PANICARI - PONOVO OKUPLJANJE

[baneb]

Dragi prijatelji panicari i agorafobicari dobro dosli...
Dugo nije bilo proce na temu panike. Vreme je da se ponovo raspricamo da razmenimo iskustva i obnovimo veze.
Pisite sta ko ima i citajte sta je ko napisao.
Pozdrav od PRILECENOG (da ne kazem izlecenog) F40...

[jelllena]

A sta da kazem ja imam utisak da me ona drzi non-stop.Pocela sam piti neke ad pre mesec dana i za sad ne osecam nikakvo poboljsanje.Cim izadjem ili se nadjem u nekoj "normalnoj"situaciji mene pocne da gusi,steze u grudima,vrti mi se cela planeta,noge otkazuju.....Blago tebi ti si stisnuo nekako zube i to najgore prevazisao.Daj pomogni kako i ja da postanem zalecen panicar...

Moram da kazem da sam postala takva da vise nemam ni svoje mesto,ono mesto kad bezite kad vam je najgore.To je do pre nekih 6 mes.bila moja soba i fotelja u kojoj bih se sklupcala dok se malo ne opustim i dok me malo ne prodje.E dragi moji sad mi ni to mesto vise ne pomaze,izgubila sam mesto za bezanje i nikako da nadjem novo...Sa sam stalno uznemirena,nervozna,mislim da ludim,sve mi je pred ocima nerealno...

Ako ima neko neki savet neka kaze jer stvarno sam vise ocajna.
Takodje u zadnje vreme imam skoro svaki dan tenzione glavobolje i mislim da me i one dovode do ludila.Ne znam vise sta da radim,skrenucu totalno ako vec dosad nisam

[baneb]

Prvo,
moras mi napisati sta i koliko koristis od lekova.
Nemoguce je ako si "nadrogirana" lekovima da te panika non stop i toliko drzi. Vidjao sam te i na drugim postovima zvucis mi prilicno ocajno. Glavu gore i ne gubi nadu.
Uz psihijatrijsku pomoc (makar u pocetku - OBAVEZNA !!!), pravilne doze lekova panika se moze kontreolisati - to ti govorim iz licnog iskustva.
Trenutni savet nemam osim da odmah odes do svog psihijatra i popricas DEBELO sa njim na temu. Kombinacija lekova protiv panicnih napada i lekova za smirenje ce ti definitivno pomoci, no, ja nisam lekar i ne mogu ti davati takve savete (preporucujem da ih ne primas ni od koga odavde sa foruma, ma koliko ti neko zvucao"edukovano" zato sto to mozda moze i da ti odmogne...). Poseti psihijatra pa se odmah javi na post da vidimo sta je ON IMAO DA KAZE. Ako mislis da NEMA STA DA KAZE i da NE MOZE DA TI POMOGNE, otvoreno mu reci i trazi da ga promenis.
Puno pozdrava i samo se opusti - jednog dana, pre ili kasnije, pobedices paniku.
Definitivno.
SAVET. Budi sto zauzetija bilo cim u toku dana. Nadji bilo sta sto te ispunjava, tako neces imati slobodnog vremena da razmisljas o panici.
Ajde i ne daj se !!!

[jelllena]

E ovako pijem lexapro tj.cipralex(AD)1 tabletu kad ustanem od 10mg i rivotril 2x0,5.Idem kod psihijatra redovno.Sad treba da idem u cetvrtak ponovo.

Trudim se da budem sto zauzetija tokom dana ali nekako kao da to nisam ja kao da je neko drugi.Radim nesto a mislim o ovom paklu.Spavam nenormalno mnogo.Nekad se osecam kao da sam izvan sebe.Smeta mi svetlost.Tenzione glavobolje me ubise.Napetost u svakom misicu koji postoji.Preznajanje svakog dana kao ustanem.Ne smem nigde danje iz svog dvorista.Jednostavno,mozda ce zvucati surovo,ali postala sam ljubomorna na svakog ko zivi normalno...Jedina misao kad nekog vidim i kad ljudi oko mene pocnu da se zezaju i pricaju kod mene je jedina misao da su svi oni srecni a ja nesrecna....do kad vise.Bar da mi je nekako da izbijem te misli iz glave.Pored svega toga imam svakojake fizicke simptome koji me urnisase....

Bila bih srecna kad bih jednom izasla napolje i udahnula vazduh da mi prostruji celim telom.Da kazem hej ajde da idemo u setnju,hajde da odem u prodavnicu.Tako mi fali vreme kada sam bez ikakvog razloga odlazila negde bez ikakve bojazni...

Dok mi se ovo nije dogodilo trazila sam posao i pricala kako mi je vise dosdno u kuci kako je sve to sedenje i vrtenje u krug da covek poludi,a tad sam bila normalna.A sad kad sam zatvorena u cetiri zida kao neka zivotinja u kavezu mislim da je pravi pakao...

Nego da nedavim vise javicu se ja...

POZDRAV SVIMA

[baneb]

Gledaj Jelena, ja se sa ovim problemom nosim malo jace od 5 godina.
Muskarac sam i nije me sramota da priznam da sam prve godine iz ocaja nekoliko puta plakao kao malo dete, i mislio sam da nema izlaza...
Medjutim kako vreme prolazi, polako covek pocinje da se navikava na strah od straha, da zivi sa svojim problemom i polako pocinje da ga ignorise. Budi svesna (pretpostavljam da nemas napade duze od 1,5 godinu) da ce proci jos vremema dok ne budes mogla da stanes ispred ogledala i kazes OK, NISAM VISE ONA OD PRE NAPADA, ALI DAJ DA NEKAKO PRIHVATIM OVU SA NAPADIMA. Mene je najvise bolelo ta cinjenica sto sebe pamtim pre ove bolesti kao totalno drugaciju osobu od voe koja sam sada. Sada ponovo pocinjem da ucim (i dobar sam ucenik ) kako da zivim i uzivam u onome sto zivot pruza koliko je god to moguce vise. Prve godnie moje bolesti i ja sam bio zarobljen u sobi u kojoj sam se osecao najsigurnije, cak i kasnije, nakon nekih zescih napada imao sam periode od po mesec-dva kada mi je fila zesca frka da napustim stan... Medjutim naviknes se (nazalost ili ne - naviknes se i cini mi se da jedino tako moze ovo da se prebrodi). Jednostavno prihvatiti sebe onakav kakav jesi sada sa tim problemom i gurati PO SVAKU CENU dalje...
Pijes relativno male doze lekova, na kraju - procitaj u uputstvu koja je preporucena dnevna doza... Popricaj sa psihijatrom da eventualno promenis lekove ako vidis da ovi nemaju efekta...
Ja sve ovo vreme koristim ksalol kao osnovu a uz njega su isli i razni antidepresivi itd...
Ti si sad u fazi depresije i ocaja - "nema mi pomoci, ovo ce vecno trajati..." ali, veruj mi, nece to vecno trajati. Polako i postepeno ces poceti da se navikavas na problem i prevazici ces ga.
Na kraju OBAVEZNO nateraj sebe pa makar imala u glavi i da ces umreti (a neces) da napravis pomak iz kuce. Neka to za pocetak bude 100 metara, ne moras cak ni sama... Kad pet puta budes uspela to da savladas ukapiraces da ti se nista nece desiti... Probaj onda sa 300 metara... i tako redom. Moras ukapirati da si ti jaca od ovoga i da ovo ne sme da ti bude prepreka ka jednom NAJOBICNIJEM ODLASKU U PRODAVNICU ili SETNJICU...
Hajde da probamo od sutra da ti lepo krenes sa nekim u koga imas poverenja u jednu kratku setnju. Jel OK?
Posle sedi za kompjuter i napisi nam sta je bilo...
Preziveces VERUJ MI !!!
Ajde lutko samo napred i ne daj se!
Pozdrav !!!

[baneb]

Jelena,
nisi mi odgovorila, da li si dovoljno hrabra da izadjes iz kuce>?
Jesi li bila u setnji?
Ja sam sam sebe ovako lecio i pomogao sam sam sebi. Zelim da pomognem i tebi ali moras da saradjujes...
HRABRO JELENA... HRABRO...

[jelllena]

Jaoj evo da se javim.Toliko sam bolesna,mislim uhvatila me takva prehlada da se jedva micem i po kuci.Ali kad me malo prodje da mogu da stojim na nogama pokusacu nista me nekosta.
Hvala sto brines za mene

[baneb]

Evo skoro ce godina kako sam na ovom forumu, ali mislim da nigde nisam procitao STA KOD COVEKA INICIRA ONAJ PRVI NAPAD KOJI DOZIVIMO i od koga sve pocne? Da li je neko dobio adekvatno obavestenje na ovo pitanje, ako mu je palo na pamet da ga postavi...
Znaci pitanje je koji to uslovi treba da se steknu u organizmu da bi covek iznenada i bez najave (kako je vecina nas to dozivela) dobio prvi napad panike???
Po meni ovo je dosta neispitana i interesantna tema za diskusiju.

[Bajaga]

Prijatno bi bilo cuti da je po sredi samo psiholoska stvar. No osecaj prvog napada je posve telesan i daje ubedjenje napadnutom da se radi o biohemijskom poremecaju, lucenju ovih i onih supstanci, grcenju nerava, znojenju...

Ja mislim da je prvi napad znacajno uslovljen nepriremljenoscu na takve stvari. Kada nas uhvati obicna teskoba (koja je, sama za sebe, uslovljena potisnutim sadrzajima ili raznim drugim stvarima, manje vaznim za ovo pitanje), onda se uplasimo jer nam se cini da se, recimo gusimo. Kada strah krene, sve deluje kao umiranje: lupanje srca postaje jace, uzasno jako, i tako se sve redja...

Mislim da je upravo nepripremljenost na najobicniju teskobu ONA VARNICA koja sve ovo pokrece. Takodje, covek tu postaje osetljiv u momentu, skoncentrisan na sebe a kada ste skoncentrisani na sebe, licni problemi izgledaju veci: u sta god se zuri izgleda vece.

To je moj skromi pokusaj.

[baneb]

A sta mislis o ovome:
Mi smo svi pre nego sto smo doziveli prvi napad imali sigurno i stresnih situacija i koje kakvih slicnih simptoma koji nas sad ozvode iz koloseka ali smo ih ranije gazili bez problema...
Desavalo se ljudima da iz cista mira u sred autobusa ili izlaska u setnju itd. dozive svoj prvi panicni napad...
Pitanje dakle i dalje ostaje otvoreno: ZASTO I OTKUD???

[Ines]

Genetska predispozicija i faktor spoljasnje sredine, sve to spojeno utice na nasu fiziologiju ( neurotransmitere u ovom slucaju, smanjeni procesi inhibicije, a pojacana ekscitacija CNS-a i eto panike)

[maza]

Ja sam imala agorafobiju, prestala sam da izlazim iz kuce. I posle 6 meseci sam se oslobodila straha skroz. nisam pila nikakve lekove, nisam posecivala nikakve doktore, sama sam se izvukla, jer niko ne moze da mi pomogne ako ja sama ne odlucim sebi da pomognem.

[baneb]

Ja sam imala agorafobiju, prestala sam da izlazim iz kuce. I posle 6 meseci sam se oslobodila straha skroz. nisam pila nikakve lekove, nisam posecivala nikakve doktore, sama sam se izvukla, jer niko ne moze da mi pomogne ako ja sama ne odlucim sebi da pomognem.

Naravno!
Ovo je i poenta moje price. Sami sebi najvise i najbolje mozemo da pomognemo. Cak i odlasci kod psihijatra zahtevaju nasu MAXIMALNU saradnju. Sam psihijatar ne moze puno da ucini ukoliko smo se mi samo predali i ocekujemo od njega magiju. Vera u sebe i u izlecenje, strpljivost i predanost su siguran i delotvoran lek.

[jelllena]

Dragi moji trenutno citam knjigu "BEZ STRAHA O STRAHU PANICI I FOBIJI"od Vladana Starcevica.Ovo nije obicna knjiga ovo je BIBLIJA za nas sa ovim problemima.Ima pregrst saveta,svega.Ja sam se prepoznala u knjizi cim sam pocela citati.Tako je sve divno receno.Svima vam predlazem da je kupite i imate uvek uza sebe.Ja sam malopre rekla bolje nju da nosim sa sobom nego lekove.PROCITAJTE!

[danka]

Nema knjige koju nisam procitala (ovu takodje).
Knjiga je dobra, ali posle prvog odusevljenja, opet bude isto.

Lecila se ili ne lecila, ovo sa godinama bas lepo popusta - ovo iz licnog iskustva (ja sam taj poremecaj dobila 72., ne znam da li ga jos imam ili nemam, ali da cuknem o drvo, fino mi je - cak sam lepo odreagovala i na svoju nocnu moru: operaciju z.kese.. i to sam prosla)... mozemo mi mnogo vise nego sto mislimo.

pozdrev, trenutno sam u zurbi i prolazu i sve vas puno pozdravljam