cerealije.šta je to?
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
cerealije.šta je to?
da li neko može da mi kaže šta se podrazumeva pod cerealijama? da li postoji razlika izmedju pahuljica i klica kad su u pitanju žitarice? da li je musli kakvog ga kupujemo u prodavnicama zdrave hrane i diskontima onaj musli koji nam preporučuju nutricionosti ? šta znači pojam ekspandirane pahuljice? dijabetičar sam i stalno čitam u jelovnicima za dijabetičare da treba jesti cerealije, ali nisam siguran da je ono što mogu da nadjem baš to što se preporučuje u jelovnicima za dijabetičare.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Pahuljice, musli i ostale brze „krckalice“
Vreme je novac, i ukoliko živite brzim tempom, velika je verovatnoća da ćete najpre zgrabiti nešto „na brzaka“ pre vožnje ili posla. Međutim, ukoliko je vaš izbor musli ili pahuljice (cerealije), može se lako desiti da u organizam unosite mnogo manje hranljivih materija nego što mislite. U supermarketu ovog proizvoda ima „na tone“ – različitih proizvođača, sastava, ukusa...
Većina njih je usmerena na dečiju populaciju, ne bi li ih nagovorili da odmah po ustajanju nešto stave u stomak. Ali, uz natpise na kutijama tipa „puno dobrih stvari“; „sa dodatnim mineralima“; „daje energiju“ – ova hrana je veoma atraktivna i sportistima, pa naravno i biciklistima.
I pored „zdravog“ izgleda, većina cerealija je visoko procesovana hrana i kao takva sardži visoki procenat šećera i soli. Zakon je na zapadu tražio od proizvođača da na kutiji koriste tzv. Sistem „semafora“ – crveno, žuto i zeleno, u zavisnosti od % šećera, masti i soli u njima. Naravno, ovaj sistem oznake je brzo bio odbačen, jer se ustanovilo da većina proizvda – čak 76% ima crvenu oznaku! 50% je imalo visoku količinu soli. Najgori su bili Kellogg’s All bran i Nestle Golden Grahams, sa 2,5 gr soli na 100 gr!
Izbegavajte cerealije prevučene šećerom, čokoladom, granulaste cerealije koje imaju u sebi ulje i razne sirupe. I tamo gde piše da ima meda – on jeste dobar, ali procenat u kome je on sadržan u pahuljicama je uglavnom zanemarljiv, a takvi proizvodi baš zbog ovog sastojka koštaju dosta. Tradicionalne, „obične“ pšenične pahuljice su mnogo bolji izbor. Takođe, tražite organske verzije, jer organski standardi ne dozvoljavaju da u proizvodima bude toliko masti.
Musli su takođe odličan izbor, jer sadrže šećer iz sušenog voća, a mast iz oraha. Obe ove stavke su prirobdnog porekla i kao takve i u tim količinama, idealne za dobar i kvalitetan „recovery“ obrok. Kombinacija kvalitetnih cerealija i musli-ja je odličan energetski i vitaminski miks.
Dodatak mleka čini da i nivo proteina u ovakvom obroku skoči, pa sve zajedno predstavlja gtovo idealan visokokvalitetan ugljenohidratno-proteinski balans. Pola litre mleka donosi 10g proteina – duplirajući njihov nivo u ovom miksu. Naravno, uz izbor „neobranog, poluobranog i neobranog“ mleka koje sadrži različite % masti – od nekih 0,3% pa sve do 4% i sa kalorijama od 200-400 na pola litra.Iako sve ove vrste mleka imaju približno iste procente kalcijuma i proteina, poluobrano i neobrano mleko imaju više vitamina A i D, što nije zanemarljivo, s obzirom da u cerealijama ovih vitamina ima relativno malo. Sojino mleko je sličnih osobina kao poluobrano mleko.
Ovsena kaša je još jedan odličan izvor hranljivih materija – još ako je u sistemu organskog ( organic ) standarda, a kada se u nju dodaju recimo banane – još jedan idealan hranljivi obrok!
A koliko znam cerealije je naziv za sve jestive zitarice koje postoje.
Wikipedia kaze: У првом реду то су: пшеница (tricium), раж (secale), јечам (horedum), пиринач (oriza), овас (avena) и кукуруз (zea maus). Поред наведених у жита се убрајају просо (panicum), сирак (sorgum), хељда и хибрид пшенице и ражи под називом triticale.
Према неким ботаничким особинама, жита се деле на права или стрна, која имају цвет у облику класа и просолика чији је цвет у облику метлице. У права или стрна жита убрајају се пшеница, раж, јечам и овас, а у просолика пиринач и кукуруз.
Жита се деле и према начину прераде. Жита која се препађују млевењем имају назив млинске сировине, док жита која се прерађују љуштењем имају заједнички назив љуштине.
S obzirom da imash DM trebalo bi da proteine zitaricama unosish u dozvoljenoj kolichini za tvoj organizam u toku dana. A to bi trebao da se posavetujesh sa svojim nutricionistom.
Vreme je novac, i ukoliko živite brzim tempom, velika je verovatnoća da ćete najpre zgrabiti nešto „na brzaka“ pre vožnje ili posla. Međutim, ukoliko je vaš izbor musli ili pahuljice (cerealije), može se lako desiti da u organizam unosite mnogo manje hranljivih materija nego što mislite. U supermarketu ovog proizvoda ima „na tone“ – različitih proizvođača, sastava, ukusa...
Većina njih je usmerena na dečiju populaciju, ne bi li ih nagovorili da odmah po ustajanju nešto stave u stomak. Ali, uz natpise na kutijama tipa „puno dobrih stvari“; „sa dodatnim mineralima“; „daje energiju“ – ova hrana je veoma atraktivna i sportistima, pa naravno i biciklistima.
I pored „zdravog“ izgleda, većina cerealija je visoko procesovana hrana i kao takva sardži visoki procenat šećera i soli. Zakon je na zapadu tražio od proizvođača da na kutiji koriste tzv. Sistem „semafora“ – crveno, žuto i zeleno, u zavisnosti od % šećera, masti i soli u njima. Naravno, ovaj sistem oznake je brzo bio odbačen, jer se ustanovilo da većina proizvda – čak 76% ima crvenu oznaku! 50% je imalo visoku količinu soli. Najgori su bili Kellogg’s All bran i Nestle Golden Grahams, sa 2,5 gr soli na 100 gr!
Izbegavajte cerealije prevučene šećerom, čokoladom, granulaste cerealije koje imaju u sebi ulje i razne sirupe. I tamo gde piše da ima meda – on jeste dobar, ali procenat u kome je on sadržan u pahuljicama je uglavnom zanemarljiv, a takvi proizvodi baš zbog ovog sastojka koštaju dosta. Tradicionalne, „obične“ pšenične pahuljice su mnogo bolji izbor. Takođe, tražite organske verzije, jer organski standardi ne dozvoljavaju da u proizvodima bude toliko masti.
Musli su takođe odličan izbor, jer sadrže šećer iz sušenog voća, a mast iz oraha. Obe ove stavke su prirobdnog porekla i kao takve i u tim količinama, idealne za dobar i kvalitetan „recovery“ obrok. Kombinacija kvalitetnih cerealija i musli-ja je odličan energetski i vitaminski miks.
Dodatak mleka čini da i nivo proteina u ovakvom obroku skoči, pa sve zajedno predstavlja gtovo idealan visokokvalitetan ugljenohidratno-proteinski balans. Pola litre mleka donosi 10g proteina – duplirajući njihov nivo u ovom miksu. Naravno, uz izbor „neobranog, poluobranog i neobranog“ mleka koje sadrži različite % masti – od nekih 0,3% pa sve do 4% i sa kalorijama od 200-400 na pola litra.Iako sve ove vrste mleka imaju približno iste procente kalcijuma i proteina, poluobrano i neobrano mleko imaju više vitamina A i D, što nije zanemarljivo, s obzirom da u cerealijama ovih vitamina ima relativno malo. Sojino mleko je sličnih osobina kao poluobrano mleko.
Ovsena kaša je još jedan odličan izvor hranljivih materija – još ako je u sistemu organskog ( organic ) standarda, a kada se u nju dodaju recimo banane – još jedan idealan hranljivi obrok!
A koliko znam cerealije je naziv za sve jestive zitarice koje postoje.
Wikipedia kaze: У првом реду то су: пшеница (tricium), раж (secale), јечам (horedum), пиринач (oriza), овас (avena) и кукуруз (zea maus). Поред наведених у жита се убрајају просо (panicum), сирак (sorgum), хељда и хибрид пшенице и ражи под називом triticale.
Према неким ботаничким особинама, жита се деле на права или стрна, која имају цвет у облику класа и просолика чији је цвет у облику метлице. У права или стрна жита убрајају се пшеница, раж, јечам и овас, а у просолика пиринач и кукуруз.
Жита се деле и према начину прераде. Жита која се препађују млевењем имају назив млинске сировине, док жита која се прерађују љуштењем имају заједнички назив љуштине.
S obzirom da imash DM trebalo bi da proteine zitaricama unosish u dozvoljenoj kolichini za tvoj organizam u toku dana. A to bi trebao da se posavetujesh sa svojim nutricionistom.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.