Počev od nastanka čovekove vrste, dekubitusi su prisutni kod većine bolesnika sa ograničenom pokretljivošću.
Prvi tragovi dekubitusa uočeni su na Egipatskim mumijama I prvi put opisani u medicinskoj literature u XIX veku.
Osobe koje nisu sposobne da spreče neprekidni pritisak čvrste podloge na tkiva, povremenom promenom položaja tela, stalno su pod povećanim rizikom da dobiju decubitus.
To se najčešće dešava kod pacijenata koji su u odmakloj životnoj dobi, kod osoba sa neurološkim problemima I kod onih koji su zbog akutne bolesti primljeni na duže bolničko lečenje.
Ovakve osobe ne mogu sebe da štite od pojave dekubitusa:
• Zbog toga što same ne mogu da menjaju položaj tela
• Zato što neredovno I nepravilno primaju tuđu pomoc koja im je neophodna za obavljanje određenih pokreta ili promenu položaja tela.
Osobe koje ne mogu sebe da štite I nisu u stanju za stalnim promenama položaja tela lekari preporučuju korisćenje Antidekubitnog dušeka sa kompresorom.
Dekubitusi su najzastupljeniji u bolnicama (oko 60%), a zatim slede po učestalosti socijalne ustanove (gernatološki centri).
U kućnim uslovima dekubit se nešto ređe javlja, verovatno zbog bolje brige I ukućana.
Dekubitus poznatije kao hronična rana izazvana pritiskom.
Ovakve rane se javljaju se zbog dugog ležanja ili sedenja.
Dekubitus je oštećenje kože I tkiva zbog predugog položaja tela u jednoj poziciji.
Obično je to pritisak samog tela na podlogu, ali I bilo kakav drugi produžen pritisak može dovesti do dekubitusa.
Stadijumi Dekubitusa
U svom nastanku i razvoju kliničke slike razlikujemo pet stadijuma dekubitusa;
1 stadijum. Pojava crvenila sa edemom. To stanje obično nastaje nakon dva do tri sata pritiska na istom mestu. Bolesnik oseća bol, svrab ili toplotu u području pritiska. Nema ranu, a crvenilo ne nestaje kada se pritisne. Temperaturakože se razlikuje od okolne kože. U ovom stadijumu promene su još uvek reverzibilne.
2 stadijum. Na zahvaćenom delu kože a delimično i potkožnom tkivu, javljaju se mehurići. Postoji i alteracija ćelija u epidermu (spoljni sloj kože). Koža dobija purpurno plavu boju. Oštećenja još nisu konačna.
3 stadijum. Pojava smeđe boje kože i nekroze tkiva u zahvaćenom području sa vidljivim mišićima; ovaj stadijum prati obavezna pojava infekcija. Koža poprima sve više crnu boju i postaje vrlo suva. Klinički,ovaj stadijumu karakteriše pojava kratera, sa ili bez okolnog tkiva i značajna oštećenja tkiva koja su ireverzibilna.
4 stadijum. Karakterišu duboki čirevi, sa potpuno razorenim mišićima i vidljivim delovima kosti; i ovaj stadijum karakteriše obavezana infekcija, pojava šupljina u vidu sinusa i ireverzibilne promene.
5 stadijum. Umnožavanja čireva (ulceracija), u različitim stadijumima razvoja.
Oko 75% dekubitusa u II stadijumu, mogu se izlečiti u roku od osam nedelja, samo 62% u IV stadijuma dekubitusa mogu se ikada izlečiti, a samo kod 52% bolesnik izlečenje nastaje u roku od jedne godine.
Lečenje dekubitusa je veoma složen i dug proces koji zahteva multidisciplinaran pristup, i angažovanje lekara različitih specijalnosti: dermatologa, hirurga, interniste (kardiologa, endokrinologa), urologa, neurologa, fizijatra, srednjemedicinskog kadara i pomoćnog medicinsko osoblja.
Posebno važnu ulogu u lečenju obolelih od dekubitusa ima korišćenje Antidekubitnog dušeka.
Antidekubitni dušek sa naizmeničnim punjenjem i pražnjenjem komora omogućava konstantu masažu ne samo delova koji su skloni stvaranju dekubita (ledja, karlica, pete, laktovi) već i celog tela.
Pokriva ceo krevet i ima produžene trake koje se podvlače ispod klasičnog dušeka da se ne bi pomerali.
Komplikacije
Kao najčešće komplikacije kod dekubitalnih ulceracija navode se sledeći poremećaji;
* Infekcija
* Dehidracija
* Anemija
* Hidroelktrolitski dizbalans
* Obilan gubitak proteina
* Sepsa (u stadijumu III i IV ulceracija)
* Osteomielitis
* Malignizacija ulceracija (karcinomatoza)
Zahvaljujem se na citanju
