...godinu dana imam poremecaj u ishrani poznat kao bulimia
jako dugo pokusavam sama da se izborim sa tim i znam da je on vise psiholoski problem ali moje pitanje je da li je moguce da se posle nekog vremena organizam ulenji i vari hranu jako sporo i da je neotporniji na neke bolesti i za kraj kojoj ustanovi ili nutricionisti bih mogla da se obratim za izradu nutricionistickog plana ili dijete
bulimia
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, moderato, admin
To je jako tesko. Najvaznija je od svega odluka. I sama sam prosla pakao koji je trajao mnogo duze - skoro deset godina. Pocelo je jos u vreme kada to i nije dijagnostifikovano i bilo poznato kao bolest. Ako iko moze da te razume to sam ja.
Jednom sam, dok je sve to trajalo, cula da mora proci minimalno dve godine od poslednje "greske" da bi mogla za sebe reci da si konacno zdrava. U novembru ove godine ja cu napuniti dve godine. Verovala ili ne, slavim taj datum kao drugi rodjendan.
Moze se i to je najvaznije. Istina je da najvise pomazemo sami sebi. tesko je i pricati s drugima o tome jer je jezivo i logicno je i normalno stideti se toga. Najgore je kako to utice na psihu. Gadis se sebi, izbegavas ljude, dolazis u opasnost od samoce a ona je neprijatelj broj jedan u tom paklu.
Sve sam pokusala, i sama pa uz pomoc mame koja je stalno bila uz mene kao najveci prijatelj (steta sto nije ranije saznala). na kraju sam otisla kod lekara, psihijatra jer to i jeste problem u glavi i znala - ako sad ne prestanem nikad necu. I - prestala sam. Mozes i ti. A ako osetis potrebu za razgovorom i podrskom javi se[/i][/b]
Jednom sam, dok je sve to trajalo, cula da mora proci minimalno dve godine od poslednje "greske" da bi mogla za sebe reci da si konacno zdrava. U novembru ove godine ja cu napuniti dve godine. Verovala ili ne, slavim taj datum kao drugi rodjendan.
Moze se i to je najvaznije. Istina je da najvise pomazemo sami sebi. tesko je i pricati s drugima o tome jer je jezivo i logicno je i normalno stideti se toga. Najgore je kako to utice na psihu. Gadis se sebi, izbegavas ljude, dolazis u opasnost od samoce a ona je neprijatelj broj jedan u tom paklu.
Sve sam pokusala, i sama pa uz pomoc mame koja je stalno bila uz mene kao najveci prijatelj (steta sto nije ranije saznala). na kraju sam otisla kod lekara, psihijatra jer to i jeste problem u glavi i znala - ako sad ne prestanem nikad necu. I - prestala sam. Mozes i ti. A ako osetis potrebu za razgovorom i podrskom javi se[/i][/b]