Možemo li nekako povećati visinu u odraslom dobu?

Na visinu u odraslom dobu u najvećoj meri utiče genetika, zatim pol, pojedini poremećaji (gigantizam, nanizam, Marfanov sindrom, Daunov sindrom), kao i fizička aktivnost i ishrana.

Kada je visina u pitanju, geni igraju najvažniju ulogu - ako pojedinac ima visoke roditelje, veće su šanse da će i on biti visok. Pol je takođe bitan biološki faktor koji utiče na ukupnu visinu jedne osobe. Prosečna visina je generalno veća kod muškaraca nego kod žena, a za ovu činjenicu su odgovorni polni hromozomi. Raznovrsna ishrana utiče na mogućnost pojedinca da poraste, a unos kalcijuma i proteina naročito je važan tokom perioda rasta i razvoja. Redovno bavljenje fizičkim aktivnostima tokom perioda rasta takođe je bitan faktor budući da se na taj način podstiče lučenje hormona rasta.

Kod žena se, inače, puna telesna visina postiže uglavnom između 14. i 15. godine, a kod većine muškaraca do 16. godine, dok se računa da rast definitivno kod svih prestaje do 21. godine. Visina se, nažalost, ne može povećati posle ovih godina, čak ni uz pomoć dobre ishrane i fizičke aktivnosti. Ipak, ono na čemu se može raditi jeste pravilno držanje. Dobro držanje pomoći će nam da izgledamo više, dok će isto tako smanjiti šanse za bol u leđima i glavobolju. Stomačni i leđni mišići igraju važnu ulogu kada je pravilno držanje tela u pitanju, te je zato veoma važno da radimo vežbe koje upravo jačaju ove grupe mišića (takve vežbe su npr. trbušnjaci, plank tj. izdržaj, itd.).

Posle 40. godine postoji i mogućnost gubitka telesne visine npr. usled osteoporoze. Da biste smanjili šanse za ovu pojavu, potrudite se da unosite dovoljno kalcijuma i vitamina D i da se uopšte raznovrsno hranite, da redovno radite vežbe snage, unosite dovoljno tečnosti, ograničite konzumiranje alkohola (ukoliko ga pijete) i ostavite pušenje (ukoliko ste pušač).