RANJIVOST JE BALAST-ZAR NE?

[galateja]

Imam 21 godinu.Student sam i bavim se umetnoscu.Jedinica sam,zivim u blizini Beograda sa roditeljima koji su popustljivi i jako me vole.Moje muke pocele su leta 2003. kada sam imala glasove koje su doktori imenovali kao 'imperativne slusne halucinacije'.Osecala sam se jako tesko i lecenje je bilo neminovno.Lekovi koje sam pila anulirali su glasove,ali pojavile su se sumanute ideje koje su kasnije,takodje,nestale.Onda dolazi depresija,nemiri,tuga,tuga,tuga...Lutala sam od ustanove do ustanove,ali nisam mogla da naidjem na psihijatra s kojim bih imala zajednicki jezik.Situacija je kulminirala decembra 2003. kada sam pokusala suicid.Tada sam nasilno hospitalizovana u ustanovu koja je ravna paklu.Posle sedam dana pustena sam na potpis roditelja.Posto mi opet nije bilo dobro odveli su me u Institut za psihijatriju gde me je vodio jedan divan doktor.Pustena sam krajem februara 2004.Mucila me je depresija.U aprilu sam krenula na privatne psihoterapije kod neuropsihijatra koji je kvalifikovan za psihoterapije.Ta zena ne samo da je vrstan strucnjak vec i dobar covek sto je po mom misljenju vazno za odnos izmedju dvoje ljudi.Na terapije idem i dan-danas,jednom nedeljno.Takodje,idem redovno na kontrole u Institut za psihijatriju.Pijem largaktil,auromid,karbapin i bensendin.Flormidal uzimam po potrebi.Dali su mi sifru F29,ali na osnovu iscitavanja psihijatrijske literature zakljucila sam da imam granicnu+paranoidnu strukturu licnosti.Sada sam relativno dobro.Idem na fakultet(uspela sam uprkos svemu da upisem drugu godinu),ucim,druzim se...Trenutno nemam decka.Moji aktuelni problemi su pojacana nervoza,osecanje usamljenosti,osecanje da me samo roditelji vole,vezanost za psihoterapeuta i PRETERANA nepoverljivost.Ne znam kako da se izborim sa tuznom prosloscu,opterecavajucom sadasnjoscu i neizvesnom buducnoscu.Volela bih da neko da komentar na ovo sto sam napisala,narocito bih volela da se 'oglase' ljudi sa slicnim problemima,jer cinjenica da nisam jedina koja ima ovakve probleme daje mi utehu.Zelim svim ljudima koji se javljaju na ovom forumu da istraju u svojoj borbi i da pronadju pravi put.Shvatila sam da dusevna bolnica nije sramota i da tamo moze da se naidje na dobre ljude.Nije nuzno da je svako ko tamo boravi ludak i tezak slucaj.Samo,kako ja da naucim da verujem ljudima?Zasto sam se toliko vezala za svog psihoterapeuta(napominjem da je ona 28 godina starija od mene)?Zasto sam preterano sumnjicava?Kako sve to da prevazidjem?Imam strah ne samo od smrti vec i od zivota.Tesko izrazavam osecanja.Paradoks je sto sam vrlo komunikativna i pricljiva,ali i duboko introvertna.Covek je spoj suprotnosti.Ljudi koji me upoznaju ni ne slute kroz sta sam ja sve prosla.Zelim da istrajem,ali sve ovo me plasi. + + + + + =COVEK!Komplikovano?

[mr ph. Silvio]

Draga Galateja,
kombinacija medikamentozne terapije i psihoterapije je nabolji nacin da prevazidjete problem. Smatram da je jedna seansa psihoterapije nedeljno malo. Smatra se da "prava" psihoterapija podrazumeva odlazak bar 2x nedeljno na seansu, bez obzira kog pravca je orjentisan psihoterapeut. Logicno je i NORMALNO da se vezete za svog psihoterapeuta i oko toga nemojte brinuti. Razvili ste sa njim pozitivan odnos, on Vam je pomogao u njega imate poverenja...Eto, razloga!
Redovno uzimajte lekove, idite na razgovore a ostalo mora doci postepeno. Bilo bi neumesno da Vam kazem da se opustite, verujete ljudima i zaboravite proslost. Iz Vaseg pisma zraci optimizam a sama zelja da sebi pomognete je vec MNOGO. Srecno!

[Extra]

mislim da si najvecu krizu prevazisla,tako mi deluje i guraj samo napred!!!srecno!

[obicna]

Ja nisam nikakav strucnjak, a i nemam tako velike probleme kao ti, ali posto me tvoje pismo dirnulo pokusacu da ti dam jedan laicki odgovor, ali je dobronamjeran. Iz tvog pisma se vidi da si jedna divna i draga osoba, a pored toga i jako inteligentna i mastovita. Takvi ljudi najcesce i posmatraju svet oko sebe mnogo dublje od drugih, pa ih mogu potresti nepravde i zloba koja postoji svuda oko nas. Ali ti imas vrednost koju mnogi nemaju, a to si ti sama, jer je ocito da si izuzetna licnost. Zato ti preporucujem da sebi zadas ciljeve koje moras ispuniti, npr. da tragas za ljudima kao sto si i ti. Jer ko zna koliko je na svetu ljudi koji razmisljaju slicno kao ti i kojima bi mnogo znacilo da te upoznaju. I nauci da se radujes sitnicama, jer one cine sav nas zivot. Mozda mozes odgovore koje trazis pronaci u nekim knjigama psihlogije ili u nekom hobiju. Meni mnogo pomaze druzenje sa decom, posto si kreativna mozes to iskoristiti da pomazes u radu nekih humanitarnih organizacija. U svakom slucaju zivot je zaista lako ispuniti predivnim stvarima, buducnost i nije tako tesko isplanirati samo trebas odmah poceti. Zelim ti puno srece

[galateja]

Draga Obicna,
puno mi je drago sto si pismeno izrazila da me razumes.Kad neko ko me ne poznaje ima tako lepe reci o meni to mi onda stvarno znaci.Pozdrav.
G@l@tej@