Prekjuce ujutro krenem iz Palmoticeve (gde sam bila da se raspitam za potrebne upute za neuropsihijatra) do Francske kod prijateljice koja radi u firmi cijem su direktoru preporucili Zvonacku banju zbog neuroze, i usput cujem decka kako prica na mobilnom - da li covek misli da je lud ako ima uzasan strah da izadje iz kuce ili nesto slicno! A pre par dana cujem svoju majku kako prica da je imala strah od zatvorenog prostora, pa je kad je isla u grad, izlazila posle svake stanice iz autobusa i cekala sledeci!
Pozdrav Lidija

..........................

Ne znam da li je normalno (za ovo nenormalno stanje) da zelim bas ono cega se najvise bojim, ili je to samo moja zelja da savladam ovo stanje. Ili sam samo pocela da se bojim stvari koje najvise volim (osim naravno voznje bicikla). U svakom slucaju strasno me muci to sto ne smem da plivam u dubokoj vodi i pokusacu to da prevazidjem (a to mi se cini najtezim od svih problema), a takodje zelim da prevazidjem anksioznost koja je najzesca kada krenem negde na put - bilo gde van Beograda - cesto i kad pomislim da treba da putujem. Zato i zelim da cesce putujem negde dalje, da to prevazidjem ucestaloscu.
A sto sam pomenula da je i moja majka imala neke simptome neuroze (pominjala je strah od zatvorenog prostora i cini mi se ranije i neke znake agorafobije), sada ih uglavnom nema - to me tesi. Vozi se zena normalno liftom, autobusom i sve ostalo. Ja ovde na poslu imam neki lift koji je u stanju raspadanja i cudo je kako uopste ide - njime se nisam dugo, dugo vozila. Kada ste me vi prosle nedelje isprepadali jacinom i duzinom vasih simptoma, resila sam da pocnem da se pridrzavam saveta psihijatra Tonija Soprana (ako sam potrefila ime iz serije): "oseti strah, ali uradi to", tako da se od onda vozim liftom uvek kada ima nekoga u kancelariji (lift se uglavnom odglavljuje kljucem koji imamo). Mozda se to samo moj mozak igra samnom, ali mi se cini da u poredjenju sa mnogim ucesnicima foruma, imam lakse simptome. Mada ovih dana disem na skrge, nikako da udahnem dovoljno vazduha, ali me bar ne hvata panika.
Pozdrav, Lidija