućima.

Deficit:

§ Zastoj u rastu,
§ Gubitak apetita,
§ Dermatitis,
§ Uvećana jetra i slezina,
§ Izmenjeno čulo ukusa i mirisa,
§ Slabo zarastanje rana.

FLUOR
U vrlo malim količinama nalazi se u svim ćelijama, a u većim količinama ima ga u kostima i zubima (spoljni delovi zubne gledji). Ljudski organizam sadrži oko 800 mg fluora.

Preporučene doze:
Voda mora da sadrži 1 mg/l fluora. Tvrda voda ima veće količine fluora od meke vode.

Prirodni izvori:
Morska voda, ribe, iznutrice, školjke, spanać, peršun, šargarepa, ljuska od krompira, kineski čaj, pivo.

Uloga:

§ U zubnoj gleđi povećava otpornost zubne gleđi prema kiselinama i raznim drugim hemijskim agensima,
§ Deluje baktericidno,
§ Pomaže sintezu kolagena.

Deficit:
§ Usled manjka nastaje karijes,
§ Staračka osteoporoza.

FOSFOR
Fosfor čini 22 % ukupnih minerala u organizmu. U organizmu se nalazi u vidu fosforne kiseline i u obliku neorganskih fosfata.

Preporučena doza:
Odrasli 0.8 g/dan
Trudnice i dojilje 1.2 g/dan

Apsorbovanje fosfora pomažu vitamini A, D i F, kalcijum, gvožđe, mangan i proteini, a odmažu aluminijum i ekscesivan unos magnezijuma, gvožđa i belog šećera.

Prirodni izvori:
Mleko, sirevi, jaja, meso, riba, brašno, leguminoze.

Uloga:
§ ulazi u sastav kostiju, zuba i telesnih tečnosti,
§ u vidu pirofosforne kiseline ulazi u sastav koenzima koji su važni za metabolizam šećera,
§ kao organski fosfat ulazi u sastav masti i nukleoproteina
§ učestvuje u izmeni energije,
§ neophodan je za normalnu kontrakciju srčanog mišića,
§ neorganski fosfati učestvuju u održavanju acido-bazne ravnoteže (kao fosfatni puferi).

Deficit:
§ zastoj u rastu,
§ gubitak Ca i P iz kostiju,
§ povećana osetljivost na infekcije.


GVOŽĐE
Preporučene doze:
Muškarci 10 mg/d; tinejdžeri 12 mg
Odojče 5-9 mg (ima rezervu od majke)
Žene 20 mg/d; tinejdžerke 18 mg
Trudnice i dojilje 18 - 30 mg/d

Apsorpciju gvožđa pomažu hlorovodonična kiselina (dovoljno HCl u želucu je prvi uslov da se gvožđe pripremi za apsorpciju), vitamin C koji povećava stepen apsorpcije, naročito ako se gvožđe unosi u trovalentnom obliku. Vitamin B6 (piridoksin) ima značaja za apsorpciju gvožđa, ali je još značajniji za proces nagomilavanja Fe u jetri i slezini i za iskorišćavanje gvožđa u sintezi hemoglobina. Takodje, apsorbovanje pomažu i vitamini B2, B12, B11, kalcijum, bakar, kobalt, mangan, fosfor, sorbitol, a odmažu tanin, fitinska kiselina, oksalati, antacidi i ekscesivni unos kalcijuma, cinka, fosfora, magnezijum-oksida i kafe.

Prirodni izvori:
Džigerica, meso (unutrašnji organi), leguminoze, zrna, pšenicne klice, krompir, žumance, lisnato zeleno povrće.

Uloga:
§ Nalazi se u hemoglobinu i služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu,
§ Ulazi u sastav mioglobina (protein mišića),
§ Ulazi u sastav enzima koji omogućavaju oksido-redukcione procese (funkcionalno gvožđe),
§ Serumsko Fe im ulogu u stvaranju otpronosti organizma prema infekcijama.

Deficit:

Kao posledica nedovoljnog unosa gvožđa javlja se anemija (nutritivna, mikrocitna, hipohromna). Znači oboljenja su:

§ Slabljenje muskulature,
§ Atrofija sluznice želuca,
§ Nervoza,
§ Lupanje srca
§ Teško disanje,
§ Naprsline na uglovima usana,
§ Opadanje kose.


HLOR
Hlor je glavni anorganski jon u ekstracelularnoj tečnosti.

Preporučene doze:
0.5 mg/d
U dozi od 1.5 mg/d podiže krvni pritisak

Prirodni izvori: kuhinjska so, produkti mora, masline, životinjske namirnice.

Hlorisana voda uništava vitamin E i crevne bakterije.

Uloga:

§ Ima važnu ulogu u održavanju acido-bazne ravnoteže,
§ Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmotskog pritiska,
§ Ulazi u sastav sekreta gastrointestinalnog trakta (hlorovodonična kiselina u želucu).

Deficit:

§ Opadanje kose i ispadanje zuba.



HROM.

Čovečije telo sadrži 10-20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u ćelijama, a drugim delom je inkorporisan u aktivni organski molekul koji se naziva FTG i deponovan je u jetri.

Preporučene doze:
0.1-0.3 mg/d

Prirodni izvori:
Crni biber, zrna, pšenicne klice, sir, džigerica, pivski kvasac.

Uloga:

§ Trovalentni hrom, zajedno sa insulinom, deluje tako što povećava korišćenje glukoze,
§ Ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu proizvodnje energije,
§ Neophodan je za rast fetusa.

Deficit:

§ Zaostajanje u rastu,
§ Skračen životni vek,
§ Katarakta,
§ Atero i arterioskleroza,
§ Povišen krvni pritisak.

JOD
U našem telu ima 20-50 mg joda. Od toga se između 20 i 40 % nalazi i tiroidnoj žlezdi.

Preporučene doze:
Odrasli 150µg/d (0,15 mg) ili 20-40 gama na 1000 cal
Trudnice i dojilje 150µg/d

Prirodni izvori:
Jodirana so, crni luk, produkti mora, povrće koje raste na zemljištu bogatom jodom.

Sadržaj joda u namirnicama zavisi od sadržaja joda u zemlji i vodi. U površinskim slojevima zemlje je bilo mnogo joda, ali zbog stalnog ispiranja zemljišta u mnogim krajevima nema dovoljno joda.

Uloga:

§ ulazi u sastav hormona tiroidne žlezde,
§ bitan je za pravilan fizički i duševni razvoj i za očuvanje reproduktivne moći.

Deficit:

Oboljenje koje nastaje usled nedostatka joda naziva se struma ili gušavost.
Znaci oboljenja su:

§ patuljast rast,
§ mentalna retardacija,
§ suva, žuta, hladna koža i krta kosa,

KALAJ

Preporučene doze:
1-3 mg/d

Prirodni izvori: mekinje i povrće.

Uloga:

§ Ulazi u sastav gastrina (hormon),
§ Neophodan je za rad svih vitalnih organa,
§ Zajedno sa vanadijumom učestvuje u metabolizmu lipida kao katalizator oksido-redukcionih reakcija.

Deficit:

§ Usporen rast.

KALCIJUM


Kalcijum je mineral koji čini 2 % telesne mase. Kosti predstavljaju rezervoar kalcijuma. U metabolizmu kalcijum je usko povezan sa vitaminom D i K.

Preporučene doze:
Odrasli 1.0 g/dan
Trudnice i dojilje 1.3 g/dan

Apsorpciju kalcijuma pomažu vitamini A, C, D i F, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, proteini (aminokiseline koje sa Ca-fosfatima i Ca-karbonatima grade jedinjenja koja se lako apsorbuju), a otežavaju manjak hlorovodonične kiseline i magnezijuma, stres, deficit vitamina D, oksalati (čokolada, spanać), fitati, zrna žita, veliki unos masti (masti sa Ca grade Ca-sapune koji su nerastvorljivi i izlučuju se putem stolice). Diuretici mogu dovesti do izlučivanja kalcijuma iz organizma.

Prirodni izvori:
Mleko, mlečni proizvodi, badem, semenke, soja, čokolada, lisnato zeleno povrće.

Uloga:

§ Ulazi u sastav kostiju i zuba,
§ Održava normalnu razdražljivost neuromišićnog sistema,
§ Neophodan je za normalnu koagulaciju krvi,
§ Pomaže metabolizam gvožđa u organizmu.

Deficit:

§ Poremećaj u okoštavanju,
§ Smanjena koagulacija krvi,
§ Pojačana razdražljivost neuromišićnog sistema.

KALIJUM

KALIJUM
Jedan je od glavnih intracelularnih jona čiji je značaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tečnosti. Od ukupne količine kalijuma 95 % se nalazi u ćelijama, a samo 5 % u vanćelijskoj tečnosti.

Preporučene doze:
3-8 g/dan

Apsorbovanje kalijuma pomaže vitamin B6, a odmažu kafa, ekscesivan unos šećera, kafa, alkohol, kortizoni i laksativi.

Prirodni izvori:
Sadrže ga gotovo sve namirnice u dovoljnim količinama, a najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, povrću, voću (sušeno), voćnim sokovima i hrani iz mora.

Uloga:

§ Učestvuje u održavanju acido-bazne ravnoteže i osmotskog pritiska,
§ Igra važnu ulogu u kontrakciji mišića (naročito srčanog mišića), sprovođenju nervnih impulsa, akciji enzima i funkcionisanju ćelijske membrane,
§ Značajan je u procesu fosforilizacije i stvaranja rezervnog glikogena u jetrinim ćelijama.

Deficit:

Nedostatak kalijuma pri mešovitoj ishrani je praktično nemoguć, jer gotovo sve namirnice sadrže kalijum u dovoljnim količinama. Do nedostatka može doći usled gubitka kalijuma iz ćelija i to ako postoji sklonost ka acidozi, kod pojačanog mišićnog rada, hipertireoidizma, dijabeta, visoke febrilnosti, gastroenteritisa i enterokolitisa.

Znaci deficita su: noćno mokrenje, slabost skeletnih mišića, nepravilan i usporen ritam srca, zeđ, pojava akni, suva koža, zatvor, nervoza, nesanica.


KOBALT

KOBALT
Preporučene doze:
1µ

Apsorbovanje kobalta pomažu bakar, gvožđe, cink.

Prirodni izvori:
Kosti, jetra, zeleno lisnato povrće, detelina, voće, semenke, živinsko meso, mleko.

Uloga:

§ Sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12, pomaže bakterijama u digestivnom traktu čoveka pri sintezi ovog vitamina,
§ Dokazano je da već i male količine Co mobilisu gvožđe iz depoa i povećavaju sadržaj feritina, tako da Co pomaže eritropoezu,
§ Pomaže stvaranje karotina u toku klijanja biljaka.

Deficit:

§ Usporen rast,
§ Perniciozna anemija.

MAGNEZIJUM

Magnezijum se uglavnom nalazi u ćelijama (intracelularno). Rezerva u našem telu iznosi oko 35 g, a polovina te količine nalazi se u kostima.

Preporučene doze:
Odrasli 200 - 300 mg/d
Trudnice i dojilje 450 mg/d

Apsorpciju magnezijuma u organizmu pomažu vitamini B6, C i D, kalcijum, fosfor i proteini.

Prirodni izvori:
Badem, orasi, kikiriki, cela zrna, mekinje, leguminoze, mleko, riba.

Uloga:

§ deluje direktno na neuro-mišićnu ploču,
§ neophodan je za normalnu funkciju vitamina C i delovanje vitamina B1,
§ učestvuje u enzimskim procesima koji dovode do proizvodnje energije,
§ smanjuje nivo koagulacije,
§ štiti unutrašnji zid krvnih sudova od nastanka fibroze,
§ katalizuje iskorišćavanje masti, proteina i ugljenih hidrata.

Deficit:

Uzroci manjka magnezijuma su najčešće smanjena apsorpcija ili unos, steatoreja (masne kiseline sa magnezijumom stvaraju nerastvorljive soli), dijareja, malnutricija (smanjen unos proteina), alkoholizam, zatim povećani gubici (diuretici, dijareja) i razna druga oboljenja.

Usled deficita javlja se:
§ drhtanje,
§ grčevi,
§ emocionalna preosetljivost,
§ refleksi su promenjeni, najcesce pojacani,
§ vrtoglavica,
§ kod dužeg manjka mogući su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože, atrofija vezivnog tkiva, slabljenje skeleta.

MANGAN
Ima ga u svim ćelijama u organizmu, a najviše u organima čije su ćelije bogate mitohondrijima (jetra, pankreas, bubreg).

Preporučene doze:
2.5-7.0 mg/d
Kod dece se daje 0.2 mg/kg telesne mase

Apsorpciju pomažu vitamini B1, E, fosfor i kalcijum, a odmažu ekscesivni unos fosfora i kalcijuma.

Prirodni izvori:
Jetra, bubrezi, žumance, zrna, leguminoze, mekinje, voće, zeleno lisnato povrće, repa, celer, kakao, čaj.

Uloga:

§ Ima ulogu koenzima i aktivira mnoge enzime,
§ Pomaže sintezu hemoglobina,
§ Značajan je za stvaranje tiroksina, hormona tireoidne žlezde,
§ Pomaže proizvodnju ugljenih hidrata i masti,
§ Važan je za metabolizam kalcijuma i fosfora (rastenje).

Deficit:

§ Nepravilan razvoj kostiju,
§ Nervni poremećaji,
§ Sterilitet.



NATRIJUM

Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tečnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u ćelijama.

Preporučene doze:
2.5 - 7 g/dan

Pri težem fizičkom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povećane i do 10 g.

Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kačkavalji), jaja, povrće, hleb, pšenicne klice, orasi, povrće.

Uloga:
§ Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi održavanja acido-bazne ravnoteže,
§ Potreban je za stvaranje hlorovodonične kiseline u želucu,
§ Učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije,
§ Održava osmotski pritisak,
§ Učestvuje u regulaciji nervno-mišićne razdražljivosti.

Deficit:

Nedovoljno unošenje NaCl hranom praćeno je gubitkom tečnosti iz organizma. Javlja se žeđ, nesvestica, zujanje u ušima pri stajanju, suva sluzokoža, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, bolni grčevi u mišićima.

SELEN
("faktor 3")

Preporučene doze:
3 ppm/d (0.03 mg/d)
Više od 15 ppm/d je toksično.

Apsorbovanje selena pomaže vitamin E.

Prirodni izvori:
Džigerica, pivski kvasac, prokelj, paradajz, luk, tunjevina, haringe, mekinje, pšenicne klice, zrna.

Uloga:

§ "faktor 3" je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru,
§ podiže imunitet,
§ deluje zaštitno protiv žive, arsenika i kadmijuma,
§ učestvuje u očuvanju tkivnog elasticiteta.

Deficit:

§ naglo gubljenje telesne mase,
§ distrofija mišića,
§ hemolitička anemija,
§ masna jetra,
§ katarakta,
§ sterilitet.


SILICIJUM

U našem organizmu ima 1.4 mg silicijuma. Nalazi se u vezivnom tkivu i rskavici. Starenjem se smanjuje količina silicijuma u koži i arterijama što ima za posledicu stvaranje aterosklerotičnih promena.

Preporučene doze:
Nisu ustanovljene. Hranom se dnevno unosi 5-10 mg silicijumove kiseline.

Prirodni izvori:
Mekinje i sva druga biljna vlakna.

Uloga:

§ Sastavni je deo kiselih mukopolisaharida (vezivo, rskavice, kosti, koža),
§ Bitan je za čvrstinu noktiju.

Deficit:

§ Usporen rast,
§ Poremećaj elastičnosti vezivnog tkiva.

SUMPOR
Preporučene doze:
Adekvatan unos proteina obezbeđuje dovoljan unos sumpora jer je ovaj element sastavni deo nekih aminokiselina (metionin, cistein, cistation, cistin).

Vitamin C i cistein preporučuju se pušačima i alkoholičarima u odnosu 1:3.

Prirodni izvori:
Meso, riba, živinsko meso, jaja, sir, mleko, luk, slačica.

Uloga:

§ U vidu sulfata ima ulogu u održavanju acido-bazne ravnoteže,
§ Pomaže jetri u lučenju žuči,
§ Sa vitaminima B-kompleksa deluju na bazalni metabolizam,
§ Iz belog luka je izolovan sulfooksid alin koji ima jaku oksidacionu sposobnost,
§ Cistein pruža izvesnu zaštitu od X i nuklearnog zračenja

Minerali i oligoelementi

Minerali i oligoelementi povoljno deluju na organizam. I zdravi i bolesni ljudi trebalo bi da obrate pažnju na unos tih supstanci. One se uzimaju kroz hranu, ili u dijetetskim dodacima. Mineralne materije su neophodne organizmu, a njihov nedostatak može biti uzrok mnogih bolesti, ali kao i sve drugo i njih treba uzimati sa merom.

Nedostatak minerala i oligoelemenata, uz druge nepovoljne faktore, može da dovede do nastanka srčanih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa tipa 2 ili povišenog krvnog pritiska. Zbog toga se sve više proučava sastav raznih namirnica i preporučuje optimalna ishrana.

Svi minerali i oligoelementi su u ravnoteži i ukoliko se njihov balans poremeti u korist jednog, moguć je gubitak drugog. Najbolji primer za to jeste kalcijum. Prevelika količina kalcijuma smanjuje resorpciju cinka za 50%, a gubitak cinka naročito je važan za dijabetičare, jer on učestvije u stvaranju insulina. Na pojavu dijabetesa utiču i magnezijum, hrom i fosfor.

Kalcijum je neophodan za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece, a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.

Kalijum je neophodan za održavanje kiselo - bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega. Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje u sprovodnom sistemu srca.

Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani. Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu putem hrane. Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.

Bakar je neophodan za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.

Cink je značajan ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina. Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15 mg cinka. Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom, fosforom i vitamonom A.

Jod je neophodan za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost, i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.

Hrom pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.

Selen se nalazi u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans, naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije, štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela, ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena, a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu, mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno, jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati maligne tumore.

Magnezijum učestvuje u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada, odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči. U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje.

Dnevne potrebe su različite za muškarce i žene. Magnezijum se nalazi u hlebu, cerealijama, pivu, kafi, povrću, krompiru, mesu i mleku. Nedostatak magnezijuma izaziva hipertenziju i srčanu aritmiju. Ako su funkcije bubrega ili nadbubrežne žlezne smanjene, stvara se višak magnezijuma u organizmu i tada je on toksičan.

Uzimanje potrebnih minerala bez eliminisanja drugih štetnih fakrora kao što su nedovoljna fizička aktivnost, alkohol i pušenje, nije dovoljno da bi se sprečio nastanak bolesti. Farmaceutski preparati su precizno dozirani, ipak bi se, pre upotrebe nekog dodatka, trebalo posavetovati sa lekarom, jer u neodgovarajućem obliku i prevelikim količinama, neki minerali mogu biti štetni. Da bi se na prirodan način zadovoljile potrebe organizma za mineralima, oligoelementima i drugim antioksidansima, bez upotrebe farmaceutskih preparata, u ishrani treba da budu zastupljeni voće i povrće tamne boje, crno grožđe, crni, crveni i beli luk, ukusno povrće, riba, hladno ceđeno maslinovo i druge vrste ulja.