GLINA

Lekovita glina za piće, je obogaćena selenom, E i C vitaminom i služi za detoksikaciju organiza, što znači da čisti organizam od nataloženih otrova. Vrši prečišćavanje jetre, rešava probleme kod hemoroida, debelog creva i odlična je preventive kod najezde virusa i neželjenih infekcija. Mogu da je koriste svi uzrasti.

Profesor doktor Staniša Stojiljković, šef katedre za hemijsko inženjerske nauke na tehnološkom fakultetu u Leskovcu je veliki deo svog radnog veka posvetio upravo ovoj temi. On kaže u svojoj knjizi “Moć gline” da je glina proizvod majke zemlje, flore i faune prethodnih vremenskih perioda. Smatra se da glina sadrži vulkanski pepeo, ostatke praistorijskih životinja i alge dijatomeje. Ona je s jedne strane mineralnog, a s druge sadrži ostatke organskih materija.

Prvih nekoliko dana upotrebe, glina čisti želudac i crevnu floru, a zatim unutrašnje organe i krv.

Svi oni koji su okusili lekovitu moć gline slažu se u jednom, da glina čini cuda.
Ona pomaže pri lečenju mnogih bolesti.

Upale crevnog trakta na nivou debelog creva lako se leče upotrebom gline tokom tri nedelje. Preporučljivo je da se posle pauze od četiri nedelje, ponovi tretman. Uveče se jedna puna plastična kašičica gline, nikako metalna, postepeno rastvori u čaši od dva deci vode, ne meša već poklopi i ostavi da odstoji dok se glina ne slegne na dno čaše. Pije se ujutru na prazan stomak, i to prvih nedelju dana samo voda bez taloga. Postepeno se pije i deo taloga da bi se organizam lakše prilagodio. Naredni period lagano se uvodite u postupak ispijanja i vode i gline. Doktor Stojiljković poreporučuje da se pre upotrebe gline izvrši analiza krvi i mokraće, kako bi se praktično uverili u dejstvo gline.

Glina je veoma snažno sredstvo za detoksikaciju organizma, uklanja teške metale i radioaktivne materije. Povećava imunološke osobine svakoga od nas. Glina je potrebna svakoj zdravoj osobi za oslobađanje od otrova unesenih putem hrane u organizam. Posle burnih noći u jelu i piću glina je u stanju da apsorbuje sve toksine koji su nastali od prevelike upotrebe belančevina životinjskog porekla, i alkohola. Ona će osvežiti želudac i nadomestiti izgubljene minerale, a nastale produkte razgradnje vezati i izbaciti iz organizma.

U medicinske svrhe glina se koristi od davnina. Njeno lekovito svojstvo je višestruko potvrđeno u lečenju mnogih bolesti.

U zapisima Hipokrata su pronađeni zapisi o lekovitim svojstvima gline. On je naširoko opisivao u svojim spisima način njene primene kod vojnika koji su oboljevali od dizenterije i tifusa, a lečili se tako što su ispijali rastvor gline. Mnogo godina kasnije medicina je potvrdila da glina ima lekovita svojstva i da podstiče odbrambene mehanizme organizma.

Da zaključimo: savremeni čovek je osuđen da unosi razne industrijske prerađene namirnice, pretežno životinjskog porekla koje remete fiziološku ravnotežu.Toksini se talože i kada njihova količina prevrši svaku meru nastaju bolesti.

Glina ima moć da pročisti organizam, vezuje i izbacuje sve nečistoće koje su u tkivu i krvi. Veliki broj konzumenata lekovite gline i mojih mušterija su potvrda ove priče, i nije na odmet znati da nešto tako jednostavno postoji i da nam može pomoći.

TERMO GLINA

Osnovno dejstvo termogline se odlikuje kao toplotni prenos provođenjem, što se smatra kao jedan od najstarijih oblika terapije. Znači govorim vam o neposrednom dejstvu zagrejane termogline na određeni deo tela. Primenom toplote na željeno mesto povećava se aktivna mreža kapilara. Termoglina u obliku gela – blata pripremljena je od lekovite gline sa dodatkom morske soli, koja ima ulogu provodnika. Iz tih razloga termoglina, iako je u višestrukoj foliji, omogućava konstantnu provodljivost toplote na tretiranom delu tela. Toplota od termogline desetostruko ubrzava cirkulaciju krvi i razmenu materije.

Koristi se tako što već pripremljenu glinu, koja je u foliji, grejemo na pari ili još lakše ako imate mikrotalasnu, u istoj. Ako nemate mikrotalasnu onda u veći metalni sud stavite poklopljenu keramičku tacnu, a preko nje stavite plastični tanjir da ne bi ste oštetili foliju. Voda se sipa do nivoa plastičnog tanjira, i greje oko 30 minuta na laganoj vatri / najviše do 150 stepeni/ što odgovara uključenoj ringli od 1,5 do 2. Vrlo je važno da kesa sa termoglinom bude iznad nivoa vode. Nakon toga kesu obrišete od vode i umotate u peškir ili jastučnicu. Može da se koristi umesto jastuka u toku cele noći, ako želite da lakše prebrodite glavobolju ili naporan dan . Ako imate reumatske bolove u krstima ili bilo kakve bolove na telu, jednostavno maramom ili steznikom fiksirate glinu i normalno obavljate svoje aktivnosti kod kuće.

Termoglina podstiče cirkulaciju krvi lokalno tretiranog mesta. Širenjem kapilara u dubini tkiva povećava se krvotok potkožnog tkiva koji dalje deluje na završetke nerava u koži. Na ovaj način menjaju se svi fiziološki procesi u organizmu.
Intezivan osećaj toplote od gline se kontroliše slojem tkanine u koju ste je umotali, tako da ona zadržava temperaturu višu od temperature tela u toku cele noći, dakle od 6 do 8 sati. Za duži tretman glinu možete grejati na laganoj pari i duže. Namenjena je za višestruku upotrebu. Ne otvarajte kesu, pazite je od oštrih predmeta i visoke temperature. Rađena je prema najnovijim svetskim istraživanjima termodinamike biosistema, u oblasti termoterapije tkiva lekovitim glinama, a po tehnologiji profesora doktora Staniše Stojiljkovića.

Na bazi gline ima još mnoštvo proizvoda, krema za lice, biomaska koja je odlično sredstvo za bubuljice, bore, podočnjake, ispucale laktove i pete, zatim glina za kosu protiv peruti, glina za proširene vene i hemoroide, pakovanje za drenažu limfnog sistema koje pomaže kod eliminacije toksina koji su napravili celulit na vašoj koži i mnogi drugi.

GLJIVE

Gljive su odvajkada bile obavijene velom tajne u svesti ljudi. Pripisivana su im čudotvorna svojstva, a veština njihovog prikupljanja i obrade čuvana je samo za posvećene osobe, travare i druide. U renesansnoj Francuskoj gajenje gljiva uzelo je maha kao vrlo unosan posao budući da se njima gostila vladajuća elita i bogato plemstvo. Danas se jestive gljive (šampinjoni, bukovače, ši-take) masovno proizvode i prodaju po ceni koja neretko prevazilazi cenu najboljeg mesa.

Susret s gljivama u prirodi, u prvom redu s pečurkama (podvrsta gljiva određene morfologije), kod mnogih ljudi budi strah koji je podgrejan pričama o čestim trovanjima koja uzrokuju ovi neobični organizmi, entitet na prelazu između biljaka i životinja. Najbolje mesto za početak upoznavanja s njima je sajt www.treasurekeepers.org.yu, referentan dvojezični (srpski i engleski) sajt Ekološke organizacije za istraživanje i zaštitu gljiva. Radi se o bogatoj online riznici članaka, izveštaja, lekcija, prezentacija, zanimljivosti i fotografija koje ilustruju sve što se dešava na izložbama, skupštinama, u oblasti stručne literature. Sajt se može pohvaliti i dobrim izborom zanimljivih članaka o gljivama i njihovom raspoznavanju, kao i bogato ilustrovanom enciklopedijom gljiva. Mikološko društvo Srbije održava lokaciju na adresi www.fungi.co.yu, gde prezentuje svoje aktivnosti i časopis „Gljivarski glasnik”. Na ovoj lokaciji se nalazi interesantan tekst o trovanju gljivama koje izaziva nekoliko desetina vrsta (od nekoliko hiljada viših gljiva).

Udruženje gljivara i ljubitelja prirode iz Mrkonjić Grada (Republika Srpska, BiH) na adresi www.gljive.com održava sajt na kojem se nalaze brojni podaci o gljivama, vestima iz oblasti gljivarstva, društvima i preduzećima koja se bave ispitivanjem i uzgajanjem gljiva i drugim oblastima. Sajt se redovno ažurira i estetski je lepo uobličen. Portal o gljivama u Slavonskom Brodu (http://varganj.sbnet.hr) podacima snabdeva Gljivarsko društvo Varganj. Sajt se sastoji od tri celine: prvu čine članci i vesti, u drugoj je informativan katalog gljiva, dok je treća posvećena kulinarskim receptima za pripremu jestivih i uslovno jestivih gljiva. Sličnog sadržaja je i slovenački sajt www.gobice.com, informativni portal sa zanimljivom galerijom fotografija i forumom. Najpoznatiji časopis o gljivama na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru ima svoju Web prezentaciju na adresi www.fungiplanet.com. Akademsko predavanje na temu gljiva pročitajte na adresi www.pmf.unsa.ba/biologija/talofiti/gljive-uvod.htm, a o gljivama kao drogama na www.droge.hr/gljive.asp.

Osim što su jedan od najzdravijih sastojaka u jelovniku, gljive su i vrlo „fotogenične”, u šta će vas uveriti radovi Pamele Kaminski (sakupljani tokom više od 20 godina), na adresi http://pamelasmushrooms.com.

„Sve gljive su jestive. Neke više puta, neke samo jednom...”

GLJIVE U HLEBU

1 kg. gljiva; vekna bajatog hleba; 1 cen belog luka; 4 jajeta; 2 dl. kisele pavlake; 3-4 kasike parmezana; ulje, biber, so

Okrugloj vekni bajatog hleba odsecemo gornji deo, izdubimo sredinu da zidovi ostanu debeli oko 2 cm. i spolja i iznutra premazemo rastopljenim maslacem, pa stavimo u zagrejanu pecnicu nekoliko minuta. Operemo i ocistimo gljive, osusimo ih i isecemo na listice. Na dobro zagrejanom ulju proprzimo naseckani luk, dodamo gljive, posolimo, pobiberimo i pospemo seckanim persunom. Sklonimo sa vatre. Umutimo jaja i pavlaku, dodamo parmezan, so, biber i prelijemo gljive. Brzo izmesamo, masu sipamo u hleb i sve zapecemo u pecnici.

GLJIVE SA SIROM

300 gr. gljiva; 200 gr. ementalera; par listova celera; timijan; sok od limuna; ulje, so, biber

Ociscene, oprane i iseckane gljive barimo, dok neomeksaju. Seckan celer, so, biber, sok od limuna, timijan, ulje i strugani ementaler dobro izmesamo i prelijemo po gljivama. Jelo se priprema neposredno pred sluzenje.



KUVANE GLJIVE

500 gr. gljiva; 50 gr. maslaca; 1 kasicica brasna; 1/2 dl. ulja; 1 glavica luka; supa od mesa; so, biber, parmezan

Gljive ocistimo i ostavimo ih cele, osim velikih primeraka. Dinstamo ih u 2-3 dl. uzavrele vode; dodamo ulje, maslac, seckani luk, seckani persun, so, biber i sve dobro promesamo pa dodamo brasno i lagano dinstamo oko 20 min. dodajuci postepeno supu od mesa. Na kraju, pred samo sluzenje jelo pospemo ribanim parmezanom.



GLJIVE NA PROVANSALSKI NACIN

500 gr. gljiva; 1 kasika zeleni; 3 cena belog luka; Pola case ulja; limunov sok; so po zelji; biber u zrnu po zelji

Gljive ocistimo i izrezemo na sitne kockice. Napravimo preliv od ulja, soli, bibera i celih cena belog luka, prelijemo njime gljive i sve ostavimo da odstoji vise sati, pri cemu nekoliko puta promesamo. Zatim izvadimo gljive, procedimo ih, preliv zagrejemo u tiganju, ponovo dodamo gljive i nastavimo dinstanje 20 min. pri cemu stalno mesamo. Pred kraj, dodamo zelen i limunov sok.



KINESKI LONAC

400 gr. gljiv; 400 gr. govedine; 100 gr. luka; 1 casa supe; 1 kasika soje; 100 gr. svezeg kupusa ;2 kasike ulja; so, biber po ukusu

Gljive ocistimo i izrezemo na sitne kockice. Meso izrezemo na kockice. Luk i kupus iseckamo kao za salatu. U loncu zagrejemo ulje i przimo meso oko 5 min. Zatim dodamo kupus, luk, gljive, supu i soju. Sve kuvamo oko pola sata, posolimo, pobiberimo i sluzimo.



KROMPIR PUNJEN GLJIVAMA

300 gr. gljiva; 4 veca krompira; 200 gr. majoneza; 1 soljica vinskog sirceta; sok od limuna; zrno karanfilica; so, biber u zrnu

U sud sipamo 3 case vode, sirce, karanfilic, nekoliko zrna bibera, so i stavimo da provri. Kada pocne da vri, dodamo iseckane gljive i kuvamo sve 3 min. pa ih izvadimo i ocedimo. Skuvamo krompire u ljusci, tako da ostanu cvrsti. Ohladimo ih, oljustimo i izdubimo im sredinu. Izmesamo majonez sa sokom od limuna, dodamo mu gljive, promesamo i tom masom napunimo krompire. Ostavimo u hladnjaku do serviranja.



PAPRIKAS OD GLJIVA

300 gr. gljiva; 1 glavica crnog luka; 1 kasika brasna; ; 2 paradajza; 2 sveze paprike; ulje, so, biber

Na ulju proprzimo sitno secen crni luk, pa gljive, seceni paradajz i paprike. Posolimo, pobiberimo, i pospemo kasikom brasna. Nalijemo vodom da ogrezne i dinstamo dok ne omeksa. Na kraju dodamo seceni persunov list.



DINSTANE GLJIVE

1 kgr. gljiva; 1 casa ulja; 2 glavice crnog luka; 2 kasike zeleni; 3 cena belog luka; 1 kasika brasna; 1 kockica supe; 2 jajeta; so, biber po ukusu

Gljive ocistimo i izrezemo na sitne kockice. Na zagrejanom ulju przimo luk dok ne porumeni, dodamo beli luk i dinstamo. Dodamo malo soli u pripremljene gljive i dinstamo dok ne omeksaju. Dodamo malo brasna, kocku supe i sve zajedno kuvamo Jaja umutimo i dodamo u smesu. Dodamo zelen i sve promesamo. Sluzimo uz baren pirinac ili pecene krompire.



GRASAK SA GLJIVAMA

120 gr. Gljiva; 600 gr. graska u zrnu; 50 gr. ulja; kasika persunovog lista; kasika mirodjije; 1 dl. pavlake; 1 glavica crnog luka; biber, so

Na zagrejanom ulju i vodi dinstamo grasak, dok ne omeksa. Na ulju proprzimo seckani luk, oprane i iseckane gljive i dinstamo da omeksaju. Kada je grasak skoro gotov, pomesamo ga sa gljivama, poso limo, pobiberimo i jos dinstamo. Pre sluzenja, dodamo jos seckani persunov list, seckanu mirodjiju i pavlaku.



KRMENADLE SA GLJIVAMA

500 gr. gljiva; 4 krmenadle; 1 kasika brasna; 1 kasicica karija; 4 kasike ulja 3 glavice crnog luka 3 glavice crnog luka; so, biber

Krmenadle operemo i malo izlupamo, uvaljamo ih u mesavinu brasna, karija, soli i bibera, pa ih proprzimo na ulju po 2 min. sa svake strane. Przene krmenadle stavimo u vatrostalni sud, preko njih stavimo ociscen, opran, tanko iseckan crni luk, sitno secene gljive i dinstamo u poklopljenom sudu. Pred kraj dodamo pavlaku i sve jos malo dinstamo



PILETINA U UMAKU OD GLJIVA

250 gr. gljiva; ; 1 osrednje pile; 1 glavica crnog luka; 1 kasika brasna; 1/2 veze mirodjije casa belog vina ulje, so

Pile isecemo na vece komade i svaki proprzimo kratko na ulju. Na istom ulju, zatim prodinstamo sitno seceni luk, dodamo ociscene, oprane i isec kane gljive, posolimo i prodinstamo. Dodamo brasno, seckanu mirodjiju i umak razredimo vinom, pomesanim sa vodom. Umak ostavimo da jednom prokljuca, u njega stavimo komade mesa i sve dinstamo na tihoj vatri dok meso ne omeksa. Ako treba, tokom dinstanja dolivamo vodu.



SALATA OD GLJIVA

500 gr. gljiva; 3 cena belog luka; persunov list; ulje, so, biber, sirce

Ociscene i dobro oprane gljive skuvamo u posoljenoj vodi. Ocedjene gljive isecemo na tanke listice i stavimo ih u ciniju za salatu. Zatim ih prelijemo uljem i sircetom, po ukusu posolimo i pobiberimo. Pre sluzenja u salatu umesamo izgnjeceni beli luk i seckan persunov list.



SVEDSKA SALATA OD GLJIVA
500 gr. gljiva; 200 gr. sunke; 4 kisele jabuke; 100 gr. crnih maslinki; 3 kisela krastavcica; 1 kasicica secera; so, beli biber, majonez

Oprane gljive kuvamo da omeksaju. Ociscene jabuke narendamo, a sunku, krastavcice i kuvane gljive sitno iseckamo. Sve sastavimo i dodamo polovinu maslinki. Sipamo dosta bibera i posolimo. Dobro izmesamo uz dodavanje majoneza. Salatu ukrasimo preostalim maslinkama i ostavimo u hladnjaku do sluzenja.



HLADNO PREDJELO OD GLJIVA
250 gr. gljiva; 2 cena belog luka; 2 jajeta; persunov list; so, biber, ulje, sirce

Gljive ocistimo, operemo i isecemo na krupne komade. Sav luk sitno isecemo i zajedno sa gljivama kuvamo na pari. Kada sve omeksa, sklonimo sa vatre i ostavimo da se ohladi. Jaja tvrdo skuvamo i oljustimo. U ciniju stavimo gljive sa lukom, jedno jaje isecemo na kriske, a drugo izgnjecimo i dodamo ga gljivama. Zacinimo uljem, sircetom, posolimo pobiberimo i dodamo seckani persunov list. Jelo ukrasimo
kriskama jajeta.




SUPA OD GLJIVA
500 gr. gljiva; 10 dl. supe od mesa; 50 gr. slanine; 1 dl. Ulja; kasicica seck. persuna; 2 kasicice maslaca; ribani parmezan; 1 jaje; so, biber

Gljive ocistimo i izrezemo na rezance. Na polovini ulja i maslaca proprzimo iseckanu slaninu i persun, dodamo gljive, so, biber, pa dinstamo na tihoj vatri dok ne uvri. Zatim dodamo vrucu supu od mesa i kuvamo sve jos nekoliko minuta. Na kraju, jaje pomesamo sa dosta parmezana i uz stalno mesanje, dodamo u supu.



KREM-CORBA OD GLJIVA
250 gr. gljiva; 150 gr. paradajza; 100 gr. Hleba; 1 glavica crnog luka; 2 dl. kisele pavlake; 3 zumanceta; pola veze mirodjije; so, biber, ulje

Na ulju proprzimo seckani luk; kada postane staklast, dodamo isecen paradajz i dinstamo uz mesanje. Gljive operemo, isecemo na listice i dodamo paradajzu. Nalijemo toplom vodom, po ukusu posolimo i pobiberimo, pa kuvamo oko pola sata. Posebno umutimo pavlaku, zumanca i mirodjiju i kada je corba gotova, izmaknemo je sa vatre i zacinimo Hleb isecemo na kockice, proprzimo na ulju i u svaki tanjir stavimo po krisku przenog hleba, prelijemo corbom i sluzimo odmah.



CORBA OD KROMPIRA I GLJIVA

200 gr. Gljiva; 500 gr. krompira; 1 sargarepa; 3 kasike ulja; 1 glavica crnog luka; 1/2 dl. kisele pavlake; 1/2 veze pers. lista; so, biber

Krompir i sargarepu oljustimo, operemo i presecemo na pola, odnosno na kolutove; stavimo u vrelu vodu, posolimo i kuvamo da omeksaju, pa sve propasiramo. Na zagrejanom ulju dinstamo seckani luk, dodamo gljive isecene na listice, pa jos dinstamo da omeksaju. Dodamo pasirani krompir, posolimo, pobiberimo i ostavimo da jos jednom prokljuca. Na kraju, dodamo pavlaku i seckani persunov list.

(Gyromitra gigas)
VELIKI HRČAK
OBLIK
Cela gljiva deli se na jedan gornji deo, viši i širi, u obliku glave, odnosno nepravilno izbočene grude - da bi odgovaralo klobuku u nasadnjača - te na donji, uglavnom valjkasti i izduženi, tanji deo - da bi odgovaralo stručku.
KLOBUK
7-15cm visok i širok, u opštem obrisu okruglast, ali iskrivljen i tu i tamo izbočen od stršećih lapova, krilaca i nabora. Površina mu je ispresavijana i usecima isprekidana, ponekad i kao pločama oblepljena. Te ploče, odnosno lapi, debele su samo nekoliko mm, a unutrašnjost je pukotinasto do komorasto šupljikava između njihovih izukrštanih slojeva. Spolja ipak ne podseća toliko na mozak kao prolećni hrčak, jer su lapiširi i urezi između njih razdeljeniji - i jedni i drugi krupniji - i stvaraju osebujnu "onduliranu" površinu. Većinom je boje lešnika, tj. bleđe smeđe oker s kožnatom primesom, zatim po istaknutijim neravninama odozgo nadole postaje sve tamnije smeđi, crveno do čokoladno, većinom kestenjasto.
HIMENIJALNI SLOJ
Zauzima spoljašnji sloj površine klobuka, te mu svojim parafizama pridaje boju.
STRUČAK
3-5/3-6 cm, s njegovim vrhom srasli su spoljašnji lapovi klobuka. Pretežno cilindričan, pri dnu često malo deblji, celom dužinom široko užlebljen, mlečno beo, hrapave i suve površine, šupalj s pregradama kao i klobuk, no ipak s užim pukotinama, relativno puniji nego kod prolećnog hrčka (G. esculente).
MESO
Debelo u pločama 1,5 - 3mm, snežno belo kontrastira smeđem, oko 0,5mm debelom, sloju himenija. U klobuku veoma lomljivo i sočno, u stručku žilavijem i tvrđe, iako i tu deluje voštano. Ukus blag, miris neodredivo krepko - osvežajući (podseća na vrganje).
MIKROSKOPIJA
Spore hyaline, no s tamnijim, sivo zelenim potkresanim ili zaobljenim privescima na oba kraja, 2,5-3,5µ dugim, a 4,5µ širokim; bez tih privezaka mere 19-27,5/9-12,5µ. Izduženo, mlađe i vretenasto, elipsoidne, mahom s većom, središnjom kapljom iz dve manje, postrance smeštene; najzrelije su nepravilnog obrisa i mrežasto granumiranim. Asci 230-400/16-22µ, uniseriatni, neamyloidni. Parafize sa smeđim ili smeđe žutim zrnasto lociranim pigmentima, ponešto u vrhu ili pod vrhom zadebljane, 6-10µ.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Po svim republikama rasprostranjen, ne baš čest, ali češći od prolećnog hrčka, javlja se i u nižim i u višim krajevima, no obavezno pokraj četinjara, osobito pokraj borova. Zalazi i u submediteransko područje, uz crne borove (Pinus nigra). Većinom 3 - 5 komada u luku, otprilike pola metra jedan od drugoga, rado u travi uz rub šume, no i u blizini panjeva. Pogoduju mu i zgarišta.
DOBA
Od polovine marta do polovine maja, nešto raniji od prolećnog.
JESTIVOST
Sirov otrovan, skuvan, po nekim autorima, jestiv, po nekima otrovan. Najverovatnije otrovan samo stariji, koga napadaju još neispitane bakterije. Zdravi primerci, temeljno osušeni, pa tek zatim pirjani, nikad nikome nisu naudili (Romagnesi : " uvek bezopasni " ). Iz naše zemlje se osušeni hrčci izmešani s osušenim smrčcima decenijama izvoze u inostranstvo, a nikad nijedna reklamacija nije stigla. Smatraju se velikom delikatesom.
Prilikom trovanja ovom gljivom simptomi se javljaju šest do osam sati nakon jela. Najranije se mogu javiti dva sata nakon jela, a najkasnije dvanaest sati nakon jela. Simptomi trovanja:
osećanje nadutosti
mučnina i povraćanje
diarea
grčevi u mišićima
bolovi u stomaku
Jaki slučajevi trovanja dovode i do:
oštećenja jetre
jake groznice
grčeva
kome
smrti (obično dva do četiri dana nakon unosa gljive u zeludac)
SLIČNE VRSTE
Prolećni hrčak, Gyromitra esculenta (Pers.) Fr., jestivost koga se u svežem stanju stavlja pod znak pitanja, no koji se u južnoj Evropi, pa i kod nas, konzumira bez ikakvih posledica neosušen, često se zamenjuje s Velikim hrčkom, no prolećni je tamnijih boja klobuka, više nalik na mozak, te nema priveske na sporama. Vrlo je redak u našoj zemlji. Po smetlištima i u bjelogorici kod nas istovremeno raste i srašteni hrčak, Gyromitra konfluens sp. n., kome su klobuci međusobno srasli (i do 10 komada), s većim sporama, ascima i parafizama - inače veoma sličan esculenti - jestivosti nepoznate, no veoma često konzumiran bez ikakvih posledica.

Gastritis se javlja iznenada


U poslednje vreme u svetu sve više ljudi ima problema s organima za varenje. Praktično svaki stanovnik naše planete oseća izvesne tegobe u radu digestivnog trakta. Mnogi povremeno pate od lošeg varenja, praćenog nadimanjem i bolovima u želucu.
Uzrok ne leži samo u tome što ljudi ne jedu ono što bi trebalo, već i u tome što se neredovno hrane ili uzimaju više hrane nego što im je potrebno. Mnogima je već prešlo u naviku da zbog nedostatka vremena i večite žurbe jedu brzu hranu i razne vrste peciva umesto normalnog kuvanog jela. Kao posledica tog lakomislenog odnosa prema vlastitom želucu, mnogi pate od možda najrasprostranjenije boljke današnjice - gastritisa. Gastritis nije specifična bolest: on obuhvata nekoliko različitih tegoba koje su rezultat nespecifične upale želuca. Pored navedenih razloga, može nastati i zbog konzumiranja velike količine alkohola, dugotrajnog korišćenja lekova kao što su aspirin ili brufen ili infekcije bakterijama, najčešće bakterijom Helicobacter pylori.
Simptomi gastritisa su pečenje u gornjem delu stomaka (bol može da se smanji ili poveća posle unošenja hrane), mučnina, gubitak apetita, često podrigivanje i gasovi, osećaj naduvenosti posle jela.
Postoje akutni i hronični gastritis. Akutni gastritis se javlja iznenada i praćen je mučninom i istovremeno pečenjem u stomaku, dok se hronični gastritis razvija postepeno u dužem vremenskom periodu i karakteriše ga tup bol, osećaj naduvenosti i gubitak apetita već posle prvih nekoliko zalogaja hrane.
Kako nastaje gastritis? Sve počinje od želuca koji obrađuje hranu: snažnim pokretima mišića hrana se usitnjava i meša sa želudačnim sokovima sačinjenim od različitih enzima i želudačne kiseline. Jedna od tih kiselina je i hlorovodonična kiselina, koja je tako jaka da može da rastvori gvozdeni esker. Zid želuca je zaštićen od njenog dejstva sluzokožom koja ga oblaže. Gastritis nastaje kad se ta barijera ošteti usled čega se javlja upala želudačnog tkiva.
Skoro svaka osoba tokom života ima izvesne tegobe sa želucem. Većina stomačnih problema su kratkotrajni i prolaze bez ozbiljnijih posledica i ne zahtevaju lekarsku pomoć. Ukoliko simptomi gastritisa traju duže od nedelju dana, neophodno je da se posavetujete sa stručnjakom. Situacija je posebno opasna ukoliko pacijent povraća ili ima krv u stolici.
Nelečen gastirits može da doprinese nastanku čira na želucu i zato treba preduzeti sve što je neophodno da se stanje sanira.
Ako imate problema sa želucem i crevima, možete probati neki od proverenih narodnih recepata:
- Pola kafene kašičice istucanog semena peršuna preliti čašom vode, ostaviti da odstoji osam sati i piti u toku dana u malim gutljajima.
- Četiri kašike narendanog korena peršuna preliti čašom ključale vode, posle 15 minuta procediti i piti po malo tokom dva dana.
Posebno treba obratiti pažnju na jednu sitnicu: čak i potpuno zdravim ljudima se ne preporučuje da prečesto žvaću žvakaću gumu, a onima s hroničnim gastritisom ta zanimacija je zabranjena. Prilikom žvakanja luči se velika količina želudačnih sokova, koji samo izjedaju prazan želudac. Žvaka je dozvoljena odmah posle jela, nakratko, u higijenske svrhe.

Opšta pravila ishrane za osobe koje pate od gastritisa su sledeća:
Ishrana mora da je raznovrsna zbog toga što u jednoličnoj ishrani nema svih hranljivih sastojaka koji su neophodni za normalno funkcionisanje želuca.
Na jelovniku moraju da budu prirodni proizvodi: mleko, kefir ili kiselo mleko, mlad sir, jaja, povrće, voće i prirodni sokovi.
Ukupan unos hrane, zajedno sa tečćnošću, ne treba da premašuje tri kilograma. Svakodnevno treba piti oko litar i po tečnosti, uključujući čaj, kafu, mleko, kompot, supu i sokove.
Hranu je poželjno uzimati četiri do pet puta na dan, najbolje uvek u isto vreme. Paziti da jelo ne bude ni previše vruće ni previše hladno.
Hranu bi trebalo pripremati na pari i jesti u usitnjenom obliku ili kao pire.
Sirovo povrće, koje mehanički razdražuje sluzokožu želuca, treba izbaciti iz ishrane.

Gorušica, neugodno iskustvo





Gorušica je jedan od najcešcih simptoma u bolestima organa za varenje, posebno gornjeg dela (jednjak, želudac i dvancstopalacnog creva). Rec dolazi od grcke reci pyrosis, što u prevodu znaci vatra ili oganj. Sam simptom vrlo je neugodan i retki od nas nisu ga osetili kao pecenje u želutcu ili iza grudne kosti, a ponekad se oseca i u grlu i ustima. cešce se javljaju kod saginjanja i u ležecem položaju, a ucestalija je kod debljih osoba i trudnica.

Uzroci gorušice

Treba naglasiti da treba biti oprezan kod procene bola iza grudne kosti, jer osim kod gorušice, isti bol se javlja kod bolesti srca, lokomotornog aparata i nešto rede kod bolesti pluca.

Najcešce je uzrok nastanka gorušice oslabljeni donji sfinkter jednjaka koji, kao i drugi sfinkteri u sistemu za varenje, sprecava vracanje sadržaja u suprotnom smeru. Razlog oslabljenog tonusa može biti u slabijoj inervaciji, uticaju nekih hormona i lekova ili pak urodena ili stecena anomalija.

Ima više poremecaja koji pogoduju nastanku gorušice ili im je ona jedan od simptoma: povecani volumen hrane, to jest preobilnost obroka, posebno pre spavanja, masna hrana, što je opaženo u zimskim mesecima kad ona smanjuje tonus donjeg sfinktera jednjaka i usporava pražnjenje želtuca. Osim toga, gazirana pica i slatka hrana, konzumiranje alkohola i nikotina imaju za posledicu vrlo cesto gorušicu. Na oslabljeni tonus sfinktera utice otežano pražnjenje želutca (njegova atonija ili suženje pilorusa - izlaznog dela želutca, koja može biti posledica zapaljenja ili malignog oboljenja).

Stanje kada se operativno odstrani celi želudac takode je popraceno gorušicom i izrazitim zapaljenskim promenama jednjaka. Povišena kolicina sone kiseline i pepsina uzrokuje gorušicu, a to je pak redovna pojava kod gastroduedenalnog ulkusa. Isto tako, i vracanje alkalnoga soka iz duodenuma pogoduje nastanku te pojave. No, razlicita oboljenja takoder mogu biti uzrok gorušice. Na prvom mestu je hijatalna hernija, kada dolazi do prolapsa želtuca u jednjak.

Šta uciniti

Lecenje gorušice vezano je za uzrok. Ipak, postoje neke opšte prihvacene mere, kao dijeta bez masnoca, cesti i mali obroci, ne piti gazirana pica i ne pušiti , smanjiti caj i kafu; ne jesti nekoliko sati prie spavanja; ne leci posle obroka; pokušati spavati s uzvišenim uzglavljem.

Od lekova se preporucuje upotreba onih koji neutralizuju kiselinu, najbolje kombinacija magnezijuma i aluminijuma, lekova koji oblažu sluznicu jednjaka ili želutca, zatim onih koji snižavaju stvaranje kiseline, pojacavaju tonus donjeg sfinktera jednjaka i lekova koji pojacavaju pražnjenje želutca.

I na kraju, treba naglasiti da se u pojedinim stanjima koja su patološka, a pracena upornom gorušicom, pribegava i operativnom lecenju.

Grčevi


Grč je nenamerno, naglo i bolno skupljanje mišića, najčešće u listu noge. Grč obično ne traje dugo, ali se mnogo puta ponavlja u kraćim ili dužim razmacima. Veoma je neugodna pojava. Javlja se najčešće kao posledica zamora mišića posle napornog hodanja ili dugog stajanja.

Grčevi se javljaju i kod nekih bolesti, kao što su trbušni tifus, kolera, srdobolja, grip, šećerna bolest, arterioskleroza, trovanje hranom, za vreme trudnoće kod nekih žena itd.

Kod osoba kod kojih su grčevi učestali, treba pregledati krv i mokraću, izmeriti temperaturu, krvni pritisak i sl.

Grč se može otkloniti promenom položaja noge, masažom ili hodanjem. Lečenjem uzročne bolesti sprečava se ponovna pojava grča. Uzimanje vitamina C, B1, B2 i PP, vrlo povoljno deluje na prestanak pojave grča.

Mnogo je teža pojava grča u prstima šake, poznat pod imenom profesionalni grč koje se javlja kod osoba koje pišu rukom, kucaju na mašini, sviraju na klaviru ili rade prstima neke druge poslove. Uzrok ovoj vrsti grčeva je duže ponavljanje jednog istog pokreta kod nervno predisponiranih osoba. A uzrok im može biti i premorenost. Lečenje se u ovom slučaju sastoji u odmoru, u povremenom korišćenju prstiju i za drugu vrstu rada, kao i u sporijem tempu rada. Poneki put se i vrsta rada mora promeniti. Uzimanje navedenih vitamina preporučljivo je i za lečenje ovih vrsta grčeva.

Glavobolja


Ni jedan bol se ne pojavljuje kod čoveka tako često i iz toliko različitih uzroka kao glavobolja.

Bolovi koje čovek oseća u glavi mogu i sami za sebe biti bolest, ali su najčešće samo jedan od znakova nekog oboljenja. Praktično, gotovo svako oboljenje ili bolest, bilo glave ili nekog drugog dela tela, praćeno je jačom ili slabijom glavoboljom. Glavobolje se javljaju vrlo često i bez ozbiljnijih uzroka, ali one, naročito kad su uporne i kad su praćene gađenjem i povraćanjem, mogu biti i predznak neke od teških i ozbiljnijih bolesti.

Glavoboljom su praćena i mnoga akutna i hronična trovanja, kao što su preterana upotreba alkoholnih pića i pušenje duvana, neuredno pražnjenje creva (zatvor), duži boravak u zatvorenoj i ne provetrenoj prostoriji. Kod žena se glavobolja može pojaviti i usled nepravilnog rada jajnika.

Kod nekih osoba glavobolja se javlja samo noću, kod drugih izjutra pri ustajanju. Neke glavobolje su usredsređene u predelu čela, druge na slepoočnicama, treće na potiljku, četvrte na temenu itd.

Za većinu glavobolja nastalih usled nekog od navedenih ili drugih uzroka lekar će utvrditi uzrok. Međutim, to nije moguće uvek. Ima čak i vrlo jakih glavobolja, od kojih se ne može sa sigurnošću reći šta im je uzrok.

Neke glavobolje, čiji uzrok nije lako utvrditi, poznate su pod imenom migrena.

Migrena, naročito česta u izvesnim neuropatskim porodicama, zahvata polovinu glave, obično istu, a glavobolja je jaka i često praćena izvesnim poremećajima vida.

Prema glavobolji, naročito ako je praćena gađenjem i povraćanjem ne treba se odnositi olako. U slučajevima glavobolja koje traju duže, kao i kod onih koje se češće ponavljaju, treba obavezno izmeriti temperaturu, prekontrolisati mokraću, krvni pritisak, eventualno oči (vid), nos i nosne šupljine itd. Treba, isto tako, proveriti da uzrok glavobolje nije eventualno neuredna stolica ili preterano pušenje, uzimanje alkoholnih pića i dr. Ako to bude slučaj, otklanjanjem uzroka prestaje i glavobolja. U slučaju glavobolje praćene visokom temperaturom treba obavezno potražiti pomoć lekara.

GANODERMA LUCIDUM ( REIŠI GLJIVA)

Reiši gljive su legendarno čudo od svih medicinskih lekovitih biljaka zbog svoje očigledne superiorne lekovitosti i zbog odsustva neželjenih dejstava i toksina prilikom korišcenja, piše sajt „Herbateke".

Reiši se u prirodi veoma teško nalazi pa je stoga u bila rezervisana za Azijske kraljeve i bogataše sve do druge polovine 20-tog veka kada se počelo sa organizovanim gajenjem u Japanu i kada je ta čudesna gljiva postala dostupna populaciji celog sveta.

Bolujete li, bez obzira od čega, Kinezi će vam preporučiti LingŽi ili nebesku travu. Zvali su je drvetom života i biljkom dugovečnosti.

No ma kako je zvali, reč je o gljivi iz porodice Ganoderma koja raste na panjevima drveća, a najcenjenije su one ubrane sa šljive i hrasta.

Nema neželjenih efekata

Doktor Ši-Jean Li, najslavniji doktor dinastije Ming u svojoj knjizi piše da dugoročno uzimanje Ganoderme Lucidum omogućava formiranje zdravog tela i postizanje dugovečnosti.

Ganoderma Lucidum se može uzimati svakodnevno bez ikakvih nuspojava, a dugoročno korišćenje dokazano osnažuje imunološki sistem ljudskog organizma a bez ikakvih neželjenih dejstava.

Nije za jelo

S obzirom da je drvenastog sastava, ne može se koristiti u ishrani, ali se zato od nje pripremaju čajevi, razni lekoviti preparati u kombinaciji sa drugim lekovitim vrstama.

U poslednjih 20 godina testirano je dejstvo Ganoderme Lucidum preparata i potvrđeno da ova gljiva leči neurosteniju, nesanicu, kijavicu, razna crevna oboljenja, hepatitis, hronični bronhitis, leči jetru, i pankreas (samim tim pomaže kod dijabetesa), izuzetno poboljšava imunitet, leči srčana oboljenja i alergije.

Sastojci zlata vredni

Polisaharidi ove gljive imaju jak antikancerogeni efekat i u svetu se koriste kao zvanično sredstvo u borbi protiv zloćudnih tumora.

Ganodermna kiselina, još jedno njeno jedinjenje, leči razne vrste alergija. Gljiva ima izrazita antivirusna i antibakterijska svojstva, pa može da se koristi i kao prirodan antibiotik.

Svuda dostupna

Prvi su je počeli uzgajati Kinezi, a u poslednjih nekoliko decenija njen uzgoj je sve popularniji širom sveta.

Ganoderma Lucidum se danas veštacki uzgaja, u strogo kontrolisanim uslovima, a pokazalo se da su gajene gljive daleko ispred prirodnih po lekovitim osobinama.

Polisaharidi vraćaju zdravlje

Polisaharidi iz reiši zaustavljaju rast tumora i to je njeno najznačajnije lekovito dejstvo. Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a bitni su i za smanjenje nivoa šećera u krvi.

Drugi lekoviti sastojci smanjuju krvni pritisak, holesterol u krvi i zaustavljaju stvaranje krvnih ugrušaka. Različiti polisaharidi su bitni i za lečenje neurostenije, nesanice, hroničnog hepatitisa, bolesti bubrega, koronarnih i srčanih bolesti, hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Bitni i za jetru

Takođe sprečavaju oštećenja jetre od štetnih metaboličkih produkata. Reiši ima i izrazito antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa se koristi i kao prirodni antibiotik.

U ispitivanjima je dokazana izuzetno mala toksičnost i alergija na ovu gljivu, a i to samo u slučajevima dugotrajnog i neprekidnog korišćenja.

Reguliše imuni sistem

U svetu, fabrike lekova, od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije, tablete, sirupe i praškove, a makrobiotičari je koriste u ishrani kao čaj.

Glavni uzrok razvoja tumora kod ljudi je slab telesni imunitet. Najbolji efekat u borbi protiv tumora Ganoderma Lucidum postiže regulacijom i aktivacijom imunog sistema, naročito povećavanjem telesnog imuniteta - povećavanjem sposobnosti samoodbrane ljudskog organizma protiv tumora.

Složeni sistem imuno odbrane

Gljive zapravo preko svojih antitumornih jedinjenja pokreću imunobiološke reakcije kojima organizam menja svoje funkcionisanje kako bi ozdravio.

Od 1980. za takva je jedinjenja u upotrebi izraz "biomodulatori", odnosno "modifikatori biološkog odgovora". Ta jedinjenja jačaju i ponovno uspostavljaju imunološke funkcije organizma, kako one generalne, tako i specifični imunitet protiv tumora.

Dragocena pomoć u lečenju

Osim toga, ta jedinjenja koče razvoj tumornih ćelija, neposredno ih uništavaju, modifikuju tumorne ćelije, tako da ih odbrambeni sistem organizma može lakše prepoznati kako bi ih uspešnije uništavao, a u nekim situacijama i ubrzavaju sazrevanje tumorskih ćelija, koje se time od malignih ponovno pretvaraju u benigne.

Ganoderma može biti korišćena kao dopuna za vreme hemoterapije i radioterapije za smanjenje neželjenog dejstva kao što je zamor, gubitak apetita i rizik od infekcija.

Takođe može smanjiti toksične neželjene efekte i može ublažiti bolove za vreme hemoterapije i radioterapije naročito kod pacijenata koji su u krajnjoj fazi bolesti, za produžavanje njihovih života i poboljšanje kvaliteta života.

[size=24]G D E S T E ???[/size]


He! Ako mislite da ste sa tim copy/paste fazonom najveci plagijatori, e pa zeznuli ste seee!!!
Malko se proshetajte po forumu, pa cete videti da saam u pravuuuu (kao i uvek ). Da, daaa...to je tamo gde govore bljuzgotine i prave neukusne aluzije, te takodje gde jedna osoba u vishe pojavnih oblika razgovara sama sa sobom...a mozda i sa kupatilom
Ljubi vas vasha Sanyalica

Jaoooooooo!!!!
Videla sam,pa ne mogu da verujem!!!!!
Strasno,da nije tuzno bilo bi smesno

O čemu vi to pričate? Ne razumem Ko razgovara sa ????????
O kakvim to Gadostima pričate???????

Guske Govore Grozne Gnusne Gadosti!

Da li ti je sada jasno, Djoljice?

Kapiram Misliš na one što imaju u glavi

Ma nemaju one ni tamo gde Bog zapoveda