Peckanje po telu! (HITNO!!!)
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99, goranai
-
aaaca
- Stalni član
- Postovi: 10525
- Pridružio se: Pon Avg 05, 2013 7:03 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 9
- Kontakt:
Re: Peckanje po telu! (HITNO!!!)
Углавном?!
Re: Peckanje po telu! (HITNO!!!)
Dragi svi,
Ja sam se izlečio od ove bolesti, i to na neočekivano lak način.
Prvo da Vam opišem da je moj slučaj bio izuzetno ozbiljan, mogao bih da kažem po opisima koje su drugi imali, možda i ozbiljniji. Bukvalno po nekoliko puta dnevno i noću sam imao napade peckanja, bolje rečeno probadanja iznutra kao iglama. Svaki put kada dođe do promene temperature, napolju ili unutra. Kad šetam, kad spavam, kad uđem u autobus, u kuću. Kad idem negde, uvek sam nosio sa sobom alkohol da se mažem kad krene, zimi ispod svega majicu na kratke rukave, da mogu sve da skinem u javnosti, ostanem u majici, a jakna i ostalo u ruci, dok se ne rashladim. Kad posle lagane šetnje uđem u kuću, krene napad, trčim do kade i tuširam se ledenom vodom dok se ne rashladim. Mnogo je primera. Jedino leti 2 meseca nisam imao te simptome uopšte.
Čitao sam na netu svedočenja ljudi iz inostranstva, tamo isto ima dosta toga. Ljudi su se selili iz toplih krajeva u hladne severne misleći da će im biti bolje, međutim još gore im je bilo usled grejanja u prostorijama. Uglavnom su im preporučivali teške lekove za nervni sistem i mozak naročito.
Što se mog lečenja u početku tiče, razumem se prilično u prirodnu medicinu (kao korisnik, ne kao lekar), i koristio sam sve moguće: sremuš, beli luk, specijalne biljke za jetru, čajeve itd, da ne nabrajam, u dogovoru sa lekarima i fitoterapeutima. Hranim se godinama inače zdravo, biljnom hranom koja čisti telo. Pio sam razne sokove za čišćenje. Sprovodio kupke tople i hladne, sa sodom itd. Mućkao u ustima organska ulja suncokreta, crno vino, čajevo drvo. Sve je to pomoglo, ali vrlo malo, daleko od toga da mi je bilo dobro.
Bio sam na detaljnim ispitivanjima krvi na klinici za hematologiju, gde su utvrdili da nemam viruse, nikakve druge mikroorganizme, svi organi ok, minerali, vitamini, sve savršeno. Inače i vežbam svakodnevno, dakle po svim parametrima sam zdrav.
Otišao sam i kod dermatologa, najpoznatijeg kod nas, koji mi je rekao da je to dečji ekcem, nema leka za to. Pregled traje kod njega inače 10 minuta jer mnogo ljudi čeka i zakazuje se na 10 minuta, on je samnom pričao više od pola sata, i savetovao mi da odem na more, da se opustim, da ne brinem u životu generalno itd. Preporučio mi je lekove za nervni sistem, i kad sam kod kuće pročitao na netu šta je to, nisam hteo da pijem , jer imaju neispitano dejstvo na mozak. Bila mi je smešna njegova dijagnoza, bio sam razočaran jer je svima pomagao, ali me je i čudilo što je toliko pričao samnom, a ispred gomila čeka. Nije bio lenj, pa da je hteo da odmori. Uglavnom, odbacio sam ga kao nekoga ko može da mi pomogne i nisam uzimao te lekove.
Inače dobro me je procenio, bio sam napet iznutra, prikriveno, potiskivao mnogo toga godinama.
Prošle godine neplanirano odem da radim na moru, ostanem mesec i po. Kad sam se vratio, počeo je septembar, kada počinju simptomi i napadi, i video sam da njih više nema.
Desilo se to, da sam se konačno opustio. Tamo hrana nije bila nešto posebno zdrava.
Ne znam šta je rešilo, ali prenosim vam to što mi se desilo, da bi vama isto prošlo.
Bio sam na suncu, ali ne po ceo dan jer sam radio 4 sata, kupao se u moru osrednje, 1-2 dnevno.
Međutim, imao sam društvo u kojem sam našao sebe, totalno se opustio i smejao se po ceo dan. Vrlo često je boleo stomak od smejanja. Čak sam vežbao i jogu smeha, to je sistem vežbanja smejanja, gde se grupa ljudi smeje kroz neke vežbice smeha, kao neki vicevi, slično tome. I vrlo je lep osećaj.
Moj utisak je da mi se nervni sistem opustio, i da je počeo da funkcioniše drugačije.
Ja nisam bio nervoza pre toga, nisam smatrao da potiskujem nešto posebno, funkcionisao sam normalno, dosta radio umne i fizičke stvari.
Ono što mi je dermatolog rekao ipak je imalo nekog smisla.
Da mi je neko rekao da ću odlaskom na more i opuštanjem da rešim to, smejao bih mu se, jer dao bih sve što imam da to rešim.
U današnje vreme dosta nas ima neku vrstu potiskivanja, možda iz detinjstva, nebitno, brzo se živi itd.
Evo i do danas nijednom nisam imao više taj problem.
Trudim se što više da budem opušten.
Nadam se da možete da izvučete zaključak za sebe iz ovoga.
Moj savet je da ako treba ostavite način života koji vodite, odete u južne tople krajeve na neko vreme (sad od proleća), radite tamo nešto, i opustite se, najbolje u nekom društvu.
Znam da nije lako to naći, ali vredi.
Želim vam uskoro ozdravljenje.
Ja sam se izlečio od ove bolesti, i to na neočekivano lak način.
Prvo da Vam opišem da je moj slučaj bio izuzetno ozbiljan, mogao bih da kažem po opisima koje su drugi imali, možda i ozbiljniji. Bukvalno po nekoliko puta dnevno i noću sam imao napade peckanja, bolje rečeno probadanja iznutra kao iglama. Svaki put kada dođe do promene temperature, napolju ili unutra. Kad šetam, kad spavam, kad uđem u autobus, u kuću. Kad idem negde, uvek sam nosio sa sobom alkohol da se mažem kad krene, zimi ispod svega majicu na kratke rukave, da mogu sve da skinem u javnosti, ostanem u majici, a jakna i ostalo u ruci, dok se ne rashladim. Kad posle lagane šetnje uđem u kuću, krene napad, trčim do kade i tuširam se ledenom vodom dok se ne rashladim. Mnogo je primera. Jedino leti 2 meseca nisam imao te simptome uopšte.
Čitao sam na netu svedočenja ljudi iz inostranstva, tamo isto ima dosta toga. Ljudi su se selili iz toplih krajeva u hladne severne misleći da će im biti bolje, međutim još gore im je bilo usled grejanja u prostorijama. Uglavnom su im preporučivali teške lekove za nervni sistem i mozak naročito.
Što se mog lečenja u početku tiče, razumem se prilično u prirodnu medicinu (kao korisnik, ne kao lekar), i koristio sam sve moguće: sremuš, beli luk, specijalne biljke za jetru, čajeve itd, da ne nabrajam, u dogovoru sa lekarima i fitoterapeutima. Hranim se godinama inače zdravo, biljnom hranom koja čisti telo. Pio sam razne sokove za čišćenje. Sprovodio kupke tople i hladne, sa sodom itd. Mućkao u ustima organska ulja suncokreta, crno vino, čajevo drvo. Sve je to pomoglo, ali vrlo malo, daleko od toga da mi je bilo dobro.
Bio sam na detaljnim ispitivanjima krvi na klinici za hematologiju, gde su utvrdili da nemam viruse, nikakve druge mikroorganizme, svi organi ok, minerali, vitamini, sve savršeno. Inače i vežbam svakodnevno, dakle po svim parametrima sam zdrav.
Otišao sam i kod dermatologa, najpoznatijeg kod nas, koji mi je rekao da je to dečji ekcem, nema leka za to. Pregled traje kod njega inače 10 minuta jer mnogo ljudi čeka i zakazuje se na 10 minuta, on je samnom pričao više od pola sata, i savetovao mi da odem na more, da se opustim, da ne brinem u životu generalno itd. Preporučio mi je lekove za nervni sistem, i kad sam kod kuće pročitao na netu šta je to, nisam hteo da pijem , jer imaju neispitano dejstvo na mozak. Bila mi je smešna njegova dijagnoza, bio sam razočaran jer je svima pomagao, ali me je i čudilo što je toliko pričao samnom, a ispred gomila čeka. Nije bio lenj, pa da je hteo da odmori. Uglavnom, odbacio sam ga kao nekoga ko može da mi pomogne i nisam uzimao te lekove.
Inače dobro me je procenio, bio sam napet iznutra, prikriveno, potiskivao mnogo toga godinama.
Prošle godine neplanirano odem da radim na moru, ostanem mesec i po. Kad sam se vratio, počeo je septembar, kada počinju simptomi i napadi, i video sam da njih više nema.
Desilo se to, da sam se konačno opustio. Tamo hrana nije bila nešto posebno zdrava.
Ne znam šta je rešilo, ali prenosim vam to što mi se desilo, da bi vama isto prošlo.
Bio sam na suncu, ali ne po ceo dan jer sam radio 4 sata, kupao se u moru osrednje, 1-2 dnevno.
Međutim, imao sam društvo u kojem sam našao sebe, totalno se opustio i smejao se po ceo dan. Vrlo često je boleo stomak od smejanja. Čak sam vežbao i jogu smeha, to je sistem vežbanja smejanja, gde se grupa ljudi smeje kroz neke vežbice smeha, kao neki vicevi, slično tome. I vrlo je lep osećaj.
Moj utisak je da mi se nervni sistem opustio, i da je počeo da funkcioniše drugačije.
Ja nisam bio nervoza pre toga, nisam smatrao da potiskujem nešto posebno, funkcionisao sam normalno, dosta radio umne i fizičke stvari.
Ono što mi je dermatolog rekao ipak je imalo nekog smisla.
Da mi je neko rekao da ću odlaskom na more i opuštanjem da rešim to, smejao bih mu se, jer dao bih sve što imam da to rešim.
U današnje vreme dosta nas ima neku vrstu potiskivanja, možda iz detinjstva, nebitno, brzo se živi itd.
Evo i do danas nijednom nisam imao više taj problem.
Trudim se što više da budem opušten.
Nadam se da možete da izvučete zaključak za sebe iz ovoga.
Moj savet je da ako treba ostavite način života koji vodite, odete u južne tople krajeve na neko vreme (sad od proleća), radite tamo nešto, i opustite se, najbolje u nekom društvu.
Znam da nije lako to naći, ali vredi.
Želim vam uskoro ozdravljenje.